Dobro, ja verujem da, vi meni verujete da je to bila prava katastrofa. Dakle, zahvaljujem na upozorenju, međutim, kolega me ometa non-stop, on stalno stoji, drži tu podignutu ruku, staće mu krv, zabrinut sam za njegovo zdravlje.
Malo upozorite njega, a ne samo mene.
Što se tiče zakona posebno podržavam otvaranje graničnih prelaza sa Rumunijom. Dakle, Rumunija je jedna zemlja sa kojom imamo izuzetne istorijske odnose dakle miroljubive. Mislim da je to država sa kojom vredi sarađivati. Mislim da je to država sa kojom treba otvoriti ne granične prelaze, nego celu granicu.
To je država koja nikada sa nama nije ratovala. Država koja može sa nama ekonomski da sarađuje. Država koja može sa nama da dopunjuje određene privredne delatnosti i ja sam bio jedan od onih koji je podržavao ideju pokojnog premijera Zorana Đinđića da se napravi između 2000. i 2003. godine do njegove pogibije da se napravi savez sa Rumunijom i mislim da je to bilo korisno za obe zemlje, posebno kad imamo u vidu poljoprivredu, prerađivačku industriju i mislim da smo mi tada propustili neku određenu priliku.
Zahvaljujući onima koji danas baštine navodno Đinđićevu politiku koja apsolutno nema veze sa onim što je on hteo. Dokaz za to je ta saradnja sa Rumunijom koja nije nastavljena posle njegove smrti.
Ja podržavam što nova Vlada otvara granične prelaze. Doći će vreme da se otvori cela granica i da zahvaljujući tome što je Rumunija država sa kojom se mi privredno možemo nositi, država koja ima daleko više potrošača nego mi, država kojom mi ekonomski ako nastupimo možemo da razvijemo svoju ekonomiju koja mora da bude motor razvoja ove države.
Mi ekonomiju koju smo zatekli bila je u takvom stanju da nikakva saradnja ekonomska nije mogla da donese rezultat i jednostavno naša ekonomija je razvaljena i ubijena katastrofom koja nas je zadesila između 2000. i 2014. godine.
Godine 2012. prilikom preuzimanja vlasti videli smo da ne možemo ekonomski sarađivati sa tim državama, džaba nam prelazi i prolazi kada je stanje ekonomije bilo takvo da niste imali šta da izvezete i sa čim da sarađujete u prekograničnom prometu sa bilo kojom zemljom, pa tako i sa Ramunijom.
Što se sporazuma sa Makedonijom tiče, pozdravljam ovaj sporazum, posebno u vezi sa tim što je on predvideo i moguće zloupotrebe koje mogu nastati iz jednog dela Makedonije, a koja je poznata po aktivnostima koje se razvijaju na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije i delu Makedonije, da te vozačke dozvole ne budu zloupotrebljene, s tim u vezi pozdravljam što je zakonom predviđena izuzetno precizna provera ličnosti i dokumenata koje se prilažu u zemljama članicama, kako u Makedoniji, tako i u našoj zemlji.
Ukoliko dođe do pokušaja određene zloupotrebe, onda se proverom koja je propisana ovim zakonom, vrlo lako može proveriti, odnosno ustanoviti pravovaljanost određenih vozačkih dozvola i sa tim u vezi ovaj sporazum je detaljno propisao način na koji se te zloupotrebe mogu sprečiti.
Što se tiče ovih elementarnih nepogoda i katastrofa, u vezi Sporazuma sa Hrvatskom, mislim da ništa ne raduje kao što može da obraduje tuđa nesreća i mislim da ovog puta Hrvati se nisu obradovali samo našoj nesreći, jer je nesreća pogodila i njih, pa sa tim u vezi su pristali na ovakav sporazum koji ubuduće garantuje saradnju, a koja nije zakonom bila precizirana u vezi poplava koje su nas zadesile.
Kao pojedinac, imamo izuzetnu štetu od reke koja teče i kroz Hrvatsku i Republiku Srbiju, neko ko je imao izuzetnu štetu, želim da kažem da i stanje koje smo zatekli u vezi sa našom kanalskom mrežom, sa našim rečnim vodotokovima, u vezi sa naši mogućim akumulacijama za prihvatanje vode je bila neverovatna.
