Ne možete opet isti član.
(Isključen je mikrofon, narodnoj poslanici Aleksandri Jerkov.)
Prelazim na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu.
(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov s mesta: Javljam se za drugu povredu Poslovnika, ja ne znam kako da vam objasnim sve ovo…)
Ne možete u istom trenutku da se ponovo javite po istom članu. Ne možete po istom članu istovremeno oba puta da se javite zaredom.
Ne vredi sa vama da polemišem.
Prelazim na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, onako kao što je od strane ovlašćenog predstavnika, poslaničke grupe SPS rečeno, tačno je da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kako iz razloga koji su izneti, tako i iz razloga koji je i vama i nama suštinski jasan, a to je borba protiv jedne izuzetno opasne i devijantne pojave, kao što je doping i to pojave koja u slučaju da nemamo ovakve mehanizme borbe, može da predstavlja karcinom, koji može da metastazira i ugrozi jednu i te kako značajnu društvenu oblast, odnosno ono što podrazumeva afirmaciju mladih sportista.
Sa druge strane, ova pojava, zbog čega poslanička grupa SPS reaguje na ovakav način jeste i poštovanje određenih Ustavom garantovanih prava, ali ne samo Ustavom, već i međunarodnim dokumentima, pre svega, univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, a to je pravo na život i pravo na zdravlje.
Nesumnjivo je da u ovom smislu, pre svega oni na koje se ovaj zakon odnosi, a to su sportisti, ta prava moraju da imaju kao apsolutno zagarantovana i ta prava moraju biti poštovana.
Ne želim kao što su neke kolege danas tokom trajanje ove rasprave, da komentarišem pojedine odredbe ovog zakona, ali želim da izvučem nešto što je za poslaničku grupu SPS, a siguran sam i za sve nas, predstavlja značajan deo zakona, a to je pre svega, da ste vi gospodine ministre, uspeli sa ovim predlogom zakona, za koji sam siguran da će biti usvojen, da obezbedite transparentnost u radu i organa i tela i institucija, koje su ovim zakonom sistematizovane i to je za veliku pohvalu i u tom pravcu SPS daje snažnu podršku u tom delu, naročito kada govorimo o ovlašćenjima, odnosno nadležnostima antidoping agencija.
Ovim zakonom je učinjen jedan korak napred, imajući u vidu da se ovim zakonom još više trasira put ka članstvu EU. Zašto?
Polazimo od činjenice da svetski anti doping kodeks koji će biti u primeni od 1. januara 2015. godine sadrži odredbe koje su, doduše, u određenim formulacijama već implementirane u odredbe predloženog zakona.
Ono što je suštinski iz samog kodeksa preneseno u zakon, a esencijalni je deo zakona jesu njegovi ciljevi. Prvi cilj je da se zaštite osnovna prava sportista. Rekao sam da su garantovana i Ustavom i međunarodnim dokumentacijama, pre svega pravo na zdravlje. Drugi cilj je da se obezbedi, odnosno usaglasi i koordiniše jedan delotvoran anti doping program koji će faktički omogućiti da se prevenira, dakle da se učini prevencija kako se ne bi dešavale pojave na koje ovaj zakon ukazuje i gde se ovaj zakon mora nesumnjivo primeniti.
Zaista, usaglašenost sa svetskim anti doping programom je učinjen i kroz samu suštinu odnosno sadržinu ovog zakona. Moram da ukažem, pre svega zbog građana, kako se taj svetski anti doping program afirmiše, kroz tri modaliteta, pre svega izradu kodeksa o kome sam sad govorio, drugi je prihvatanje internacionalnih standarda, a treći je usaglašavanje modela kao najboljih rešenja i smernica da se anti doping kontrola postigne, odnosno učini najefikasnijim.
Mislim da smo mi dosta učinili u ovom pravcu i da se upravo kroz ovaj zakon sva ova tri modaliteta mogu i videti i da se oni pojavljuju kao nešto što će u smislu mehanizama, odnosno delovanja u praktičnoj primeni zakona dati puni efekat.
Smatram da, za razliku od nekih kolega koji su izneli kao kritiku, gospodine ministre, ovde nema neusaglašenosti i nerazumevanja kada su u pitanju krivična dela. Kao pravnik i kao advokat, a posle ću nešto reći i kao sportista, pre svega podržavam, apsolutno podržavam kriminalizaciju krivičnih dela koja ste ovde obuhvatili.
