Zahvaljujem, gospođo Turk.
Reč ima ministar u Vladi mr Velimir Ilić. Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, samo zbog javnosti bih želeo da skrenem pažnju na jednu vrlo važnu stvar. Ovih dana se završavaju tenderi za popravku nasipa. To je proces koji je trajao nešto duže, da se uradi dokumentacija, da se pripremi, da se raspišu tenderi i da se onda saniraju nasipi i da se to rekonstruiše i dovede u neko ispravno stanje.
Tender nije mogao da se raspiše dok se sredstva ne obezbede. Znate da je to izuzetno skupo. Trenutno počinju radovi u Lučanima. Sređivanje nasipa je 32 miliona. Na Čemernici kod Čačka 40 miliona, na Seča reci, na Savi, na Kolubari itd. Znači, svi tenderi se privode kraju.
Što se tiče mlade dame koja je govorila o Užicu, projekti se završavaju za Užice. Dobiće modernu fabriku vode. Premijer je insistirao i dao nalog finansijama da pronađe sredstva da se građevinski deo objekta uradi sada u toku ove godine, a da se montira oprema i tehnologija početkom naredne, tako da bi negde do aprila, maja meseca bila gotova fabrika vode, pošto Užičani nemaju sredstva u budžetu. Kompletnu izgradnju fabrike, koja je izuzetno velika investicija, snosiće Vlada Republike Srbije i trajno rešiti vodosnabdevanje grada Užica.
Prema tome, mnogi projekti se rade, a nisu izloženi javnosti. Mi nismo izlazili u medije da o tome pričamo, ali smo ih završili, uradili, revidovali i, evo, sad idu u realizaciju. Ponavljam, ovih dana u 20 gradova kreće sanacija bedema, odjednom, a ukupno je program 36. Nadam se da ćemo ih do kraja godine sve završiti i privesti kraju.

Zahvaljujem, gospodine Iliću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, danas imamo jedan pozitivan zadatak i jednu obavezu da podržimo i predložimo četiri sporazuma koja istovremeno uvode red u jednu oblast koja je jako bitna za nas, a to je, pre svega, pružanje pomoći u borbi protiv elementarnih nepogoda, odnosno katastrofa prirodnih i bilo kojih drugih, sa u ovom slučaju Hrvatskom, a u vrlo kratkom roku mi ćemo verovatno to uraditi i sa svim državama iz okruženja.
Srbija kao centar regiona preuzima sve moguće korake na jačanju saradnje, pre svega na bezbednosti svojih građana i svoje zemlje, a samim tim i bezbednosti građana i zemalja iz okruženja.
Ono što je bitno navesti to je da je u ovom slučaju jako bitna preventiva. Ovo je jedan od načina za preventivno delovanje. Imamo jedno jako veliko, u jednom trenutku možemo reći i bolno i teško iskustvo, a to je iskustvo elementarnih nepogoda koje su nas zadesile u maju i u tom trenutku, i pored situacije koja je bila jako teška, država je odreagovala izuzetno brzo i u skladu sa svim mogućim svojim resursima. Pomoć je pritekla sa svih mogućih strana.
Kada postoji volja, postoji i način da se pomogne, a to su upravo desilo nama. Način da nam pomognu imale su i države iz okruženja i države koje su dosta dalje od Srbije, ali evo, koristim ovu priliku kao neko ko je direktno učestvovao u odbrani grada Šapca od poplava i u sanaciji samih posledica poplava, koje su delom zahvatile određena naselja i mesta u okolini Šapca, da kažem da nam je najveća pomoć zaista stigla pre svega od Rusije, Belorusije i mnogih drugih država, čak da može da se dođe pokazuje i dolazak Čižikova, zamenika ministra za vanredne situacije Rusije, koji je lično sa 76 specijalaca, sa dva helikoptera, sa čamcima za spasavanje. Među tih 76 specijalaca, bilo je 20 ronilaca sa najboljom mogućom opremom koji su našli način da dođu i da uzmu učešće u odbrani grada Šapca. Lično je Čižikov učestvovao u i radu samog Štaba za vanredne situacije.
