Dobro.
Smatram da nije povređen član 172. Skupština sada treba da odluči da li prihvata hitan postupak ili ne, malo je primedba preuranjena.
Nije neuobičajeno da se predlaže da se raspravi budžet po hitnom postupku i da se ne ide po pravilu, kako piše u poslovnicima, nego po iznimnosti, ako to plenum odobri većinom.
Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika član 172?
(Borislav Stefanović, s mesta: Da.)
Hvala.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Stefanovića da se dnevni red, koji još nismo utvrdili duplira vreme rasprave, nečega što ne znamo.
Da li još uvek ostajete pri tome, pošto nismo utvrdili dnevni red ili želite da glasamo nakon utvrđivanja dnevnog reda?
(Borislav Stefanović, s mesta: Da.)
Zahvaljujem. Samo me podsetite, da ne ispadne da nisam htela.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2014. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2014. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2014. godinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 22. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 158, protiv – 17, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red - Predlog zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, koji je podnela Narodnoj skupštini 22. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 165, protiv – 20, uzdržanih – nema, nisu glasala četiri od ukupno prisutnih 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red - Predlog zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je podnela Narodnoj skupštini 22. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 167, protiv – 20, uzdržanih – nema, nije glasalo troje od ukupno prisutnih 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji je podnela Narodnoj skupštini 22. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 165, protiv – 17, uzdržanih – nema, nije glasalo osam od ukupno prisutnih 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i članova 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2014. godinu; Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2014. godinu; Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu, i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2014. godinu; Predlogu zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava za 2014. godinu; Predlogu zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, za 2014. godinu; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja za 2014. godinu.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 166, protiv – 18, uzdržanih – nema, nije glasalo šest od ukupno prisutnih 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Zaključujem glasanje i saopštavam: za -166, protiv – 19, uzdržanih – nema, nije glasalo pet poslanika od ukupno prisutnih 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini u celini.
D n e v n i r e d :
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2014. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2014. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2014. godinu;
2. Predlog zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava;
3. Predlog zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored svih članova Vlade, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Jelena Rančić, pomoćnik ministra finansija, Zoran Milošević, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Branko Drčelić, direktor uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Dragica Jovanović, pomoćnik direktora uprave za Trezor u Ministarstvu finansija, Milica Danilović, direktor Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Nada Mirković, savetnik ministra finansija, Stanimirka Mijailović, viši savetnik u sektoru za javna preduzeća u Ministarstvu finansija, Svetlana Kuzmanovi Živanović, viši savetnik u sektoru za fiskalni sistem u Ministarstvu finansija, Slavica Manojlović viši savetnik u sektoru budžeta u Ministarstvu finansija i Irena Injac, samostalni savetnik u sektoru budžeta u Ministarstvu finansija.
Molim da zauzmete svoja mesta.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona, odnosno odluka iz dnevnog reda pod tačkama 1, 2, 3. i 4, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Predsednik poslaničke grupe DS predložio je duže vreme rasprave u načelu, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova. O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike koji žele da glasaju.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 171 poslanika od ukupno prisutnih 191 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2014. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2014. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2014. godinu; Predlogu zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava; Predlogu zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Povreda Poslovnika, Borislav Stefanović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Član 167. je povređen – hitni postupak. Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i neispunjenje međunarodnih obaveza i usklađivanje propisa sa propisima EU.
Smatramo da ovi predlozi zakona ni u jednom elementu ne ispunjavaju uslove iz člana 167, uostalom kao ni člana 172. Pošto ste se pozvali na hitnost, ne vidimo kako je moguće da imamo budžet u Skupštini u kraćem roku od 15 dana, i kako neko može ozbiljno da se pripremi za ovako obiman materijal, a da to bude kvalitetno i da donese dobrobit građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Po članu 167. Vlada, odnosno predlagač je bio dužan da nam navede u obrazloženju predloga zakona po hitnom postupku razloge navedene u članu 167. Uvidom u dokument videli smo da postoje razlozi za hitan postupak. Možete pogledati o čemu se radi. Dakle, o nemogućnosti, odnosno radu organa i organizacija na koje se odnose predloženi zakoni, te smatram da Skupština nije, odnosno ja, povredila član 167.
Predlagač zakona će vam u svom obraćanju obrazložiti hitnost postupka.
Mogu samo da vas pitam da li ste zadovoljni obrazloženjem i da li želite da glasamo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Vujović.

