Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.10.2014.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/274-14

5. dan rada

08.10.2014

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 11:05 do 16:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Ugljanin samo da bi bolje razumeo, vi sada kažete da ćete predati amandman.
...
Stranka demokratske akcije

Sulejman Ugljanin

SDA Sandžaka – PDD
Predali smo ga i raspravljali smo o ovom amandmanu.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Predali ste ga. U redu.
Pošto je istekao rok, u vašem govoru mi se učinilo da tek nameravate, pa zbog toga da vas obavestim da je istekao rok.
...
Stranka demokratske akcije

Sulejman Ugljanin

SDA Sandžaka – PDD
Ali, ja unapred pripremam kolege svoje da znaju šta je sadržina amandmana, jer sama rečenica - ko u nameri, namera je u glavi čoveka. Dok neko svojim delovanjem ne pokaže nameru onda je vrlo diskutabilno. Ko ima pravo da procenjuje nečiju nameru onako osim jedinog boga? Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Ugljanin.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Nova Srbija
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samim potpisima na Predlog ovog zakona i ja lično i poslanička grupa Nove Srbije podržaćemo ove izmene Krivičnog zakona. Ono što hoću u ovim izlaganju da posebno podvučem jeste da ovi mladi ljudi koji odlaze kao državljani Republike Srbije na strana ratišta povratkom u matičnu državu realno postoje ozbiljne bezbednosna pretnja i mi ovim izmenama Krivičnog zakona moramo prosto, ono što su i moje kolege rekle u prethodnom delu, pokazati jasnu političku volju i poslati poruku da takve stvari nećemo tolerisati i pre svega da ove izmene budu jedan impuls bezbednosnim službama Srbije da se pre svega povede računa o preventivi.
To je ono što hoću u svom izlaganju posebno da podvučem. Ne može se tolerisati da 20 mladih ljudi sa Beogradskog aerodroma u kratkim pantalonama odu u Tursku, a da mediji bruje danima o tome da preko Turske odlaze u Siriju.
Ono što je još veći problem jesu informacije koje se mogu čuti u medijima da u Srbiji postoje firme koje vrše regrutovanje ljudi i to su tzv. psi rata. To je poseban problem i po tome posebnu pažnju moraju da povedu bezbednosne službe RS. Ovde je malopre moj kolega pitao – ko će sprovoditi ovaj zakon? Ima ko će ovaj zakon da sprovede. To uopšte nije sporno, ali je važno da efekat sprovođenja ovakvog zakona bude takav da se jednostavno poveća bezbednost u RS, da niko nema strah da kada se ti ljudi vrate sa tih ratišta, a naročito u Siriji da mogu izazvati probleme u ovom trenutku u državi Srbiji ili u svojim matičnim državama, jer ovakva inicijativa postoji u svim zemljama regiona.
Uvaženi kolega Omerović je već pomenuo da su pojedine zemlje, kao što su Makedonija i BiH, već usvojile ovakve zakone. Ono što je posebno važno, neke zemlje kao npr. BiH su se odlučile da se usvoji u parlamentu rezolucija kao jedna politička deklaracija gde se jasno izjasnila i pokazala politička volja da se ovakve stvari spreče.
Ono što je nažalost isitna jeste da je jedan, ako mogu tako da kažem, miks verskog i socijalnog najviše uticao da veliki broj mladih ljudi odlaze na ova ratišta.
Ono što je takođe pomalo i za mene neverovatno jeste da su naši preci odlazili da ratuju kao dobrovoljci. Moji preci su ratovali kao dobrovoljci austrougarskoj vojsci protiv Turaka, a našoj generaciji je zapalo danas da donosimo ovakav zakon i da na ovakav način sankcionišemo naše državljane koji idu da ratuju u tuđim zemljama.
