Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje? (Ne)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević, Momo Čolaković, Siniša Maksimović, Borisav Kovačević, Stefana Miladinović, Marjana Maraš, Dubravka Filipovski, dr Dragana Barišić, Branko Đurović, Milorad Mijatović, Meho Omerović i prof. dr Vladimir Marinković.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda i to o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev Gaj i Sokol na srpsko-rumunskoj državnoj granici, i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac i Nova Moldova na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, i mr Velimira Ilića, ministra bez portfelja, pozvao da sednici prisustvuje i Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev Gaj i Sokol na srpsko-rumunskoj državnoj granici, i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac i Nova Moldova na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Da li reč želi mr Velimir Ilić, ministar bez portfelja? (Da.)

Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, na današnjem zasedanju predložena su četiri zakona o ratifikaciji. Prvi zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, a drugi je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, treći zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev Gaj, Srbija i Sokol, na srpsko-rumunskoj državnoj granici, i četvrti zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac, Republika Srbija i Nova Moldova, Rumunija na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Poštovani narodni poslanici, vi znate ovaj sporazum koji je potpisan i koji se danas ratifikuje u saradnji sa Republikom Hrvatskom u slučaju elementarnih nepogoda, jednostavno imaćemo prilike da takve slične sporazume usvajamo i sa ostalim zemljama iz okruženja. Evropa želi da ti regionalni centri što se tiču elementarnih nepogoda budu što veći, više grupisani i da se više zemalja iz okruženja uključuje, ako dođe do elementarnih nepogoda, a prvenstveno u odbrani od požara, u odbrani od gradonosnih oblaka, u poplavama itd.
Prema tome, molim vas da ovo prihvatite. Mi sa Hrvatima izuzetno dobro sarađujemo i prirodno smo vezani, jer imamo jednu veliku reku koja protiče i kroz Hrvatsku i kroz Republiku Srpsku, naravno, i kupi sve vode sa tog područja, a prolazi i kroz Srbiju, a to je reka Sava. Vi znate da se nalazi Savska komisija sa sedištem u Zagrebu, da je to izuzetno bitno i da moramo imati jednu dobru saradnju.
Ovih meseci mi vodimo intenzivnu kampanju i razgovore sa određenim zemljama da i protivgradna zaštita deluje pretežno avio zaštita na području više država, jer gradonosni oblaci koji dolaze ugrožavaju više zemalja. Naravno, imali smo i elementarne izuzetne nepogode ove godine, jer su štete preko milijardu i 700 miliona, ali vode su dolazile sa strane iz zemalja u okruženju i zato smo zainteresovani za jedinstvene sisteme odbrane od elementarnih nepogoda.
Smatram da je ovo jedan dobar način i put da se zajednički branimo i od požara, da imamo jake regionalne centre iz kojih možemo delovati i braniti se. Isto tako, što se tiče i zemljotresa i razno-raznih problema koji će nastati. Mi smo prirodno vezani. Požar ne zna za granicu. Poplave ne znaju za granicu. Zato moramo zajednički delovati. Mi smo odbranili delove naše teritorije, ali iz Hrvatske određene vode, s leđa su nam došle, i poplavile određene naše prostore.
Što se tiče potvrđivanja Sporazuma sa Makedonijom o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, to bi jako puno olakšalo našim vozačima koji su u tranzitu, koji voze da veoma lako prelaze granice, da ne moraju vaditi međunarodne dozvole, već da koristeći tranzit budu veoma brzi i operativni i da mogu dejstvovati na teritoriji Makedonije i na teritoriji Srbije. To je od opšteg interesa i to su tražili mnogi prevoznici i vozači iz Srbije, a isto tako i iz Makedonije.
Ova dva granična prelaza koji se otvaraju prema Rumuniji, to je zahtev građana iz pograničnih zona, i naših građana, ali i rumunskih građana. Oni žele da se na određenim prostorima spoje i da lakše prelaze iz države u državu. Sada mi kao članice za ulazak u EU i Rumunija koja je već u EU njen punopravni član, imamo i zajednički interes da što brže komuniciramo, da ubrzamo saobraćaj, razmenu roba i naravno da građani budu jednostavno u situaciji da veoma brzo i lako prelaze granične prelaze i da jednostavno ostvare komunikaciju sa drugim gradom, sa drugom obalom reke u pograničnoj zoni.
