Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Znam da je gospodin Stefanović eksponent bivšeg režima i znam da neke navike koje se nose iz prošlosti, na kojima si odrastao, kojima si zadojen, da se tih navika teško čovek odvikava. Jedna rečenica koja mi je zaparala uši, a izrečena je malopre, to je baš taj recidiv prošlosti. On kaže – ukoliko je neko član vladajuće stranke, onda, naravno, zakoni neće važiti za njega i neće važiti te kazne, nego će biti drugačije tretiran. Verujem da je to iz ideologije koja je tako nepromenljiva, tog bivšeg režima, i navika koja je toliko puta viđena do 2012. godine u sudstvu koje je reorganizovano i reformisano samo za one koji su tu reformu radili i samo za one sudije koji su, naravno, po diktatu iz Krunske ulice i dobili tu poziciju.
Srpska napredna stranka od svog osnivanja, a u primeni od 2012. godine kada smo participirali, a sada vodimo Vladu Republike Srbije, ima jasno opredeljenje prema kriminalu i korupciji. Nulta tolerancija i da u toj borbi protiv kriminala i korupcije bilo kojeg vida zaštićenih nema. Tu svoju politiku nismo iznosili deklarativno, niti smo se zakonima i pravosuđem služili da bi se obračunavali unutarstranački, niti smo ljude držali u pritvoru mesecima i godinama, niti smo koristili pravosuđe zarad obračuna u biznisu, pa ko će pre do koje firme u privatizaciji da dođe ili do kvalitetnijeg zemljišta. Dobro bi bilo da onaj ko želi da učestvuje i ko je takmac u tome da završi u pritvoru. Naravno da to nije moglo bez amina i saglasnosti bivšeg režima.
Ono što je Srpska napredna stranka uradila kada su nam spočitavali da u tu borbu nećemo ući dosledno, pošli smo od najjačih, od najmoćnijih, od onih koji su bili i čija su imena sa šapatom govorena u Srbiji. Tada su nam rekli da nećemo udariti na naše koalicione partnere jer nam je Vlada bitnija, bitnije su fotelje nego što je borba protiv kriminala i korupcije. Tada su procesuirani neki ljudi koji su radili neke stvari nepravilno u „Galenici“ ili u nekim drugim firmama.
Tada nam je spočitano da nećemo protiv naših, da nećemo protiv onih koji imaju člansku kartu Srpske napredne stranke. Podsetiću i vas i javnost, da u jednoj teškoj sednici za Srpsku naprednu stranku u januaru ili februaru ove godine, da je ukinut imunitet narodnom poslaniku Srpske napredne stranke za kojeg je tužilaštvo imalo valjane dokaze i pokrenulo istragu.
Toliko o toj rečenici koja je spočitana Srpskoj naprednoj stranci, da je dovoljno da imaš člansku kartu vladajuće stranke i da će i tužilaštvo i sudstvo i bilo ko da radi na drugačiji način.
Verujem da je kolega Stefanović o tome govorio o prošlosti. Verujem da je govorio o vremenu kada su on i njegova stranka vodili ovu državu, vodili pravosuđe i da se to na taj način, i odnosilo, i radilo, i da se njegov govor odnosi na 2012. godinu, jer građani Srbije prepoznaju tu rečenicu i vezuju je za period bivšeg režima i vezuje je za period do 2012. godine.
Što se tiče ovog zakona i samog predloženog amandmana možemo da govorimo i o težim kaznama, možemo da govorimo i o većim kaznama, ali ono što je srž, što je bit ovog zakona nisu samo represivne mere, nisu samo kazne. Kada neko ode i umesto znanja, umesto iskustva, umesto turistički, umesto posla, umesto edukacije, školovanja, umesto građenja mostova, prijateljstava, umesto dovođenja investicija, kada ode negde na neku svetsku destinaciju i lati se oružja i time obruka i sebe i zemlju iz koje dolazi, tada je kasno.
