Poštovana gospođo predsednice Skupštine Srbije, uvažena gospodo ministri i predstavnici Vlade Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, danas prisustvujemo jednoj raspravi bez presedana u novoj političkoj i ekonomskoj istoriji Srbije.
Na dnevnom redu su izuzetno ozbiljne, izuzetno teške mere, mere štednje koje će zahvatiti široke slojeve stanovništva. Dakle, ne tiče se samo političara, ne tiče se ni vladajuće pozicije, ni opozicije, ne tiče se našeg članstva, tiče se najširih slojeva građanstva, ne samo onih čije će penzije i plate biti smanjene, nego i članova njihovih porodica. Zato me raduje što na ovaj argumentovan način iznosimo svoje pozicije.
Ovde je i predsednik Vlade Srbije i ministri, a isto tako i uvažene kolege šefovi poslaničkih grupa, u svojim izlaganjima su koristili konkretne brojke i to je način na koji treba da raspravimo ovu temu. Svaka ta brojka je jedan konkretan čovek, a kao što sam rekla ne radi se samo o grupama ljudi, radi se o velikom broju, na stotine hiljada ljudi uračunavajući i njihove članove njihovih porodica, ta brojka je i preko milion.
Mene, gledajući sastav današnjih predstavnika Vlade i uvaženog predsednika Vlade i ministara koji su govorili, ja sam se setila jedne scene iz decembra 2011. godine, kada smo imali prilike da na ekranima vidimo ministarku rada iz socijalne politike Italije, ona se prezivala Fornero, ako se ne varam. Ona je kod reči kada je objašnjavala slične mere štednje, mnogo bolje, dobrostojećim građanima Italije, kod reči kada je tražila od njih žrtvu na onaj način na koji je i to naš ministar Vujović upotrebio taj izraz, a da traži istovremeno solidarnost, ali i žrtvu, ona je zaplakala.
Možda zato što je ona žena i možda smo mi tu u prednosti što je naš ministar rada iz socijalne politike muškarac, ali ja hoću da kažem kod donošenja ovakvih mera argumenti nisu ni suze, nažalost, to nije ni štrajk i dobro je što je to tako. Bitno je da ovoj teškoj odluci, ovo je odgovorna odluka i razgovaramo i zato ja hoću reći u ime političke grupe SPS da smo mi vrlo odgovorno prišli razmatranju ovog problema, svesni svih negativnih posledica, ali dugoročno pozitivnih i došli do zaključka da treba da podržimo ove mere.
Činjenica jeste da građani koji tradicionalno glasaju, ne samo za socijaliste nego i za vodeću partiju u ovoj koaliciji SNS i druge socijaldemokratstke orjentisane, levo orjentisane, socijalno odgovorne članice vladajuće koalicije, su zaista, dakle, birači, naši birači su možda najviše pogođeni ovim i upravo je predsednik Vlade gospodine Vučić i pojasnio da oni dobrostojeći, oni kojima mnogo bolje ide, ako se ne varam, upotrebio je primer profesora, da će čak i manje biti pogođeni ovim restriktivnim merama štednje nego što su bili solidarnim porezom.
Dakle, time hoću da naglasim da ovde nema nikakve političke kalkulacije, naprotiv, liderstvo i odgovornost se podrazumeva i očituje u donošenju teških, izuzetno teških odluka.
Gospodin predsednik Vlade je već naglasio da nismo bili primorani, nije vladajuća struktura bila pred ultimativnim zahtevom, bilo međunarodnih finansijskih organizacija ili pod pritiskom nekih drugih unutrašnjo-političkih činilaca da donesu ovakvu meru i time je ta odgovornost i veća.
Mislim da je to jedna hrabra odluka i baš zato što stojimo sa punom odgovornošću pred našim biračkim telom, pred građanima koji će biti pogođeni, onima koji rade i koji se finansiraju u javnom sektoru iz budžeta ili onima koji primaju penziju, to je jedna dugoročna investicija u ozdravljenje srpske ekonomije.