Smatram da sve ove četiri ratifikacije sporazuma ćete prihvatiti i da tu neće biti nikakvih problema, jer je sve to u interesu naše države, a naravno i naših suseda u okruženju. Hvala vam i nadam se da ćemo zajednički ubrzati da ovaj proces jednostavno i ratifikujemo.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Za reč se javio narodni poslanik mr Đorđe Kosanić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres četiri predloga zakona, najpre dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o otvaranju dva granična prelaza između Srbije i Rumunije, zatim Predlog zakona između Srbije i Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa i Predloga  zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje će svakako podržati pomenute predloge zakona, a najpre govoreći o potpisivanju dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju dva međunarodna granična prelaza, najpre Golubac u Republici Srbiji i Nova Moldova u Rumuniji i Vračev Gaj, Republika Srbija i Sokol u Rumuniji, na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Treba reći da su ovi sporazumi već zaključeni jer je postojala obostrana volja obe države da se otvaranjem novih graničnih prelaza olakša prelaz državne granice za državljane kako Srbije tako i Rumunije, a i zbog činjenice da u Srbiji postoji značajni procenat rumunskog i vlaškog stanovništva koji živi u pograničnoj zoni kao i postojanje istorijske povezanosti dve države.
Realizacijom ovih sporazuma koji su zaključeni decembra 2013. godine omogućava se najpre realizacije projekta prelaz za prenos trajektom između Golubca i Nove Moldave na Dunav koji se odvija u okviru IPA preko graničnog programa Rumunija-Srbija u vrednosti od 2.352.674 eura. Ovaj period šta praktično obuhvata? Obuhvata uređenje graničnog prelaza Golubac u Vincima na srpskoj strani, uređenje pristupnog puta od Velikog Gradišta do Vinaca i nabavku trajekta.
Projekat izgradnje mosta na reci Neri koji se odvija u okviru IPA preko graničnog programa Rumunija-Srbija u vrednosti od 1.633.277,00 eura. Ovaj projekat praktično obuhvata izgradnju mosta na lokaciji Vrančev gaj Sokol, i uređenje graničnog prelaza sa čitavom infrastrukturom.
Šta u stvari predstavljaju ovi projekti? Svakako da su ovi projekti od velikog značaja kako za Srbiju, tako i za Rumuniju, jer se otvaranjem ovih graničnih prelaza doprinosti ekonomskom razvoju regiona, odnosno mogućnosti za bolji protok putnika i robe. Kada pričamo o robi treba reći da Rumunija kao najveća susedna zemlja predstavlja značajnog ekonomskog partnera Srbiji. Ulaganje rumunskih firmi do 2010. godine, ili preciznije od 2005. do 2010. godine iznosilo je samo 31,3 miliona dolara, ali se spoljnotrgovinska razmena iz godine u godinu povećava. Ekonomske oblasti u kojima dve zemlje tradicionalno sarađuju jesu energetika, metalska, mašinska i hemijska industrija. Međutim, robna razmena, treba reći, zahteva povećanje srpskog izvoza, i to pre svega poljoprivrednih maština i priključaka, mašina i delova za automobile, građevinskog materijala, hrane, farmaceutskih proizvoda, crne i obojene metalurgije, lekova i medicinske opreme. Ovde zaista treba reći da u prošlom vremenu simbol dobre saradnje Srbije i Rumunije predstavlja hidroenergetski sistem Đerdap, veliki građevinski poduhvat koji je 1970. godine pušten u rad.
Ukratko, dva preostala sporazuma iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa, najpre Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Hrvatske, o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa.
Šta predstavlja praktično ovaj Sporazum? Ovim sporazumom koji su potpisali ministri unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske, Nebojša Stefanović i Ranko Ostojić, a koji treba jasno reći, svakako pruža novi institucionalni okvir da policije dve države uspostave još bolju saradnju u raznoraznim oblastima, omogućava da se saradnja dve zemlje u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, kao što su: zaštita od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća na rekama, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa. Praktično, ovim Sporazumom kada jedna od ugovornih strana traži pomoć, nije u mogućnosti da se suprostavi posledicama katastrofe, druga strana će u skladu sa raspoloživim mogućnostima pružiti pomoć. Svakako da u danu za glasanje Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Sporazum ili predlog zakona.
Na samom kraju govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, treba reći da ovim sporazumom građanima Srbije sa regulisanim boravkom u Makedoniji, omogućava se zamena nacionalnih vozačkih dozvola za važeće makedonske vozačke dozvole. Isto jedna važna stvar, ovim sporazumom državljani Srbije moći će da tranzitiraju preko Makedonije koristeći nacionalnu vozačku dozvolu bez obaveza vađenja međunarodne vozačke dozvole.
I na samom kraju želim reći da svaki sporazum pruža širok spektar mogućnosti saradnje i u drugim oblastima. Sa tim u skladu želim reći najpre, što se tiče saradnje sa Makedonijom, da je Srbija jedna od najvažnijih spoljno-trgovinskih partnera Republike Makedonije. Robna razmena u 2013. godini iznosila je 843.26 miliona eura. Naš izvoz je bio 581,67 miliona eura, a uvoz 261,59 miliona eura. Ukoliko bi se iskoristili svi potencijali obe robne razmene mogli bi prema procenama da porastu na čak jednu milijardu eura, i to namerno pričam za svaku zemlju da moramo da pojačamo svoj izvoz.