Lično mislim da bi bilo dobro da ova ista krivična dela budu obuhvaćena i Krivičnim zakonikom, što bi trebalo da bude u nadležnosti Ministarstva pravde i nadam se da će uskoro i Krivični zakonik biti dopunjen nečim što ste vi sjajno uradili, a to je kriminalizacija dva krivična dela od kojih se jedno pojavljuje kao i te kako i te kako značajno. To je sprečavanje organizovanja u krivično-pravnom smislu reči, radi protivpravnog delovanja koje podrazumeva stavljanje u promet supstanci koje podrazumevaju zabranjene supstance, bez obzira da li su to suplementi ili neke druge supstance.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što je već rasprostranjena pojava, drage kolege narodni poslanici, da se na bazi komercijalnih aspekata, komercijalnih načina delovanja, ostvarenja profita, sve više i više puštaju u promet suplementi i na taj način pokušava ostvariti enormna zarada, a s druge strane ko su žrtve? Žrtve su sportisti, žrtve su mladi, bez obzira kako su sportisti rangirani, da li kao profesionalni sportisti ili kao amateri. Zbog toga kriminalizacija ovog krivičnog dela je nesumnjivo bila potrebna i nesumnjivo je da je ovo ogroman pomak u krivično-pravnom smislu reči.
Ono što ni vi, a ni mi, pre svega u poslaničkoj grupi SPS nećemo prihvatiti, jeste da je zakon navodno uveo konfuziju kada su u pitanju odnos između prekršaja i krivičnih dela. Nije. Nije niti može biti konfuzno i kontradiktorno bilo šta, pre svega i sa stanovišta krivičnog zakonodavstva niko ne može biti kažnjen dva puta za isto protiv-pravno delo, što znači, da ako je neko vek kažnjen za prekršaj, gde su vrlo jasno precizirani i definisani elementi prekršaja, neće biti krivično gonjen za krivično delo i suprotno.
Dakle, sa te strane i vi a i narodni poslanici, naročito građani i sportisti na koje se ovaj zakon direktno donosi mogu da budu relaksirani da ovde u praktičnoj primeni nema apsolutno nikakvih apsurda, nema nelogičnosti i nema kontradiktornosti.
Ono što je takođe važno istaći jeste činjenica da s obzirom da sam pomenuo kodeks, da mi je poznato da je vaše ministarstvo, sa vama na čelu učinilo značajne korake kako bi se sprovele edukacije.
Zašto edukacije? Edukacije u odnosu na sve sportske organizacije odnosno na sportske kolektive u odnosu na klubove, jer nesumnjivo je da nema dovoljno novčanih sredstava da bi se sprovodile anti doping kontrole.
Sami ste pomenuli koliko košta jedna anti doping kontrola. Sada, kada bi se krenulo u jednu akciju sprovođenja anti doping kontrole, a to bi bilo izuzetno skupo, i zbog toga, bez obzira što se moraju sprovesti radi uštede budžeta Republike Srbije, smatram, a i poslanička grupa SPS stoji na tom stanovištu da je neophodno potrebno prevenirati, da je neophodno potrebno da ta prevencija bude sprovedena kroz edukacije, da se sportisti edukuju u onom smislu u kome je to neophodno jer na taj način štite sebe, štite svoje zdravlje a na kraju krajeva svoje živote i ono što je najvažnije u sportu na taj način ostaju ono što jesu, a to je pobornici fer-plej takmičenja i fer-plej borbi.
Imajući u vidu da sam 35 godina vezan za sport i kao međunarodni sudija sa svetskim sertifikatom u karate sportu, jednostavno dužan sam da kao svetao primer, ali zaista svetao primer pomenem upravo Karate federaciju Srbije kao organizaciju koja je uspela da već sada afirmiše sve ovo što je u zakonu o kome danas raspravaljamo predviđen. Nacionalni granski savet koji se zove Karate federacija Srbije, postoji već 50 godina i prepoznata je od Sportskog saveta odnosno Saveza Srbije, Olimpijskog komiteta i zaista to je jedini nacionalni savez iz ove grane sporta preko koga država Srbija ostvaruje svoje interese kada je karate sport u pitanju.
Podsetiću da je 2010. godine Karate federacija Srbija upravo ovde u Gradu Beogradu, našem glavnom gradu organizovala svetsko prvenstvo gde su tada postignuti najzapaženiji i najznačajniji rezultati, čak tri zlate medalje, jedna bronzana, pri čemu je i jedna zlatna medalja bila u ekipnoj konkurenciji.
U ovoj grani sporta je prisutno preko 50.000 sportista i gospodine ministre, sigurno je da znate, ali zbog građana želim da napomenem da se u ovoj grani sporta posebna pažnja posvećuje životu sportista, gde postoji izuzetno uspešna saradnja sa Republičkim zavodom za sport, sa Anti doping agencijom Republike Srbije i sa ponosom se može konstatovati da do sada ovaj sport nikada nije imao dopingovane sportiste.
