Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, poslanička grupa SNS neće glasati za ovaj amandman iz jednog prostog razloga zato što predlagač ovog amandmana nije dosledan, a nije ni iskren. Da bi razmišljali, da bi debatovali o prihvatanju ovog amandmana, moraće da kažu kada su grešili i kada su vodili pogrešnu politiku.
U ruci imam uticaj na deficit i dug u milijardama dinara i svega onog pogubnog što je rađeno u prošlosti, kada je predlagač amandmana vodio politiku, vodio Vladu i vodio državu Srbiju.
Na osnovu aktivirane garancije, 2007. godine je utrošeno 0,9 milijardi, 2008. godine 4,6 milijardi, pet puta više, 2009. godine 6,2 milijarde, 2010. godine 7,1 milijarda, 2011. godine 8,5 milijardi, 2012. godine 21,8 milijardi.
Gospodo podnosioci amandmana, za četiri godine ste 25 puta uvećali aktivirane garancije, a sada tražite da se ukinu. Pa, kada ste grešili? Kada ste vodili pogubnu politiku, tada ili sada?
Voleo bih, kada su garancije u pitanju, da razgovaramo i o garancijama koje smo usvojili kao Narodna skupština nekako u očekivanju i već kada su izbori bili raspisani 2012. godine, kada je Skupština bila maltene raspuštena, kada se navrat-nanos skupljala skupštinska većina 2012. godine, sa jednom tačkom dnevnog reda. Znate li koja je bila tačka dnevnog reda? Garancije za „Galeniku“, garancije za skulpture u „Galenici“, garancije za najnovije automobile u „Galenici“, garancije za umetnička dela. Ne znam šta će umetnička dela i slike, ko zna koliko plaćene, u „Galenici“, ali garancije su davali ovi koji sada traže da se garancije ne daju.
Mislim da su istražni organi svoj sud i svoju sliku poslovanja „Galenike“ rekli. Tužilaštvo i pravosuđe će u narednim danima i nedeljama koji su ispred nas reći i konačan sud, ali možemo da govorimo i o tim garancijama koje su bile iznuđene na jednoj sednici Skupštine, koja je organizovana kada je Skupština maltene bila i raspuštena.
Možemo govoriti i tome koliko su rasli iznosi za porast rashoda za kamate usled uticaja svih ovih loših stavki. Godine 2007. za kamate je izdvojeno 1,2 milijarde, 2008. godine dve milijarde, 2009. godine 9,2 milijarde.
Znači za godinu dana samo osam puta više. Godine 2010. 13,8 milijardi, 2011. godine 20,1 i 2012. godine 25,4 samo na osnovu kamata ste stavili teg na vrat javnim finansijama. Razboleli javne finansije za vreme jedne vlade 20 puta. Ni to nije sve. Te kamate ne proističu ono što je jedna vlada uradila da mora i da vrati. Bio bih srećan da je to tako, ali nije. Doveli ste nas u situaciju da sada sledeće godine 2015. na ime obaveza na kamate koje su bile užasno loše i procenjene i prihvaćene trebaće nam milijardu evra.
Onda od istih predlagača amandmana dolazi loša poruka prema prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od kojih kredite dobijamo bratske, rođačke, one koji su nam bukvalno poklonjeni, bolje je ovako, plaćati sve veće i veće kamate i dovesti do toga da moramo jednu milijardu da platimo samo za kamate. Tako je valjda bolje i tako je bolje voditi javne finansije i bolje povećavati garancije za četiri godine 25 puta, a onda se sada sediti i govoriti da nam te garancije nisu potrebne.