Što se tiče Srbije i Hrvatske ukupna robna razmena u 2013. godini iznosila je 859,8 miliona dolara. Ukupna razmena Srbije i Hrvatske u martu 2014. godine iznosila je 204,5 miliona dolara i beleži rast od 10,9% u odnosu na isti period 2013. godine. ovde treba reći da suficit u robnoj razmeni na strani je Srbije iznosio je 6,3 miliona dolara.
Na samom kraju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, podržaće sve predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Iliću, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde imamo četiri međudržavna sporazuma, ja i poslanička grupa koju predstavljam će podržati ove sporazume i u danu za glasanje ćemo glasati za ove sporazume, smatramo da su oni korisni za Republiku Srbiju, svaki na svoj način.
Poštovani gospodine Iliću, vi ste danas ovde, pre svega zbog Sporazuma sa Republikom Hrvatskom, koji se tiče saradnje u otklanjanju posledica od katastrofa. Naravno, vi ste tu i da branite ova ostala tri sporazuma, a ja bih isrekno više voleo da ste vi bili ovde kada su se dešavale velike poplave u Srbiji.
Naime, vi ste ministar zadužen za vanredne situacije i nije vas bilo, a ja ne sumnjam da je vas bilo na terenu, ali nekako su vas sklanjali od kamera. Pretpostavljam da to nije do vas, nego oni koji odlučuju ko će se videti u drugom, trećem dnevniku, ali za građane Srbije, naravno je bitno da znaju da li je ministar nadležan za određenu oblast, kompetentno radi svoj posao. Mogu da kažem da ja znam da ste vi taj posao, kada su bile poplave u Jaši Tomiću, dobro radili u saradnji sa pokrajinskom administracijom i da je taj posao dobro urađen, uz propuste, kojih uvek ima, i da je Jaša Tomić doveden u red vrlo brzo. Izgrađene su kuće, infrastruktura i td.
Sećam se tih dana, ima još nešto u čemu se ja i vi slažemo, i u čemu bih vas mogao na neki način podržati, a to je činjenica da smatram i ja i vi, a čini mi se i vi, da je gospodin Blagojević, koji vodi obnovu od poplava, nekompetentan i da on ovo što radi, radi veoma loše i cela Vlada i da obnova ide veoma sporo.
Govorim o posledicama svega što se desilo i o otklanjanju posledica od poplava, koje su pogodile Srbiju ovog proleća. Ovaj sporazum sa Hrvatskom je bitan u tom smislu, da on po svom samom nazivu, stvara osnovu da Srbija i Hrvatska zajedno rade na otklanjanju posledica vanrednih situacija i on se zove Sporazum o saradnji između Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Ima tu jedno pitanje, koje bih voleo da čujem odgovor od vas, a to je , Vlada Srbije je reagovala nakon poplava, delovala je kada su se poplave već desile, a pre toga dve godine, rada ove Vlade, nije učinjeno ništa i nije urađen ni metar zaštitnih ograda, odnosno pojaseva od reka koje, po svoj prirodi mogu da plave područja oko sebe.
Vlada Srbije i Vlada Hrvatske delovale su naknadno, dakle nakon toga što su se poplave desile. U tom smislu, ovo je odgovorno sa jedne strane, a neodgovorno sa druge strane.
Dakle, deluje se kada nas je već prirodna katastrofa zadesila i kada se desilo nešto što će godinama trebati da se otklanja.
Ovome sporazumu po meni fali i taj deo koji se tiče prevencije u smislu izgradnje zaštitnih bedema, područja koje bi mogle da ugroze i područje Republike Srbije i područja Republike Hrvatske. Dakle, ovde se govori o prevenciji, a ne u tom smislu da će obe države zajedno raditi na stvaranju takvih uslova da se ovakve, govorim o poplavama, ostale elementarne nepogode su druga stvar, ovde su takođe regulisane i u tom smislu se mogu preduprediti, znamo da se i požari šire iz jedne u drugu zemlju.
Imali smo slučajeva da požari koji nastanu u pograničnom području Hrvatske pređu u Republiku Hrvatsku jer požari ne poznaju granice kao što znamo, pa se onda prave neki koridori u ozbiljnim zemljama da ti požari ne mogu da prelaze ne samo granice nego ne mogu da zahvataju veća područja, toga u ovom sporazumu nema.
Ono što mi posebno pada napamet kada vidim Sporazum sa Republikom Hrvatskom, pada mi napamet činjenice da ova Vlada dve i po godine, ova vladajuća koalicija, nema nikakvih bilateralnih sporazuma, niti radi na rešavanju otvorenih pitanja između Republike Hrvatske i Republike Srbije.