Ministar Vujović će bolje znati, nedavno sam pročitala u „Nacionalnom interesu“, to je jedan ugledni časopis američki, gde se citira izveštaj Svetske banke, gde se kaže da srpska ekonomija, da je performans učinak srpske ekonomije ispod njenih potencijala. Dakle, iz inostranstva nam signaliziraju da imamo resurse koji nisu iskorišćeni i koji mogu biti mobilisani mnogo bolje i na mnogo organizovaniji način.
Naravno, mandat ove Vlade je bio zatečen katastrofalnim poplavama, ali ja mislim da upravo reformski potezi koje ovog trenutka razmatramo u zakonodavnom telu i za koji stoji cela Vlada, da je taj signal da želimo da ozdravimo uspavanu i zastalu srpsku privredu.
Bitno je da kažemo ono što jeste očigledno. Uvek postoji alternativa. Nije nikad da nema alternative i upravo i u predlogu ovog zakona je rečeno, tačno je rečeno da postoje druge mogućnosti za rešavanje ovog problema i napisano je, to ste mogli svi da pročitate, da se ovaj problem fiskalnog deficita mogao rešiti povećanjem poreskih stopa ili smanjenjem drugih rashoda.
Zašto su ove mere dobre? To je takođe napisano da se ovim zakonom ne opterećuje privreda. Dakle, teret ovih mera se solidarno prenosi na najšire slojeve stanovništva upravno zato da bi se promenilo ponašanje na onaj način na koji je razjasnio ministar finansija, Vujović, da nam je u interesu da promovišemo kulturu odgovornosti i kulturu štednje.
Nedavno, pre nekoliko dana, ja sam bila inspirisana izlaganjem mladog kolege poslanika koji je upotrebio ilustraciju „požara“. Mislim da smo mi upravo sada suočeni sa jednim takvim požarom i da je dobro što je srpska Vlada prepoznala da je požar u početnoj fazi i to sa različite mogućnosti da se reaguje pred jendim takvim požarom, pred jednim kriznim momentom. Ili da stojimo zaleđeni, paralisani od straha, zovemo vatrogasce, ne znam ko bi igrao ulogu vatrogasaca, možda međunarodni donatori ili MMF ili da se organizujemo da potražimo bunar koji imamo, da zagrabimo vodu, da formiramo lanac građana i da ta voda koja će gasiti taj požar ide od ruke do ruke.
Zato je bitna ta solidarnost u podnošenju tereta ovih mera i zato mi kao poslanička grupa socijalista podržavamo ove mere da bi smo promovisali tu kulturu solidarnosti i ravnomerno podnošenje tereta.
Bitno je da najugroženiji neće biti, zanemoćali neće biti opterećeni ovim, dakle najsiromašniji slojevi stanovništva neće biti gurnuti još dublje siromaštvo, u začarani krug siromaštva iz kog se neće moći izvući.
Takođe je bitno da se očuvava struktura ovim Predlogom rebalansa budžeta, struktura rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji. Mi vidimo da još uvek sa osim rebalansom budžeta poštujemo ono što je zapisano u našem ustavu, a to je da smo mi socijalno pravedna i socijalno odgovorna država jer su najveći izdaci i u ovom predlogu rebalansa budžeta dati za socijalnu zaštitu.
Tu je nedavno sedeo i ministar odbrane pa sam se setila isto onog poređenja da političari uvek treba da donesu odluku da li će više dati za hranu i za možda odeću nego za topove i za oružje i vidimo da su sredstva koja će biti izdvojena za odbranu ili javni red i bezbednost da su tek na petom i šestom mestu. Znači, kvalitet života ljudi je na prvom mestu i ova Vlada nastavlja politiku zaštite najširih slojeva stanovništva.
Podsetila bih vas da ove mere imaju perspektivu. Znači, moramo da sagledamo gde smo danas, u kom i kakvom smo problemu da bi znali gde ćemo stići 2017. godine. Rok za oročenje ovih mera je decembar 2017. godine. Možda to i jeste naš problem što mi lično, ne samo kao država, nemamo taj plan gde ćemo mi biti 2020. godine.
