Vratiću vam vreme. Izvolite.

Znači, moramo da kažemo da, nažalost, trošimo više nego što imamo para. Moramo da zaustavimo tu tendenciju, i to sa merama štednje o kojima ćemo danas raspravljati. To su mere koje, nažalost, smanjuju plate korisnika javnih sredstava i penzija. Ove dve stavke, plate i penzije, najveće su stavke na rashodovanoj strani budžeta i zato mislimo da štednju moramo početi sa njima.
Pošto je kraj oktobra i gospodin ministar je rekao da će rebalans koji donosimo trajati još dva meseca, znači, vremenski period nije baš veliki da bismo imali neki pozitivan efekat ovih zakona. Jer, kao što znamo, isplata penzija i isplata plata kasni mesec dana. Znači, u ovom rebalansu ove promene će biti iskazane samo za jedan mesec. Ostali rezultati će se videti u sledećoj godini, u budžetu za 2015. godinu.
Pošto znamo da nemamo boljeg rešenja, a došli smo do trenutka da nešto mora da se odradi, počeli smo sa teškim i rigoroznim merama štednje koje će trajati ne samo ove, nego još naredne tri godine, poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone, da bismo podržali Vladu.
Ova Vlada je do sada potegla tzv. nepopularne mere koje nijedna vlada do sada nije smela. Moramo se od nečega odricati, da bismo u budućnosti imali nešto. Figurativno rečeno, došli smo do dna jezera i moramo odskočiti od dna, da bismo mogli da plivamo prema površini.
Moram još istaći jednu meru Vlade o kojoj se nije ovde spominjalo, Uredba je doneta 15. oktobra, a radi se o Uredbi o merama socijalne uključenosti korisnika novčanih sredstava socijalne pomoći, znači, Vlada je donela jednu Uredbu po kojoj će svi radno sposobni korisnici socijalne pomoći morati da se obrazuju, da leče i da rade, da bi ostvarili to pravo. Ovo je jedna specifična uredba za naše društvo, jer ovakvu jednu uredbu nijedna vlada nije smela da donese. Mi mislimo da ovo nije novina, jer u svetu ima puno zemalja koje koriste ovu taktiku ili strategiju. Za primanje socijalne pomoći, u svetu postoji određeni oblik angažovanja. Sada ćemo to imati i mi.
Stav SVM je takav da smo mi ubeđeni da se mora menjati program socijalne pomoći. Nama je sasvim neprihvatljivo da država daje bez ikakvih ograničenja socijalnu pomoć višestrukim povratnicima u vršenju krivičnih dela.
Kao što sam čitao, ove mere neke opštine u našoj zemlji već primenjuju. To su Niš i jedna opština na severu Vojvodine, Ada. Znači, već imamo neke opštine koje koriste slične mere.
Što se tiče rebalansa budžeta, mi smo svake godine kad je u pitanju budžet ili rebalans budžeta potegli temu Vojvodine i onih famoznih 7%. Do sada smo mislili da je jedino rešenje za ovaj problem zakon o finansiranju AP Vojvodine. Ako se dobro sećam, od 8. avgusta imamo novog ministra za finansije i, nažalost, do ovog dana još nije formirana radna grupa koja će raditi na ovom zakonu. Nadam se da će Vlada doneti odluku da se formira ova radna grupa i da se što je pre moguće izradi ovaj zakon.
Na rebalans budžeta smo podneli jedan amandman, a on se odnosi na sredstva namenjena za rad međuakademske komisije SANU i mađarske Akademije nauka. Komisija je formirana sa ciljem da akademije nauka dve zemlje rade na utvrđivanju civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata. Zakon o budžetu za 2014. godinu nažalost nije predvideo sredstva za rad srpskog dela međunarodne komisije i ono što smo mi ovim amandmanom predložili, to je dva miliona dinara da bi pokrili troškove rada komisije za naredna dva meseca i da bi se to isplatilo. Ovde treba da istaknem da je registar, ono što radi ova komisija, dosta opširan, ima oko 16 hiljada žrtava.
Što se tiče zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, uvedeno je smanjenje penzija od 1. novembra pa do 31. decembra 2017. godine. Pozitivno je u ovom zakonu da neće dirati one penzije koje su ispod 25 hiljada dinara. Ovde treba istaći da je smanjenje penzija po ovom zakonu odrađeno na progresivan način. Znači, penzije od 25 do 40 hiljada dinara će se smanjiti sa množenjem jednog koeficijenta od 0,22, što je oko 22% i to će biti smanjenje za ove penzije. A ove penzije koje su iznad 40 hiljada dinara, za razliku ukupne penzije i 40 hiljada dinara, ta razlika će se množiti sa 0,25%.
Ovde je najbitnije da 60 posto penzionera nije dirano. Znači, oni penzioneri koji imaju stvarno male penzije, koji žive na rubu socijale, oni nisu dirani. To je oko milion i trideset devet hiljada penzionera, ukupno oko 60 posto penzionera.
Zajednička je crta ima između ovog zakona i Zakona o smanjenju plata, crta donje ili gornje granice plata je 25.000 dinara. Znači, kod onih plata koje imaju radnici do 25.000 dinara i rade u javnom sektoru, njima se neće smanjivati plata. Ovde je smanjenje plata na linearnom nivou. Znači, svakom će se smanjiti 10% od plate. Kao što je gospodin ministar juče rekao na odboru, plate do 27.800 dinara neće se linearno smanjivati, nego će do 25.000 dinara biti isplata plata. Znači, ako je neko do sada zarađivao 26.000 dinara, samo hiljadu dinara će biti odbijeno od njegove plate, dobiće 25.000 dinara. Ove mere počinju od 1. novembra i trajaće do 31. decembra 2017. godine.
Ovaj zakon, Zakon o platama je dobar u tom delu da će se primenjivati na ceo javni sektor, uključujući i javna preduzeća, sve direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, od Republike Srbije do najnižeg nivoa, do lokalnih samouprava. To do sada nije bilo, uključujući i Narodnu banku Srbije. Dobra je novina u ovom zakona da ima i kontrolnih mera, da bi pogledali da li je ispoštovan zakon i ako neko ne ispoštuje zakon, ima određenih kaznenih mera. To mislim da je pozitivna stvar.
Od 31. oktobra se ukida tzv. „solidarni porez“ i sa stupanjem na snagu ovih zakona imaćemo ove konkretne mere finansijske konsolidacije. Razlika između solidarnog poreza i ovih mera je u tome što ove mere uzimaju u obzir i penzije. Poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone, pošto mislimo da je krajnji rok i krajnje je vreme da počnemo sa ozbiljnim merama i sa merama štednje i nadamo se da će ove mere doneti svoj uticaj i pozitivno će se odraziti u sledećih nekoliko godina na budžet Republike Srbije. Hvala.

Reč ima premijer Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, izvinjavam se što nisam stigao na početak sednice. Znate koliko poštujem parlament. Postojale su druge obaveze sa nemačkim parlamentarcima i predstavnicima Svetske banke, a vezane i za rebalans i za budžet 2015. godine, te vas molim da mi još jedanput oprostite zbog malog kašnjenja.
Želeo bih da iskoristim priliku pošto je važna tema, iako znam da od toga svi hoće da pobegnu i političke partije i neki ministri i mnogi drugi. Ja ne želim da bežim od nečega čime se ponosim, od nečega zašta mislim da zaslužujemo dobru ocenu naših građana, istu onakvu kakvu smo dobili od svih važnih ljudi iz celog sveta. O tome ću nešto kasnije da govorim.
Po prvi put u srpskoj istoriji, u savremenoj političkoj srpskoj istoriji se događa nešto ovako. Događa se da priznamo i da jasno i nedvosmisleno govorimo u kakvoj situaciji se naša država nalazi i da govorimo o tome kakao da iz te situacije i krize izađemo.
Kao što Martin Luter s početka 16. veka nije tražio rešenje u većoj raskalašnosti i u tome kako i koliko više novca treba i možemo da potrošimo i naš je posao da tražimo rešenje u našem radu, u samopregoru i u tome da budemo uspešniji od drugih, da budemo marljiviji i bolji od drugih.