Recimo, najviše otvorenih pitanja, gotovo da nema nijednog otvorenog pitanja koji između dve zemlje može biti otvoreno, a da nije otvoreno između ove dve zemlje i pitanje nestalih i pitanje granica i pitanje povratka izbeglica itd. Kolega je malopre postavio poslaničko pitanje o problemima koje imaju srpski građani kojima imovina nije obnovljena u Hrvatskoj.
Dakle, moja inicijativa prema Vladi je da se ne bavi samo ovim pitanjima kada nastanu problemi. Neki problemi su davno nastali, ali gurnuti su pod tepih i ne rešavaju se. Ne rešavaju se zato što Vlade nemaju osećaj da određeni broj, hiljade građana imaju brojna nerešena pitanja i ta nerešena pitanja mogu biti problem između ove dve države i nekih drugih država kada dođe do određenih ekonomskih problema, političkih tenzija, a onda se ta pitanja vade ispod tepiha i onda dolazi do tenzija i obično preko leđa dobiju građani manjina, dakle u ovom slučaju Srbi u Hrvatskoj.
Podržaćemo i ovaj sporazum sa ovom manjkavosti. Podržaćemo i sporazum kojim se otvaraju dva nova granična prelaza prema Republici Rumuniji između Vračevog Gaja u Republici Srbiji i Sokola u Rumuniji i između Golupca u Republici Srbiji i Nove Moldove u Rumuniji.
Otvaranje graničnih prelaza je veoma bitna. U obrazloženju je i to rečeno. To znači ekonomski, mogućnost bržeg ekonomskog razvoja pograničnih područja, mogućnosti protoka robe, novca, mogućnosti da ti krajevi ožive. Nažalost, poslednjih 20-ak godina veoma malo graničnih prelaza je otvoreno.
Dakle, postoje prelazi koji rade jednom godišnje kada su neke svetkovine na području Sombora, Subotičke opštine, na području prema Rumuniji i posle toga oni se zatvaraju. To su takozvani privremeni granični prelazi, ljudi moraju da putuju 100-150 kilometara da bi prešli granicu sa Rumunijom, recimo i Mađarskom, a tu preko puta su mesta, gradovi sa kojima bi mogli da sarađuju. Zašto? Pa zato što su ta mesta negde tamo daleko uz granicu i o njima niko ne vodi brigu.
I u tom smislu jeste dobro što se ovi ugovori, što se ovi sporazumi potpisuju, ali inicijativa jeste bila preko IPA projekata i praktično je sve finansirano preko IPA projekta i kada je u pitanju angažovanje broda koji će voziti trajekta između jedne i druge granice i ovog gde će biti sagrađen most da bile spojene dve obale. To jeste dobro, ali kažem, ostaće sa velikim pitanjem građani, recimo Somborske opštine, Subotičke opštine uz granicu prema Bugarskoj, zašto neki takvi prelazi nisu otvoreni i na tom području.
Ono što svakako pada u oči svakome onome ko na pomen graničnih prelaza, jeste činjenica da su naši granični prelazi blago rečeni katastrofalni. Prošao sam skoro graničnim prelazom Ilok-Bačka Palanka. To je granični prelaz koji spaja most „Maršal Tito“ mislim da se zvao, gospodine Stefanoviću vi to dobro znate, i to je most dugačak neki kilometar po slobodnoj proceni. Ograda do pola mosta je ofarbana pretpostavljate sa hrvatske strane, a ograda srpske strane je oronula. Do pola mosta radi osvetljenje, a od pola mosta sa srpske strane ne radi osvetljenje. To je sramota za državu. Kakav utisak ima građanin EU ili bilo koje zemlje koji ulazi u zemlju i kada vidi zastavu Srbije, tu pada mrak? To je nedopustivo.
Pre mesec dana sam prošao tim mostom. Navodno su neki lopovi odneli kabl koji povezuje, odnosno koji napaja strujom taj deo mosta i verovatno niko nije nadležan, ni oni u Bačkoj Palanci, ni oni u Beogradu, i tako taj most stoji, propada, oslikava jednu Vladu, jednu državu.
Nažalost, slični su nam prelazi i drugi prelazi. Dakle, kada pređete sa naše strane, iz bilo kog pravca uđete, Mađarske ili neke druge države, ne pokošeno, zapuštene table sa oznakom Srbije, fali pola table, ili fali Srbija ili fali Republika Srbija. Neko je odneo i reciklirao to. Doneli smo zakon tim povodom. Sramota. Sramota, gospodine Iliću.