Morao bih da upitam, prosto malo razjašnjenje, a mislim da će to i gledaocima koji prate ovaj prenos interesantno, kolegu Omerovića jeste, najpre da kažemo da se menja član 386a, da državljanin Srbije, čitam prvi stav, koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija u stranom sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u sastavu grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ono što bih tražio kao pojašnjenje, ovo ne bi bilo sporno da ne ide sledeći stav gde se posebno uvodi rigorozna kazna za onog ko je organizator, odnosno ko organizuje grupu.
Poučen i drugim primerima, Hrvatska priprema sličan ovakav zakon, kod njih je npr. veća kazna za one koji idu kao pojedinci i najveća kazna za one koji su organizatori grupe, ali je nešto blaža kazna za one koji idu u grupi. Zašto ovo govorim, kolega Omeroviću? Zato što imamo veliki broj mladih ljudi koji su jedva punoletni, a neki nisu još ni punoletni. Imamo i veliki broj devojaka koje odlaze zavedene različitim obećanjima.
Imamo po malo nelogičnu situaciju da sada ako neko ode u grupi od 15 ili 20 devojaka i momaka u Siriju na ratište da po povratku bude više kažnjen nego neko ko je odrastao čovek i ima 35 ili 45 godina i svesno svojom voljom odlazi na strano ratište.
Kolega Čikiriz je pomenuo, ja bih da čujem od vas i objašnjenje – šta će se dešavati sa državljanima RS koji su ili će biti članovi regularnih vojski stranih država? Već je pomenut primer Legije stranaca. Šta se dešava sa time? Moram da kažem i interesantnu stvar, kada gledamo istoriju i primere iz istorije, veliki broj dobrovoljaca je ratovalo i na srpskoj strani, počevši od srpsko-turskog rata 1876. godine, gde je veliki broj Rusa i Italijana organizovano u srpskoj vojsci. Da ne govorim o sukobima na tlu bivše Jugoslavije.
Hoću da posebno podvučem da je nesporno da organizatori grupa, i dobro je što ste to predvideli, dobiju i najteže sankcije. Dobro je što će ovo prihvatanje u Narodnoj skupštini po meni dati impuls za još oštriju pre svega borbu bezbedonosnih službi da što manji broj ljudi odlaze na ova ratišta. Sa treće strane, naravno da će se ovo interesovanje smanjivati kako se bude poboljšavao ekonomski položaj svakog od nas ko živi u državi Srbiji.
Ovo što imamo ovih malih nejasnoća, molio bih vas uvaženi kolega Omeroviću, da prosto to pojasnite i zbog nas narodnih poslanika i zbog građana RS. Sama ideja i sam trenutak u kome se donosi je potpuno opravdana, jasna. U tome imate apsolutno našu podršku, kako moju tako i mojih kolega iz poslaničkog kluba NS. Mi ćemo ovakvu odluku apsolutno podržati.
Ono što je najvažnije je da ovaj zakon i ova odluka zaživi i da donese konkretne rezultate da naših državljana na stranim ratištima bude što manje jer će samim tim i država Srbija biti bezbednija za život i nas i naše dece. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branka Bošnjak

Socijaldemokratska partija Srbije
Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, Predlog dopuna Krivičnog zakona je Zakon koji ima samo dva člana, no, njegov značaj je obrnuto proporcionalan njegovoj veličini.
Ovo je zakon koji je doživeo svoju međunarodnu verifikaciju još pre nego što je i došao u skupštinsku proceduru. Radi podsećanja, možda malo o istoriji ovog zakona.
Socijaldemokratska partija Srbije je isti ovaj zakon predložila Skupštini na usvajanje u novembru prošle godine. Predizborne aktivnosti i skupštinska pauza pomerili su njegovo usvajanje do današnjeg dana, čini mi se, skoro godinu dana.