Zahvaljujem.
Pošto ćemo imati prilike da o detaljima razgovaramo tokom pretresa danas i diskusije o detaljima u nedelju, dozvolite mi samo nekoliko kratkih napomena o predlogu.

Ministre, ozvučenje je loše. Približite mikrofon.

Pošto ćemo imati prilike u raspravi danas i u raspravi u nedelju detaljno da raspravljamo o detaljima u ovom trenutku bih samo rekao neke osnovne napomene o ovom rebalansu budžeta.
Kao što znate, rebalans budžeta svake godine donosi se zbog toga da bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija kroz uredno izvršavanje budžeta tj. plaćanje rashoda i izdataka i usklađivanje sa onim elementima ostvarenja koja nisu mogla da se predvide.
U ovoj godini smo imali čitav niz događaja koje nismo mogli da predvidimo, kao što su poplave, kao što je mnogo niža stopa rasta i niža stopa tzv. deflatora društvenog proizvoda, odnosno niža stopa inflacije u ovom konkretnom slučaju. Umesto planirane stope rasta od plus 1% imamo stopu rasta koja će biti realna stopa rasta, koja će biti minus 1%, a sigurno i niže zavisno od tačnosti naših procena do kraja godine.
Drugo, imali smo efekat poplava koji je uticao ne samo na realni rast nego je uticao na normalnost privrednih tokova i samim tim na prihodnu stranu budžeta.
Treće, imali smo izmene u pojedinim stavkama budžeta koje je rebalansom potrebno realocirati da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje i isplaćivanje elemenata na rashodnoj strani.
Pored toga, tokom leta je izmenjen Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje tako što je smanjen doprinos Fondu za zdravstveno osiguranje sa 12,3 na 10,3%, odnosno povećan je doprinos Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 24 na 26%.
To je samo po sebi zahtevalo izmenu budžeta da bi se ove izmene odrazile u svim elementima budžeta. To su detalji koji su dati u predlogu rebalansa. Ne bih išao dalje u detalje.
Zbog ovih dešavanja tokom godine, koje nije bilo moguće predvideti na početku godine, u Zakonu za budžet za 2014. godinu pošli smo od procene društvenog proizvoda na nivou četiri hiljade i osam milijardi i deficit budžeta koji je na početku godine bio zasnovan na proceni prihoda od 929,9 milijardi i rashoda od 1093,7 milijarde, deficit je iznosio 4,55 budžeta.
Tokom godine u realizaciji došlo je, naravno, do odstupanja kao što i svake godine do sada bilo, na strani prihoda ostvareno je manje za 33 milijarde, a na strani rashoda je potrošeno više 16 milijardi. U procentima društvenog proizvoda na početku godine kada smo donosili zakon deficit je bio 4,55 društvenog proizvoda, a na osnovu poslednjih procena o društvenom proizvodu taj deficit je povećan samo za 0,1%, znači, taj početni deficit je zbog promene u društvenom proizvodu porastao za 0,1%.
Da vas podsetim, verovatno ste pratili, sem pada stope rasta sa plus jedan na minus jedan, sem smanjenja inflacije koja je sadržana u društvenom proizvodu sa 5% na 2,1%, juče sam napravio lapsus, a rekao sam 1,2% umesto, znači, 2,1%, došlo je do pada nominalnog društvenog proizvoda. Taj pad bi bio mnogo veći od ovoga koji je iskazan dokumentima u budžetu, da nije došlo do prilagođavanja društvenog obračuna društvenog proizvoda standardima iz 2010. godine. Posle tih prilagođavanja društveni proizvod je povećan sa nekih 3.733 milijarde na 3.933 milijarde, to je metodologija koja se primenjuje u celoj Evropi, i Srbija je sticajem okolnosti među zemljama koje imaju najveću relativnu promenu procene društvenog proizvoda pravilnom primenom ove metodologije. Naravno, mi ćemo napraviti i svi će napraviti reviziju vremenskih serija, tako da ćemo sve podatke koje saopštavamo o budžetu u prethodnim godinama prilagoditi ovim ciframa, ali je važno da imate u vidu da je došlo do te promene.
