Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 prijavljenih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 153 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević, Momo Čolaković, Miroljub Stanković, Dubravka Filipovski, Dragan Jovanović, Đorđe Milićević, mr Dejan Radenković, prof. dr Vladimir Marinković, dr Ivan Bauer, dr Ninoslav Stojadinović i Branko Ružić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Balša Božović, dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi amandmana koji sam podneo na predlog ovog zakona ja sam shvatio u potpunosti nuždu koje ovo vreme donosi, s obzirom na dešavanja na međunarodnoj sceni.
Nije naša krivica kao države i kao društva što su se okolnosti u svetu zaoštrile i što određeni dobrovoljci, određeni „Psi rata“ u određenim zemljama prave stravične zločine. Naša odgovornost prema delu međunarodne zajednice, koja je i sama kriva za novonastale okolnosti, govorim o delu međunarodne zajednice, tim veća što smo mi na prostorima bivše Jugoslavije, koja je dok se raspadala bila u građanskom, a na određeni način u verskom ratu i bila izložena sličnim dešavanjima, zverskim rešavanjima života građana bivše SFRJ i, s tim u vezi, ja cenim plemenite namere predlagača zakona.
Ja sam u amandmanu dodao da državljanin Srbije, koji pa sam dodao „svojom voljom učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi“.
S obzirom da mnogi državljani Srbije rade na rizičnim područjima, mogu se naći kao pripadnici vojnih i paravojnih formacija, a da to ne žele svojom voljom da učine, već jednostavno mogu da biraju, ukoliko neka teroristička ili neka vojska na tom prostoru osvoji njihovo gradilište ili njihovu firmu u kojoj rade, u tom trenutku oni mogu da biraju ili odsecanje glave ili da pristupe takvim jedinicama. Ukoliko pristupe tim jedinicama, a to nisu učinili svojom voljom, već je to bilo pod prinudom, oni mogu biti predmet ovog zakona i mogu biti kažnjeni, a da pri tome nisu krivi ni odgovorni za pristupanje toj organizaciji, jer je to bilo prisilno.
Takođe sam dodao da pripadnici vojnih i paravojnih formacija strana u sukobu koje su proglašene terorističkim organizacijama od strane UN. Dakle, mislim da postoje paravojne formacije koje su službene i koje u nekim zemljama predstavljaju pomoćne vojne snage, to je slučaj u Americi i u Rusiji, pa pristupanje takvim paravojnim formacijama mogu, oni koji pristupe, doći u dodir sa kršenjem ovog zakona, što, po meni, nije baš pravedno. S tim u vezi, terorističke organizacije, terorističke grupe ne moraju biti paravojne i vojne formacije, pa sam predložio ovu vrstu amandmana.
Svestan da nam je potrebno veoma brzo donošenje ovog zakona i da on nije potpun, da u narednom periodu možemo doneti potpuniji zakon, za čega ću se ja zalagati.
S obzirom da je situacija kakva jeste, ja sam predložio da ipak na neki način omogućimo ljudima koji iz plemenitih namera budu želeli da učestvuju u nekim sukobima, jer može doći do masovnog kršenja ljudskih prava od strane vojnih diktatorskih jedinica u nekim državama, u takvim situacijama ne bi, po meni, trebalo kažnjavati one koji dobrovoljno uđu u sukob na teritoriji druge države.
Shvatam da vremena imamo malo, da naše međunarodne obaveze takođe stoje. Takođe sam svestan da je deo međunarodne organizacije i sam odgovoran za ono što se dešava. Kada se nama to dešavalo, ovakvog zakona na njihovim teritorijama nije bilo, što ne znači da mi ne treba da učimo na njihovim greškama i da usvojimo ovaj zakon.
Želeo bih da ovaj amandman bude usvojen. Ukoliko ne, ja sam spreman čak na određen način da ga pismeno povučem. Hvala.

Reč ima gospodin Meho Omerović. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Marijana Rističevića ima dvojaku intervenciju. Amandman u ime predlagača, 199 narodnih poslanika, ovog zakona odbijamo iz vrlo prostih razloga.
Kada je u pitanju svoja volja kojom kolega Rističević pokušava intervenisati na ponuđeni član zakona, obrazloženje je vrlo jednostavno, jer preciziranje kojim kolega Rističević želi da pojača zakon nije potrebno zato što u opštem delu Krivičnog zakonika je predviđeno da ukoliko ne postoji krivica nema ni krivičnog dela.
Pored toga, u opštem delu Krivičnog zakonika je takođe predviđeno da ukoliko je krivično delo usled neodoljive sile, to takođe nije krivično delo, a ako je delo izvršeno pod dejstvom sile koja nije neodoljiva ili usled pretnje, učinilac se može u tom slučaju blaže kazniti od strane suda.
Što se tiče drugog dela i predloga kolege Rističevića da se u ponuđeni član 386a dopuna Krivičnog zakonika uvede odredba koje su proglašene terorističkim organizacijama od strane organizacije UN, to sužava krivično delo samo na učešće u formacijama koje su proglašene terorističkim od strane UN.
Dakle, kolega Rističeviću, ukoliko bi se prihvatio vaš amandman, onda novo krivično delo koje bi Skupština Republike Srbije usvojila ne bi se odnosilo na Ukrajinu, jer u Ukrajini UN do sada nisu prepoznale ni jednu terorističku organizaciju kao registrovanu, koju bi proglasili kao takvu.
