Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Iliću, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde imamo četiri međudržavna sporazuma, ja i poslanička grupa koju predstavljam će podržati ove sporazume i u danu za glasanje ćemo glasati za ove sporazume, smatramo da su oni korisni za Republiku Srbiju, svaki na svoj način.
Poštovani gospodine Iliću, vi ste danas ovde, pre svega zbog Sporazuma sa Republikom Hrvatskom, koji se tiče saradnje u otklanjanju posledica od katastrofa. Naravno, vi ste tu i da branite ova ostala tri sporazuma, a ja bih isrekno više voleo da ste vi bili ovde kada su se dešavale velike poplave u Srbiji.
Naime, vi ste ministar zadužen za vanredne situacije i nije vas bilo, a ja ne sumnjam da je vas bilo na terenu, ali nekako su vas sklanjali od kamera. Pretpostavljam da to nije do vas, nego oni koji odlučuju ko će se videti u drugom, trećem dnevniku, ali za građane Srbije, naravno je bitno da znaju da li je ministar nadležan za određenu oblast, kompetentno radi svoj posao. Mogu da kažem da ja znam da ste vi taj posao, kada su bile poplave u Jaši Tomiću, dobro radili u saradnji sa pokrajinskom administracijom i da je taj posao dobro urađen, uz propuste, kojih uvek ima, i da je Jaša Tomić doveden u red vrlo brzo. Izgrađene su kuće, infrastruktura i td.
Sećam se tih dana, ima još nešto u čemu se ja i vi slažemo, i u čemu bih vas mogao na neki način podržati, a to je činjenica da smatram i ja i vi, a čini mi se i vi, da je gospodin Blagojević, koji vodi obnovu od poplava, nekompetentan i da on ovo što radi, radi veoma loše i cela Vlada i da obnova ide veoma sporo.
Govorim o posledicama svega što se desilo i o otklanjanju posledica od poplava, koje su pogodile Srbiju ovog proleća. Ovaj sporazum sa Hrvatskom je bitan u tom smislu, da on po svom samom nazivu, stvara osnovu da Srbija i Hrvatska zajedno rade na otklanjanju posledica vanrednih situacija i on se zove Sporazum o saradnji između Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Ima tu jedno pitanje, koje bih voleo da čujem odgovor od vas, a to je , Vlada Srbije je reagovala nakon poplava, delovala je kada su se poplave već desile, a pre toga dve godine, rada ove Vlade, nije učinjeno ništa i nije urađen ni metar zaštitnih ograda, odnosno pojaseva od reka koje, po svoj prirodi mogu da plave područja oko sebe.
Vlada Srbije i Vlada Hrvatske delovale su naknadno, dakle nakon toga što su se poplave desile. U tom smislu, ovo je odgovorno sa jedne strane, a neodgovorno sa druge strane.
Dakle, deluje se kada nas je već prirodna katastrofa zadesila i kada se desilo nešto što će godinama trebati da se otklanja.
Ovome sporazumu po meni fali i taj deo koji se tiče prevencije u smislu izgradnje zaštitnih bedema, područja koje bi mogle da ugroze i područje Republike Srbije i područja Republike Hrvatske. Dakle, ovde se govori o prevenciji, a ne u tom smislu da će obe države zajedno raditi na stvaranju takvih uslova da se ovakve, govorim o poplavama, ostale elementarne nepogode su druga stvar, ovde su takođe regulisane i u tom smislu se mogu preduprediti, znamo da se i požari šire iz jedne u drugu zemlju.
Imali smo slučajeva da požari koji nastanu u pograničnom području Hrvatske pređu u Republiku Hrvatsku jer požari ne poznaju granice kao što znamo, pa se onda prave neki koridori u ozbiljnim zemljama da ti požari ne mogu da prelaze ne samo granice nego ne mogu da zahvataju veća područja, toga u ovom sporazumu nema.
Ono što mi posebno pada napamet kada vidim Sporazum sa Republikom Hrvatskom, pada mi napamet činjenice da ova Vlada dve i po godine, ova vladajuća koalicija, nema nikakvih bilateralnih sporazuma, niti radi na rešavanju otvorenih pitanja između Republike Hrvatske i Republike Srbije.