Dakle, govorim o otvaranju novih prelaza. Ove postojeće ne možemo da održavamo. Da li se neko uopšte u ovoj državi bavi, hajde da kažem, nekim imidžom Republike Srbije? Da li se neko bavi time kako će stranac koji prođe taj granični prelaz videti Srbiju kada pređe i uđe u nju?
Pokušajte da, ako vam dozvole da nešto kažete na Vladi, pokušajte da prenesete ove moje impresije, mislim da su to impresije građana Srbije. Ne samo građana Srbije, svih onih koji su prošli kroz Republiku Srbiju.
Nadam se daćemo dobiti više informacija šta se dešava po pitanju otklanjanja posledica od poplava, da vidimo kakva je to saradnja sa Republikom Hrvatskom i po tom pitanju. Meni je žao, gospodine Iliću, što moram informacije o Obrenovcu dobiti tako što ću otići u Obrenovac i otišao sam u Obrenovac, da vidim kako teče obnova i što moram dobijati preko Al Džazire.
Nažalost, ja informacije o stanju u poplavljenim područjima adekvatne sam dobio samo preko Al Džazire. Vi znate kako je ta televizija postala popularna i čije izjave je ona svojevremeno objavljivala, ali nažalost mi u Srbiji nemamo medije na kojima bi saznali šta se dešava sa obnovama poplavljenih područja.
Da li je to u redu, gospodine Iliću? Vi ste bili ovde 2000. godine kada smo se borili za slobodu informisanja, bili ste vrlo aktivni, kako to da vi ćutite na sve ovo? Kako to da vi ćutite, da vi ne možete da kažete malo detaljnije o tim svim utiscima vašim oko obnove zemlje?
Neki će se ljudi smrzavati ove zime. Mi smo dobili obećanje da će obnova biti završena do jeseni. Od početka jeseni je prošlo već mesec dana. Sreća je što je ovih dana bilo relativno lepo vreme, međutim noći nisu ni malo tople, jutra nisu ni malo topla i neki ljudi se smrzavaju i neki će se ljudi tek smrzavati. Ono što se kaže da je obnovljeno, znamo koliko je obnovljeno. Najviše gde se stiglo jeste do temelja, tamo gde obnovu radi država. Vidim da su fond dijaspore, da se angažovao na obnovi trideset kuća, da su mnogi drugi donatori preuzeli praktično obnovu u svoje ruke zato što vide da država ne funkcioniše.
Gospodine Iliću, na vama je velika odgovornost. Vi ste ministar koji je zadužen za vanredne situacije. Pretpostavljam da bi u vaš resor trebalo da bude, po nekoj logici, i obnova od tih posledica elementarnih nepogoda. Čini mi se da vam to nisu dali.
Ne znam u čijem je resoru, ko je šef Marku Blagojeviću i da li on uopšte ima šefa? Ko će biti odgovoran ili je on baš zato i postavljen, da niko ne bi posle bio odgovoran?
Da ne bude da ništa nisam rekao o Sporazumu sa Republikom Makedonijom oko priznavanja vozačkih dozvola, smatram da je to dobar Sporazum. Dakle, ovaj sporazum se odnosi na tranzit kroz Makedoniju. Dakle, građani koji putuju preko Makedonije, recimo u Grčku, neće više morati da uzimaju međunarodnu vozačku dozvolu, a i biće omogućena automatska zamena vozačkih dozvola bez nekog posebnog postupka.
U tom smislu, ja ću u danu za glasanje glasati za ove sporazume i naša poslanička grupa, ali ostaju sva ova otvorena pitanja. Neka od njih su jako, jako i mnogo gorka. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
Reč ima ministar u Vladi mr Velimir Ilić. Izvolite.

Odgovorio bih veoma kratko na vaša pitanja.
Slažem se sa nekim vašim predlozima, da su granični prelazi ogledalo jedne države. Kada ulazite u državu, prvo šta vidite to je granični prelaz. Prvi utisak koji stičete to je kada dođete na granični prelaz i pogledate. To je veoma bitno da se održava, da bude ulična rasveta, da bude most ofarban, da bude sve sređeno.
Stvarno ću intervenisati da se to obavi, jer svojevremeno kao ministar sam bio zadužen i rekonstruisao i Horgoš i Batrovce i Đevđeliju i sve ono dole prema Makedoniji što je rađeno itd. Sve je novo izgrađeno, i Republiku Srpsku i Raču, tako da sam se trudio koliko sam stigao da to sve upristojim i dovedem u red. Nadam se da ćemo i sada.
Što se tiče odbrane od poplava, ne mogu tu da krivim jednu vladu. Trideset godina nisu rekonstruisani nasipi, obrenovački nasip, savski nasipi. Dvadeset pet godina nije urađen zaštitni kanal u Grabovici. Dvadeset godina je star projekat zaštite Tekije koji nije urađen i sada je nastala tamo katastrofa. Sada radim taj projekat posle 20 godina i završiću ga za mesec dana. To je ogroman projekat. Grabovica je izuzetno veliki projekat. Tu još nisu rešeni 25 godina imovinsko-pravni odnosi.
