Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Žao mi je što od predstavnika bivšeg režima danas su prisutna dvojica kolega. Zahvalan sam im na pažnji i na energiji koju ulažu, oni koji su neke teme pokrenuli, koji su neka pitanja postavili u toku prepodnevne sednice, da li su nezainteresovani za teme ili im se ne dopadaju odgovori koje dobijaju od predstavnika i narodnih poslanika SNS, ali i na taj način ne prisustvom pokazuju jedno nepoštovanje Narodne skupštine i nepoštovanje građana Republike Srbije koji su nas sve ovde i poslali.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, žao mi je i nije dobro prozivati nekoga ko nije tu, zbog toga neću koristiti ime uvaženog kolege, ali često je spominjan jutros most koji spaja Bačku Palanku i Ilok, taj most u mraku, taj most u kome se državna obeležja i zastave Republike Srbije nalaze u mraku je do 14. avgusta 2014. godine bio u nadležnosti AP Vojvodine. Do 14. avgusta 2014. godine je bio u nadležnosti AP Vojvodine i sve ono što su jutros kolege rekle, kako eto strašna ta vlada Republike Srbije koja ništa ne radi, samo su se u jednom prevarili, ne strašna Vlada Republike Srbije, nego strašna Vlada Bojana Pajtića i AP Vojvodine.
Zbog toga, zbog tog nerada i zbog tog razmišljanja i prebrojavanja pokrajinskih poslanika su i državna obeležja i ovaj most bili u mraku, ali su bili u mraku do 14. avgusta 2014. godine, gde je na inicijativu predsednika opštine Bačka Palanka i odlukom ministarke Zorane Mihajlović u Vladi Republike Srbije, most je prenešen u nadležnost JP „Putevi Srbije“ i naravno da su radovi i na osvetljavanju, ali i u dovođenju u jedno pristojno i normalno stanje i započeli. Toliko što se tiče ovih odgovora.
Gospodin Pavićević je tu pa bih mogao i direktno da se obratim i poštujem i cenim i nema potrebe da se javlja po Poslovniku, evo sasvim slobodno možete dati kolegi pravo na repliku, ali ono što jeste, gospodine predsedavajući, pošto je pokrenuto pitanje šta radi Kancelarija za obnovu zemlje, šta radi Vlada Republike Srbije, evo ja ću ovaj materijal koji nije mali, koji oslikava šta radi kancelarija, šta radi Vlada Republike Srbije, vrlo rado dati gospodinu Pavićeviću, zato što da li me sa dobrom pažnjom nije slušao malo pre ili ne želi da čuje o onome što se radi, a verujem da je ovo drugo.
Možemo govoriti dalje ne samo o obnovi kuća. Možemo govoriti i o javnim objektima, da je samo iz donacije EU, u saradnji sa Kancelarijom, obnovljeno 23 osnovne, srednje škole i vrtići u Obrenovcu, Šapcu, Paraćinu i Svijalncu, da uz objekata, škole će dobiti i donacije u opremi, pre svega u nameštaju u iznosu od dva miliona evra. Radovi se završavaju polovinom novembra meseca.
Voleo bih da svi narodni poslanici obiđu te radove. Valjda će se tada uveriti i neće iznositi neke paušalne tvrdnje vođene dobijanjem političkih poena.
Iz donacije Norveške, vredne četiri miliona evra, finansira se obnova zgrada i opreme u ukupno 35 škola, obdaništa, zdravstvenih, kulturnih i sportskih objekata.
Što se tiče poljoprivrede, u toku je sprovođenje programa pomoći poljopviredi, vrednog osam miliona evra, koji takođe finansira EU, a sprovodi FAU u saradnji sa Kancelarijom. U okviru ovog programa doniraju se paketi pomoći, sadnice, domaće životinje, hrana za domaće životinje, oprema za preko 15.000 domaćinstava na teritoriji 29 opština koje su pretrpele štetu od poplava. To radi Vlada Republike Srbije i Kancelarija.