Na osnovu brojeva koje sam vam rekao, deficit budžeta je porastao sa 164 na 213 milijardi. Međutim, to je deficit pre uključivanja elemenata troškova koji ne ulaze u standardnu procenu. Ukupno sa tim promenama, da ne ulazimo sada u detalje, deficit je porastao sa očekivanih 183,6 milijardi na 224,8 milijardi, odnosno praktično na 225 milijardi.
U dokumentu Fiskalnog saveta, koji ste možda dobili, govori se o drugom nivou deficita. U našoj metodologiji to se ne smatra deficitom republičkog budžeta, nego se smatra finansiranjem republičkog budžeta. U raspravi možemo detaljnije o tome da govorimo. Ovde bih želeo samo da kažem da su svi elementi tog finansiranja dati u Predlogu budžetu i nalaze se u tabeli na strani pet i svi ti elementi koji se prevashodno odnose na garancije koje su date i aktivirane, koji se odnose na ulaganja u javna preduzeća, dokapitalizaciju, interventne pomoći itd.
Po međunarodnoj metodologiji sve ove veličine ulaze u deficit. Po našoj metodologiji one se tretiraju delom finansiranja. Na vama je da procenite da li ćemo i kada menjati našu metodologiju i to izražavati, na nama kao predlagaču je da sve elemente koji ulaze u bilo kakvu vrstu obračuna stavimo otvoreno na papir pred vama i vi ćete sami proceniti da li ćete u svojoj računici i diskusiji to uzimati u obzir i tretirati kao deficit ili kao elemente finansiranja. Mislim da ćemo kasnije u raspravi moći o tome detaljnije da se izjasnimo, ali mislim samo da je važno da poslanici i narod znaju, javnost zna da je reč o nekoliko kategorija ovde.
Garancije koje su se realizovale su stvarni trošak i u stvari bi, po našem mišljenju, trebale da budu iznad linije, odnosno sastavni deo deficita. To su garancije koje se pre svega odnose na javna preduzeća koja svi znate – „Srbijagas“, „Putevi Srbije“, „Železnica Srbije“ itd. One garancije koje su date, a nisu realizovane pitanje je procene da li se one smatraju deficitom ili ne. One sigurno ulaze u dug, a pitanje je procene kada i gde ulaze u deficit. Treća kategorija koja je kod nas značajna, a koja do sada nije bila adekvatno tretirana, to je kategorija dokapitalizacija. Znači, kada država, na osnovu nekog programa sanacije nekog preduzeća ili neke banke, uloži sredstva u dokapitalizaciju onda po nekim konzervativnim standardima to ulazi odmah u rashod i u deficit i istovremeno ulazi u dug. Međutim, po realnim računovodstvenim standardima pitanje je rizičnosti te dokapitalizacije. Znači, kada dajemo sredstva dokapitalizacije Poštanskoj štedionici nema nikakvog razloga da se to smatra 100% rizičnim ulaganjem koje će se pretvoriti u plaćanje. Ono ulazi u dug, ali ne mora da bude 100% rizično ulaganje, kao što to neki konzervativni investitori procenjuju. Ne bih želeo dalje da razvijam ovu raspravu, na vama je da procenite u kojoj meri ćemo mi prilagoditi našu metodologiju i prihvatiti metodologiju međunarodnih organizacija, odnosno korigovati našu metodologiju.
Što se tiče dinamike realizacije deficita tokom godine, mi imamo neravnomernu dinamiku prihoda i rashoda budžeta. Tokom prvih osam meseci ukupni prihodi su pali u odnosu na prethodnu godinu, ali dinamika poslednja dva-tri meseca je pozitivna. Imamo rast prihoda i od akciza i od PDV. Znači, iako je na nivou cele godine ostvareno manje prihoda za 33 milijarde, dinamika poslednjih meseci govori da je moguće da se ona do kraja godine i u narednoj godini posebno popravi.
Pored napomene koju sam rekao na početku – zašto sada donosimo rebalans, dozvolite mi da proširim tu tezu i da kažem da u ovoj godini smisao rebalansa nije samo da se omogući realizacija budžeta i da se uzmu u obzir promene koje su se dogodile, nego i da se započnu reforme koje pred nama stoje. Ova godina je u tome specifična. Ovaj rebalans uvodi ključni element budućih reformi, a to je smanjivanje rashoda.