Velika pomoć Belorusije, Austrije, Francuske, Nemačke, pre svega timova Belorusije, Austrije i Francuske na ispumpavanju voda iz pozicije hemijske industrije „Zorka“ radi sprečavanja velike ekološke katastrofe regionalnih razmera.
Ono što moramo naglasiti, i to su zaista i tačni podaci, da su nam veliku pomoć u najkraćem mogućem roku pružili i susedi, pre svega Hrvatska. Na osnovu odluke Vlade, već 16. maja u Srbiju je poslata jedna jedinica, Državna interventna jedinica civilne zaštite iz Državne uprave za zaštitu i spasavanje, sa pet pripadnika, dva vozila, dva čamca i drugom dodatnom opremom, kao i državna vatrogasna jedinica sa 10 pripadnika i tri vozila i drugom opremom, koja je uzela učešće u spašavanju građana sa poplavljenih područja, a sve u zadatku da se pomogne na najbrži i najbolji mogući način.
Vlada Makedonije u najkraćem mogućem roku poslala je 30 spasilaca iz Direkcije za zaštitu i spasavanje i 15 spasilaca iz Ministarstva odbrane, takođe sa čamcima, agregatima, pumpama za ispumpavanje vode i svim onim što je bilo potrebno u tom trenutku.
Možda je nemoguće bilo predvideti tu katastrofu, odnosno elementarnu nepogodu i mi je naravno nikada ne možemo ni predvideti, ali ono što možemo, to je da ih očekujemo i da se spremamo da najbolje moguće delujemo. Jedan od tih načina je i ovaj sporazum i svi oni koji osporavaju ovaj i ovakve sporazume nisu u pravu. Zašto ovi sporazumi nisu bili potpisani pre pet ili 10 godina, zaista je pitanje za sve.
Nadovezao bih se na ministra Ilića. Dolazim sa područja koje je u svim svojim opštinama u okrugu imalo vanrednu situaciju. U Malom Zvorniku, Ljuboviji i Krupnju još uvek nismo uspeli da izađemo iz tih vanrednih situacija. U Krupnju samo za obnovu telekomunikacione infrastrukture će biti potrošeno 70 miliona dinara. To je dovoljno sredstava za ne znam koliko kuća.
Oni koji ne shvataju koliki je problem ovih obnova, odnosno sa kakvim se problemom susreće Vlada, moraju da izađu na teren i da to vide na licu mesta. Pomerene su čitave ulice, pomerena su brda. Reka je promenila svoj tok. Postoje ulice gde ne da nema telefonskog kabla, nego nema ni kuće gde će mu pustiti taj broj.
Zašto poslanici iz opozicije ne odu na teren i ne vide kakvi su problemi? Najjednostavnije je sedeti za skupštinskom govornicom i pokazivati prstom u pravcu Vlade da se nešto ne radi, da se nešto ne preduzima. Naprotiv, preduzima se sve. Naravno da je za sve ovo potrebno vreme. Ali, ono što je bitno je da ova Vlada ima jedan cilj, a cilj je da se pomogne svima kojima je ta pomoć potrebna. U skladu sa tim su sve ove donete odluke.
Elementarne nepogode ne poznaju ni granice, ni razlike na kojima pojedinci potenciraju. Te elementarne nepogode problem su svih u regionu i šire. U skladu sa tim, preduzimaju se sve preventivne mere i jednostavno, da postoji način, da postoje rešenja i da je nešto već urađeno, imamo primer Šapca, gde je još dok je trajala vanredna situacija doneta odluka da se po ubrzanom postupku uradi 2,7 kilometara nasipa na odbrani grada Šapca, na poziciji Kočinog kanala. Mogu da obavestim javnost da je upravo taj nasip i završen u dužini od 2,7 kilometara, Šabac je obezbeđen. Ono što je ostalo i što je vrlo veliki zadatak, to je 5,2 kilometara u dužini nasip na poziciji Čevrntije i Drenovca.