Znači, niz vlada je tu prodefilovalo i niko nije rešio. Svi su rekli - neće se desiti ništa, kao što svi kažu sada za najveće klizište u Evropi Duboka - neće se desiti ništa, neće se desiti, a stručnjaci kažu – može Umka da sklizi svaki čas i da napravi jezero do Siska. Znači, ne možemo reći neće se desiti. Moramo to sprečavati. Potpuno se s vama slažem.
Određeni ljudi koji brinu o nekim teritorijama koje se obnavljaju treba da poštuju rokove i to je reč koju daju da otpoštuju.
U istočnoj Srbiji sam rekao - uradiću, to je bilo 15. septembra, ali ja ću za mesec i po dana sve završiti, i te kanale koji nisu urađeni 20-30 godina. Oni su duboki po šest metara. I te zaustave i zaštite, sve ću uraditi. Kad mi neko da zadatak da nešto uradim, ja ću uraditi.
Meni je drago što mi je sad premijer poverio i Ljuboviju i Krupanj i Mali Zvornik i celu zapadnu Srbiju i Lučane i Čačak. Ja ću to završiti. Rekao mi je.
Znate kako, možete da radite ono što vam neko da da radite. Koliko vam da, vi to treba da završite. Svi koji uzmu nekom parče, mora da urade i rok koji postave da otpoštuju. Inače, neprijatno je doći ovde i polagati račune.
Sećam se Jaše Tomić. Mi smo rekli - do zime svi će biti useljeni. I u Međi i u Bogdanju i sve je tako bilo.
Nije bitno da li je pokrajinska vlast, ko je tamo, ko ovamo. Svi smo zajednički to radili, jer taj narod ne zna i njega ne interesuje ko je na vlasti. Njega interesuje da uđe u toplu kuću kada dođe zima i u toplu školu da uđu deca i da se nikad više to ne dogodi.
Dali smo da se radi projekat zaštite Obrenovca. Da li Obrenovac može trajno da se zaštiti? Pazite, možemo mi sada napraviti kuće i rešiti, a šta smo rešili ako se to dogodi ponovo u nekom periodu?
Moramo uraditi i obavestiti javnost. Možemo rešiti trajno. Evo, sad smo radili projekat da Tekiju trajno rešimo, da se nikad ne ponovi.
Meni je drago da su tamo došli ljudi i doneli projekte i to rešavaju. Svi su uključeni u to da pomognu. I Đerdap i RTB Bor i svi su došli. Svi moramo to da rešimo.
Prema tome, nadam se da će svi rokovi koje su moje kolege ministri dali ili neki drugi koji vode određene institucije biti otpoštovani. Ko ne bude otpoštovao rok, moraće da objasni kada dođe ovde zašto nije otpoštovao, jer vi ćete to pitati i treba da vam neko da odgovor.
Prema tome, mora brže da se radi i to je tačno. Niko to ne spori, ali je bitno da je Vlada omogućila i stvorila uslove da se završi. Samo treba organizacija.
Ne mogu sada da kažem da se žalim. Otišao sam u istočnu Srbiju da uradim to, ali sve što mi je trebalo, Vlada mi je omogućila, ali sam tražio. Razumete? Ako ne tražite svaki dan ono što vam je neophodno, neće vam niko dati.
Prema tome, naša je obaveza da to dovedemo što pre u red. Nadam se da će to biti otpoštovano do zime. Mnogi su obećali i svako neka ispuni svoja obećanja.
Potpuno se slažem da ti regionalni centri treba da postoje, jer mnoge države se javljaju. Evo, Grčka traži zajedničku zaštitu, Rumuni, Bugari. Ti centri su izuzetno skupi. Zašto bi mi sad držali tamo neku opremu, tehniku i koristili je ili ne koristimo cele godine, a kod komšije može da se iskoristi i to da se jednostavno isplaćuje veoma brže i zajednički da nabavljamo opremu itd.
Video sam da je izuzetno puno opreme nabavljeno. Nešto što me je oduševilo ovih dana to je oprema za te specijalne požare u rafinerijama, ustanovama gde se teško gase požari. Sada je najsavremenija oprema na svetu nabavljena, ali treba da platimo.
Ne možemo mi sad očekivati da postigne nešto neka vatrogasna jedinica ako ima nekog FAP-a tamo starog 36 godina, nego moramo zanavljati, a za to treba para.