Pre pet meseci od formiranja ove Vlade i mog obraćanja i vama, poštovani narodni poslanici, i građanima Srbije, i dok sam mislio o svemu što smo uradili i o onome što treba da uradimo, podsetiću samo na neke od zakona, zakona koji svi danas hvale u celom svetu, zbog čega se svi vi ponosite kada odete u svet, a vi koji ste ih ovde kritikovali, o tim zakonima ćutite svuda u svetu pa nas sada napadate zbog Putinove posete gde god odete, govoreći kako se Srbija približila Rusiji, jer ne smete da kažete da ste mnogo žešći od Putina.
Ćutali ste ovde zbog domaće javnosti,a mnogo žešće od Putina ste kritikovali naš Zakon o radu, pa se tim zakonom hvalite, jer Zakonom o radu možemo samo da se pohvalimo svuda u svetu, na svakom mestu.
Zakonom o radu i Zakonom o privatizaciji, Zakonom o stečaju, zakonom kojim smo odlazak u penziju podigli na višu granicu da bi smo makar pokušali da donekle stignemo Crnogorce i Crnu Goru, dane pričam o Nemačkoj i nekim drugim zemljama.
Mi smo u to vreme najavili i mere fiskalne konsolidacije i nikada ni jednog trenutka od našeg naroda nismo ništa krili. Ove mere sam najavio još pre više od mesec dana, ne želeći da ih najavljuje neko drugi, ne krijući se iza nekog drugog. Ministar Vujović je veoma stručan čovek. Dvadeset i jednu godinu je radio u Svetskoj banci. Lazar Krstić je veoma stručan čovek. On je tražio da idemo sa 25% smanjenja penzija, 20% smanjenja plata, ako se ne varam, ili obrnuto, nemojte me držati za reč. Dakle, zašto? Tražio je zato što nam je stanje javnih finansija takvo da nešto moramo da promenimo.
Znam da obični ljudi, da obični građani ne moraju da znaju kakvo je stanje naših javnih finansija, kakvo je stanje našeg državnog budžeta, kakvo je stanje uopšte u konsolidovanoj državi, pri tome mislim i na opštine, na javna preduzeća, na sve drugo, ne moraju da znaju, ali mi moramo da ih obavestimo.
Doneo sam ovde mnogo tabela i mnogo podataka. Onima koji govore da nemamo makroekonomsku stabilnost moram da kažem da ne govore istinu. Mi imamo izraženiju makroekonomsku stabilnost nego što smo je imali gotovo ikada u savremenoj političkoj istoriji. Imamo devizne rezerve između 10 i 11 milijardi, kurs stabilniji nego ikada, imam tabelu, mogu da vam pokažem i dokažem, u prethodnih deset godina.
Takođe, prvi put imamo, pogledajte ako to može i vaša kamera da bi gledaoci mogli da vide, prvi put imamo dramatičan pad inflacije, gotovo da imamo negativnu inflaciju, čime se ne hvalimo, samo vam govorimo o makroekonomskoj stabilnosti.
Po prvi put u savremenoj istoriji Srbije nemamo povećanje broja nezaposlenih, već imamo pad nezaposlenih i to ne samo po Republičkom zavodu za statistiku, već i po veoma preciznim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u broj. O tome ćemo takođe kasnije da govorimo kako i na koji način smo za 46. 588 lica usmeli da smanjimo broj nezaposlenih u našoj zemlji.
Svojevremeno je Duško Radović lepo rekao u vezi sa nečim što nam se i danas dešava. Rekao je: „Tako nam i treba. Dok nismo priznavali da imamo probleme nismo morali ni da ih rešavamo“. Mi smo sve vreme živeli u nekakvim bajkama, o problemima nismo govorili. Promenilo se to da danas o problemima govorimo otvoreno, da ih ni od koga ne skrivamo i da gledamo da ih rešimo. Lepo smo i mi mogli da pričamo da je sve divno, da smo mnogo bogati i uspešni, da problema nema i da ništa ne radimo i narednih godinu ili dve. Mi bi smo ovim putem do bankrotstva stigli negde početkom 2017. ili krajem 2016. godine da nismo ništa promenili.
Kada budete videli tabelu učešća rashoda za plate i penzije, molim vas da vidite, videćete kako je to u stvari politički rađeno i videćete šta je bio zločin prema Srbiji.
Pogledajte 2008, 2009. i 2012. godinu i vidite kako vam skaču krive sa povećanjem plata i penzija samo zato da bi se dobilo narodno poverenje, jer narod ni zbog čega drugog za određene političke partije nije mogao da glasa.
Ponosan sam na činjenicu da ova kriva ne raste 2014. godine, kada su takođe bili izbori. To se prvi put dogodilo da takva kriva ne raste i da se neko ponaša odgovorno prema svom narodu.
Mi smo pokušali da kažemo ljudima ovde pre pet meseci, pre nego što sam doneo odluku kakve ćemo mere da provodimo i kakve reforme u Srbiji, u kampanju smo ušli, ako se sećate, sa tim da ćemo imati bolne reforme, ali da te reforme moraju da se izdrže da bi ova zemlja bila normalna i da bi ljudi već posle dve godine mogli da sude i cene po rezultatima, šta je to što smo uspeli.
Pre ovih naših pokušaja plašim se da smo ličili na veliki kazan u kome smo se lagano davili i kuvali, a oni okolo nam vikali da ne brinemo i da nema nikakvih problema. Bili smo Rim čiji je car tvrdio da ga nije zapalio i da ne moramo da bežimo iz naših kuća i brod čiji je kapetan putnicima prećutao da je udario u ledeni breg.
Već sam to rekao, na taj brod do pola potopljen ova vlada se ukrcala i zbog Srbije i zbog njene budućnosti morala je da prekine sve ono što smo u prošlosti radili. Pod jedan, morali smo da prekinemo da lažemo i da obmanjujemo naš narod. To smo i uradili. Šta god da danas imate da mi kažete i zamerite, dve stvari ne možete, a to je da lažemo i obmanjujemo narod i da se nismo držali zadataka iz agende koju sam ovde u ekspozeu objavio. U toj agendi nije bilo ni meda, ni mleka. Bilo je mnogo rada, bilo je mnogo muka koje moramo da izdržimo i žrtvi koje moramo da podnesemo.
Ponekad se plašim da kažem, ali je nažalost istina da kada pitate Srbe i građane Srbije da li ste za promene, svi jesu, a kada dođe do promena, nismo baš za promene, jer pogađaju i nas i mi nešto moramo da uradimo, bolje ako neko drugi nešto uradi i nešto padne sa neba. Poslednjih dana slušam svemoguće teorije kako je moguće svuda na nekom drugom mestu nekom drugom uzeti, a ne baš nama.
Godinu dana se ovim poslom bavimo zajedno sa MMF-om, zajedno sa Svetskom bankom, zajedno sa Fiskalnim savetom, zajedno sa svim apsolutno najstručnijim ljudima. Naš cilj je bio samo jedan – da smanjimo fiskalni deficit, da zaustavimo tu trajektoriju rasta našeg javnog duga zahvaljujući neodgovornim odlukama pre svega iz 2008. i 2009. godine, a to ću vam posle u brojkama pokazati kako ide i kroz kamate i kroz uvećanje našeg javnog duga i kako i na koji način da to zaustavimo, a da istovremeno pre svega oni koji su najsiromašniji, oni koji najteže to mogu da izdrže da oni ne budu pogođeni.
Ono najvažnije što smo uradili bilo je suočavanje sa Srbijom, sa nama, onakvim kakva jeste naša zemlja i oni kakvi jesmo mi, kakvi smo postali dok su nas ubeđivali da nam je baš dobro i da će nam biti još bolje i da će nešto sa neba da padne. Bilo je jednog obećanja, da se nećemo ponašati poput onih Tolstojevih junaka koji su stalno pričali da će promeniti svet, a samo sebe nikada nisu hteli da promene. Ova vlada je menjala i sebe i neće se libiti da sebe menja i ubuduće.