Ispumpana je voda i obnovljena eksploatacija uglja iz Kolubarskog površinskog kopa Veliki Crljeni. U saradnji sa Svetskom bankom je obezbeđeno finansiranje projekta ispumpavanje vode iz Kolubarskog površinskog kopa Tamnava „Zapadno polje“. Za ovu svrhu obezbeđeno je 30 miliona dolara. Ispumpavanje je u toku i do kraja godine će biti ispumpano preko 180 miliona kubika vode. To su razmere štete i to su razmere nepogoda koje su pretrpeli ne samo ovi površinski kopovi, već i cela država.
U saradnji sa EU Kancelarija je obezbedila finansiranje za projekat obnove vodovoda u Trsteniku u ukupnoj vrednosti od 30 miliona dinara. Radovi počinju 1. novembra. Znate, vodovod ili bilo šta ne može da se uradi bez prethodno urađenog projekta, bez dobijenih dozvola, bez sprovedenih javnih nabavki.
U saradnji sa Ministarstvom privrede Kancelarija je obezbedila obnovu toplovoda u Obrenovcu. Ukupna vrednost je 100 miliona dinara itd, itd. Trebalo bi nekoliko sednica i trebalo bi mnogo više vremena nego što ima poslanička grupa SNS da govorimo o ovim stvarima o kojima sam govorio malo pre. Na žalost, neko nije želeo da čuje, ali vrlo rado, kao što je i transparentno prikupljanje sredstava, tako i trošenje, bih vam transparentno i pokazao šta Vlada Republike Srbije i Kancelarija za obnovu države radi.
Jedna od kompanija koja je pretrpela ne najveću, ali je pretrpela veliku štetu, koja je ostala na nogama, koja je veliku pomoć uputila i nakon, ali i u toku poplava je Saobraćajno preduzeće „Lasta“ iz Beograd. Trpela je štete zato što je autobuska stanica u Obrenovcu bila potpuno potopljena. Zato što je i sama upravna zgrada i garaže na auto putu zbog depresije zemljišta i zbog nalaženja te zgrade i tog objekta na takvom području takođe je istrpela velike štete.
Angažovanošću svih 4200 radnika, da li „Laste“, „Lastre“ i ćerki firmi, ta kompanija je sama obnovila i sama je tu štetu nadoknadila. Ponašali su se veoma odgovorno u vreme krize i u Šapcu, ali i u drugim krajevima. Prevozili su, naravno, uz određene nadoknade troškova, zainteresovane građane, građane koji su se odazvali pozivu, a bilo ih je višestruko više nego što je i bilo u tom trenutku potrebno, predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, ne mareći za vreme, ne mareći za kiću, ne mareći za atmosferske uslove koji su bili jezivi, to svi znaju koji su bili u tim trenucima, a verujem da smo svi dali određenu energiju. Nije bilo lako biti ni u Šapcu pored silosa, ni na Čevrenti, ni na bilo kojoj drugoj lokaciji koja je bila ugrožena poplavama.
Saobraćajno preduzeće „Lasta“ je do pre 14 meseci, kada sam odlukom Vlade Republike Srbije izabran za člana i predsednika nadzornog odbora, dugovala 58 miliona evra pod rukovodstvom bivšeg režima. Od celokupne imovine 98% je bilo hipotekarno zaduženo pod rukovodstvom bivšeg režima. Znači, kapiju svoju nisu imali jer je bila hipotekarno zadužena.
Za 14 meseci mog boravka, boravka i drugih kolega u nadzornom odboru, uz najveće angažovanje zaposlenih ljudi u Saobraćajnom preduzeću „Lasta“, to je njihov uspeh, ja ne želim da se sakrivam ni da se ogrnem nečim što je tuđe, njihovim uspehom za 14 meseci je dug smanjen za 9,8 miliona evra. Znači, 9,8 miliona evra za godinu dana u odnosu na 58 miliona evra, koliko je bivši režim zadužio Saobraćajno preduzeće „Lasta“, koja je akcionarsko društvo sa 65% kapitala Vlade Republike Srbije, sa 65% državnog kapitala.