Kriza u Srbiji, kriza u bivšoj Jugoslaviji je počela još 1981. godine, ne samo martovskim demonstracijama kosovskih Albanaca, naglašavam da se i dan danas bavimo tim problemom Kosova i Metohije, nego isto tako što je u isto vreme nekako i objavljen koliki je spoljni dug bivše Jugoslavije. On je danas isto velik i moramo da rešavamo te probleme. Ne možemo da potrošimo tri decenije, a da nismo pokrenuli uspavanu srpsku ekonomiju.
Htela bih ovom prilikom da promovišem viziju Srbije 2016. godine. Dakle, to je bila serija od 12 okruglih stolova koji su organizovani 2011. i 2012. godine u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština, kojoj su prisustvovali privrednici, kojoj su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava, isto tako i političkih stranaka i pokreta. Vizija srpske ekonomije 2016. bila je zasnovana na sledećim stubovima.
Pod broj jedan, siva ekonomija je suzbijena. Danas se suočavamo sa problemom sive ekonomije i to je Vlada istakla kao prioritet. Trideset procenata od bruto društvenog proizvoda je veliko opterećenje na plećima srpske ekonomije.
Pod broj dva, 2016. godine trebalo bi da su reducirani i ukinuti parafiskalni nameti, zatim smanjeni porezi na plate, ali su povećani nameti na imovinu.
Danas uvaženi predstavnici opozicije kroz medije promovišu jednu, da tako kažem, pojednostavljenu viziju šta to ova Vlada radi. Koriste, da tako kažem, crtane likove iz nekih smešnih, komičnih stripova. Naša levičarska politika se obično ilustruje onim robinhudovskim principom, da uzimate od bogatih i da dajete od siromašnih. Oni prave parodiju i ove mere nazivaju super-hik merama. Zaista bih volela da je to tako jednostavno i da je to tako smešno, nego su velike odgovornosti za preduzimanje ovog koncepta mera i dugoročne su posledice.
Dakle, naglasila sam da time ne opterećujemo, nego oslobađamo privredu. Dakle, ne opterećujemo je velikim poreskim stopama, a naš narod je, nažalost, još od 1990. ili od 1981. godine prošao kroz velika ekonomska iskušenja i možda smo mi navikli da je najveći strah, možda smo po tome slični Nemcima, od hiperinflacije. Mi sada vidimo da inflacija nama više nije problem. Problem nam jeste ono što je problem i u Evropi, a to je nezaposlenost, ali i tu ima pomaka.
Takođe bih naglasila ono što je gospodin ministar Vujović naglasio, da će se preispitati politika subvencija ne samo u javnim preduzećima. Naravno, ona je za strane investitore uvek privlačna, ali bih takođe naglasila da smo preskupo delili subvencije nekim privrednicima koji su dolazili da brzo ostvare ili ne ostvare profit i kada vide da ne mogu da opstanu na tržištu, da pobegnu i da uzmu što više od jeftino kupljenih srpskih fabrika.
Vi znate da su deljene subvencije kao nekakve šećerleme od 2.000 do 10.000 evra. Prosečna subvencija je bila oko 5.700 evra i za to vreme je istrošeno 252 miliona evra da bi se otvorilo svega 44.000 radnih mesta. Preskupa cena.
Predsednik Vlade je rekao da je Nacionalna služba za zapošljavanje registrovala da je došlo do zapošljavanja 46.000 novih radnika, da je relaksirano tržište rada i to je jedan trend koji treba da se nastavi.
Zaista mislim da mi nemamo čega da se bojimo ne samo zato što ovaj parlament, kako bi Englezi rekli, može da izglasa šta god hoće, osim da muškarca pretvori u ženu i obrnuto. Imamo tu većinu. Međutim, kada sučeljavamo argumente, mislim da je uvek bolje da razgovaramo i da sagledamo probleme sa svih strana.