Kada smo kresali nečije troškove i kada smo o tome razmišljali, uvek smo prvo polazili od sebe. Neki su nam govorili – dirate u najsiromašnije. Istine radi, 61% penzionera ni na koji način neće osetiti bilo kakve mere. Nisam rekao 6,1%, 6,1% je značajan procenat ljudi. Rekao sam 61% penzionera, 1.038.000 njih od 1.744.000.
Ako pogledate dobro, do 30.000 penzioneri koji primaju penzije, to će biti svega 3% smanjenja penzija, do 35.000 – 6%. To vam je već, oprostite što želim i taj podatak da vam iznesem, 72,5% penzionera.
Dakle, negde smo morali da bi uštedeli, jer koliko ne zarađujemo, jer je neko privatizacijama pljačkaškim uništio bruto domaći proizvod. Neko je pljačkaškim privatizacijama razorio našu budućnost i ti ljudi nisu proizvodili ništa osim što su sebi trpali pare u džepove i ti neki se danas drznu da nam kažu kako mi ne štitimo siromašne, a ni 19%, gotovo 20% radnika koji imaju najniže plate, do 25.000 dinara, neće osetiti ništa. To je više od 50% penzionera, 51,5% penzionera i radnika u javnom sektoru koji nikakve mere uopšte neće osetiti. Dakle, veći deo ljudi iz javnog sektora i penzionera uopšte neće osetiti mere. To se namerno prećutkuje u domaćoj javnosti i sve je sramota da se kaže zato što smo hteli pre svega da zaštitimo siromašne. Hteli smo da zaštitimo one koji najmanje imaju, da im pružimo šansu da svojim radom, svojim većim angažmanom imaju više u budućnosti.
Neki su se drznuli da nam čitaju lekcije o tajkunima i govorili su prethodnih dana kako mi, kažu, štitimo tajkune. Ja ću vam, dame i gospodo, pročitati sada koliko su oni naplaćivali od tajkuna, a koliko smo naplaćivali mi.
Uzgred, da vas podsetim, isticao je rok za plaćanje poreza, gotovo da je zastareo pre tri meseca, gospodinu Rankoviću, Predrag Ranković Peconi. Mi smo mu naplatili pre 12 dana devet miliona evra i zato sada imaju probleme i određeno kašnjenje u plaćanju akciza. Sa tim neplaćenim akcizama, koje će biti plaćene u narednim danima, mi imamo, želim da vas obradujem i želim da obradujem građane Srbije koji vode računa o ovoj zemlji, želim da vas obradujem činjenicom da po prvi put imamo ne samo akcizu na naftu iznad predviđenog, iznad plana, po prvi put akciza na cigarete nam rastu u avgustu, septembru i oktobru mesecu zahvaljujući borbi protiv organizovanog kriminala, šverca, protiv šverca i rezanog duvana, protiv šverca cigareta u boksovima iz Makedonije, sa teritorije Kosova i Metohije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Pročitaću vam sve ove do kojih sam stigao, koje neki nazivaju tajkunima, da biste videli. „Luka Beograd“, ukupan iznos duga na dan 30.09.2014. godine, da bismo jedanput zauvek prekinuli tu priču je 958.423.491 dinar. Poreski obveznik pred nadležnim sudom podneo je unapred pripremljeni plan reoganizacije. U periodu od 1.01.2014. godine do 23.10.2014. godine, dakle, do danas, naplaćeno je ukupno 170.253.019 dinara. Da li znate koliko je naplaćeno 2008, 2009, 2010. i 2011. godine? Četiri godine. Toliko o zaštiti tajkuna i sirotinje u ovoj zemlji. Ukupno u četiri godine četiri puta manje.
„Mera invest“ doo Marko Mišković, ukupan iznos duga iznosi 878.404.131 dinar. U periodu od 1.01.2014. do 23.10.2014. godine naplaćeno je ukupno 163.633 dinara, gotovo ništa i sada čete da čujete zašto. U toku je upravni spor pokrenut po rešenju terenske kontrole kojim je utvrđena poreska obaveza. Oni ne priznaju tu poresku obavezu. Tu poresku obavezu iz perioda nekih drugih, koji nas sada kritikuju, oni je nisu ni utvrdili, nisu je ni ustanovili. Mi smo je ustanovili i mi ćemo da je naplatimo. Toliko o zaštiti tajkuna i sirotinje.
Sada dolazimo do Željka Mitrovića, Televizija Pink, pa ću da se vratim na ova čuda od „Koncerna farmakom“ i neka druga. Ukupan dug Pink internešnl na dan 30.09..2014. godine iznosi 412.495.811 dinara. Ove godine za samo osam meseci naplaćeno je 874.260.529 dinara.
Maksimalno što je bilo naplaćeno bilo je naplaćeno 2010. godine 729 miliona. Dakle, do kraja ove godine biće uplaćeno još 300 miliona, znači, takođe, negde 50% više nego što je najviše uplaćeno u godinama kada su oni koji su progonili tobož tajkune, a štitili sirotinju, vodili ovu državu.
Što se tiče „Farmakoma“, tu sam najveći problemi. To je političko čedo jedne stranke koji su napravili monstruma, monstruma koji je izložen prema bankama u visini od 400 miliona evra. Šta ćemo sa tim da radimo - ne znamo, da li je vlasnik „Politike“ on ili neko drugi - ne znamo. Niko živi ne zna, ali samo znamo da 400 miliona evra banke ne mogu da dobiju nazad. Samo znamo da mi moramo danas da rešavamo i onu vodu koja zagađuje život i muči ljude u Loznici i Lozničkom kraju, samo moramo mi da preduzimamo sve to, a neko mu je odobravao 400 miliona evra, pare ove države, a da se danas ništa ne dobija od svega toga. Toliko o zaštiti tajkuna i toliko o zaštiti sirotinje u ovoj zemlji.
Gde imamo ozbiljne probleme? Imamo u nekim kompanijama Dragana Đurića, negde imamo manje probleme, negde naplaćujemo. Recimo, „Monus“ gde je dug, Perčević su ogromni dugovi. To je jedna, sramota me je da kažem šta mislim o toj kompaniji, ali uskoro ćete videti rezultat rada nadležnih državnih organa.
Hvala vam na tome što ste me podsetili, takođe ogromna izloženost prema bankama i izneću vam taj podatak nešto kasnije i sve na prevarantski način, ako to smem sebi da dozvolim, a da se ne naljutite zbog toga. U najmanju ruku na prevarantski način.
Kao što vidite, kod mene nema, jel levo, jel desno, svaki je isti. Onaj ko je potkradao državu zna se šta će biti, oni koji nisu plaćali porez, porez će da plate. „Monus“ pošto je to veliki poreski obveznik i oni mnogo uplaćuju u državni budžet, mislim da su peti poreski obveznik u Srbiji ukupno, njihov dug iznosi 180 miliona. Naplaćeno je ukupno dve milijarde 384 miliona 474 hiljade i 36 dinara za ovih prvih 10 meseci. Ja mislim da smo dobro uradili svoj posao. Mislim da je to pošteno i odgovorno urađen posao.
„Pink internešnl“ sam rekao, sve je „Farmakom“. Gde god okrenem je „Farmakom“. Ako imate još neko pitanje, imam da vam dam podatke oko najvećih i ugostiteljskih objekata, kod svih ovih splavova. Sramota me je da vam kažem da u 70% slučajeva imaju dvojno knjigovodstvo, duple računare, da ništa državi ne ide od toga, ili gotovo ništa državi ne ide. Moram da kažem da sam bio veoma ožalošćen činjenicom da smo imali protest zbog toga što inspekcija traži da neko plaća porez. Svašta sam u svom životu video i svašta sam doživeo, meni glasovi nisu potrebni, ali mi je potrebno poštovanje za ovu državu. Da protestujete zato što vam neko traži fiskalnu kasu i fiskalne račune, da protestujete zato što vam neko traži da prijavite radnike, pa, ima da prijavite radnike i ima da izdajete fiskalne račune, a izlazite na ulice i žalite se koliko god hoćete.