Čak moram da istaknem da su naši najkvalitetniji sportisti, naši reprezentativci koji su već međunarodno priznati po svom sportskom kvalitetu, čak dve godine bili testirani kada su u pitanju anti doping kontrole, da se apsolutno u tom pravcu ništa nije moglo ni pronaći i zaista je to jedan pozitivan i svetao primer kako treba delovati i kako jedna organizacija treba da se ponaša u tom smislu.
Ovo sam rekao zbog toga što je karate sport marginalan sport iako je masovan, izuzetno masovan, a marginalan zbog toga što mu se ne posvećuje neka medijska pažnja, ali na našu sreću, sreću karatista, ljudi koji se bave ovim sportom, posvećuje mu se pažnja ministarstva, vas koji predstavljate ministarstvo, i posvećuje mu se pažnja u onom smislu u kome taj sport treba da bude afirmisan, znatno više nego što je do sada.
To znatno više jednostavno stoji i utemeljeno je na činjenici da rezultati karatista i sportista u karate sportu opravdavaju ulaganje u karate sport. To ulaganje još uvek nije, bar po nekom mom mišljenju, a nećete mi zameriti što ću ga izneti kao lični stav, nije na onom nivou na kome bi bilo potrebno, da i oni koji dolaze, jer uvek imamo podmlatke, uvek imamo talente, uvek imamo nadarene u svim oblastima sporta, ne samo u karateu, ali u karateu posebno, to apostrofiram i smatram da u njih i treba ulagati.
Na kraju, mislim da bi bilo značajno da ovde postignemo jedan opšti konsenzus. Oko ovog zakona ne sme da bude političkih podela. Nema razloga se na bilo koji način dovodi pod sumnju bilo šta što se ovim zakonom afirmiše, jer radimo u interesu zdravlja, u interesu života, u interesu mladih, u interesu onih na kojima svet ostaje, u interesu onih koji će veličati i verovatno ovenčati slavom ovu državu, našu Republiku Srbiju.
Socijalistička partija Srbije i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će iz svih ovih razloga, kao i razloga koje je izneo ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije na ovoj raspravi, sigurno glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.

Želim da vam se zahvalim na sugestijama, ali i da vam dam jedan kratak odgovor.
Član 3. ovog zakona prepisan je direktno iz Svetskog antidoping kodeksa i, kao takav, ne može se menjati na nacionalnom nivou.
Prekršaji su nezavisni i oni upravo idu po prijavi, tako da se sportista, po članu 3. po Svetskom antidoping kodeksu, kažnjava tako što se ne može baviti sportom za vreme trajanja izrečene kazne. To je jedino ona paralela što sam hteo da vam objasnim. U svakom slučaju, hvala na podršci i na sugestiji.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Marija Jevđić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege narodni poslanici i građani Srbije, na samom početku svog izlaganja želim da naglasim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Svi znamo da je odavno u sportu prestala da važi parola kako je samo važno učestvovati. Da je tako, ne bi se u sportu na svim nivoima vladala tolika sredstva i sa značajnih mesta u različitim ekipama smenjivali oni koji ne ostvaruju očekivane rezultate.
Iz ovoga izvodimo zaključak da je više od učešća važna pobeda, pre svega da bi se opravdalo sve ono što je uloženo u sport. Ako je tako, onda se ne biraju sredstva da se dođe do pobede, a način da se do nje dođe je i korišćenje stimulativnih sredstava, sve češće i onih zabranjenih.
Doping je tema o kojoj se malo priča, ali se čini da je najveći broj običnih ljudi, a što je porazno i sportista, o tome vrlo malo i zna.
Iako se pod ovim pojmom prvobitno smatralo samo poboljšanje učinka na nekom takmičenju, korišćenjem stimulativnih i narkotičkih sredstava tokom vremena je doping dobio mnogo šire značenje, pa ga je i Međunarodni olimpijski komitet definisao kao korišćenje, uzimanje i davanje ljudskom organizmu stranih supstanci ili veće količine supstanci koje organizam normalno sadrži sa ciljem da se na veštački način stimulišu, odnosno povećaju takmičarske sposobnosti, što je u suprotnosti sa sportskom etikom, fizičkim i mentalnim integritetom sportiste.