Realni uticaj smanjenja rashoda na budžetski deficit i performanse budžeta u ovoj godini nije veliki, ali je simbolički značaj, prepoznavanje ovih reformi i njihovog uključivanja i dobijanja odobrenja i javnosti i poslanika jako važno, da u sledeću godinu i u budžetu za 2015. godinu, koji će biti pred vama po planu u drugoj polovini decembra, očekujemo da će diskusija sada već prihvatiti osnovne strateške pravce fiskalne konsolidacije u periodu 2015. – 2017. godina.
Ono što je jako značajno, ovaj rebalans odražava težinu i negativni uticaj javnog sektora, posebno javnih preduzeća na deficit, odnosno dug ove zemlje. Krajnje je vreme da se pozabavimo tim problemom, da nađemo prava i trajna rešenja. Poslednjih godina javna preduzeća su bila jedan od glavnih izvora povećanja zaduženosti i deficita i moramo da nađemo pravi način da smireno uočimo nedostatke, povećamo efikasnost, poboljšamo kvalitet upravljanja tim preduzećima i zatvorimo rupu kroz koju se odlivaju dragocena i ograničena sredstva. To će biti glavni prostor za dodatne uštede i to će biti glavni i sastavni deo programa reformi koje očekujemo u narednom periodu.
Očekujemo da u narednom periodu, takođe, možda ne u velikoj meri u ciframa, ali u velikoj meri u naporu povećamo naplatu javnih prihoda. Postoji ogroman prostor za naplatu javnih prihoda. Želim samo da vam pomenem da smo u fiskalnoj strategiji za ovu godinu planirali da akcije za duvanske proizvode budu na nivou 100 milijardi, a one se ostvaruju na nivou od 80 milijardi, pa i manje. To su ozbiljni gubici prihoda koji ne mogu tako lako da se nadoknade na drugim stranama.
Značaj ovog rebalansa je da stavi na sto i da bude odobren jedan od ključnih stubova buduće reforme, a to je reforma kako rashoda, tako i prihoda, sa jedne strane, i dve strukturne reforme. Razrešenje pitanja starih preduzeća u restrukturiranju, koji se godinama nalaze u porfoliju Agencije za privatizaciju, ovaj parlament je odobrio novi Zakon o privatizaciji i stečaju na osnovu koga su 502 preduzeća objavljena da se prikupe ponude investitora, potencijalnih partnera, da se ta preduzeća ili privatizuju, restrukturiraju i osposobe da žive u realnoj privrednoj situaciji ili da priđu kroz neophodan proces stečaja da bi se našlo drugo rešenje za njih.
Do sada su primljene ponude za oko 375 preduzeća. Očekujemo da će taj proces u zakonskom roku biti doveden do objave ili tendera ili poziva za ponude. Rok ističe 45 dana posle prvog roka od 15. septembra, znači krajem oktobra očekujemo taj rok i očekujemo da će biti ispoštovan i od strane Agencije, a posle toga da će omogućiti Ministarstvu privrede da oceni te ponude i krene u proces kojim će se finalizovati status ovih preduzeća.
Zašto donosimo ovaj program mera, zašto donosimo rebalans? Kao što sam rekao, ovaj rebalans će imati dosta mali uticaj na deficit i na kretanje prihoda i rashoda, ali će započeti proces reformi koji je presudan.
Svi nam postavljaju pitanje – zašto radite reforme, da li se nalazite u finansijskoj i fiskalnoj krizi? Ne, nikada nismo imali veće fiskalne rezerve, oko dve milijarde evra. Nikada nismo imali veće devizne rezerve. Mi to radimo na vreme. Proces transformacije i reformi koji je pred nama zahteva dve do tri godine. Zato želimo da blagovremeno, polazeći od političke rešenosti i profesionalno definisanog kredibilnog programa koji će podržati MMF i međunarodne organizacije i svi investitori koji ulažu milijarde u Srbiju od 2011. godine, kada je Srbija izašla na tržište kapitala, započnemo program koji će nas vratiti na održivi put, i fiskalni održivi put i put trajnog održivog ekonomskog razvoja sa impresivnim stopama koje će omogućiti smanjivanje nezaposlenosti i povećanje blagostanja stanovništva.