Ono što ja kažem kao prva među jednakima, kao šef, imam tu čast da bude šef poslaničke grupe među zaista izuzetno kvalitetnim, obrazovanim i sposobnim kadrovima Socijalističke partije Srbije, ali kada se osvrnem iz ovog prvog reda ili udesno, pa ponekad i u moje redove Socijalističke partije i kada vidim praznu stolicu, mislim da je to najpogubnija politika.
Politika prazne stolice u srpskom parlamentu i bežanje odgovornosti nije dobra politika. Ne samo da nije važna naša politička karijera, nego to je jednostavno bežanje od problema i onda je bolje pobeći možda iz politike nego zauzimati to mesto koje reprezentuje oko 15.000 glasova građana.
Sada kada pogledam desno, ovo neka ne bude shvaćeno kao provokacija, ali zaista me fascinira da se predstavnici opozicije tako autoritativno zalažu da napadnu ovaj koncept mera, a pri tome da lideri njihovih stranaka uopšte nisu našli za shodno da sede u srpskom parlamentu. To nisu lideri opozicije. To se čude i stranci kada dođu, jer oni očekuju da će se u parlamentu voditi opoziciona borba i da je to najbolje mesto da se rasprave argumentima, da se uvaže građani, da se uvaže interesi građana. Zato ih, uz dužno uvažavanje šefova poslaničkih grupa, pitam gde su njihovi lideri da sučelimo gledišta?
Veoma je teško izaći u običan svakodnevni život. Neki od nas su manje, neki od nas su više poznati među građanima. Zaista mislim da je građanima koji će u novčaniku imati nekoliko hiljada manje to izuzetno teško. Oni to osećaju kao da je povređeno njihovo ljudsko dostojanstvo, ali ja isto tako moram da naglasim da je očuvano dostojanstvo budućih mladih generacija.
Taj novac koji mi imamo ne pripada ni SPS-u, ni SNS-u i ne boji se nikakvim ideološkim bojama. Znači, niti je on socijalistički, niti je on demokratski, niti je on crveni, zeleni, žuti i bilo kakve druge boje. Taj novac, koji sada štedimo, pripada budućim generacijama i to je investicija u budućnost i to je investicija u budućnost i to je naš doprinos za decu koja mogu da imaju puno bolji standard.
Mi smo takav narod. Dakle, navikli smo na egalitarne modele možda još od bivšeg socijalizma i bivšeg komunizma, ali biće nam lakše ako malo svi žrtvujemo, ako malo svi smanjimo neke naše izdatke. Taj osećaj solidarnosti koji se pokazuje kad god je neko dete bolesno, kad god se udruži Srbija da pomogne da bi jedan mladi ljudski život bio spašen ili to što se pokazalo u poplavama kada smo jedni drugima pomagali, pogotovo naša omladina, to je ta investicija i to je to opravdanje za ove mere štednje.
Dakle, zaključujem, Socijalistička partija Srbije pod punom odgovornošću, premda je manjinski partner po snazi u ovoj Vladi, preuzima takođe odgovornost za donošenje ovih mera štednje. Zahvaljujem.

Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.

Želeo bih da se zahvalim poslaniku Stojšiću i posebno gospođi Vukomanović. Uobičajeno je da predstavnici političkih partija ne govore lepo čak i o predstavniku Vlade ukoliko je iz druge političke partije. Ja sam vama zahvalan na objašnjenjima.
Ima samo jedna stvar u kojoj sa vama nisam saglasan, nije suštinska, a to je da je požar u početnoj fazi. Požar nam je, nažalost, daleko odmakao. Ja imam taj drugi primer ili metaforu u kojoj govorim da se mi nismo ukrcali na brod u Sauthemptonu i da plovimo ka ledenoj santi, već se mi nalazimo u „Titaniku“ koji je već udario u ledenu santu i sada moramo da se spasavamo. Reći ću zašto, ali pre nego što nastavim, želim da odgovorim gospodinu Stojšiću samo jednu stvar, uveren da ste vi to u najboljoj nameri izrekli.