Prema tome, usvajanjem jednog ovakvog predloga amandmana došli bismo u paradoksalnu situaciju da bismo nameru predlagača zakona, interesa države Republike Srbije totalno anulirali i sveli bismo na nivo da se za one učesnike ili ljude koji trenutno borave na prostoru države Ukrajine, gde ratuju na jednoj ili na drugoj strani, ovo krivično delo ne bi odnosilo. Iz tog razloga, kao predlagač ne mogu da prihvatim ovaj amandman. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Slažem se da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Drago mi je da je predlagač takođe na tom stavu, mada mi nije bio jasan aplauz koji je kolega Rističević dobio od većine poslanika kada je obrazlagao ovaj amandman. Sada se plašim da ovaj amandman na kraju od onih koji su aplaudirali ne bude i usvojen. Ukoliko bude usvojen, ovaj zakon praktično gubi smisao.
Mi u našem Krivičnom zakoniku već imamo članove koji se bave terorizmom i propisivanjem kazni za krivična dela udruživanja radi terorizma, vršenje terorizma, zastrašivanje, da bi se ostvarila namera terorizmom. Ukoliko bi se ovaj amandman prihvatio i zakon suzio samo na one koji učestvuju u terorističkim organizacijama, on onda nije ni potreban. Samo želim da kažem da će naša poslanička grupa glasati protiv ovog amandmana, a da se nadam da će to i svi predlagači koji su potpisali ovaj zakon, ispred kojih je kolega Omerović sada odbio ovaj amandman, i pored onog malopređašnjeg aplauza, u danu za glasanje odbiti ovaj amandman i da on neće postati deo zakona, jer onda zakon gubi smisao. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Skupštine, lično sam podneo amandman iz prostog razloga što smo se juče usaglasili da sama svrha ili cilj ove izmene ili dopune zakona nije sporna i mi ćemo po podržati u danu za glasanje, ali ono što jeste sporno je da je predlog dopune veoma nejasan.
U jučerašnjoj debati smo imali prilike da konstruktivno raspravljamo na temu onoga što je u članu 386a koji je ovde novi član, iz razloga što smo posle reči: „paravojnih formacija strana u sukobu“ predložili da se dodaju reči: „od kojih ni jedna od strana u sukobu nije Republika Srbija“. Iz nejasnih odredaba može da se zaključi da u nekom hipotetičkom ratu između Srbije i zemlje iks svaki vojnik Srbije koji zagazi na stranu teritoriju po ovom Krivičnom zakoniku će morati da odgovara.
Iz nejasnih odredaba, a i čini mi se da je gospodin Omerović to juče blagonaklono prihvatio, pa čak i neki poslanici SNS, mislim da je jako važno da se konkretizuje ova stvar, kako ne bi u nekom hipotetičkom smislu došli u određenu zabludu.
Takođe, kada je u pitanju 386b, ko na teritoriji Srbije vrbuje ili podstiče drugo lice na izvršenje dela iz člana 386a ovog zakonika, organizuje grupu ili vrši obuku drugog lica ili grupe za izvršenje tog dela, opremi ili stavi na raspolaganje opremu radi izvršenja tog dela ili daje ili prikuplja sredstva za izvršenje tog dela, kazniće se zatvorom od dve do deset godina, kao i za delo iz stava 1. ovog člana, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kada lica koja organizuje nisu državljani Srbije.
Mislimo da je ovaj amandman suštinski važan i da precizira ove dopune Krivičnog zakonika, iz prostog razloga što da li je neko maliciozan ili nije, može dvosmisleno da tumači i u hipotetičkim slučajevima, državljani Srbije bez ikakvog razloga mogu po ovom Krivičnom zakoniku biti osuđeni. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima predstavnik predlagača narodni poslanik Meho Omerović.

Zahvaljujem.
Kolega Božović je takođe na dva nivoa faktički predložio ovaj amandman. U ime predlagača odbijam ove amandmane, sa obrazloženjem koje je otprilike razumljivo jer, kolega Božoviću, nije potrebno preciziranje u novom članu 386a, kako ste vi predložili da nijedna strana u sukobu nije Republika Srbija, završen citat, jer izvršilac krivičnog dela, državljanin Srbije koji učestvuje u ratu u stranoj državi, pa je nejasno kako bi Republika Srbija po vama mogla da učestvuje u ratu u stranoj državi.
Pored toga, u članu 112. već postojećeg Krivičnog zakonika je predviđeno da Republiku Srbije u tekstu zakonika označava skraćenica Srbija. S druge strane, namera kao bitno obeležje krivičnog dela, za razliku od rešenja koje vi predlažete u drugom delu amandmana, a koje se odnosi na novi član 386b, je predviđena u čitavom nizu drugih zakona i drugih krivičnih dela u Krivičnom zakoniku. Ja ću navesti samo neka krivična dela protiv imovine, otmica, iznuda, krivična dela protiv računarskih sistema itd.
U ime predlagača sam mišljenja da i ovde treba da postoji kao element samog krivičnog dela. Namera možda jeste teško dokaziva. To sam govorio i kada smo prekjuče razgovarali u načelnoj raspravi, ali postoji brojna sudska praksa vezana za njeno utvrđivanje.
Na samom kraju, na primer za krivično delo vrbovanja i obučavanja za vršenje terorističkih dela, koje je u svakom slučaju slično krivično delo, se takođe kao bitan element krivično dela traži namera. Stoga ne mogu da prihvatim ovaj amandman. Zahvaljujem.