Prvi podaci o dopingu u sportu potiču iz antičke Grčke, gde su stari Grci u vreme olimpijskih igara koristili određene vrste gljiva da poboljšaju fizičke performanse, a Asteci su u iste u svrhe konzumirali ljudsko srce. Doping su, navodno, koristile neke vojske u ratovima, da bi na veštački način podigle hrabrost i izdržljivost svojih vojnika.
Korišćenje doping sredstava i metoda za povećanje izdržljivosti je prisutno među vrhunskim sportistima, ali i kod amatera i rekreativaca. Posebno razočaravajuće deluje saznanje da je prisutno i kod sve mlađe populacije.
U sportu se koristi i sve veći broj različitih supstanci sa ciljem da se poboljšaju rezultati, smanji nervna napetost, poveća mišićna snaga i masa, gubitak težine, otkloni umor i ostvari brži oporavak ili zamaskira neka druga supstanca prilikom testiranja.
Posebno je zabrinjavajuće što sportisti uzimaju doping sredstva čak i po cenu vlastitog zdravlja, a zbog težnje za samodokazivanjem zbog uticaja roditelja, trenera ili drugih činilaca, a sve u cilju sticanja slave i novca.
Da bi se sprečilo negativno dejstvo ovih supstanci po organizam, međunarodna organizacija, vlade gotovo svih zemalja, nacionalne i sportske federacije i MOK su se mobilisali da stanu na kraj ovom poroku.
U tom cilju je osnovana i Svetska antidoping agencija u cilju popularizacije sporta bez dopinga i zaštite sportista od neželjenih posledica. Napravljena je i lista zabranjenih supstanci i pronađeni postupci za njihovo otkrivanje posebnim hemijsko-tehnološkim laboratorijskim ispitivanjima.
Predloženi zakon precizira disciplinske mere koje podrazumevaju diskvalifikaciju sportskih rezultata, privremenu suspenziju, zabranu učešća na takmičenju, zabranu obavljanja poslova u oblasti sporta.
U kaznenim odredbama piše da će onaj ko sportisti da ili propiše, izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, navede ga, pomogne mu ili mu na drugi način omogući da upotrebi doping sredstvo, biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je sportista maloletnik ili je reč o više lica ili je to izazvalo naročito teške posledice, učinilac će biti kažnjen zatvorom od dve do deset godina. Sve ovo, kao i mnoge druge odredbe su u redu samo ako se obezbedi poštovanje zakona.
Posebno želim da naglasim i poručim svim sportistima i mladim ljudima koji žele da se bave sportom, a iz ugla sportiste koji je već 20 godina u sportu, da se vrhunski rezultati postižu samo vrednim radom, treningom, zdravim razumom i hrabrim srcem.
Na kraju, kao što sam i rekla, poslanička grupa JS će podržati predloženi zakon, uz napomenu da je potrebna mobilizacija celokupne zajednice i svih koji se bave sportom i mladima da kod njih razviju sportski duh u punom smislu tih reči i da ih uče da se do vrhunskih rezultata dolazi samo mukotrpnim radom i odricanjem, a ne korišćenjem stimulativnih sredstava, jer su onda rezultati trenutni, a posledice, nažalost, trajne. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Uvaženi građani, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, osnovni ciljevi donošenja ovog zakona su potpuno jasni i sa njima se mi slažemo. Oni su u redu.
Iskreno, nama je veoma krivo što je vašem ministarstvu i vama lično trebalo oko dve godine da predložite ovaj zakon. Imamo tu situaciju da sedite u Vladi čiji je premijer i sinoć govorio o munjevitim reformama, a već dve godine se čeka na donošenje jednog zakona u kome, da se razumemo, nema zaista ništa spektakularnog, sem onog što ste i vi rekli, da se usklađuje sa svetskim antidoping normama, što je pohvalno i što ćemo mi u danu za glasanje pozitivno oceniti.
Ono što je nama sporno, odnosi se na nekoliko stvari o kojima je govorio i naš ovlašćeni predstavnik, jeste kada je u pitanju direktor Antidoping agencije. Po našem mišljenju, on ne može obavljati drugu funkciju sem te, ukoliko ona eventualno nije edukatorska, iz prostog razloga što jedna tako važna funkcija ili pojedinac ili pojedinka na tako važnoj javnoj funkciji ne mogu biti u bilo kakvom sukobu interesa.
Takođe smo u nekoliko navrata govorili o tome kako su kazne, po našem mišljenju, veoma blage i ovom prilikom bih pročitao i u samom predlogu da se u članu 39. Predloga zakona kaže sledeće: „Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi i prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva kazniće se zatvorom od tri do 12 godina“.