Dakle, želim da vam kažem da nikada nismo bili u boljoj poziciji za zaduživanje. Ja ću vam sada pročitati sve naše brojeve da biste znali i sve mogućnosti za zaduživanje. Nikada Srbija nije imala bolju likvidnost, nikada Srbija nije bolje stajala na tržištu evrobondova.
Mi se danas na tom tržištu, ne računam bilateralne uslove koji su najbolji koje smo dobili za dolar, 2% deset godina od Emirata, to je apsolutno najbolje i to nemojte da merite sa bilo čim, govorim o tržišnim uslovima. Na tržišnim uslovima imamo na pet godina, ako se ne varam 3,5%, na deset godina 4,4%. Dakle, nikada u svojoj istoriji nismo imali tako dobre uslove zaduživanja.
Zašto je to tako, da biste znali? To je zato što međunarodna zajednica, zato što međunarodno tržište kapitala ima poverenja u srpsku Vladu, zna da provodimo dobre mere, znaju da provodimo reformske mere, znaju da želimo unapred da govorimo o merama fiskalne konsolidacije i zato su ti brojevi za nas najvažniji. Zato mi nismo ugroženi od bilo kakvog bankrota u ovom trenutku, već samo želimo da ozdravimo našu privredu, da ne bismo došli u tu opasnost krajem 2016. i početkom 2017. godine. Ne zato što sada nemamo drugih mogućnosti za delovanje.
Pročitaću vam sada sve naše brojke, da vidite stanje na dinarskim i deviznim računima Republike Srbije u ovom trenutku. Dakle, stanje deviznih računa u evrima je: 258.914.615, sredstva na raspolaganju, dakle, neoročena su 164.035.972, sredstva Fonda za restituciju 94.850.000, neoročena sredstva Fonda za restituciju 28.643. Stanje deviznih računa u američkim dolarima – milijardu i 304 miliona 442 hiljade 589, sredstva na raspolaganju neoročena 789 miliona 766 hiljada, oročena sredstva 500 miliona. Sredstva Fonda za restituciju 14 miliona 650 hiljada. Trezor Republike Srbije u dinarima: 142 milijarde 488 miliona 338 hiljada 908 dinara. Račun za izvršenje budžeta Republike Srbije 38 milijardi 574 miliona. Prostor za interne pozajmice u dinarima je 30 milijardi. Na oročeni novac na raspolaganju u dinarima je 131 milijarda 851 milion 22 hiljade 186 dinara.
Mi smo likvidni da mislim da nikada, koliko ja pamtim, u poslednjih sedam-osam godina svakako nismo bili likvidniji. Nije problem u likvidnosti. Vidim da neki politički lideri ne razumeju o čemu se ovde radi. Nije problem u tome… (ne govorim o vama) … da li ćemo mi negde da dobijemo 300, 400 ili 500 miliona. Mi moramo da ozdravimo naš sistem.
Zahvaljujući velikom uspehu koji je postigla „Er Srbija“, naš aerodrom danas vredi tri puta više nego što je vredeo pre samo godinu dana. To je aerodrom sa najvećim rastom putnika u celoj Evropi. Znate kakav je to uspeh? To je jedina stvar u kojoj smo najbolji u Evropi. Najveći rast u celoj Evropi. Umesto procenjenih 250 miliona evra, možemo da dobijemo sigurnih 600, 700 miliona evra plus u investiciji milijardu i po, možda i više. I svi hoće da ga uzmu. Nemojte da vam govorim kakva je sad bitka za beogradski aerodrom iz celog sveta, Nemaca Turaka, Francuza i svih ostalih, samo zahvaljujući kompaniji koja je postigla najveći uspeh. Pričam o koncesiji, naravno, da li će biti 25, 30 ili 35 godina, to je naša stvar.