Ono što znam i što je pouzdano tačno, to je da je Ministarstvo poljoprivrede, Direkcija za vode i Vlada već pronašla izvore finansiranja i u proceduri je izrada projekata i završnih dokumenata kako bi se pristupilo izradi tog nasipa u dužini od 5,2 kilometra, gde je i bio najveći problem, gde su provedeni dani i noći na odbrani grada Šapca, naravno, uspešnoj.
Još jednom koristim priliku sa ove skupštinske govornice da se zahvalim svima koji su pomogli, pre svega našim građanima, građanima Šapca, građanima Srbije i svima iz okoline koji su svojim učešćem, koliko je ko mogao i kako je mogao, on je pomogao. Ali, ono što je poruka ove krizne situacije i situacije koja se zadesila ne samo u Šapcu, ne samo u Srbiji i ne samo u našoj državi, nego i u BiH i Hrvatskoj, pošto smo mi otprilike u slivu reka gde sve reke sa ovih prostora završavaju u Srbiji. Poruka je da iz ove krizne situacije izlazimo jedinstveniji, bolji i solidarniji. Mislim da ćemo kao posledica svih teških prepreka koje su pred nas bile postavljene izaći mnogo spremniji i mnogo bolji za sledeće elementarne i bilo koje druge nepogode koje će se verovatno, i pored naše želje da to ne bude tako, pojaviti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Srbije koji pratite ovaj direktni prenos zasedanja Narodne skupštine, podsećanja radi, danas usvajamo sporazume koje je Vlada Republike Srbije potpisala sa Vladom Republike Makedonije, prvi o kojem ću pričati, o uzajamnom priznavanju vozačke dozvole.
Apsolutno mi iz naše poslaničke grupe podržavamo ovaj zakon i glasaćemo za njega. Svesni smo da za vreme prošle, pretprošle, ne znam kako da ih brojim, Jugoslavije je bilo velike fluktuacije stanovništva, kako Makedonije prema ostalim delovima tadašnje Jugoslavije, tako i Srbije i ostalih republika prema Makedoniji. Sa Makedonijom nas vežu mnogo prijateljstva, rođačke veze, a ovim sporazumom je omogućeno da rezidenti, tj. oni koji imaju boravak na teritoriji Republike Makedonije, a državljani su Republike Srbije, mogu da koriste svoje vozačke isprave onakve kakve imamo u Republici Srbiji, a isto se odnosi i na one ljude koji odu poslom ili koji su u tranzitu kroz Makedoniju, tako da ne bih dužio, apsolutno podržavam ovaj vid uspostavljanja saradnje bilateralnih odnosa, jer oni olakšavaju život, kako građanima Srbije, tako i građanima Makedonije.
Druga dva sporazuma se odnose na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac na srpskoj strani i Nove Moldove u Rumuniji i drugi prelaz između Vračjeg Gaja, to je Republika Srbija, i Sokol u Rumuniji sa izgradnjom mosta koji se nalazi na reci Neri i time se uspostavlja bolja komunikacija između građana Republike Srbije i onih koji žive u Rumuniji.
Jako mi je žao što tu nije neko iz Ministarstva spoljnih poslova, ali se nadam da ćete vi, gospodine ministre, ono što budem imao, kao sugestiju, pitanje preneti gospodinu ministru i da ćete nam vratiti infromaciju šta je reklo Ministarstvo spoljnih poslova.