E, tako će država da se ponaša, i na kraju će svi ljudi u državi da imaju poštovanje prema takvoj državi, zato što smo ranije imali uticaj na poresku upravu, nemoj danas sačekaj ga još malo, podići ću iz „Privredne banke“, iz „Srpske banke“, iz Univerzala, odavde i odande još neki kredit pa ću to da namirim za dva ili tri dana, i tako smo zemlju uništili.
Kažite mi ko sad može da podigne od njih 20 miliona evra kredit. Ko? Mogao je kao što rekoste Perčević u „SBER Bank“ na politički način još jedanput. To je bio kraj, s početka 2013. godine. Ko može? Pokažite mi tog tajkuna. Nema ga i to se promenilo u Srbiji. Zato Srbija polako, ali sigurno postaje neuporedivo normalnija zemlja. I baš zato mi smo pokušali da pokažemo da ćemo od sebe da uzmemo najviše.
Uzgred, što se tiče plata, za ono što ste prošli put govorili da pogađamo najstručnije lekare, najstručnije univerzitetske profesore, njima smo sada manje oduzeli nego što je bilo oduzeto i oni će imati veća primanja nego što su imali juče. Dakle, svi koji imaju preko 100.000 dinara platu imaće veća primanja, nego što su imali u vreme solidarnog poreza. Samo da taj argument stavimo do znanja. Tako da, citirajući vas, onima koji su najstručniji, onima koji nose naše društvo, a ja to nisam…
Znam da kada se govori o tajkunima i siromašnima uvek ste pomalo nervozni, ali nema potrebe za tim. Verovao sam da se radujete mom dolasku u parlament, jer ćete danas da me izrešetate, da me pobedite ubedljivo i da pokažete da mi ne valjamo, a da ste vi mnogo dobri. Tako da, samo malo strpljenja pokažite. Ali, izgleda ste svesni da vam to nikad do sada nije pošlo za rukom, pa neće ni danas.
Dakle, naše je da položimo račune našem narodu. Nisam nasmejan zato što mi je lako da preduzimam najnepopularnije mere u istoriji Srbije, najteže mere u istoriji Srbije. Hvala vama, poslanicima SVM što ste to primetili. Hvala vam što ste to primetili, jer kada o tome govorite, mogu da kažem i da sam razgovarajući sa Viktorom Orbanom, pitao me je – možeš li da preživiš, čestitajući na merama, jer je on je morao sa takvim platama da se suoči pre tri godine, 2011. godine, ako se ne varam, sa sličnim problemom.
To isto je uradio i predsednik Putin. Lično mi je predsednik Putin rekao – čestitam na hrabrosti, na tome što ste napravili. To je uradila, na vašu žalost i Angela Merkel.
Siguran sam da 2016. godine će to uraditi i svi naši građani i svi građani koji danas vas podržavaju. Ne, niko nije srećan, ne morate da dobacujete. Niko nije srećan. Ja ponajmanje. Godinu dana ne spavam i radim zajedno sa ostalim ljudima, da bismo napravili najbolji mogući program, da bismo napravili najbolji mogući program da zemlja izađe iz krize.
Nasmejan sam zato što mi je čista savest, zato što sam naplatio sve što sam mogao tajkunima, zato što sam se borio za siromašne i zato što ću da uradim sve da Srbija živi normalno i da Srbija živi bogatije i Srbija će živeti bogatije.
Moramo da zavisimo od našeg rada, od kvantiteta i kvaliteta tog rada. Svakako, potpuno sam uveren da tim radom možemo da postignemo mnogo više, nego što smo do sada postizali. Potpuno sam siguran da u narednom periodu, ukoliko budemo bili zajedno, ne mislim pri tom na političke partije, postoje neke političke partije koje će da vam drže, za koje su do juče dalekovodi bili uredu, a od juče vas dalekovodi truju i proizvode rak u ljudskom organizmu, to vam je nemoguć razgovor i u tom razgovoru ne treba ni da učestvujute.
Mi treba da učestvujemo u razgovoru sa onima koji imaju argumente i treba da učestvujemo u razgovoru sa našim narodom. Treba našim građanima, ljutim zbog toga što posle godina i decenija lažnih obećanja ne žive bolje, već ih molimo za strpljenje od samo godinu i po ili dve, što ćemo mi morati da primimo teret svih napada, teret njihove ljutnje, besa, katkad i mržnje, ali sam potpuno uveren da će i ti ljudi dobro razumeti šta nam je cilj.
Zašto štedimo? Štedimo da bismo smanjili razliku između onoga što smo zaradili i onoga što trošimo. Štedimo da bismo bili odgovorniji prema našim javnim finansijama i da bismo počeli s kraja 2016. godine da spuštamo naš javni dug.
Štedimo zato što ćemo u međuvremenu imati snage da uprkos minimalnom smanjenju agregatne tražnje povećamo rast u Srbiji i ove godine će biti manji pad od onoga što smo očekivali, negde na 0,4%, uprkos na katastrofalnim poplavama koje svi zaboravljate, a pad je pre svega zbog proizvodnje uglja i električne energije. Inače bismo bili pozitivni čak i uprkos poplavama i uprkos izborima i uprkos svemu.
Mi ćemo sledeće godine 2015. godine po bejs lajnu, ako se ne varam, 1,15 nam je rast, za 2016. godinu po bejs lajnu je 1,6 ili 1,7, a ja vam sada kažem da ukoliko budemo završili posao, a nikada bliže nismo bili „Železari“ i ako budemo završili posao sa kompletnim hemijskim kompleksom „Petrohemija“, „Azotarom“ i MSK, a mislim da ćemo u najskorije vreme i to da završimo, taj rast biće neuporedivo veći i biće na nivou najrazvijenijih evropskih zemalja.
Kada vam se poveća BDP onda nam se pruža prilika da povećavamo primanja građana, penzije i plate. Zato sam tražio podršku svih. Zato tražim podršku naroda da ljudi razumeju da samo zajednički možemo to da uradimo. Ne možemo drugačije, verujte mi. Ne postoji ni jedan drugi plan. Čućete hiljadu ideja. To vam je kao u fudbalu. Naći ćete vi, ne treba vam Mesi da igra za tu i tu reprezentaciju. Na kraju bez Mesija ne može u toj reprezentaciji.
Kako god da okrenete ne može da se igra mimo pravila sveta, mimo pravila osnovnih ekonomskih onako kako o njima govori i MMF i Svetska banka, a svi će koliko danas ili sutra kada budete usvojili rebalans i predložene zakone svi će podržati ono što radimo. Neće oni to da podrže. Podržao je to juče potpredsednik Evropske komisije Katainen na najjasniji mogući način.
Srbija je prva južnoevropska zemlja koja bez pritisaka to radi. Pogledajte Estoniju, Estonija je uspešno sprovela te reforme. Hoćemo da budemo uspešniji od Estonije. Portugal je uspeo da sprovede te reforme. Hoćemo da budemo uspešniji od njih. Hoćemo ne da tražimo milostinju od bilo koga i da budemo izdržavana zemlja i izdržavana lica. Hoćemo da zaradimo svoj novac. Hoćemo da radimo više i hoćemo da imamo poštovanja od svih.
Mi po prvi put u poslednja dva meseca imamo sve pokazatelje ili relativno dobre ili veoma dobre. Nešto se uspelo disciplinom. Nešto se postiglo žestokom borbom protiv sive ekonomije, nešto merama koje smo donosili. U tom pogledu mnogo nam je doprineo veoma moderan Zakon o radu koji smo doneli i to je danas glavna pozivnica i nemačkim investitorima koji su bili i koji dolaze ovde 17. novembra. Govorim o njima jer su vam oni uvek lakmus papir za sve ostale. Francuski premijer dovodi 30 najvećih francuskih kompanija sa sobom ovde 6. i 7. novembra i oni će svi ukazati veliko poštovanje i vama i našoj državi i našem narodu na reformama koje smo počeli da provodimo.