Želim samo da vam kažem da su to podaci, a da mi ove mere donosimo ne zato što smo u nekom velikom problemu, mi možemo da biramo trenutak kada ćemo da izdamo evro-bondove. Kao što vidite, nikakva nam preša nije.
Ono što je za nas važno, to je da sistemski smanjimo deficit, to je da sistemski pokažemo da možemo da ne trošimo neuporedivo više od onoga što smo zaradili. Jer to što ćemo jednokratno da uzmemo 500 miliona od nečega, sledeće godine nam se ponovo pojavljuje tih 500 miliona. Nismo rešili problem. Da uzmemo milijardu, sledeće godine nam se to pojavljuje i nismo rešili problem. Mi moramo sistemski jednom za uvek da to uravnotežimo i da taj problem rešimo.
Ostao sam dužan precizne podatke za nezaposlenost, o čemu smo pre podne govorili. U januaru 2014. godine, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, a to su mi i prošli put rekli da ne prihvataju ankete Republičkog zavoda za statistiku i rekli su mi predstavnici pojedinih partija ovde da je to jedina institucija čije izveštaje prihvataju, zato što se tu radi o preciznim brojevima, imali smo 788 hiljada 712 nezaposlenih; u februaru 793 hiljade 625; u martu 790 hiljada 501; u aprilu 786 hiljada 988; u maju 778 hiljada 577; u junu 773 hiljade 369; u julu 769.340; u avgustu 757 hiljada 243 i u septembru 748 hiljada 549. U odnosu na prethodni mesec, dakle, u odnosu na avgust, broj nezaposlenih lica je smanjen za osam hiljada 694, odnosno 1,15, dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine, septembar 2013, došlo do smanjenja broja nezaposlenih za 1,43. Ako gledate u odnosu na februar 2014. godine, kada smo u toku ove godine imali najveći broj nezaposlenih, 793 hiljade 625, ovo smanjenje ukupno iznosi 45 hiljada 76 lica, što je za 5,68% manje lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nego u februaru. I ja sam pogrešio za nešto manje od 400 lica, izvinjavam se zbog toga, to je bila moja greška, ali, kao što vidite podatke koje smo iznosili, bili su precizni.
Želim da se još jednom pozovem na ono o čemu je govorila gospođa Vukomanović. Mi smo u ove mere ušli ne zato što ih volimo i ne zato što se nekome sviđaju, već zato što jedino takve mere mogu da dovedu do ozdravljenja srpske privrede, do napretka srpske ekonomije. I ja znam da to znaju svi poslanici. I znam da razgovarate i sa strancima i znam da razgovarate sa apsolutno svima. I svi znate da ako budemo disciplinovani i ako ovo budemo uspeli da provedemo, da je to put uspeha. Pitanje je samo hoćemo li se predati dnevno-političkoj demagogiji ili ćemo da se bavimo ozbiljnim poslom?
Naš je posao da radimo u interesu države i sklonićemo i taj rok, pošto su neki pričali – rok je do 2017. godine, sklonićemo i taj rok, jel tako Vujoviću, iz samog zakona, da ne bude ograničeno tim rokom. Da svi ljudi u Srbiji znaju da sve zavisi od nas, da svi ljudi u Srbiji znaju da sve zavisi od nas, da sve zavisi od toga šta, kako i na koji način ćemo mi da radimo.
Dakle, ako budemo bili uspešni i ako budemo uspešni na prihodnoj strani, ako budemo uspešni na prihodnoj strani i ako budemo uspeli da sačuvamo ovaj niko akciza ili da ih povećamo i ako budemo uspeli da povećamo naplatu PDV ili da se nastavi ovaj trend iz septembra meseca i oktobra meseca, onda verujem da imamo veliku šansu, uz sve ove druge mere o kojima smo govorili, vezano i za preduzeća u restrukturiranju, za javna preduzeća i za sve ove investicije o kojima smo već, rekao bih, govorili.