Recimo, najviše otvorenih pitanja, gotovo da nema nijednog otvorenog pitanja koji između dve zemlje može biti otvoreno, a da nije otvoreno između ove dve zemlje i pitanje nestalih i pitanje granica i pitanje povratka izbeglica itd. Kolega je malopre postavio poslaničko pitanje o problemima koje imaju srpski građani kojima imovina nije obnovljena u Hrvatskoj.
Dakle, moja inicijativa prema Vladi je da se ne bavi samo ovim pitanjima kada nastanu problemi. Neki problemi su davno nastali, ali gurnuti su pod tepih i ne rešavaju se. Ne rešavaju se zato što Vlade nemaju osećaj da određeni broj, hiljade građana imaju brojna nerešena pitanja i ta nerešena pitanja mogu biti problem između ove dve države i nekih drugih država kada dođe do određenih ekonomskih problema, političkih tenzija, a onda se ta pitanja vade ispod tepiha i onda dolazi do tenzija i obično preko leđa dobiju građani manjina, dakle u ovom slučaju Srbi u Hrvatskoj.
Podržaćemo i ovaj sporazum sa ovom manjkavosti. Podržaćemo i sporazum kojim se otvaraju dva nova granična prelaza prema Republici Rumuniji između Vračevog Gaja u Republici Srbiji i Sokola u Rumuniji i između Golupca u Republici Srbiji i Nove Moldove u Rumuniji.
Otvaranje graničnih prelaza je veoma bitna. U obrazloženju je i to rečeno. To znači ekonomski, mogućnost bržeg ekonomskog razvoja pograničnih područja, mogućnosti protoka robe, novca, mogućnosti da ti krajevi ožive. Nažalost, poslednjih 20-ak godina veoma malo graničnih prelaza je otvoreno.
Dakle, postoje prelazi koji rade jednom godišnje kada su neke svetkovine na području Sombora, Subotičke opštine, na području prema Rumuniji i posle toga oni se zatvaraju. To su takozvani privremeni granični prelazi, ljudi moraju da putuju 100-150 kilometara da bi prešli granicu sa Rumunijom, recimo i Mađarskom, a tu preko puta su mesta, gradovi sa kojima bi mogli da sarađuju. Zašto? Pa zato što su ta mesta negde tamo daleko uz granicu i o njima niko ne vodi brigu.
I u tom smislu jeste dobro što se ovi ugovori, što se ovi sporazumi potpisuju, ali inicijativa jeste bila preko IPA projekata i praktično je sve finansirano preko IPA projekta i kada je u pitanju angažovanje broda koji će voziti trajekta između jedne i druge granice i ovog gde će biti sagrađen most da bile spojene dve obale. To jeste dobro, ali kažem, ostaće sa velikim pitanjem građani, recimo Somborske opštine, Subotičke opštine uz granicu prema Bugarskoj, zašto neki takvi prelazi nisu otvoreni i na tom području.
Ono što svakako pada u oči svakome onome ko na pomen graničnih prelaza, jeste činjenica da su naši granični prelazi blago rečeni katastrofalni. Prošao sam skoro graničnim prelazom Ilok-Bačka Palanka. To je granični prelaz koji spaja most „Maršal Tito“ mislim da se zvao, gospodine Stefanoviću vi to dobro znate, i to je most dugačak neki kilometar po slobodnoj proceni. Ograda do pola mosta je ofarbana pretpostavljate sa hrvatske strane, a ograda srpske strane je oronula. Do pola mosta radi osvetljenje, a od pola mosta sa srpske strane ne radi osvetljenje. To je sramota za državu. Kakav utisak ima građanin EU ili bilo koje zemlje koji ulazi u zemlju i kada vidi zastavu Srbije, tu pada mrak? To je nedopustivo.
Pre mesec dana sam prošao tim mostom. Navodno su neki lopovi odneli kabl koji povezuje, odnosno koji napaja strujom taj deo mosta i verovatno niko nije nadležan, ni oni u Bačkoj Palanci, ni oni u Beogradu, i tako taj most stoji, propada, oslikava jednu Vladu, jednu državu.