O čemu se radi? Prirodno je da delovi zemlje koji se nalaze u rubnim područjima, tj. blizu granica sa susednim zemljama, naročito kada se to odnosi, kao kod nas, prema EU, treba da budu razvijeniji od onih delova koji su u unutrašnjosti, koji imaju slabu infrastrukturu, koji imaju slabu putnu privredu i gde prirodno stanovništvo ide tamo gde je veća fluktuacija pameti, robe i novca, prirodno je da to bude i u našim pograničnim područjima, kako južno od Save i Dunava, tako i severno od Save i Dunava. Ono što je realnost, oni koji imaju, ono što kažu, od Boga dato da imaju veću mogućnost i bržu mogućnost razvoja u odnosu na drugi deo zemlje, zbog toga što ne postoji mogućnost komunikacije, nema graničnih prelaza, slaba putna privreda, što je ta putna infrastruktura slaba, oni su u zapećku, oni su kao neko slepo crevo Republike Srbije i otvaranja ovih graničnih prelaza dajemo mogućnost ubrzanog privrednog razvoja tih delova Republike.
Dobro je što Ministarstvo spoljnih poslova i Republika Srbija radi na otvaranju graničnih prelaza. Po meni to trebalo svuda gde postoje susedna mesta sa jedne i druge strane granice i mogućnost putne infrastrukture da se to uradi, jer što više bude prelaza, to će veća mogućnost biti fluktuacije i prometa robe, pameti, investicija i svega onoga što je potrebno Republici Srbiji.
Ono što sam hteo da pitam – kada će ostali granični prelazi biti rešavani? Zamolio bih vas da ovo pitanje, gospodine ministre, prenesete. Sticajem okolnosti znam da između Nakova koji se nalazi pored Kikinda, na samoj rumunskoj granici, i sela Lunga koje je sa rumunske strane više godina unazad, ako ne i decenija, postoji inicijativa da se otvori granični prelaz. Sve vlade su obećavale, pa i ova sadašnja, sve vlade od 1945. godine, da ne bude nedoumica, apsolutno sve vlade od 1945. godine su obećavale prelaz. Ova Vlada je obećala, tj. neko u Ministarstvu spoljnih poslova, pa bih zamolio, jer to život znači ovim ljudima, da im se omogući, da šansa da razviju svoje mesto, od tog prelaza će imati koristi i stanovnici Banatskog Velikog Sela i Ruskog Sela i Nakova i Kikinde i svih onih koji gravitiraju tom industrijskom centru koji se gradi u Kikindi, da učinite napor i lobirate u ime tih naših sugrađana koji ostaju zaboravljeni, jer je nelogično da jedno selo, koje je bogom dano, gde kažu - kad posadiš dugme, nikne kaput, se prazni, jer nema ničega. Ima jedan granični prelaz koji se otvara o nekim državnim praznicima i svi oni koji su mladi, a nekada je selo bilo puno mladosti, se sele u Kikindu, iz Kikinde u Zrenjanin, iz Zrenjanina u Novi Sad, iz Novog Sada u Beogradu. Ako tako nastavimo, svi ćemo mi da pređemo u Beograd. Mi sa juga Srbije već gledamo lokacije gde možemo ovde da nađemo svoje uhlebljenje. Iskreno se nadam da vi možete pomoći našim sugrađanima iz Nakova da dožive svoj neostvareni san i da se taj prelaz otvori.
Ono što sam ostavio za kraj je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske. Naši sugrađani su čuli dosta priče oko ovog sporazuma. Više smo slušali, što treba da se čuje, šta je urađeno posle majskih poplava. To narod treba da zna. To treba uvek pričati bez obzira na političku opciju. Ono što se radi dobro mora da se zna, ali mora da se zna i ono što se ne radi dobro. Mislim da se tu slažu i pozicija i opozicija.
Predmet sporazuma je, kao što su govorili moji prethodnici, planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplave, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća na unutrašnjim vodama, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa. On predviđa uzajamno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofa, predviđa uzajamnu pomoć pri zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, razmenu znanja, da ne čitam do kraja ovaj član, a cilj sporazuma je da ugovorene strane, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, uzajamno pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofa kada ugovorna strane koja traži pomoć nije u mogućnosti da se suprotstavi posledicama katastrofa svojim sredstvima. To je sve u redu i to treba podržati.