Dakle, neko ko je trebalo da sređuje vodotokove, on je išao po poplavljenim područjima i nudio sedative kokoškama.
Dakle, ja sam video među prvima iz bivšeg režima, kako je išao tamo negde u Trgovište i nije bio toliko zabrinut za zdravlje građana, za bezbednost građana, za bezbednost imovine i u sred tih nedaća, koje su tada zadesile Srbiju, on je bio zabrinut za zdravlje kokošaka i to izuzetno cenim, zato što je ponudio kao psiholog izuzetnu terapiju, a na brzinu je smislio jedan kokošiji sedativ i ponudio.
Ne znam šta vam je smešno, to je uradio prvi čovek ove države u mandatu do 2012. godine, lider jedne političke stranke, koja je sada daleko manja nego što je bila, ali su oni na takav način rešavali katastrofe, a o katastrofi koja nas je zadesila od 2000. godine, govori podatak da je iz ove zemlje izneto preko 50 miliona evra.
Nisu nas koštale toliko ni sankcije, ni bombardovanje, ni osiromašeni uranijum, ništa nas nije koštalo toliko, koliko nas je koštala elementarna katastrofa i nepogoda koja nas je zadesila od 2000. do 2012. godine.
Sa tim u vezi, mislim da nije u redu da neko ko baštini te stare vrednosti, ko želi ovde da izabere ministra, mislim da nije u redu birati ministra, kada su imali takvog eksperta, mislim da treba da požele da njega dovedemo ovde, da saslušamo i da ga pitamo u saradnji oko elementarnih katastrofa, kako je to čovek zamislio da treba zbrinjavati katastrofe na način, odeš i obiđeš poplavljena područja, uđeš u jedan kokošinjac i kažete – kokoške su živa bića, mislim da je ovde rešenje jedan mali kokošiji sedativ.
Dakle, neko ko je vodio takvu brigu na takav način o poplavljenim područjima, mislim da nije primereno da danas zamera na jednom veoma dobrom zakonu u saradnji sa Hrvatskom oko elementarnih nepogoda i katastrofa koje su nas zadesile i za koje se bojim da nas mogu zadesiti.
S tim u vezi, ja kao predsednik Odbora, moram da kažem da ćemo mi kao Odbor uskoro pokrenuti tačku dnevnog reda, koja će se odnositi na obnavljanje naše kanalske mreže, na čišćenje naše kanalske mreže, na jednom velikom projektu i na zbrinjavanju naših slivova i vodotokova za celoj teritoriji Republike Srbije.
S tim u vezi, valja da država odredi određene sredstva, jer voda može da bude velika korist, ali može da bude i šteta. Velika voda može da bude velika nevolja, ali ukoliko se velika voda na pravi način koristi, ukoliko se mudro postupa, ukoliko se ne bavimo nekim kokošijim sedativima, u svakom slučaju, ako se bavimo pravim poslovima, ako ne trošimo 50 milijardi na neke trice i kučine, ako to utrošimo u naše vodotokove, u slivove reka, ukoliko nađemo prostora za akumulaciju iz nužde, kada dođe velika voda da imamo to gde da ispustimo, a ukoliko imamo jasne planove, ukoliko obnovimo i zanovimo i očistimo kanalsku mrežu na teritoriji Vojvodine, u tom slučaju voda ne mora da bude nevolja, tu i takvu vodu i te vodotokove smo nasledili 2012. godine.
Sve je bilo zapušteno, država je surovo istrgnuta iz ruku siromašnih građana, novcem koji je otet od građana i novcem kojim je zadužena neka buduća generacija građana, ništa se nije izgradilo, nikakav plan nije postojao u odbrani od katastrofa, uglavnom smo se bavili sekundarnim stvarima, zaštitom kokošaka, zaštitom hrasta „lužnjaka“ kod obrenovačkog nasipa, gle čuda nisu obnovili nasip, nego su pored nasipa potrošili…