Nažalost, zbog prvog predloga ovog zakona, u novembru prošle godine, SDPS je istrpela izvesne kritike i hoću da verujem da je to samo zbog nerazumevanja. Srećom, sada su stekle političko-zakonodavne pretpostavke, te su usvajanje ovog zakona svojim potpisima podržali poslanici svih grupa, svih stranaka koji čine koaliciju, Samim tim i SNS i SPS i, naravno, svi ostali koalicioni partneri. Iskreno se nadam da će u danu za glasanje i svi ostali poslanici ovog saziva podržati ovaj zakon.
Šta je suština dopuna Krivičnog zakona? Ovaj zakon identifikuje nova krivična dela i definiše sankcije za počinioce tih dela. U članu 386. važećeg Krivičnog zakona, definisana je krivica po delu agresivni rat, koji u svom stavu 1. kaže – ko poziva na agresivni rat kazniće se zatvorom od dve do 11 godina, a u stavu 2. – ko naredi vođenje agresivnog rata kazniće se zatvorom od 10 do 40 godina.
Predlogom izmena zakona, dodaju se dva nova krivična dela i to – učestvovanje u ratu u stranoj državi, u vojnoj ili paravojnoj formaciji, i drugo delo – vrbovanje drugih lica, organizovanje, podsticanje, obučavanje i finansiranje u izvršenju istog krivičnog dela.
Ovaj zakon je dobar primer prakse svesti države o potrebi donošenja zakona bez tuđeg pritiska, bez potrebe usaglašavanja sa nekim tuđim zakonodavstvom.
Socijaldemokratska partija Srbije je davno prepoznala obavezu krivičnog sankcionisanja izvršioca ovih dela, ali, naravno, i inspiratora, organizatora i finansijera.
Savet bezbednosti UN je 24. septembra usvojio Rezoluciju kojom se pozivaju zemlje članice u borbu protiv nelegalnog ratovanja i terorizma. Rezolucija poziva na usvajanje nacionalnih zakona kojima se sankcioniše pristupanje, citiraću – džihadističkim grupama, kao što su islamska država i Al nasu front, i da se to pristupanje smatra teškim krivičnim delom, kraj citata.
Na sreću po ugledu države, SDPS je predložila dopunu Krivičnog zakona još pre usvajanja Rezolucije, te su se naši predstavnici i UN, pre svega ministar Dačić, u svom obraćanju mogli pohvaliti ovom činjenicom. Ovaj zakon je doživeo još nekoliko međunarodnih afirmacija.
U svom izdanju od 26. septembra analitičar nemačkog lista „Zi dojče cajtung“ navodi zemlje iz kojih se regrutuju vojnici terorističkih organizacija, apostrofirajući zemlje Balkana. Nabrojani su odlasci sa Kosova, iz Albanije, BiH, Makedonije. Istovremeno, list ističe da Srbija planira pooštravanje Krivičnog zakona, čime bi se obeshrabrila regrutacija terorističkih boraca. Istovremeno, američki ambasador u Srbiji ovih dana, gospodin Majkl Kirbi, izjavio je da se očekuje usvajanje zakona koji sankcioniše odlazak građana Srbije u borbe ekstremističkih organizacija u Siriji i u Iraku.
Poštovani narodni poslanici, sasvim je jasno da Srbija ovim zakonom pokazuje da je spremna na regionalno povezivanje u borbi protiv terorizma, ali i na širem, globalnom nivou. S druge strane, ovaj zakon ima značajnu unutar državnu vrednost, jer je ovo put ka afirmaciji prave slike o srpskom vojniku. Dokaz da je Srbija spremna da učestvuje u mirovnim misijama UN i mirovnim misijama EU, naravno, već imamo. Vreme dobrovoljačkog i junačkog ratovanja i anonimnih španskih boraca je prošlost. Današnji dobrovoljci, osim finansijske koristi, vole promociju, kače fotografije na društvene mreže, daju intervjue svetskim TV stanicama, šalju netačnu sliku o tradiciji ratovanja srpskog vojnika. Poseban problem je kvazi ikonografija koja se slikom šalje u svet i stvara pogrešnu predstavu o građanima Srbije uopšte.