Nažalost, slični su nam prelazi i drugi prelazi. Dakle, kada pređete sa naše strane, iz bilo kog pravca uđete, Mađarske ili neke druge države, ne pokošeno, zapuštene table sa oznakom Srbije, fali pola table, ili fali Srbija ili fali Republika Srbija. Neko je odneo i reciklirao to. Doneli smo zakon tim povodom. Sramota. Sramota, gospodine Iliću.
Dakle, govorim o otvaranju novih prelaza. Ove postojeće ne možemo da održavamo. Da li se neko uopšte u ovoj državi bavi, hajde da kažem, nekim imidžom Republike Srbije? Da li se neko bavi time kako će stranac koji prođe taj granični prelaz videti Srbiju kada pređe i uđe u nju?
Pokušajte da, ako vam dozvole da nešto kažete na Vladi, pokušajte da prenesete ove moje impresije, mislim da su to impresije građana Srbije. Ne samo građana Srbije, svih onih koji su prošli kroz Republiku Srbiju.
Nadam se daćemo dobiti više informacija šta se dešava po pitanju otklanjanja posledica od poplava, da vidimo kakva je to saradnja sa Republikom Hrvatskom i po tom pitanju. Meni je žao, gospodine Iliću, što moram informacije o Obrenovcu dobiti tako što ću otići u Obrenovac i otišao sam u Obrenovac, da vidim kako teče obnova i što moram dobijati preko Al Džazire.
Nažalost, ja informacije o stanju u poplavljenim područjima adekvatne sam dobio samo preko Al Džazire. Vi znate kako je ta televizija postala popularna i čije izjave je ona svojevremeno objavljivala, ali nažalost mi u Srbiji nemamo medije na kojima bi saznali šta se dešava sa obnovama poplavljenih područja.
Da li je to u redu, gospodine Iliću? Vi ste bili ovde 2000. godine kada smo se borili za slobodu informisanja, bili ste vrlo aktivni, kako to da vi ćutite na sve ovo? Kako to da vi ćutite, da vi ne možete da kažete malo detaljnije o tim svim utiscima vašim oko obnove zemlje?
Neki će se ljudi smrzavati ove zime. Mi smo dobili obećanje da će obnova biti završena do jeseni. Od početka jeseni je prošlo već mesec dana. Sreća je što je ovih dana bilo relativno lepo vreme, međutim noći nisu ni malo tople, jutra nisu ni malo topla i neki ljudi se smrzavaju i neki će se ljudi tek smrzavati. Ono što se kaže da je obnovljeno, znamo koliko je obnovljeno. Najviše gde se stiglo jeste do temelja, tamo gde obnovu radi država. Vidim da su fond dijaspore, da se angažovao na obnovi trideset kuća, da su mnogi drugi donatori preuzeli praktično obnovu u svoje ruke zato što vide da država ne funkcioniše.
Gospodine Iliću, na vama je velika odgovornost. Vi ste ministar koji je zadužen za vanredne situacije. Pretpostavljam da bi u vaš resor trebalo da bude, po nekoj logici, i obnova od tih posledica elementarnih nepogoda. Čini mi se da vam to nisu dali.
Ne znam u čijem je resoru, ko je šef Marku Blagojeviću i da li on uopšte ima šefa? Ko će biti odgovoran ili je on baš zato i postavljen, da niko ne bi posle bio odgovoran?
Da ne bude da ništa nisam rekao o Sporazumu sa Republikom Makedonijom oko priznavanja vozačkih dozvola, smatram da je to dobar Sporazum. Dakle, ovaj sporazum se odnosi na tranzit kroz Makedoniju. Dakle, građani koji putuju preko Makedonije, recimo u Grčku, neće više morati da uzimaju međunarodnu vozačku dozvolu, a i biće omogućena automatska zamena vozačkih dozvola bez nekog posebnog postupka.
U tom smislu, ja ću u danu za glasanje glasati za ove sporazume i naša poslanička grupa, ali ostaju sva ova otvorena pitanja. Neka od njih su jako, jako i mnogo gorka. Hvala.