Dakle, Srbiji ne preti ni problem nelikvidnosti, ni fiskalne, ni međunarodne, ni problem bankrota. Srbija želi na vreme da započne ove reforme da bi imala dovoljno vremena da se ove reforme dovedu do finala. Neke stvari, kao što je sečenje troškova, su kratkoročne mere i tzv. tvrde mere. Zato sa njima započinjemo ovaj proces i zato njih stavljamo u ovaj rebalans budžeta, da bismo od 1. januara tim merama dodali ostale mere ušteda troškova, kao što je smanjenje subvencija koje ne daju rezultate i kao što je smanjenje transfera koji nisu opravdani. Imamo čitav niz oblasti u kojima su subvencije prevelike. Vi ste sami već u svojim diskusijama i komentarima ukazivali na to. Mislim da će budžet za narednu godinu to jasno iskristalisati i pokazati koje subvencije nemaju osnovu ni sa stanovišta učešća subvencija u društvenom proizvodu koje moraju da budu dovedene do nivoa evropskih standarda, ni sa stanovišta rezultata koji se ostvaruju. Teško je opravdati subvencije koje se daju poljoprivrednoj proizvodnji i vlasnicima koji imaju preko 20 do sto hektara zemlje. To su komercijalna gazdinstva koja ne treba da počivaju na subvencijama, moraju da počivaju na komercijalnoj računici i konkurentnosti, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu.
Isto tako, preispitaćemo sve subvencije koje se daju preduzećima koja nemaju jasne programe razvoja. Znači, može biti opravdano da neko zaslužuje subvenciju, ali na osnovu dokazanih slabosti tržišta ili eksternih šokova, domaćih ili međunarodnih, ili jasnog programa razvoja, ali ne na osnovu trajne potrebe da se nekome finansira deficit koji se ne smanjuje i koji se ne racionalizuje.
Pokušaću da navedem neke interesantnije primere, kako bi kolege poslanici imali dovoljno interesovanja za ovo što se dešava kod nas. Samo nekoliko ilustracija zašto se predlažu mere smanjenja troškova na strani penzija i plata na način na koji su predložene.
Znači, ukupno smanjenje koje se predlaže kod penzija i kod plata treba da dovede ne samo do smanjenja troškova i zatvaranje deficita, nego treba da dovede i do promene ponašanja. Zašto smo morali da idemo na smanjivanje penzija i plata? Ako pogledate naše podatke u periodu od 2009. do 2012. godine, vanredno povećanje penzija dovelo je do povećanja rashoda od 169,3 milijarde dinara, bez obezbeđivanja trajnog izvora prihoda koji bi to pokrio. Slična povećanja su se dogodila i kod plata i kod drugih elemenata troškova, na koje mi nismo mogli da utičemo. To je stanje koje smo nasledili. U deficitu koji sam pominjao na početku, doprinos tom deficitu su bili porast troškova, s jedne strane, i pad prihoda, s druge strane.
Smanjenje plata i penzija, samo dela penzija, pošto će najveći broj penzionera biti izuzet od ovog smanjenja, odnosno 1.039.000 penzionera koji imaju penzije ispod 25.000 dinara mesečno neće biti pogođeno ovim smanjenjem, niti će biti pogođeni ljudi koji rade u javnom sektoru a imaju plate ispod 25.000. Ostatak tereta smanjenja plata i penzija biće raspoređen proporcionalno 10% na sve zaposlene u javnom sektoru, uključujući i direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava i javna preduzeća, a kod penzija će biti raspoređen po rastućoj graničnoj stopi, tako da veći teret podnesu oni koji imaju više i visoke penzije od onih koji imaju niže penzije.
Moram da naglasim da će manje od 10% smanjenja imati 1.510.000 penzionera, što je 87,5% svih penzionera, a to su oni koji imaju penzije manje od 40.000. Znači, ogromna većina penzionera, skoro 90% ili neće imati nikakvo smanjenje ili će imati smanjenje manje od 10%. Ona manjina koja će imati smanjenje, koja ima preko 40.000, imaće smanjenje više od 10%, a to su ljudi koji mislim da će prihvatiti da podnesu ovo smanjenje zato što imaju solidnu ekonomsku poziciju da prihvate takav udar.
Dobijao sam pitanje – zašto će penzioner sa 50.000 imati veće smanjenje od zaposlenog u javnom sektoru sa 50.000? Sem ove logike distribucije penzija i plata, postoji jedan bitan element razlike u troškovima. Znam to, jer kod mojih roditelja je bila takva situacija i kod svih je takva situacija. Oni koji rade imaju veće troškove od onih koji su u penziji. Sama činjenica da neko radi, da dolazi na posao, da mora da kupuje odelo za posao i sve ostalo povećava troškove tih ljudi, a razlika je minimalna. Na nivou od 50.000 oni koji imaju platu će dobiti smanjenje od 5.000, a oni koji imaju penziju smanjenje od 5.800 dinara.