Hoću da vas zamolim dragi prijatelji, na pitanja ću da odgovaram, sve podatke ćemo da iznesemo, svi oni koji su skeptični prema merama da razmisle samo o jednoj stvari, a razmislite i vi poštovani narodni poslanici, šta je motiv nekoga ko želi da predloži ovakve mere? Postoje samo dve mogućnosti. Jedna je da želi da preduzme, što mislim da je posao državnika i političara da preduzimaju teške i neprijatne mere, a ne da govore narodu nešto lepo a da se rezultati nikada ne pokažu i da rezultati nikada ne postoje. Jedno je to da želite da uradite nešto sa vašom zemljom i da vam zemlja napreduje, ali da su za to potrebni bolni koraci ili je sa druge strane to da vi namerno hoćete sebe da uništite, svoju političku partiju i sve ljude koji su zajedno sa vama.
Na to imam jednostavan odgovor – mnogo volim stranku koju vodim, naši koalicioni partneri, razgovarao sam gospodinom Krkobabićem, razgovarao sam gospodinom Dačićem, sa gospodinom Ljajićem, sa Ištvanom Pastorom, sa svima sam razgovarao, i svaki od njih će da podnese deo tereta za teške mere koje sprovodimo. Ja sam najkrivlji. Ja sam najodgovorniji i ne bežim od toga, iako znam da već 2016. godine svi drugi će biti mnogo zaslužniji od mene i svi će kao ovi neki danas iz opozicije da idu po svetu i da hvale Zakon o radu, a da kukaju po Putinu i da kukaju po Srbiji koja prima Putina, pošto je to jedino što im je ostalo u rukavu. Ne brinite, mi se ne stidimo ni Putina, ni jednog od naših gostiju za razliku od vas.
Dakle, iako će to tako da se desi, mi ovo preduzimamo zato što nam je Srbija važnija od naših političkih partija i ne mora SNS da bude vladajuća partija posle sledećih izbora, ali će Srbija biti zdravija, normalna, uspešna, moderna i prosperitetna zemlja. To je zadatak i to je ono na šta sam se zakleo u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem predsedniku Vlade na obrazloženju.
Sledeći govornik je Aleksandar Jugović.

Poštovani premijeru, poštovani ministri, poštovana predsednice parlamenta, poštovane kolege i koleginice, Srbija je u prošlosti često birala loši put kojim će se kretati u budućnosti. Naše greške iz prošlosti su nas koštale. U poslednjoj deceniji 20. veka i u prvoj deceniji 21. veka jedino nas nesreća nije mimoišla. Raspad bivše Jugoslavije razorio je Srbiju. Setimo se na kratko 90-tih, setimo se ratova u Hrvatskoj, BiH i naposletku na KiM. Sve to je prouzrokovalo žrtve, izbegličke konvoje, izneverene nade, osećaj odbačenosti i svekolikog poraza, moralni sunovrat.
Ovako je to uticalo na ekonomiju – imali smo najveću inflaciju u istoriji savremenog sveta, redove za hleb, ulje, šećer, kompletno ugašenu privredu pod pritiskom sankcija, bombardovanje u kome su uništena industrijska postrojena, pogoni namenske industrije, putna infrastruktura. Onda je došao 5. oktobar. Očekivanja su bila velika. Nada na vrhuncu, san o lepšoj Srbiji za samo nekoliko godina pretvorio se u košmar, noćnu moru. Ono od privrede što je preživelo privatizovano je po burazerskom principu, a ljudi izašli iz Miloševićevog šinjela koji su o nesreći 90-tih okoristili, odjedanput postaju srpski šeici, tajkuni, gospodari Srbije.
Nikome nije padalo na pamet da preduzme bilo šta kako bi se na putu propadanja zaustavili. Zaduži se, bila je jedina finansijska aktivnost i sve dođe na naplatu. Današnje generacije plaćaju danak neodgovorne politike. Mi iz SPO glasaćemo za usvajanje predloženog rebalansa svesni da ove mere nisu popularne, ali su očigledno jedino moguće. Bavimo se suštinom, a ne pojedinačnim stavkama, aproprijacijama, ekonomskim klasifikacijama. Niko ne želi da vuče nepopularne poteze. Koji političar ili koja vlast bilo gde u svetu voli da sprovodi nepopularne mere? Ni jedna, ali postoji nešto što je nužnost i jedino moguće rešenje ili najbolje rešenje kako bismo imali perspektivu, mogućnost oporavka.
Do pre neku godinu postavljao sam pitanje o visini poreskog duga srpskih tajkuna i nikada nisam dobijao odgovore. Danas je drugačije. Oni su pritisnuti da izmire obaveze prema državi. Poreska uprava je izašla sa podacima njihovog dugovanja, a i premijer je u svom izlaganju o tome govorio. Nadam se da ćemo uspeti kao država da naplatimo sva potraživanja bez obzira na to što su u prošlosti krojeni zakoni kako bi zaštitili najbogatije.
Srpski pokret obnove će podržati predložen rebalans budžeta jer nam on omogućava nastavak saradnje sa MMF bez koga nema ekonomske stabilnosti Srbije jer nas jedino nova ekonomska politika i iznuđene mere štite od finansijskog kraha i daju nadu da ćemo u budućnosti živeti u oporavljenoj, bogatijoj Srbiji.
Činjenica je da su nas u ovoj godini zadesile prirodne nepogode kakve ne pamti novija istorija Srbije. Sve to je uticalo na pojedine negativne efekte koji se mogu čitati u ovom budžetu. Nalazimo se na velikim iskušenjima. Na kraju krajeva ekonomska stabilnost čitave Evrope je uzdrmana zbog poremećenih odnosa između velikih sila usled različitih stavova po pitanju ukrajinske krize.
Srpski pokret obnove se oduvek zalagao za donošenje odluka koje će nas svrstati u red uređenih zemalja koje su odgovorne, a ne populističke. I sada smatramo da je jedini put oporavka naše privrede saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama i upliv investicija. Preduslov tome je ekonomska stabilnost koju kao država moramo da obezbedimo.
Trebalo bi napomenuti da je zahvaljujući spoljnopolitičkoj inicijativi premijera Aleksandra Vučića unapređen položaj Srbije kod velikih sila, tako da su velike sile sada naši saveznici, prijatelji i oni koji žele da investiraju.
Dakle, konačno su naši saveznici oni koji mogu i žele da nam pomognu, da sa nama sarađuju. Konačno naši saveznici Srbiju gledaju kao svog partnera. Na nama je da stvorimo privredni ambijent kako bismo im omogućili da plasiraju svoje investicije. Uz investicije ide i zapošljavanje, smanjenje deficita, rasterećenje javnog sektora, ozdravljenje preduzetništva i prebacivanje privrednih kretanja na zdrave tržišne osnove. Zato još jednom ponavljam da SPO podržava predloženi rebalans budžeta.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, drage kolege narodni poslanici, pred nama je rebalans koji nije običan rebalans. Ovo je rebalans koji je u stvari početak reformi koje smo zajedno najavljivali u predizbornoj kampanji.
Jutros kada sam kretao ovde u Skupštinu, gospodine predsedniče Vlade, moja majka koja je penzioner pitala me je – sine moraš li da glasaš za taj budžet? Ono što mi je drago jeste da ste vi u vašem govoru potpuno objasnili razloge zašto trebamo da glasamo za budžet i zašto glasajući danas za ovaj rebalans budžeta glasamo, pre svega, za budućnost naše dece, jer ovaj rebalans je u stvari pokazatelj u kom stanju su nam trenutno finansije u Srbiji.
Da bismo sutra imali sigurniju budućnost ove mere su potpuno jasno oročene i to je ono što mi je drago i meni lično i mojim kolegama iz Nove Srbije, da imamo jasne, prvi put, oročene mere koje će dati jasne i egzaktne rezultate.
Ono što bih vam, gospodine predsedničke Vlade i ministru, prosto skrenuo pažnju jednoj napomeni jeste da pokušamo da ovaj deficit u narednoj godini, jer donošenje budžeta za 2015. godinu treba da bude nastavak ovog rebalansa i nastavak svih ovih mera koje će dovesti do konsolidacije srpskog budžeta.
Deficit u 2014. godini, na osnovu ovog najnovijeg rebalansa, biće 225 milijardi dinara, što je više za 43 milijarde nego što je planirano u prvobitnom budžetu za 2014. godinu.