Taj čovek je izgubljen, ne samo što mu je život ugrožen već zato što je izgubljen i za naše društvo. Tu bih se i pozvao na govor gospođe Ćorović koji je bio krajnje iskren i dobronameran da mi te ljude ovakvim zakonom želimo da sačuvamo. Ne samo da sačuvamo njihove živote već da ih sačuvamo u ovoj državi. Kada odu, kada se late oružja, po mom skromnom mišljenju mislim da ti ljudi više nisu funkcionalni, da ti ljudi mogu da budu samo žarište i uzročnik problema o kojima je pričao i gospodin Drecun, da mogu biti samo jezgro i klica takvih stvari koje bi zasejali i na ovim prostorima.
Zbog toga mislim da je ovaj zakon ovakav kakav je predložen i za koji će dobiti podršku Srpske napredne stranke ne samo potpisima već i glasanjem, prilika da sačuvamo ljude, prilika da ovaj zakon bude prevencija, da do učestvovanja u ratnim dešavanjima na bilo kojem prostoru ne bude. Da sačuvamo i živote tih ljudi, da sačuvamo u granicama naše zemlje da oni postanu funkcionalni članovi naše zajednice.
Naravno da nije jedan zakon dovoljan. Naravno da je mnogo toga u ekonomiji, u prosperitetu, u evropskoj budućnosti naše države. Zašto bi neko iz jedne uređene, prosperitetne, dobre države, države u kojoj će svaki pojedinac moći da završi školu, u kojoj će moći da se zaposli, u kojoj će moći od svog posla da živi i da radi, da stvara porodicu, zašto bi neko išao iz te države rizikujući život.
Srpska napredna stranka je posvećena miru. Posvećena je toleranciji, posvećena je gradnji najboljih odnosa u regionu, ne samo u regionu, sa svim zemljama sveta. Mislim da je svakom normalnom i pristojnom čoveku u našoj državi sukoba i ratova preko glave. Mislim da ljudi ne žele čak ni da se sećaju tih groznih stvari koje su se dešavale na ovim prostorima. Kamo sreće da su neke druge države devedesetih godina imale ovakve zakone. Kamo sreće da neki drugi građani, nekih drugih država nisu došli na prostore i na deo teritorije Srbije, na deo Kosova i Metohije, i u Bosni i u Hrvatskoj. Koliko manje žrtava bi bilo? Koliko spašenih života? Koliko spašenih glava bi bilo?
Ovo je jedan zakon koji pridružuje Srbiju jednoj najširoj mogućoj koaliciji normalnih, pristojnih, uređenih država koje ne žele da učestvuju i da njihovi građani ne učestvuju u zverskim sukobima na bilo kojoj destinaciji. Da li je ovaj zakon mogao da bude bolji ili gori, ili drugačiji? Mogao je, naravno, ali ovakav zakon je dovoljan korak u prevenciji da niko od naših građana ne ode ni u Siriju, ni u Irak, ni u Ukrajinu, ni bilo gde. Ne delim ljude u Srbiji na bradate i bezbrade. Delim samo na one koji su spremni da prekrše zakon, uzmu pušku u ruke i da se bilo gde bore ili da bilo gde pomažu tako nešto i na one pristojne i normalne koji žele da grade svoju državu i najbolje odnose.
Mislim da je pred Narodnom skupštinom, pred Vladom, pre nama kao društvom još mnogo koraka da od našeg društva napravimo normalnu, pristojnu državu, deo evropske porodice naroda gde će mladi ljudi, gde će ljudi uopšte razmišljati o poslu, o radu, o ljubavi, o formiranju porodice, a ne da razmišljaju da li će za neki novac ili iz neke ideologije bilo kakve otići i boriti se i rizikovati svoj život i rizikovati ugled svoje države time što će se boriti i praviti stvari koje nisu u skladu sa zakonom. Zbog toga će u danu za glasanje, verujem u narednim minutima, Srpska napredna stranka podržati i glasati za ovaj zakon.