Hvala lepo. Vidim da je pažnja već popustila. Prema tome, nadam se da će naša pažnja biti dovoljna za diskusiju koja sledi.

Zahvaljujem, ministre.
Prvi govornik je Zoltan Pek.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set ekonomskih zakona: Zakon o budžetu Republike Srbije, to je rebalans budžeta za 2014. godinu, Predlog zakona o privremenom uređenju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Predlog zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Izneću stavove poslaničke grupe SVM u vezi ovih zakona.
Kao prvo, moram da iskažem poštovanje prema Vladi što je iskreno izrekla činjenično stanje finansijskog sistema naše zemlje, što je izrekla da smo u jakoj nevolji i sa jednim hrabrim, ali nepopularnim merama možemo izaći iz ove krize, ili bar da počnemo sa izlazom, a ovo će biti prvi koraci nepopularnih mera.
Moram kazati da do sada nijedna vlada nije smela doneti ovakve mere jer, kao što sam rekao, nisu popularne i bolne su. Ali, pošto nisu donete nikakve mere, mi smo stalno tonuli dublje i dublje u ekonomsku krizu. Zato je sada krajnje vreme da počnemo sa izlazom iz ove krize.
Kao što smo čuli, rebalans budžeta je predvideo veći deficit nego što smo imali, deficit veći od oko 50 milijardi dinara. Videli smo da su nam se smanjili prihodi, a rashodi su nam povećani. Smanjen je prihod zbog toga što neke mere, ono što smo dosad doneli što se tiče suzbijanja sive ekonomije i crnog tržišta i naplata poreza, nisu baš donele …

Vratiću vam vreme. Izvolite.

Znači, moramo da kažemo da, nažalost, trošimo više nego što imamo para. Moramo da zaustavimo tu tendenciju, i to sa merama štednje o kojima ćemo danas raspravljati. To su mere koje, nažalost, smanjuju plate korisnika javnih sredstava i penzija. Ove dve stavke, plate i penzije, najveće su stavke na rashodovanoj strani budžeta i zato mislimo da štednju moramo početi sa njima.
Pošto je kraj oktobra i gospodin ministar je rekao da će rebalans koji donosimo trajati još dva meseca, znači, vremenski period nije baš veliki da bismo imali neki pozitivan efekat ovih zakona. Jer, kao što znamo, isplata penzija i isplata plata kasni mesec dana. Znači, u ovom rebalansu ove promene će biti iskazane samo za jedan mesec. Ostali rezultati će se videti u sledećoj godini, u budžetu za 2015. godinu.
Pošto znamo da nemamo boljeg rešenja, a došli smo do trenutka da nešto mora da se odradi, počeli smo sa teškim i rigoroznim merama štednje koje će trajati ne samo ove, nego još naredne tri godine, poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone, da bismo podržali Vladu.
Ova Vlada je do sada potegla tzv. nepopularne mere koje nijedna vlada do sada nije smela. Moramo se od nečega odricati, da bismo u budućnosti imali nešto. Figurativno rečeno, došli smo do dna jezera i moramo odskočiti od dna, da bismo mogli da plivamo prema površini.
Moram još istaći jednu meru Vlade o kojoj se nije ovde spominjalo, Uredba je doneta 15. oktobra, a radi se o Uredbi o merama socijalne uključenosti korisnika novčanih sredstava socijalne pomoći, znači, Vlada je donela jednu Uredbu po kojoj će svi radno sposobni korisnici socijalne pomoći morati da se obrazuju, da leče i da rade, da bi ostvarili to pravo. Ovo je jedna specifična uredba za naše društvo, jer ovakvu jednu uredbu nijedna vlada nije smela da donese. Mi mislimo da ovo nije novina, jer u svetu ima puno zemalja koje koriste ovu taktiku ili strategiju. Za primanje socijalne pomoći, u svetu postoji određeni oblik angažovanja. Sada ćemo to imati i mi.
Stav SVM je takav da smo mi ubeđeni da se mora menjati program socijalne pomoći. Nama je sasvim neprihvatljivo da država daje bez ikakvih ograničenja socijalnu pomoć višestrukim povratnicima u vršenju krivičnih dela.