Ono što bih vas sada zamolio jeste da na tri stvari obratimo posebnu pažnju. Zajedno smo obećavali građanima u kampanjama da ćemo smanjiti broj agencija. Molim vas, gospodine predsedniče Vlade, pre neki dan smo na Odboru za privredu glasali za kandidate za nekakvu agenciju za konkurentnost, odnosno za borbu protiv monopola. Verujte mi da predsednik te agencije ima neto platu 350 hiljada dinara. Sada kada vi tom predsedniku te agencije smanjite platu 10%, on to neće ni osetiti, ali jedan penzioner koji ima 35 hiljada dinara, kada mu smanjite, on to oseti na mnogo drugačiji način. Takvih agencija je prema nezvaničnim podacima je preko 140 u Srbiji. To moramo zajedno da radimo i da preuzmemo odgovornost da te stvari moramo da popravimo.
Sa druge strane, druga stvar koju sam posebno hteo da napomenem, to ste vi dobro ukazali, a naročito ministar Vujović u svom uvodnom izlaganju, jesu javna preduzeća. Ako mi ne budemo rešili i ne budemo se uhvatili u koštac sa rešavanjem situacije u javnim preduzećima, džaba nam i ovaj rebalans, džabe i budžet za 2015. godinu i sve ostalo. Samo jedan interesantan podatak, gospodine predsedniče Vlade, a to je da je aktivirano garancija 8,9 milijardi dinara u 2014. godini, što je 174 miliona evra samo aktivirano garancija za javna preduzeća, a to su na osnovu njihovih kredita koje su uzimali i nisu mogli da vraćaju. Sa druge strane, tu stoje i penali koji se plaćaju za kredite koje su dobila javna preduzeća, a koje još uopšte nisu plasirala, jer nisu imala što projekte, što valjanu dokumentaciju da se ova sredstva realizuju. Ministar Vujović je već pomenuo tu i „Srbijagas“ i „Železnice Srbije“ i neka druga javna preduzeća, ali to je u stvari rak rana srpskih finansija.
Još jedna stvar koja je vrlo bitna da se napomene, govorim ovde o smanjenju i svi kada govorimo o ovom rebalansu, i štampa i mi poslanici i građani Srbije, govorimo o dve stvari, a to su smanjenje plata i penzija, a u stvari je ključno u ovom rebalansu da mi krenemo sa reformama, da krenemo sa jednom pravom stvari, a to je, koju moram prosto da napomenem, prvi put se u jednom budžetu smanjuje fond plata za javne službenike. To je onaj pravi način na koji mora da se započnu reforme, a to je da je u budžetu za 2014. godinu bilo predviđeno 207,8 milijardi dinara, a po ovom rebalansu će biti 200,7, odnosno za sedam milijardi imaćemo smanjen fond plata za državne činovnike.
Ovo treba da bude samo početak, samo početak ozbiljnog hvatanja u koštac sa smanjenjem državnih činovnika na svim nivoima, od Vlade, javnih preduzeća, do lokalnih samouprava. Tu, predsedniče, morate biti oštri. To su stvari gde ne smemo više da popuštamo, jer ako se ovo bude nastavilo, doći ćemo u situaciju da ćemo 2017. godine, kada budemo trebali da se ponosimo rezultatima ovih sada teških i bolnih reformi, doći u probleme.
Ono što takođe hoću da napomenem kao jedan podatak koji bi, pre svega, od ministra Vujovića tražio objašnjenje, to je zdravstveni fond. Malopre je gospodin ministar u uvodnom izlaganju govorio, ali meni jedan podatak iz ovog budžeta je prosto zaparao uši, moram da kažem. To je uvećanje za zdravstveni fond u 2014. godini u ovom rebalansu za 2000%, moram da napomenem, to je neverovatan podatak. Predviđeno je bilo 668 miliona dinara, a sada u rebalansu je predviđeno 14 milijardi dinara. Da li su to dugovanja za „Velefarm“, ali bih voleo da od ministra Vujovića dobijemo kao egzaktan podatak – zašto je ovo uvećanje toliko?
Ono što je dobro i što treba pohvaliti u ovom rebalansu, i to građani Srbije koji gledaju ovaj prenos treba jasno da znaju, to je da davanja za poljoprivredu, znači u ovoj godini subvencije ostaju na istom nivou i to je dobro, jer je Ministarstvo poljoprivrede usvojilo i strategiju razvoja do 2024. godine. Takođe, ono što je dobro to je najava ministra Vujovića da će već u 2015. godini se na drugačiji način primenjivati, odnosno davati subvencije u poljoprivredi i sam pristalica toga, a i moje kolege iz poslaničkog kluba NS, da za velika gazdinstva iznad 20 ili 30 hektara, komercijalna gazdinstva, država na ovakav način i svi građani iz svojih davanja ne treba na ovakav način da izdvajaju subvencije.
Ono što je takođe važno jeste uvećavanje za socijalu. Sa 107 na 110 milijardi dinara su uvećani rashodi iz budžeta nakon ovog rebalansa za socijalna davanja i to je nešto što je izuzetno bitno. Moj kolega iz SVM je već pomenuo nešto oko samih socijalnih davanja. Mi smo prethodnih dana od ministra Vulina čuli da će uskoro ovde na plenumu ispred narodnih poslanika biti i nov zakon o socijalnoj zaštiti. Ono što sam juče kroz poslaničko pitanje zamolio ministra, to bih danas u ovoj raspravi ponovio, da se pre donošenja konačne verzije zakona, pre svega uključe lokalne samouprave, gradovi i opštine. Moramo raditi što tačniju socijalnu kartu, socijalnu mapu, da pokušamo, ako treba svakog domaćinstva.
Zašto je važno? Vaša najava da će se svaka socijalna pomoć morati odraditi je, moram da kažem, u lokalnim samoupravama naišla na veliki odjek i na jedan strah kod onih koji na adekvatan način dobijaju socijalnu zaštitu, a nisu radno sposobni. To je ključna stvar i to je nešto što treba da napomenemo i, sa druge strane, da jasno stoji u novom zakonu da svi oni koji su krivično odgovarali ne mogu biti više nosioci socijalne pomoći. Tu se kod naroda javlja onda jedan revolt, jedno nerazumevanje, jer ne možete s jedne strane da budete godinu ili dve u zatvoru, onda izađete i dođete na državne jasle, a uradili ste teška krivična dela. To su stvari koje na jasan način moraju da stoje u zakonu.
Dobro je, malopre sam napomenu, da će subvencije za poljoprivredu u 2014. godini ostati na istom nivou. Takođe, i izdvajanja, i to hoću posebno da napomenem, pre svega za putnu infrastrukturu, za puteve, investicije, ostaju takođe na istom nivou, jer posle ovih svih muka koje su nam se dešavale u 2014. godini vrlo je važno da iznađemo mogućnost da u što kraćem roku obnovimo putnu infrastrukturu. Zato bih i zamolio da kasnije u odgovorima ministar Vujović izađe sa što egzaktnijom cifrom koliko su u stvari nas kao državu Srbiju i građane ove poplave koje su nam se dešavale i sve ove elementarne nepogode u 2014. godini, koliko su nas koštale.
Takođe, važan je podatak, i taj podatak je izuzetno bitan za sve gradove i opštine u Srbiji, da se neće menjati transferna sredstva za lokalne samouprave. Zašto je ovo važno? Ovo je prvi put da u jednom rebalansu i ovi koji će danas kritikovati ovaj rebalans, kada su ga oni ranije donosili, mi smo imali situaciju da se na kraju godine smanjuju transferna sredstva u lokalnim samoupravama i da onda investicije koje su lokalne samouprave pokrenule i koje dolaze na plaćanje u novembru ili decembru mesecu lokalne samouprave budu uskraćene za novac koji su imale planirano u svom budžetu i zato je važno da se u ovom rebalansu transferna sredstva ne diraju.