U svakom slučaju, želim da se zahvalim vama na ozbiljnoj diskusiji, na ozbiljnoj podršci, jer mislim da je razlika između odgovornih i neodgovornih ljudi uvek u tome što ćete odgovornog čoveka prepoznati po tome što ne traži lakše rešenje po svaku cenu, već što zna da je ponekad do pravog cilja moguće doći težim putem, ali da to uvek donosi rezultat, za razliku od onog lakše. Znate, kada dvojica sportista treniraju uvek pobeđuje onaj koji trenira mnogo više i koji je mnogo marljiviji, iako mu je to neuporedivo teže i ako je možda nešto manje talentovan. Hvala vam još jednom.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, drage kolege..
(Zoran Babić, s mesta: A koleginice?)
Samo sačekajte, ima vremena za dobacivanje.
Ja sam jedan od tih neodgovornih kako kažete, rušitelja Srbije, objekat vaših virusologa od nedavno, ebola koju predstavljamo u našem društvu, koji smatra da ta rešenja koja vi radite, ne da nisu teža, nego su potpuno destruktivna, potpuno bez bilo kakvog efekta i nažalost građana Srbije, bez bilo kakvog pozitivnog ishoda.
To je naše mišljenje. To ne znači da je neko neodgovoran predsedniče Vlade, nego znači da neko ima drugačije predloge i drugačiju viziju rešavanja određenog problema, možda i drugačije načine kako bi taj problem rešio.
Ima ovde ljudi koji kažu – nema tu šefova stranaka. Ne bih se ja radovao. Možda se njihov šef uskoro pojavi u klupama, kako stvari stoje, ali da se vratimo na temu. Nije to vama bilo upućeno.
Dakle, ja volim kad vi, predsedniče Vlade, kažete da je ovo prvi put da se u istoriji dešava nešto. Često govorite da je nešto prvi put što se u istoriji dešava. Ja sam računao - ovo je čak sedmi put da vi kažete da je nešto prvi put u istoriji. Tako da ste u tom smislu zaista dokazali da ste posebni na našoj političkoj sceni. To je jedna od vaših osobenosti.
Druga je da često spominjete filmske, da kažem, metafore i sportske. Ima jedan predsednik, bivši, ove države koji je to rado voleo da čini, a sada znate u kojoj je političkoj situaciji. Takođe se ne slažem sa vama da imamo Mesija ovde. Niti ste Mesi a niste ni Mesija, iako možda neki, ili čak i vi, u to veruju.
Uvek kažete da vi ni od koga ne bežite. Niko vas ne juri, gospodine Vučiću. Jurite vi sami sebe stvarajući probleme i potpunu ekonomsko-socijalnu destrukciju ove države. Jure vas vaši iznevereni birači, jure vas penzioneri, zaposleni kojima ste, moram da kažem, govorili sasvim drugačije stvari od ovoga što sada činite. Juriće vas sutra i vaši koalicioni partneri koji se zaklinju u levičarstvo, a sada dižu ruku za smanjenje plata i penzija. Oni će morati to da objasne, a ne ko sedi u klupama. To je ozbiljna stvar.
Ja mislim da kada sam vas slušao, gospodine Vučiću, pažljivo, voleo bih da živim u takvoj Srbiji o kojoj vi pričate danas ovde. Jako bih voleo da živim u Srbiji vas i vaših ministara, vaših prijatelja. To je sjajna Srbija, obezbeđena, sigurna, situirana, sa perspektivom, sa kontrolisanim informacijama, ulepšanim medijima, ružičastim naočarima koje stavljate na oči građana Srbije. Vi kažete …
( Narodni poslanik Zoran Babić, s mesta: Da li je ovo tema?)
… jeste, isto kao i premijerova.
Kažete da imamo izraženu makroekonomsku stabilnost, kurs dinara stabilan, pad inflacije i sve je odlično u srpskoj ekonomiji, fiskalnoj politici, socijalnoj sferi. Ja se duboko ne slažem sa tim. Što je najgore, mislim da sve više građana Srbije vidi tu ogromnu disproporciju iz onoga što pričate i onoga kako ljudi žive.