Ponavljam, problem je to godinama. Imali smo sankcije, ratove. Niko nije pomislio da se rade određene zaštite. Sad smo platili ceh. Za ovu Vladu je mnogo za devet meseci šteta koje su nastajale. Sve ukupno kada saberete to je 1.700.000.000 dinara. U zapadnoj Srbiji polupano je 800.000 crepova. Zamislite koliko letvi, koliko krovne građe treba. Kada sve to saberemo, štete su ogromne. Zato preventiva, preventiva, o čemu ste i vi govorili. Preventiva mora da se radi. Preventiva je jeftinija sto puta nego ono kada se desi, pa onda delujemo na to.
Hvala vam. Mislim da ste dali dobre sugestije. Hvala što ćete glasati i podržati ove zakone.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu četiri zakona o potvrđivanju važnih sporazuma, koji su važni za Republiku Srbiju.
Jedan je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Drugi je Sporazum o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola. Sporazum je zaključen, a mi ga danas ratifikujemo, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije. Imamo i dva sporazuma koji su zaključeni između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju novih međugraničnih prelaza.
Srbija nastavlja putem jedne plodne i dobre međunarodne saradnje i to je jedan kapital koji daje za budućnost jednu garanciju da je Srbija zemlja sa kojom može da se razgovara, koja je zainteresovana za višestruku saradnju sa svetom, sa širom međunarodnom zajednicom, ali i sa svojim susedima.
Veoma je važno da Srbija, pre svega, dobro sarađuje sa susednim zemljama i onakva kakva je saradnja sa susedima, to ima značaja u smislu da je to jedna dobra preporuka da Srbija može da sarađuje i sa drugim zemljama koje su geografski udaljenije.
Onaj ko ne sarađuje dobro sa susedima, koji se sa njima svađa, nema dobre pretpostavke za ono što su relacije u tim odnosima sa drugim zemljama, sa drugim narodima u Evropi i u svetu. U narodu se kaže da više vredi dobar komšija, nego rođeni brat u dalekom svetu. Naravno, ovo uslovno treba uzeti, ali ovo je svakako neka istina u praktičnom smislu. To, prosto, život nameće, jer je u datom trenutku komšija taj koji prvi može da pomogne, ako je to dobar komšija, ako postoji međusobno poštovanje, ako postoji dobra saradnja, onda se tek vidi koliko je to značajno.
Naravno, saradnju treba obogaćivati u svim pravcima i važno je da Srbija kao država uspostavlja takvu jednu saradnju koja se reguliše sporazumima koji se ovde ratifikuju, ali je isto tako važno da ta saradnja postoji i između lokalnih samouprava ili nekih drugih asocijacija na jednom drugom planu, što je naravno praksa, naročito u onim lokalnim zajednicama koje su blizu granice.
Kada govorimo o Sporazumu koji je zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, mislim da je to dovoljno jasno, tim pre što smo imali jednu takvu elementarnu nepogodu krupnih razmera u bliskoj prošlosti, ove godine u maju. Ona se ponovila u nekim delovima zemlje kasnije i tek tada smo postali svesni koliko je od značaja da se na vreme reaguje kada ta elementarna nepogoda stiže izdaleka ili stiže tu od suseda. Onda je ta saradnja neophodna.
Za svaku pohvalu je zaključivanje jednog takvog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske i od značaja je da to danas, odnosno posle ove rasprave i potvrdimo ovde u Narodnoj skupštini i s obzirom na ono što je geografski položaj, čak se može i reći da je Srbiji čak i od većeg značaja da jednu takvu saradnju i jedan takav sporazum zaključimo sa Hrvatskom. To će svakako preduprediti ono što bude usledilo u određenom trenutku u budućnosti, elementarne nepogode, da li su to poplave, da li su to neke druge nepogode, da li su to akcidenti izazvani havarijama u industrijskim postrojenjima itd.
Drugi sporazum koji je važan i koji treba podržati i SPS je uvek bila na stanovištu da sve sporazume koje zaključujemo sa drugim zemljama, bilo u okruženju, bilo da su te zemlje udaljenije od nas, treba svakako to učiniti, jer to zapravo čini veliku pogodnost čitavoj zemlji, našem narodu, naravno i našim građanima po određenim aspektima života i rada.
Danas naravno da živimo u državi kao i drugi narodi u svojim državama, ali to nisu zatvoreni sistemi i danas, a i u budućnosti, mislim da će još više biti na delu jedna živa komunikacija, razmena i ljudi i roba i znanja i informacija itd, tako da praktično mi smo deo jednog slobodnog sveta, mi smo stanovnici zemlje i povezani smo i zavisimo jedni od drugih u svakom trenutku. Toga treba da postanemo svesni i naravno da nismo dovoljni sami sebi, a isto tako, ni drugi nisu dovoljni sami sebi.