Ono što bih napomenuo kao posebno važno, ja sam, gospodine ministre Vujoviću, kao svaki dobar đak, kada sam gledao ovaj rebalans budžeta i kada sam sabirao i oduzimao cifre, došao do jedne male tehničke omaške i intervenisao sam sa amandmanom koji se nadam da ćete prihvatiti, a to je kod razdela upravo sredstva za lokalnu samoupravu, gde je predviđeno 33.288.066.000. Imate omaškom da je dodato 10 miliona dinara. Tih 10 miliona dinara se na kraju pojavljuju stalno u zbiru i one su uzete u ovih 1.122 milijarde rashoda državnog budžeta. Predložio sam, kada su one već tu, a ne kaže se džabe da poštenom nalazaču uvek sledi nagrada, da se ta sredstva, da se tih 10 miliona podeli na opštine koje su najugroženije bile poplavama u 2014. godini. Ostali zbir je tačan, to moram da napomenem, ali kada smo računali ovaj deo, tu smo došli do malih nejasnoća.
Gospodine predsedniče Vlade, naravno, uvek ćete imati i kritika, ali ono što hoću da vam kažem u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe Nove Srbije, bili smo zajedno u svim teškim trenucima i podržaćemo u Danu za glasanje, naravno, ovaj rebalans budžeta. Imamo veru da ćete svojom energijom dovesti da će se u Srbiji već na kraju 2017. godine živeti znatno bolje i da ćemo moći da kažemo da je jedan težak period iza nas. U ime poslaničkog kluba i u svoje ime želim vam svaku sreću i nadam se da ćete ovo naše poverenje opravdati. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Želim da se zahvalim i gospodinu Jugoviću i gospodinu Jovanoviću i na nekoliko stvari da se osvrnem, za koje mislim da su važne.
Naime, vi ste pokrenuli jedno pitanje koje je pokrenuo i Fiskalni savet, koji je, naravno, veoma značajan i koji kada nas kritikuje, kritikuje nas na ozbiljan način, za razliku od nekih drugih koji kritikuju. Fiskalni savet je tražio od nas mnogo veće smanjenje plata i penzija i svega dugog, što mi nismo mogli da prihvatimo. Ali, Fiskalni savet nam je izneo jednu zamerku, a to je ono što se kod nas i po našoj metodologiji već decenijama vodi ispod crte, a to su garancije za javna preduzeća. Došli smo do ključnog problema, o kojem nisam govorio u svom uvodnom izlaganju, a to jeste pitanje sveukupnih reformi.
Ja sam namerno, odgovarajući na pitanja brojnih novinara, uvek govorio – nije reč o smanjenju plata i penzija. Prvo, najveći deo penzija se ne smanjuje i jedan deo plata u javnom sektoru se ne smanjuje. Nije to pitanje. Pitanje je šta ćemo mi drugo uspeti da uradimo? To je jedna od stvari samo u paketu mera koje su neophodne da bi paket mogao da donese rezultate. Ono što ste u pravu da je mnogo važnije, to je pitanje reformi javnih preduzeća. Ali, kada govorite o tome, pogledajte, smem li da vas pitam da li je neko rekao – izvinite, dragi studenti, znamo da ste uvek u pravu i da nikada niko neće da kaže ništa, ali da li je moguće da se protestuje zbog toga što ima pet a ne šest ispitnih rokova? Da li ste to videli i u jednom mediju? Da li ste to videli i od jednog političara i od jednog poslanika? Na moju žalost, ja sam bio jedini koji sam se prisetio vremena u kojima sam imao tri, pa kasnije četiri roka, pa mi nije smetalo da budem jedan od najboljih studenata. Sada su to politički zahteve. Što se stidite da to kažete?
Što se stidimo svi da kažemo – nemojte, ko boga vas molim, da štrajkujete zato što tražimo da izdajete fiskalne račune? Ako plaćam pošteno kao gost u nekoj kafani svoj račun, neću da me gleda gazda popreko zato što mu tražim fiskalni račun, jer uzimanjem fiskalnog računa mi kupujemo te puteve o kojima ste govorili, mi plaćamo škole, mi plaćamo bolnice. To naši ljudi moraju da znaju, to naši penzioneri moraju da znaju, da na svakom mestu moramo da uzmemo fiskalni račun, da bismo imali za škole, bolnice, puteve, da bismo imali za socijalna davanja. Bez toga mi to nemamo. Nemamo od koga drugog da uzmemo. Neće s Marsa da padne.
Ovo sam rekao zato što dolazim do javnih preduzeća. U pravu su prosvetari, u pravu su zdravstveni radnici, svi oni koji imaju plate između 40 i 60 hiljada i sve ih razumem. Zato ćemo gledati i platnim razredima, a i nekim drugim promenama da njihovu poziciju menjamo u najkraćem mogućem roku. Zašto su u pravu? U pravu su zato što neki drugi ljudi koji koriste monopolski položaj koji im je država dala imaju mogućnost da zarađuju i 80% i 90% više novca nego oni, a da nemaju veći obim posla ili da nisu stručniji od njih. To je nešto što je nasleđeno.
Ovoga puta sve mere će se odnositi na javna preduzeća. Verujte mi da se najviše mučimo oko javnih preduzeća. Jutros smo imali sastanak sa Svetskom bankom. Nisam bukvalno, ali sam se suštinski hvatao za glavu pet puta slušajući priče o EPS-u, „Srbijagasu“ itd. Pet puta bukvalno. Hoćete da vam pričam da sam zovem i da pitam – a što si, majstore, kupio dve Škode Superb tamo negde u Kraljevu ili Kragujevcu ili ne znam gde? Kaže – predviđeno je planom. Što je predviđeno planom? Da bi se ti vozio, tašta, šurnjaja ili ko već, ili da bi se vozio od Skupštine do Metropola, pa izađeš iz automobila kad napraviš saobraćajni udes? Je li zato treba? Tu jeste problem. Da li možemo to odmah da rešimo? Ne možemo odmah da rešimo, nismo u stanju. Ti ljudi imaju najlepše priče na svetu. Ne vredi, nismo u stanju.
Evo vam to, da bih Fiskalnom savetu odgovorio, da kažu da krijemo. Evo vam garancije koje plaćamo u 2014. godini u dinar. Mi ništa ne lažemo, ne krijemo, jer nismo ukrali ni dinar. Govorimo vam o stanju javih finansija koje zajednički hoćemo i moramo da menjamo. „Srbijagas“, 48% od ovoga što ja vidim, Nenade, nam je „Srbijagas“ na garancije – 12.745.025.126 dinara. To je plaćeno već, a moraćemo da platimo još 4.750.000.000 pre kraja godine. „Putevi Srbije“, zbog poplava, zbog svega, a i inače, ali ovo je dodato – 6.732.027.111 dinara. „Železnice Srbije“ – 3.949.875.000. Da ne damo dinar i da izađu ljudi da štrajkuju, svi bi rekli – dajte im. Sada kažete – što im dajete? Pa, da im dajemo ili da im ne dajemo? Samo se dogovorite pa nam kažite da li da dajemo ili da ne dajemo?
Svi su manji, ima neki projekat EU, ne znam za šta je to. Isto su putevi, to su uglavnom prvokategorisani putevi za poplave oko pet milijardi, što smo takođe već platili. Za „Železaru“ bi trebalo još da platimo 7.400.000.000, to još nismo platili. Evo, to su vam najveći. Naravno da je Fiskalni savet u pravu. Mislite da mogu da kažem da su pogrešili? Nisu. Naš realni deficit je veći od ovoga, kao što je svaki put bio naš realni deficit mnogo veći od ovoga i ja to mogu da vam pokažem kako izgleda na tabeli za svaku godinu u prethodnih 15 godina. Evo, pogledajte, plavo su nam prihodi, narandžasto su rashodi i uvek vidite da su nam rashodi nešto veći od prihoda, uvek, svake godine od 2001. godine.
Ali, ono što je problem to je ova cifra, to je ono što nam je krenulo od 2011, 2012. od „Fijata“, „Železare“, „Srbijagasa“, to je ono što nam ide ispod crte. To je ono što nam ide ispod crte što mi prijavljujemo u deficitu. To je pitanje za javno preduzeće. To je pitanje koje moramo da rešimo.
