Molim vas poštovani gospodine Bečiću da sami odlučite po kom osnovu želite da mi date reč.

Imate repliku, dva minuta.

Replika, dva minuta, u redu. Ovo je dva minuta za prethodna, moram da kažem, dva izlaganja, jer je i gospodin Babić sam vama poručio da je pomenuo moje prezime, iako vi to niste čuli, a gospođa Vukomanović je sada takođe govorila o nečemu što sam ja govorio i smatram da me je pogrešno interpretirala.

Smatram sledeće, u redu je da gospodin Babić, kao predsednik najbrojnije poslaničke grupe ovde, kaže – neću da predložim ni jednog od samostalnih narodnih poslanika da budu punopravni članovi odbora, bilo kojeg, Narodne skupštine. Šta je, poštovani predsedavajući, važno da znamo? Kada gospodin Babić saopšti to, onda gospodin Babić zapravo saopštava da Napredna stranka ne želi u ovoj Skupštini da neguje dobre demokratske običaje, a to je ogromni problem, ja mislim. To je replika gospodinu Babiću, poštovani predsedavajući Bečiću. Rasporedio sam to na po minut.

Onda da kažem i poštovanoj gospođi Vukomanović, smatram da je takođe veliki problem kada neko ko je politikolog, ko je doktorirao u oblasti političkih nauka, termine milost, samilost i slične koristi da opisuje dobru demokratsku praksu i običaje. Da je to neko ovde u Narodnoj skupštini povezao, a da nije diplomirao, magistrirao i doktorirao na FPN, bio bih spreman da to razumem, ali ovaj nastup ovde ne mogu da razumem i izjednačavam ga sa onim što je bio nastup gospodina Babića. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.

Pošto ste pomenuli ime i prezime gospodina Babića, nažalost, moram da dam repliku.

Izvolite, Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, zaista ovaj prenos prate građani Republike Srbije i tačno se zna ko šta kaže. Meni ne treba advokat i ne treba neko ko će tumačiti moje reči. Jasno i glasno sam rekao - neću kršiti zakon, neću kršiti Poslovnik, neću kršiti izbornu volju građana Republike Srbije i pomenuću to još milion puta.

Međutim, ovo mi na nešto drugo miriše. Ovo je ponuda. Ja mislim da se prethodni govornik žestoko nudi ili da uđe u koaliciju sa gospođom Vukomanović ili sa Srpskom naprednom strankom. Znate, to su neke stvari koje su demokratske, koje su ispravne. Možemo da komuniciramo, sumnjam, ali možemo da komuniciramo. Tako da, ukoliko je to u pravcu pravljenja nekih budućih koalicija ili da se prethodni govornik nudi, dobro, razgovaraćemo zaista. Ali, u ovoj dimenziji koju je ograničila knjiga koju gospodin Pavićević upravo drži u ruci, ne znam da li će da me gađa ili će da se pozove na odredbe Poslovnika, nijedan jedini član ne definiše da nezavisni narodni poslanici mogu da budu članovi odbora, ali da mogu da uzmu učešće u radu. Da mogu da diskutuju na svakoj sednici odbora, da mogu da daju svoje mišljenje, to u svakom slučaju mogu, tako da ova Narodna skupština zaista ima demokratski ton i ne želim da se bilo šta spočitava Narodnoj skupštini koja je značajnija od svakog pojedinca, od svakog od nas, koja će nas nadživeti. Da se na takav način vređa država neću dozvoliti.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Gospodine Pavićeviću, mislim da nemate pravo na repliku, ali sami ste…

(Vladimir Pavićević, s mesta: Kako nemam?)

Gospodine Pavićeviću, samo ako možete da me saslušate. Sama činjenica da ste podigli Poslovnik, jasno vam je da nemate pravo na repliku.

Drugo, drugi put vas molim, da se ne bi kao u ovom slučaju neko zabrinuo da nećete nešto da uradite sa tim Poslovnikom, sačekajte da prvo govornik završi, pa tek onda reklamirajte Poslovnik, jer u ovom slučaju, kada ranije ustanete, skočite i mašete, onda pomisli neko da želi da ga gađate.

Izvolite, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, smatram da je malopre povređen član 108. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem piše ovako – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Poštovani predsedavajući, nekoliko je bilo trenutaka kada ste vi, ja mislim svojim nedelanjem, pokazali da se ne starate o redu u vođenju sednice Narodne skupštine, a sami ste, ja mislim, doprineli u jednom trenutku. Samo da vam navedem koji su to momenti, kako bih objasnio zašto je povređen Poslovnik u članu 108.

Kada vi, poštovani predsedavajući, na primer meni kažete da ako ja podignem ovu knjigu, koja nosi naziv „Zbirka propisa“ i koja sadrži Poslovnik Narodne skupštine, to znači, gospodine Bečiću, da ja hoću da intervenišem po Poslovniku, a ne možete vi da tumačite da ja kada podignem knjigu hoću da gađam knjigom gospodina Babića.

Gospodine Paviću, dozvolite…

Mogu li da nastavim dva minuta?

Nastavićete, dozvolite samo. Voleo bih da ipak moje reči koje izgovorim pravilno tumačite. Zamolio sam vas da kada želite da reklamirate Poslovnik da sačekate da završi govornik i tek onda da reklamirate Poslovnik, jer ovako u toku govora, kada ustanete naglo i mahnete Poslovnikom, neko, kao u ovom slučaju gospodin Babić, može da pomisli da želite tim Poslovnikom nešto drugo…