Sve nesporazume koje imamo možda sa susedima ili nekim drugim zemljama treba izgladiti, treba uložiti energiju, iskazati volju da do dogovora i do sloge mora da se dođe, jer samo je to put koji obezbeđuje u budućnosti jednu bolju perspektivu i neke bolje pogodnosti za naše građane i za buduće generacije.
Ovde je sasvim očigledno da je važno da imamo međusobno priznavanje vozačkih dozvola između Makedonije i Srbije. Sami znamo da smo u tranzitu veoma često prisutni na teritoriji Makedonije, da li u jeku turističke sezone, ali i ne samo tada, nego i poslovni ljudi imaju svoje transporte, imaju potrebu za putovanjima itd, tako da je to jedna velika pogodnost da se na jedan najjednostavniji način, bez administrativnih prepreka, bez ikakvih poteškoća putuje u raznim pravcima i na sever i na jug, a ovde je reč o putovanju kroz Makedoniju.
Takođe, imamo ljude koji menjaju mesto svog boravka, tako da se iz mnogih okolnosti mogu naći sa boravkom u Makedoniji ili obrnuto, tako da je sasvim pozitivno, sasvim u redu i za svaku pohvalu mogućnost da dođe do priznavanja ovih isprava.
Kada govorimo o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međugraničnih prelaza, a ovde je reč o međugraničnom prelazu Golubac-Nova Moldova i imamo drugi prelaz, koji se nalazi na teritoriji opštine Bela Crkva, Vračjev gaj-Sokol, meni je zadovoljstvo da u ime Socijalističke partije Srbije podržim zaključivanje ovih sporazuma, tim pre što sam i ja predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa parlamentarcima Rumunije i u kontaktu sa njima iskazala se, i sa jedne i sa druge strane, velika želja i potreba da se ti granični prelazi i dalje otvaraju, da se pojednostavljuje procedura tih graničnih prelaza, mada tu ima određenih problema i zato je važno da i dalje podržavamo i da dođe do otvaranja ovih prelaza.
Moram da kažem da mi smatramo da je to veoma značajno u cilju dalje ekonomske saradnje sa Republikom Rumunijom, ali isto tako je važno zato što se ostvaruje mogućnost korišćenja IPA fondova, znači programa između Rumunije i Srbije o korišćenju sredstava koje daje Evropa, i u tom smislu su već realizovani mnogi programi između pojedinih lokalnih samouprava sa teritorije Rumunije i sa teritorije Republike Srbije.
Naravno da je to u interesu, kada gledamo Srbiju, i većinskog stanovništva, tj. Srba, ali je to značajno i za nacionalnu manjinu Rumuna koja živi u Republici Srbiji, a svakako da je važno i za vlašku nacionalnu manjinu koja u priličnom broju živi južno od Dunava u istočnoj Srbiji.
Naravno, rekao bih da je veoma važno zbog svega toga jer postoji veliko interesovanje i želja ovih ljudi, ovih grupa, kako većinskog naroda, tako i nacionalnih manjina, da dođe do još bliže i jače saradnje sa nama prijateljskom Rumunijom.
Dakle, bez obzira na dominirajuću svest o posebnosti vlaškog entiteta, Vlasi žele punu saradnju sa Rumunijom i nemaju nikakvih predrasuda, Rumuniju smatraju prijateljskom zemljom, Rumuniju smatraju zemljom koja može uspešno i dobro sa nama da sarađuje i Vlasi veoma rado, da tako kažem, ostvaruju kontakte sa Rumunima, ali, naravno oni imaju svoju svest o svojoj posebnosti, što ne isključuje jednu dobru i plodnu saradnju koja je u interesu i jedne i druge strane.
Ta saradnja, kada govorimo o susedima, je i življa i češća zbog samog geografskog položaja, zbog blizine, ali ona se ostvaruje u različitim sferama. Postoje već potpisani mnogi sporazumi između pojedinih lokalnih samouprava o prijateljstvu i saradnji. Na obe strane u kulturnoj sferi, takođe, je velika zainteresovanost za saradnju između Srbije i Rumunije. Pomenuću i to da je Zadužbina Dositeja Obradovića u Temišvaru, a koju vodi naša uvažena koleginica poslanica Mira Dragaš. Od veoma je velikog značaja da sve nesporazume koje imamo na tim relacijama i po drugim pitanjima pokušamo da rešimo na najbolji mogući način bez konflikta, u jednom saglasju, kako bi mogli zajednički, nadalje, bolje da živimo i sa jedne i sa druge strane.
Dakle, u ovakvom jednom prilazu, sa jednim takvim stavom, Socijalistička partija Srbije podržava zaključivanje svih sporazuma i sa drugim zemljama, ali naravno i sa susedima. U tom pravcu naša Vlada i naši ministri treba dalje da grade politiku Srbije. Iz tih razloga Socijalistička partija Srbije sa zadovoljstvom će podržati ova četiri sporazuma.