Kao što sam čitao, ove mere neke opštine u našoj zemlji već primenjuju. To su Niš i jedna opština na severu Vojvodine, Ada. Znači, već imamo neke opštine koje koriste slične mere.
Što se tiče rebalansa budžeta, mi smo svake godine kad je u pitanju budžet ili rebalans budžeta potegli temu Vojvodine i onih famoznih 7%. Do sada smo mislili da je jedino rešenje za ovaj problem zakon o finansiranju AP Vojvodine. Ako se dobro sećam, od 8. avgusta imamo novog ministra za finansije i, nažalost, do ovog dana još nije formirana radna grupa koja će raditi na ovom zakonu. Nadam se da će Vlada doneti odluku da se formira ova radna grupa i da se što je pre moguće izradi ovaj zakon.
Na rebalans budžeta smo podneli jedan amandman, a on se odnosi na sredstva namenjena za rad međuakademske komisije SANU i mađarske Akademije nauka. Komisija je formirana sa ciljem da akademije nauka dve zemlje rade na utvrđivanju civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata. Zakon o budžetu za 2014. godinu nažalost nije predvideo sredstva za rad srpskog dela međunarodne komisije i ono što smo mi ovim amandmanom predložili, to je dva miliona dinara da bi pokrili troškove rada komisije za naredna dva meseca i da bi se to isplatilo. Ovde treba da istaknem da je registar, ono što radi ova komisija, dosta opširan, ima oko 16 hiljada žrtava.
Što se tiče zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, uvedeno je smanjenje penzija od 1. novembra pa do 31. decembra 2017. godine. Pozitivno je u ovom zakonu da neće dirati one penzije koje su ispod 25 hiljada dinara. Ovde treba istaći da je smanjenje penzija po ovom zakonu odrađeno na progresivan način. Znači, penzije od 25 do 40 hiljada dinara će se smanjiti sa množenjem jednog koeficijenta od 0,22, što je oko 22% i to će biti smanjenje za ove penzije. A ove penzije koje su iznad 40 hiljada dinara, za razliku ukupne penzije i 40 hiljada dinara, ta razlika će se množiti sa 0,25%.
Ovde je najbitnije da 60 posto penzionera nije dirano. Znači, oni penzioneri koji imaju stvarno male penzije, koji žive na rubu socijale, oni nisu dirani. To je oko milion i trideset devet hiljada penzionera, ukupno oko 60 posto penzionera.
Zajednička je crta ima između ovog zakona i Zakona o smanjenju plata, crta donje ili gornje granice plata je 25.000 dinara. Znači, kod onih plata koje imaju radnici do 25.000 dinara i rade u javnom sektoru, njima se neće smanjivati plata. Ovde je smanjenje plata na linearnom nivou. Znači, svakom će se smanjiti 10% od plate. Kao što je gospodin ministar juče rekao na odboru, plate do 27.800 dinara neće se linearno smanjivati, nego će do 25.000 dinara biti isplata plata. Znači, ako je neko do sada zarađivao 26.000 dinara, samo hiljadu dinara će biti odbijeno od njegove plate, dobiće 25.000 dinara. Ove mere počinju od 1. novembra i trajaće do 31. decembra 2017. godine.
Ovaj zakon, Zakon o platama je dobar u tom delu da će se primenjivati na ceo javni sektor, uključujući i javna preduzeća, sve direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, od Republike Srbije do najnižeg nivoa, do lokalnih samouprava. To do sada nije bilo, uključujući i Narodnu banku Srbije. Dobra je novina u ovom zakona da ima i kontrolnih mera, da bi pogledali da li je ispoštovan zakon i ako neko ne ispoštuje zakon, ima određenih kaznenih mera. To mislim da je pozitivna stvar.
Od 31. oktobra se ukida tzv. „solidarni porez“ i sa stupanjem na snagu ovih zakona imaćemo ove konkretne mere finansijske konsolidacije. Razlika između solidarnog poreza i ovih mera je u tome što ove mere uzimaju u obzir i penzije. Poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone, pošto mislimo da je krajnji rok i krajnje je vreme da počnemo sa ozbiljnim merama i sa merama štednje i nadamo se da će ove mere doneti svoj uticaj i pozitivno će se odraziti u sledećih nekoliko godina na budžet Republike Srbije. Hvala.