U većini slučajeva ti ratnici nisu deo organizovanih vojnih formacija i dodatno kriminalizuju svoje učešće u sukobima. Recidivi tih krivičnih dela dugo se osećaju u društvu - razni psihički poremećaji, agresivna i devijantna ponašanja, nelegalno oružje i povećan kriminal ratnika povratnika.
Važno je istaći da je ovaj zakon poziv svim građanima da odmah moraju da se vrate sa ratišta. Borci u ime islama, pravoslavlja, panslovenstva i svi ti kvazi krstaški ratovi treba da ostanu u prošlom veku. Ovaj zakon dolazi u dobar čas, jer jasno govori o stavu Srbije prema sukobima na Bliskom Istoku, ali i u Ukrajini.
Na kraju, želim još jednom da se zahvalim svim poslanicima koji su svojim potpisima podržali SDPS u podnošenju ovog zakona i iskreno se nadam da će svi poslanici glasati za ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala poštovani predsedavajući.
Kolege poslanici, malo je čudna ova rasprava danas, čudno je što jedan ovakav zakon predlaže grupa poslanika, poslanika koji podržavaju Vladu. Nekako mi je bilo logično da neko iz Vlade, odnosno Vlada uputi ovakav predlog zakona, da ovde danas bude premijer, ministar pravde ili ministar unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, s obzirom na sve efekte koje usvajanje ovakvog zakona ima po pravni sistem Srbije i međunarodni položaj Srbije.
Na početku želim da kažem da našoj poslaničkoj grupi nije bilo ponuđeno da se pridruži ovoj inicijativi. Ne vidim zašto se strančarilo i zašto nije moglo da se izađe iz tih okvira pozicije i opozicije i makar da se ponudi strankama koje ne podržavaju ovu Vladu da eventualno podrže ovaj zakon. Mislim da će to za mene ostati jedna enigma. Ne znam da li će kolega Omerović, koji je ovlašćen da predstavi ovaj zakon, imati neko objašnjenje za to.
Činjenica da raspravljamo bez prisustva ikoga iz Vlade je veoma neobična. Čuli smo, i to jeste istina, da je usvojenom Rezolucijom Saveta bezbednosti 2178 država Srbija preuzela obavezu da u svoje zakonodavstvo uključi i kažnjava krivična dela koja se odnose, kako kaže Rezolucija, dela koja predstavljaju pretnju stranih terorističkih boraca, uključujući sprečavanje radikalizacije sa terorizmom i regrutovanja stranih terorističkih boraca, uključujući i decu, sprečavanje stranih terorističkih boraca da prelaze svoje granice, ometa i sprečava finansijsku podršku stranim terorističkim borcima i razvoj i sprovođenje njihovih namera. Uglavnom, dosta se govori o toj rezoluciji, o terorizmu i terorističkim borcima.
Naša država u svom Krivičnom zakonu već ima članove koji sankcionišu učestvovanje u terorističkim delima. Koliko juče mogli smo da pročitamo vest da je tužilaštvo posle više od šest meseci kako je pritvorilo tri osobe, podiglo i
optužnice za krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnog dela terorizma iz člana 391. Krivičnog zakona, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela iz člana 391b stav 1. Krivičnog zakona i finansiranje terorizma iz člana 393. Krivičnog zakona.
Znači, postoji zakonski okvir za rad državnih organa. Državni organi su nešto radili. Rezultat tog posla videli smo i u ovoj optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal. Postavlja se pitanje šta će donošenje jednog ovakvog zakona imati u praksi, kakve će posledice imati u praksi i kakvu poruku treba da pošalje?