Ono što nas buni jeste što se zatim kod prekršaja u drugom delu u članu 40. takođe govori o prodaji i o sličnim elementima prestupa, ali se ovde predviđa novčana kazna od 400 hiljada do milion dinara.
Takođe, u čl. 41. i 42. se predviđaju opet za isto delo različito stepenovanje od 50 do 150 hiljada ili od određenog broja do maksimum 150 hiljada dinara.
Ono što nas buni jeste da se nedovoljno razgraničila prekršajna od krivične odgovornosti i da se sasvim široko stavlja na tumačenje šta u kom trenutku može biti prekršajna, a šta krivična odgovornost. To nije jasno definisano i tu ćemo kroz amandmane vama predložiti da na jedan jasniji način uredimo ovu oblast.
Gospodin Jova Marković je govorio da su preblage kazne koje predviđaju i prekršaje, da svaki sportista na bilo kom nivou takmičenja, naravno, koji je svestan posledica korišćenja doping sredstava, koje mogu da nanesu veliku štetu njegovoj karijeri, da se u Predlogu zakona predviđa da svaki sportista ima pravo na tri vezana neispunjavanja obaveza prema antidoping organizaciji. Dakle, smatramo da je to suviše blago i da svako neispunjavanje obaveze mora biti sankcionisano momentalno.
Vi ste imali priliku da objasnite i da to obrazložite. Mi i dalje smatramo da je ovo način koji treba rešiti do kraja i ovaj deo Predloga zakona.
Takođe, dr Mileta Poskurica, koji je član Zakonodavnog odbora, ako se ne varam, on je nekada bio uvaženi član Srpske radikalne stranke, danas Srpske napredne stranke, skrenuo je pažnju da ovaj Predlog zakona ima jednu vrstu, mogao bih je nazvati, korupcije i najave. Evo, obrazložiću zbog čega.
Antidoping agencija, po ovom Predlogu zakona, raspisuje tender koja laboratorija će vršiti antidoping kontrolu. Zatim, u daljem obrazloženju se govori da će Agencija nabaviti potrebnu opremu laboratoriji koja pobedi na tenderu. To nije do kraja jasno, zašto bi iz budžeta Agencija plaćala nekome ko je već pobedio na tenderu dodatnu opremu i pitanje je da li ljudi koji rade na toj dodatnoj opremi, da li onda imaju iskustva, s obzirom da je nisu imali do tada i da li se dodatno plaćaju troškovi, zato što se radi o ljudima koji nemaju iskustva na određenoj opremi?
Takođe je veoma konfuzna stvar zato što se iz nekoliko primera potencijalno može javiti primer korupcije u najavi i zato je ovo još jednom molba poslaničkog kluba Demokratske stranke, s obzirom da je esencija politike Vlade borba protiv antikorupcije da se ovakve stvari mnogo jasnije regulišu nego što su predložene samim Predlogom zakona.
Da se razumemo, ne moramo da znači da je nekome ovo i bila namera. Ja uopšte ne govorim da je to slučaj. Samo predlažem da se samo malo jasnije ova oblast uredi iz prostog razloga što se na osnovu ovog primera mogu javiti neke stvari koje bi u nekoj najavi mogle da znače i postojanje određene korupcije. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Božoviću.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.

Neću dužiti, pokušaću samo da objasnim u vezi ove opreme za koje se raspisuje javna nabavka i sama laboratorija. Andidoping agencija raspisuje javnu nabavku za opremu koju koristi u sprovođenju antidoping kontrole. Radi se o takozvanim kitovima, gde se stavlja supstanca uzeta od sportiste i dalje taj kit se transportuje tako upakovan na specijalan način, da ne bi došlo do zloupotrebe u ovlašćenoj laboratoriji.
U svetu postoje samo dve kompanije koje proizvode te kitove. Znači, nema ih mnogo. Ima ih samo dve i raspisuje se javna nabavka za te dve kompanije. Kao što sam i rekao u uvodnom izlaganju, laboratorija ima dosta, u Evropi oko dvadesetak. Ona koja ispunjava sve obaveze je ova u Beču, da se ne bih ponavljao, ali nema nikakve veze sa opremom da mi našim sredstvima kupujemo bilo kakvu opremu za laboratoriju. Znači, radi se o kitovima koji odu u laboratoriju, u čemu se transportuju supstance i onda se… Mogu da vam objasnim kako to sve izgleda, pošto sam to radio bezbroj puta, ali to je jedan poseban način, da ne zamaram sada sve poslanike, ali je to konkretan odgovor na vaše pitanje. Smatram da ćemo kroz amandmane razgovarati i o drugim sugestijama koje ste izneli. Hvala.