Do pre 14 meseci nije bilo 300 automobila službenih, ali je bilo 130. Odlukom nadzornog odbora taj broj je smanjen na 40. Ostali su parkirani, a ključevi stoje kod generalnog direktora, gospodina Ljumovića, koji se zajedno sa svim ostalim kolegama i dan danas bori da održi tu kompaniju na nogama. To nije sve. Pre 14 meseci 34% zaloga na potraživanje je potrošeno. Unapred je potrošeno 34% svega onoga što je u budućnosti „Lasta“ trebala da zaradi. Tako je radio bivši režim.
Što se tiče plata, plate u Saobraćajnom preduzeću „Lasta“ za devet izvršnih direktora, koliko ih je osmislio bivši režim, primali su platu od 380.000 do 500.000 dinara. Odlukom nadzornog odbora broj izvršnih direktora je smanjen na pet, a plate su ograničene na 160.000 dinara, kolike su i sada. Mislim da je to odnos odgovornih ljudi.
Zahvalan sam ne samo menadžmentu, već svim onim vrednim ljudima koji su u autobusima, koji sada voze međunarodne, gradske i prigradske linije, koji se nalaze u perionicima, koji se nalaze u računovodstvu, bilo gde gde „Lasta“ posluje i radi, da li je to Kragujevac, da li je to Beograd, da li je to Inđija, da li su to mnoge lokalne samouprave u kojima je Saobraćajno preduzeće „Lasta“ angažovano.
Kao predsednik nadzornog odbora primao sam nadoknadu prijavljenu Agenciji za borbu protiv korupcije. Shodno politici za koju sam glasao, politici SNS, o ne postojanju mogućnost za duple funkcije, 1. septembra sam podneo ostavku, ostajući u prijateljskim odnosima i sa sindikatima i sa zaposlenima i sa rukovodstvom Saobraćajnog preduzeća „Lasta“. I dalje ću pomagati onoliko koliko mogu, jer mislim da je to odnos odgovornih ljudi.
Stvari koje su tamo rađene ja ih neću istraživati, niti imam za tako nešto pravo, jer ovo ovde nije sudnica, niti smo advokati ni tužioci niti sudije. To će raditi pravosudni organi države Srbije. Neću navoditi, ali ni braniti, ni optuživati, samo ću reći da „Lasta“, koja prima plate sa desetak dana zakašnjenja, što je u Srbiji raritet, priznaćete, „Lasta“ koja se sa obe noge drži na zemlji dobro posle silnih odlivanja sredstava, pa makar i preko tih plata od 500.000 dinara, za „Lastu“ je zainteresovano pet stranih kompanija za dokapitalizaciju, za privatizaciju, za učešće u „Lasti“, da ljudi u „Lasti“ imaju više posla, ali i više zarade i jedan mnogo bolji sistem.
Ono što nisam uradio, ali što ću insistirati kod budućeg nadzornog odbora, a to je da „Lasta“, iako je akcionarsko društvo, uđe u sistem javnih nabavki, jer do sada je bilo tri ponude, pa najpovoljnija, a vi znate da tri ponude, pa najpovoljnija, to je katastrofa. Zato sam zahvalan poslovodstvu „Laste“ koje čini napore da od 1. januara 2015. godine uđe u sistem javne nabavke. Siguran sam da će politikom štednje, politikom domaćinskog raspolaganja imovinom, “Lasta“ nadalje smanjivati svoje obaveze i vraćati unazad imovinu koju su oni sticali, koju su zaposleni u „Lasti“ sticali godinama i decenijama samopregornog rada.
Na kraju, uz zahvalnost što ste me saslušali, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SNS će glasati za ove sporazume zato što je neophodno i potrebno da se prvenstveno povezujemo u regionu, da se povezujemo sa komšijama. Kada vama nije dobro, naravno da će prvo komšija da pritekne u pomoć, ali i kad komšiji nije dobro, normalno je da ćete vi priteći komšiji u pomoć i zbog toga me raduju svi sporazumi koji se prave sa zemljama u okruženju. Na taj način Republika Srbija pokazuje i ozbiljnost, ali i pokazuje ne samo deklarativno, već i suštinski da postaje lider u regionu.