Poruka da Srbija učestvuje u međunarodnoj borbi protiv terorizma postoji dugi niz godina unazad. Sve vlade u poslednjih 15 godina su upućivale takve poruke, učestvovale, manje ili više, u međunarodnim akcijama u borbi protiv terorizma, pre svega posle 2001. godine, kada je prvi put usvojena Rezolucija 1373 Saveta bezbednosti koja govori o međunarodnoj borbi protiv terorizma. Tada su i ova krivična dela ušla u naš krivični zakon.
Ove izmene govore o učestvovanju u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. Nigde se ne govori o teroristima. Govori se o državljanima Republike Srbije koji učestvuju u ratu, kao pripadnici vojnih ili paravojnih formacija u sukobu i govore o tome da treba da se kažnjavaju osobe, bez obzira da li su državljani Srbije ili ne, koji vrše vrbovanje ili podsticanje drugih lica da napuste Republiku Srbiju i odu u neki rat.
Moram da postavim pitanje – kako će se sprovoditi ovaj zakon, kako će se dokazivati da je neko učestvovao u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija, kako će se pribavljati dokazi u takvoj istrazi i kako će se na kraju ovo sankcionisati?
U tom smislu mislim da je mnogo važniji član 386b. koji je Predlog ovog zakona a koji govori o tome da treba da se kažnjavaju oni koji deluju u Srbiji i vrbuju lica ili podstiču druga lica na izvršenje krivičnog dela učestvovanje u ratu i prikupljaju i materijalna sredstva ili vrše obuku. Toga danas, nažalost, u Srbiji ima, ali mislim da je država Srbija i do današnjeg dana imala zakonski osnov da postupa i da se sa ovim bori. Da li je bilo dovoljno političke volje, to je drugo pitanje. Da li je bilo dovoljno znanja, to je takođe pitanje. I da je danas tu neko iz Vlade, možda bi mogli na ta pitanja da dobijemo odgovor. Ovako smo uskraćeni za odgovor.
Čuli smo obrazloženje predloga ovih izmena i dopuna Zakona, kao dobru volju, iskaz dobre volje da Srbija napravi jedan korak više. Ali, postavlja se pitanje da li je do sada urađeno sve što je moglo i da li je jedino nedostatak ovog krivičnog dela sprečio državu Srbiju da uradi nešto više?
Država Srbija se nalazi u regionu koji, kako se posmatra sa strane, iz međunarodne zajednice, je vrlo pogodno tle danas za regrutovanje mladih ljudi za učešće u radikalnom islamizmu i postavlja se pitanje da li je samo donošenje ovakvih izmena Krivičnog zakona nešto što će to sprečiti u budućnosti i smanjiti? Mislim da je potrebna mnogo šira akcija celog društva i da samo pretnje zatvorom od šest meseci do pet godina jednostavno nisu dovoljne da odvrate neku mladu osobu koja danas reši da ode i učestvuje u jednom ratu. Sama činjenica da neko donese takvu odluku pokazuje da strah od zatvora nije nešto što može da zaustavi tu osobu od te namere.
Takođe, zato što nema nikoga iz Vlade, ne možemo da čujemo šta država Srbija radi na međunarodnoj saradnji, na regionalnoj saradnji, subregionalnoj saradnji, koja je izuzetno važna, kako bi se sprečilo pre svega vrbovanje ljudi koji odlaze na područje, sada se ovde postavlja pitanje definicije, da li se vode ratovi ili se sprovode terorističke akcije?
Zato i samo usvajanje ovog zakona bez jasne podrške i jasnog plana Vlade i izvršne vlasti ne znači mnogo. Zato nam je neobično što predlagač ovog zakona nije Vlada i što nije neko iz Vlade ovde. Ako mi usvojimo ovaj zakon a nema jasnog plana kako će Vlada u narednim danima i nedeljama postupati i koje će sve mere sprovoditi, samo usvajanje ovih izmena i dopuna zakona neće imati nikakav efekat.
