Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo poslanici, imam priliku da postavim dva pitanja. Moje prvo pitanje postavljam Ministarstvu energetike i direktoru „Srbijagasa“. Naime, pre nekoliko dana je nekako kroz tišinu, sakriveno prošla informacija da postoji velika verovatnoća, tačnije da je već ugovoreno da se trasa gosovoda „Južni tok“, koja je trebala da prođe kroz Somborski atar, tačnije kroz opštinu Sombor, Kulu i opštinu Vrbas, da se preko noći ta trasa promenila i da će ona ići preko Subotice.
Niko ne želi javno i jasno da kaže da li je to istina. Koristim svoju i poslaničku priliku da postavim ovo pitanje i nadam se da ćemo dobiti jasne odgovore. Pitanje je da li je to istina? Ko je i kada to dogovorio i koji su razlozi ovako dogovorenih stvari i zbog čega se one prikrivaju od građana?
Moram da upozorim da smo u prošlosti imali veliki broj sličnih situacija gde je Sombor bukvalno preko noći ostajao u zapećku, da li kada je u pitanju izgradnja autoputa, poluautoputa koji je i po prostornom planu za 2010. godine do 2020. godine uvršćen da se radi, a da bukvalno nijedan kamen nije promenjen, niti je učinjeno bilo šta po tom pitanju, ne mislim samo na ovu vladu, nego na sve one vlade koje su od 2010. godine imale priliku da se bave ovim problemima, da je Sombor grad preko kojeg je najbliži put ka EU, da je Sombor grad koji ima jako velike potencijale, ali, nažalost, isključivo igrom političara, od početka višestranačja do danas postao je slepo crevo, a prioriteti su uvek bili u nekim drugim gradovima, nažalost, vrlo često je prioritet bila Subotica.
Naravno, ne želim naše građane da delim, ne želim da delim ni naše gradove u Srbiji. Dosta smo se u prošlosti delili, vreme je da se sabiramo, ali ne na način da uvek jedni dobijaju, a da drugi trpe zbog toga.
Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, ministru Lončaru. U Beogradu je nedavno urađeno istraživanje „Život bez sećanja“, koje je pokazalo da čak 60% dementnih osoba u Srbiji ne koristi ni jedno zakonsko pravo na negu. Njihove porodice se zbog toga suočavaju sa problemima koji ne mogu da se reše, nažalost, bez pomoći zajednice. Oboleli ne može samostalno da jede, da se obuče, da se okupa. Onaj koji pruža negu vrlo često je u prilici da se i sam razboli. Pritom, naravno, ove osobe nisu dovoljno pokrivene kroz socijalni sistem i ako poredimo sa invalidima videćemo da tu postoji jedna ogromna disproporcija, a svi oni koji neguju i ljude koji su invalidi i ljude koji su oboleli od raznih vrsta bolesti, kao naprimer što je Alchajmerova bolest, znači teških bolesti, faktički poklanjaju možda čak i mnogo više pažnje i finansijskih mogućnosti kada je u pitanju briga o invalidima.
Nažalost, moja porodica je imala iskustva i sa jednom i sa drugom vrstom bolesti. Ovo govorim iz ličnog iskustva. Smatram da je ovo izuzetno važno pitanje i da svaka pomoć i promene u ovom smislu koje je bi iniciralo ministarstvo bi omogućilo lakšu brigu i negu o ljudima koji su oboleli od Alchajmerove bolesti.
Moje konkretno pitanje je postoji li mogućnost da se ovakvo stanje promeni i da se promeni svest ljudi koji brinu o tim osobama da bi znali koje su sve njihove mogućnosti i postoji li mogućnost da se pronađu veća prava, na prvom mestu finansijska za osobe koje se staraju o obolelima od Alchajmera? Hvala.