Ja ne želim ni na jedan način, jer znam da ćete poseći za tim argumentom, da aboliram greške DS iz prošlosti. Ali, ja vama govorim kao čovek koji je poslanik u ovoj Skupštini i kao čovek koga građani zovu i traže da vam ja ove stvari kažem. Mene nijedna majka nije zvala jutros da me pita da li moram da glasam za ovaj rebalans, pošto zna da neću da glasam za ovaj rebalans.
Vi ste, gospodine Vučiću, smanjenjem plata i penzija, hajde da kažem samo penzija, sad u ovom trenutku, smanjujete penzije za 680.000 građana Srbije, 680.000 penzionera, poštovani građani, će imati smanjene penzije. Istovremeno, vi kažete da oni do 25.000 neće imati smanjenu penziju, što je tačno. Ali je isto tako tačno da jako loši makroekonomski pokazatelji, pad vrednosti naše domaće valute, rast cena na malo, rast cene energenata i lekova će uticati na sve, pa i na penzionere koji imaju do 25.000, kao i one koji primaju platu do 25.000 dinara.
Moram da vam kažem, dobro, znam ja da ćete vi nas stručno podučiti sa korišćenjem stranih izraza da fascinirate ljude kojima se neprekidno obraćate, ali to ne pali ovde, gospodine Vučiću.

Poslaniče, vi imate obavezu meni da se obraćate.

Izvinjavam se.
Ono što je ovde rečeno je recimo Zakon o radu. Tek mesec dana je na snazi, gospodine Vučiću. Nema tu šta da se pokaže, kako ste rekli 100.000, 200.000 nezaposlenih. Polako, vi ste sjajni u tome, doći ćete vi do tog broja. Ne treba nama gospođa Merkel ili gospodin Putin da govori da je to sjajna reforma. Oni ovde neće živeti. Neće oni ovde živeti, gospodine Vučiću.
Zakon o radu je katastrofalan i to svuda i na svakom mestu kažem. Nije vam to za diku. To je moje mišljenje.
Tajkuni. Nemojte te tajkune, gospodine Vučiću. Svi su danas potpuno uz vas. Šta god da im kažete uradiće i stoj na rukama, ako budete tražili. Televizija „Pink“ od kada ste na vlasti duguje preko 300 miliona za porez. Od kada ste vi na vlasti. Znam da oni vama vraćaju u naturi verovatno time što vas neprekidno promovišu, ali to građanima Srbije prosto ne donosi nikakvu prednost.
(Narodni poslanik Zoran Babić, s mesta: Da li je to tema?)
Tema je rebalans budžeta, smanjenje plata i penzija koje sprovodi vaša Vlada.
Pedeset hiljada ljudi mahom iz SNS ste zaposlili u javnom sektoru u poslednje dve godine, što je rekao gospodin Krstić. Ne znam da li se sećate gospodina Lazara Krstića. On je to rekao. Za to je potrošeno oko 600 miliona evra, a ušteda od smanjenja plata i penzija je 350 do 370 miliona evra. Evo kako smo mogli da ne smanjujemo plate i penzije.
Kažete otpustićete 100 hiljada ljudi u javnom sektoru. U redu. Hajde da počnemo od ovih poslednjih koje ste zaposlili. To je već 50%. Svaki stoti Srbin, gospodine Vučiću, je danas konstultant i svaki stoti Srbin danas radi sa javnim sektorom u Srbiji. Ne znam da li to znate.
Vi za lekare kažete da su tajkuni, za inžinjere, za profesore. Vi nećete da kažete da pad BDP 1%, da je deficit veći nego što je planira. Uvek imamo različite izvore. To je definitivno. Znam da ćete sve cifre drugačije…
Molim vas da umirite gospodina Babića, ako može.

Predsednik Vlade ne može da umiri poslanike.

Može.

Ne može. Znači, vi hoćete da pričate o rebalansu ili da pričamo o vođenju sednice?