Ovim nastavljamo ono što se nekada zvalo civilna zaštita na teritoriji one pred predhodne Republike Jugoslavije. To je nešto što od pamtiveka sve države rade, brane se od elementarnih nepogoda u zavisnosti od pameti, tehnološke opremljenosti i veka u kome se to dešava.
Ono što je interesantno jeste da je sporazum potpisan 15. jula, i to posle majskih poplava i da je u Skupštinu došao danas 14. oktobra. Pitao bih vas, gospodine ministre, vi ste ministar u Vladi koja vodi Republiku Srbiju već treću godinu u raznim odnosima, ali to je to, to je ta politika i to je ta skupštinska većina, sada je veća posle poslednjih izbora, zašto ovo što se dešavalo nije predupređeno od 2012. godine do 2014. godine, tj. do maja meseca? Čuo sam dosta kolega koji su iz tih delova, koji su bili najugroženiji ovim poplavama, konkretno govorim o Šapcu.
Znači, 2012. godine kada je ova Vlada, tj. ova skupštinska većina preuzela vođenje Republike Srbije i formirala svoju Vladu, u Šapcu je ona zatekla završen tender za ovih famoznih pet kilometara nasipa koji je ostao da se uradi i još nije završen. Govorim o 2012. godini. Tender je završen i izabran je ponuđač na javnom tenderu. Novac je bio odvojen u visini od 250 miliona dinara i sa tim se stalo posle preuzimanja vlasti, nije potpisan ugovor i taj nasip nije urađen. U maju mesecu smo imali odbranu Šapca na nasipima, što je normalno i to treba svaka država da radi, ali pitam – zašto taj nasip nije završen kada je bilo vreme, 2012. godine do 2014. godine? To je minimum godinu i po dana.
Sada čujem od kolega da je ponovo u procesu iznalaženje budžetskih para, što je normalno, jer pare se koriste u toku budžetske godine, teško su prenosive iz jednog budžeta u drugi, sem ako aproprijacija to ne opredeli. Zbog čega smo imali problem odbrane Šapca? Zbog čega je nečijim, složićete se sa mnom, propustom napravljena šteta od milijardu dinara u okolini Šapca?
Dakle, apsolutno se slažem da svi trebamo da učinimo maksimalan napor i da trebamo da se trudimo da svoj posao radimo savesno i odgovorno.
Ono što ja vidim kao osnovni problem je da kako dođe koja garnitura smatra da je ona jedino pametna, jedino Bogom dana i sve univerzalno zna. Najgore je, gospodine ministre, kada dnevna politika pokuša da bude jača od struke i kada ministri svojim autoritetom i položajem naređuju šta treba da se radi. U principu, treba samo da se pita struka i vi ste postavili jedno pitanje i tražili od nas narodnih poslanika da javimo sva krizna mesta, kako klizišta, tako potencijalna mesta gde može da dođe do izlivanja reka, kod eventualno sledećih obilnih padavina.
Kažem vam, gospodine ministre, svaka uprava za planiranje i izgradnju u svakoj opštini ima evidentirana apsolutno sva klizišta, ima evidentirana sva moguća mesta proboja voda, ima planove u „Srbijavodama“, gde rade stručni ljudi, za odbranu svih reka, i svih njiva u Republici Srbiji. Treba samo dobra politička volja određivanje prioriteta i polako krenite od onih opasnih voda, kako kažete, petogodišnjih, desetogodišnjih, pedesetogodišnjih, i stogodišnji, pa kada uradimo stogodišnje vode, te nivoe mogućih reka, krenimo na hiljadugodišnje vode i onda ćemo zaštiti Srbiju. To je moja sugestija, a ja se nadam da ćete mi odgovoriti na ova pitanja.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar mr Velimir Ilić. Izvolite.