To je naravno, i dalje manja svota i manja suma novca od svega drugog, ali zato se mi u našem planu s MMF-om, evo da vam kažem kakve su to mere, da biste bili upoznati, jer u pravu ste, ovo nije pitanje rebalansa budžeta, ovo je najava suštinskih reformi i promena. Nema veze, rebalans je tehnički akt koji usklađuje realnost sa pravnim aktima ili obrnuto, kako hoćete.
Na platama i penzijama, računajte oko 380 miliona evra, na podsticajima za poljoprivredu 60 miliona, podsticaj za „Železnicu“ 15 miliona, „Srbijagas“ 60 miliona uštede moraju da naprave.
Upravljanje u javnom sektoru i povećanje privatnog odnosno smanjenje javnog sektora 80 miliona, smanjenje u javnim nabavkama u robama i uslugama 20 miliona, i to nam je negde oko 661 milion evra za 2015. godinu. To je ono što mi pregovaramo sa MMF, dakle, da biste znali koliko želimo da ozdravimo naše javne finansije.
Za sve to je važno sledeće. U Londonu ću se u sredu ili četvrtak videti sa gospodinom Vušarom i verujem da ćemo da se rukujemo, što će da znači, kraj muka za Smederevo.
Verujte mi, ja veoma poštujem London School of Economics, to je jedna uz Chetan House, jedna od najvažnijih institucija i biću tamo, ali kako da vam kažem, mnogo mi je važnije ovo za „Železaru“ i za neke druge investitore što ću tamo da obavljam razgovore i verujem da ćemo to da završimo.
Ali ako to završimo, završimo hemijski kompleks, završimo FAP, ako završimo „Delfaj“ to je za Novi Sad 3.500 do 5.000 novozaposlenih (aplauz).
U Krupanj, pogođen poplavama stižu Turci, zamenu za Krupanj oko 300 radnih mesta za žene, Vladičin Han 500, i verujem da ćemo imati, nažalost, nekih a podsetiću vas, rekli su nam – imaćete 300.000 više nezaposlenih posle Zakona o radu, a mi taj broj smanjismo za 40.000.
Ja vam kažem da je naš cilj da pre kraja mandata, uz teške mere u javnom sektoru, gde će svakako biti otpuštanja dela partijskih kadrova ili, da ne kažem partijskih, onih koji imaju najmanju produktivnost. Uz sve to ja verujem da ćemo mi za 100.000 ljudi uspeti da smanjimo nezaposlenost pre kraja mandata ove Vlade, što je veoma, veoma optimistično, a ja nisam optimističan čovek.
Još sam nešto hteo da kažem, evo vidite ja sam ovde izdvojio tabelu da se vidi koliko smo trošili i gde su nam rasli troškovi po godinama, subvencije poljoprivrede, SIEPA, „Fijat“ i ostala državna pomoć i tu smo imali strašne skokove u pojedinim godinama, obično 2009, 2011. i 2012. godina.
Sve posle toga nam je značajno manje. Subvencije u preduzećima u restrukturiranju i ostali programi vagonogradnji, kamioni i autobusi nam se značajno smanjuju 2013. i 2014. godine u odnosu, pre svega, na 2010. i 2011. godinu. Tada je bilo, 2010. godine 23.394.005.272 dinara, 2011. godine 27.190.870.396, a 2014. godine 8.807.000.000 i ipak je to tri puta manje i više nego tri puta manje, što je dobro.
Ono gde nam rastu davanja, to su socijalna davanja. Socijalna davanja nam rastu iz godine u godinu i zato u potpunosti podržavam mere ministra Vulina, one mere koje postoje svuda u svetu i kako moramo da se ponašamo, neuporedivo odgovornije, baš kako se ponašaju svuda u svetu, jer su nam i 2008. godine socijalna davanja od 72.656.571.933 dinara skočila na 2014. godinu, na 110.000.000.000.
Pogledajte ljudi, 38.000.000.000 više za socijalna davanja. Ako me pitate da li je to stanje potrebe, reći ću vam, verovali ili ne, da nije, već je to pitanje beneficija, različitih političkih uticaja i mnogih drugih stvari i mnogo više nego ovo o čemu sam govorio.
Za tranzicioni fond imamo mnogo manje para nego 2008. godine, petostruko manje. Subvencije za poljoprivredu su nam rasle, za nekih, ali ne mnogo, za 10%.
To su vam sva davanja i svi brojevi za koje mislim da su važni i da ih znate, zato što mislim da je važno da ih čuju i građani i da ih vi znate.
Vi ste narodni poslanici, da ne mislite da tamo sede neki ljudi koji sipaju iz šupljeg u p razno, ne, tamo sede ljudi koji gledaju kako i na koji način najbolje da upravljaju onim što smo zaradili, koji gledaju kako da se borimo protiv sive ekonomije. Izvanredni su rezultati u poslednja dva meseca i svakog dana imamo hvatanja onih i sa rezanim duvanom i sa švercom cigareta kroz autobuse, koji idu iz Republike Srpske, Crne Gore, Kosova, Makedonije. To se vidi na našoj akcizi.
Imamo naplatu akciza i za naftu, što smo negde očekivali, veću od planiranog, ali po prvi put imamo i naplatu akciza za duvan veću od planirane, što je za nas iznenađujuće, da vam iskreno kažem.
Nadam se da ćemo taj trend i da će MUP i BIA uspeti da nastave svoj posao kako treba, da bismo sa tim mogli da se izborimo, jer u tom slučaju, sve će nam biti lakše. Ako nam krenu i ovi veliki infrastrukturni projekti, a pošto svi govore da ne veruju, a ja najviše volim kada ljudi ne veruju u nešto, videćete, nećete moći baš do Topole, ali moći ćete da skrenete ovamo pa i do Topole da stignete mnogo brže nego ranije, manje od sat vremena, rekao bih, već s početka 2017. godine.
Sada raspisujemo tender za put Preljina – Požega i mislim da ćemo imati auto-put do Požege, kao što rekoh, zaključno sa 2017. godinom, do Čačka zaključno sa 2016. godinom, što mislim da je velika i važna stvar.
Završićemo Koridor 10, istočni krak, prema Bugarskoj.
Sve što nismo uspevali godinama da završimo, nešto se, naravno, radilo i ja ne mogu to da kažem, jer ne pada to preko noći i to gospodin Mrkonjić dobro zna, ne rade se putevi i železnica za jedan dan i za jednu godinu, jer ja kada tražim od Kineza za Beograd – Budimpešta, da završe za tri godine, oni misle da sam ja lud, ali onda na kraju kada dođemo do toga, onda oni kažu da bi oni mogli to da završe, ali da naše građevinske firme nisu u stanju da to završe, nažalost.
Krenuće „Beograd na vodi“ i to je bio san mnogih od nas Beograđana i on će podići BDP za celu Srbiju, podići će građevinsku industriju i da znate samo, pošto ljudi govore da se ništa ne radi po tom pitanju, želim vas takođe, narodne poslanike da obavestim, mislim da je za vas važno, da znate da smo do sada od 214 objekata iz faze 1A i faze 1B sklonili 67 objekata, da smo se već sa više desetina stanara dogovorili, neki su iseljeni, a neki će biti i svuda pravimo dogovor.
Sklonili smo 15 kilometara pruge, 15 kilometara koji su na različite načine i u različitu svrhu bili tu postavljeni i čini mi se da smo uspeli da obezbedimo novac i to novac koji ne pripada našim građanima, nije uzet od naših poreskih obveznika, da provedemo konačne mere eksproprijacije i iseljenja centralne Železničke stanice u Prokop.
To će značiti dodatni podstrek, najvažniji podstrek propadajućoj građevinskoj industriji, jer najviše što gubimo u BDP, ne računajući ugalj i struju, zbog poplava i elementarnih nepogoda, gubimo u građevinskoj industriji.
Ako to uz rast poljoprivrede, uz dolazak Klemensa Teniza, najvećeg nemačkog proizvođača mesa, a dolazi ovde 17-og, a mislim da 1. decembra potpisujem ugovor sa njim, onda mislim da vidite da Srbija ima i te kako dobru perspektivu i da imamo veoma širok plan za rešavanje problema.