Iz Srbije ne odlaze samo na ovo ratište zbog kojeg je i doneta ova rezolucija u Savetu bezbednosti. Državljani Srbije odlaze i na neka druga ratišta, nekad iz ideoloških razloga, nekad iz materijalnih razloga. Činjenica je da danas u svetu postoje velike multinacionalne kompanije za pružanje bezbednosti, kako se to kaže, praktično privatne vojske koje unajmljuju pre svega ljude sa iskustvom. Jedna od najpoznatijih i verovatno najvećih u svetu bila je „Blek voter“, sada „Akademi“ kompanija, koja ima desetine hiljada angažovanih ljudi u raznim državama na svetu. Pitanje je da li ćemo njihovo angažovanje, koje je legalno u smislu da su to kompanije koje posluju po zakonima, imaju neke ugovore kojima obezbeđuju prisustvo tih ljudi u određenim zemljama, ali oni se fakat nalaze na područjima koji mogu da se definišu kao rat ili oružani sukob, kakva će biti njihova sudbina i kako će zakonodavstvo Srbije gledati na njihovo angažovanje u ovom slučaju? Da li će oni potpasti pod udar ovog člana zakona kada ga usvojimo ili ne?
Želim da verujem da je doba vođenja nekih ideoloških ratova iza nas i da će ratova u budućnosti u svetu biti sve manje i manje. Nažalost, neki pokazatelji pokazuju da svet izgleda ide u suprotnom pravcu. Danas širom sveta postoji 64 ratna sukoba i pitanje je da li će se taj broj u budućnosti smanjivati ili povećavati.
Pitanje je na koji način će ljudi ovde možda odlaziti u neke zemlje u kojima postoji oružani sukob da učestvuju možda ne u nekim paravojnim, ne u nekim, ne znam kakvim jedinicama, nego tim međunarodnim velikim kompanijama, legalno odlaziti u neke zemlje zbog ekonomske krize koja postoji u Srbiji i nemogućnosti da ovde omoguće pristojnu egzistenciju sebi i svojoj porodici, da li će oni potpasti pod udar ovog zakona?
Zato kažem, teško je danas govoriti i sagledati sve aspekte ovog zakona jer nemamo nikog iz Vlade. Žao nam je što nismo bili konsultovani kada je zakon predlagan da se i mi priključimo jednoj ovakvoj inicijativi. Mislim da bi u tom slučaju možda i poruka Vladi bila kud i kamo jača da dosledno i sa punom snagom sprovodi ovaj zakon. Ostaće da se vidi, kada se zakon usvoji, kakve će efekte imati i da li će uspeti da smanji odlazak građana Republike Srbije van naše teritorije u neke ratne sukobe.
Interesantno bi bilo i pitanje je kako bi izgledale devedesete godine da je jedan ovakav zakon tada bio deo pravnog sistema Republike Srbije ili SRJ, kako se tada zvala? Da li bi bili svedoci svih onih ratova koji su se dešavali i ostavili neizbrisiv trag svima nama koji smo preživeli to vreme? Želim da verujem da se to nikad neće ponoviti. Da li će jedan ovakav zakon to sprečiti, ne znam, ali, eto, ostaje mi da se nadam, jer jedino mir i regionalna i međunarodna saradnja je model za koji verujem da može da dovede do prosperiteta i boljeg života svih građana.
Mi ćemo podržati usvajanje ovog zakona iako nam nije bilo ponuđeno da ga podržimo kao predlagač, ali pratićemo na koji način će se Vlada odnositi prema izmenama i da li će pored izmena ovog zakona o Vladi imati i neke druge aktivnosti? Ponavljam, razlozi zbog kojih se dešava odlazak ljudi iz Srbije nisu u tome što nije postojao ovaj zakon, nisu u tome što nisu postojale kaznene odredbe, nego su neki drugi razlozi doveli do toga da mladi ljudi napuštaju Srbiju i učestvuju u ratu i oružanim sukobima i terorističkim sukobima van naše zemlje. Hvala.