Gospodine poslaniče, želim da vam odgovorim na vaše pitanje. Tačno je da je donesen zakon 2011. godine, gde su sva javna preduzeća i sve lokalne uprave morale da donesu strategiju odbrane od elementarnih nepogoda i da iznesu kolika je to cifra.
Da bi Srbiju kompletno zaštitili i odbranili i doveli u red potrebno je 11 milijardi evra, kada se sve to sagleda. Međutim, vi znate da je 2007. godine početa prva faza zaštite izmeštanja Kolubare i zaštite kopova. Druga faza isprojektovana 2008. godine trebalo je da se radi. Nije završeno. Zato je došlo do možda većih havarija nego što bi bilo da je to urađeno.
Da vam ne nabrajam sada sve projekte. Na primer, Grabovica je urađena pre 25 godina i stajala sa kompletnom dokumentacijom. Nije urađena. Tekija je urađena pre 22 godine projektna dokumentacija i nije urađena kada je Đerdap trebalo da zaštiti okolna naselja od bujičnih voda.
Međutim, tada u tom periodu, u toj godini koju vi pominjete, 2012. godini, ministar finansija je doneo odluku da „Srbijavode“, i sva ta preduzeća koja imaju sopstvene prihode od naplata raznoraznih, koje idu direktno u zaštitu, popravku bedema, zaštitu od bujičnih ovda itd, idu u budžet za plate i penzije, a vodoprivedne firme su uskraćene do današnjeg dana.
Od tih sopstvenih svojih prihoda na koje imaju pravo i gde ubiraju, nisu mogli da plasiraju tamo gde su te pare namenjene i zato je došlo do velikih zastoja i neodržavanja. Znači da je to skoro 20 godina bilo zanemarivano, a posebno je intenzivirano zadnjih godina, 2011, 2012. godine, kada je potpuno zaustavljen priliv koji je išao u vodoprivredna preduzeća i prebačen je direktno u budžet. Onda je budžet vraćao nazad na kašičicu, ako treba namenske pare za zaštitu i održavanje nasipa. To je veliki problem izazvalo. Zato je i došlo do većih havarija nego što bi bilo normalnije da je se sve to održavalo.
Ne možete vi da objasniteda je jedna brana Selova, koja se radi, završena je 96%, ne završi se 4%, i da zaustavi bujičnu vodu na polovini, odnosno na pritoki reke Kolubare i potpuno stavi pod kontrolu. Ali, tadašnje finansije nisu to dozvolile. Razumete, nema para. Treba za neke druge stvari, plate, penzije, i ostalo, i naravno nije otišlo tamo gde treba.
Sada je ova Vlada platila ceh u maju, platila kasnije. Znate kako, stalno se molite Bogu – neće valjda, neće valjda i jednom vas to zadesi. Moramo da ulažemo sredstva. Ne možemo mi tih 11 milijardi evra uložiti zaštitu Podunavlja, zaštitu Morave, svih tih bujičnih voda odjednom. To je proces da se radi možda 10, 15 godina.
Ovo što ste dobro rekli, locirati te najkritičnije tačke pa polako krenuti, pa manje kritične, pa tako, pa dovoditi u red i trebaće možda 10, 15 godina da se sve to dovede u red, taman, možda i 20 godina, onoliko koliko nismo ulagali prethodnih 20 godina.
Jednom mora đavo da dođe po svoje, ako ne radite ono što treba da radite i to je sada sustiglo ovu Vladu i nijedna vlada ne bi izdržala ovaj udarac koji je izdržala ova Vlada. Devet meseci da imate štetu milijardu i 700 miliona. Ljudi, pa to je prosto nemoguće, takav udar izdržati u jednoj Vladi. Ova Vlada umesto da krene u zapošljavanje, razvoj, ona mora to da sanira. Ne može sada sve odjednom, ali ide i ogromna je šteta, milijardu i 700 miliona udariti na budžet za devet meseci jedne Vlade je strašno.
Dobio sam rešenje za ministra za vanredne situacije drugi dan posle velikih poplava. Znači, još nisam ni stupio na dužnost, a već je bilo poplavljeno. Mnoga ministarstva nisu ni uspela da oforme kabinete, a poplava je već bila. U raskoraku tom to se dogodilo. Vlada je opet uspela da se stabilizuje, konsoliduje i nekako to odradi. To je velika uloga bila i vojske i policije i određenih humanitarnih organizacija, svih građana. Videli ste svi šta se događalo i kako se to sve događalo da je svaki čovek u Srbiji bio junak nečega što je zadesilo ovu državu.
Nezapamćeno, na pojedinim područjima bile su vode hiljadugodišnje. Na primer, na Tekijama nasipi zemlje u objektima su bili do prvog sprata. Imali ste potpuno zatrpanu kuću do prvog sprata, a negde i na spratnom delu mulj, talog, drveće, panjeve i sve ostalo. Bujica je nosila zidove, nosila kuće. Obrisala je nekoliko kuća. Ne postoji trag da je tu bila kuća.
Zamislite, neki dan su pripadnici armije pronašli telo čoveka koji je pokušao da izađe napolje i samo je probio staklo i mulj ga je potpuno zatrpao i tek kada se mulj vadio nađen je u objektu. Niko nije pretpostavljao… Nije uspeo da otvori vrata. Sve je bilo puno mulja. Samo je pesnicom probio staklo i tako je ostao i tako je nađen. To je nezapamćeno.
Moramo da se spremimo za to i da otklonimo te slabe tačke. Slažem se sa vama, ali mi radimo na tome. Pripremo te projekte i, ponavljam, da bi sve zaštitili u Srbiji treba 11 milijardi evra. Naravno, ne može odjednom. Mora polako.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, a neka se pripremi Ljiljana Malušić.
Izvolite, gospodine Nikoliću.
Izvinjavam se, reč ima ministar.

Ne bežim od odgovora, ja sam bio ministar tada vodio sam mnoge projekte koji su bili važni. Meni je jako žao što grad Šabac za vreme moja tri mandata u infrastrukturi i kapitalnim investicijama, gde se izuzetno puno para ulože u to, nikada nije konkurisao za jedan dinar sredstava, verujte. Nikada niste tražili ništa u tri vlade, evo, ja vam to odgovorno tvrdim, možete da proverite u papirima.
Jednom sam dolazio u Šabac i pitao ljude da li im treba nešto. Pa, zašto, tamo je bila neka vlast koja jednostavno nije htela komunikaciju sa Vladom i nikada nisu tražili, meni je bilo malo nezgodno, ima gradova koji nijednom ništa nisu tražili, a ima gradova koji su redovno tražili i dobijali malo, pomalo i rešavali probleme. Meni je bilo jako čudno, ali neki gradovi nisu nikada jedan dinar tražili.
Dakle, mi smo imali, kada je bilo ono dvovlašće u Beogradu, sećate se možda, grad Beograd nikada nije konkurisao ni za jedan projekat preko Vlade. Takva je bila politika Beograda. Ja ne mogu sada da ih nateram, oni 15 godina ne traže ništa. Nijedan projekat, a bilo je mnogo projekata, mnogo para koje su dolazili, ali nikada niko nije napisao zahtev da nešto traži. Mi smo rešili kanalizaciju pola Srbije, a na primer, Umka, Dedinje nemaju kanalizaciju, Kaluđerica i nikada niko nije tražio kanalizaciju, a vi znate da su imali Fond za komunalno opremanje svih gradova Srbije i opština itd, ali nikada niko nije podneo zahtev zvanično da traži sredstva.