Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika.)
Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada Narodna banka nije uplatila 58 milijardi dinara u budžet Republike Srbije.
Najsramotnije što jeste jeste kada poslanik zna da ne govori istinu. Da je došao na Odbor za finansije, kada smo raspravljali o završnom računu budžeta i završnom finansijskom Izveštaju Narodne banke, znao bi šta je tačno.
Druga stvar, nemoj da se hvali sa nekim stvarima, jer naš narod kaže – čega se pametan stidi, neko drugi se hvali. Znači, iskazana dobit do 2012. godine od Narodne banke Srbije jeste što je evro skakao.
Trebali biste da znate da se struktura deviznih rezervi zasniva na rezervama banke, na deviznim rezervama po raznim valutama, da se zasniva na zlatnim rezervama i hartijama od vrednosti i treba da znate da zbog krize u EU su cene zlata rasle. To vam je smešno? Pa meni nije šta ste sve pravili i kakve marifetluke. Sad vam je to smešno?
Sada to prikazujete zato što sada prvi put imate u 2013. godini da je Narodna banka otkupljivala evre sa tržišta da bi zaštitila kurs dinara, prikazujete kao gubitak, iako se ti evri nalaze u trezoru Narodne banke. Pa stvarno, kako vas nije sramota?

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Dakle, gospodin moj prethodnik nije do kraja shvatio šta sam govorio, ali dobro, to me i ne čudi od njega.
Dakle, 44,3 milijarde je napravljen gubitak. Zvaničan podatak je da je 2012. godine napravljen dobitak od 58 milijardi. Dakle, nije Narodna banka Srbije jedini problem, ali jeste veliki, jer je napravila toliki gubitak koji je veći od ušteda od smanjenja penzija. Podvlačim, nije jedini gubitaš u ovom momentu.
Podsetiću samo da je ovim rebalansom budžeta npr. obezbeđeno dodatnih dve milijarde dinara za GSP u Beogradu. Da li znate zbog čega? Zato što je SNS vodila dvogodišnju kampanju o neplaćanju „Bus Plus“ karte za prevoz i sada ne postoji drugačiji način da se ta stvar ispravi nego da se dodatne dve milijarde daju Gradu Beogradu kako bi se ta rupa ispravila. Mi se zalažemo za funkcionisanje sistema u ovoj zemlji i za funkcionisanje GSP-a, ali odgovornost nose oni koji su pozivali da se tako nešto ne radi.
Još jedna stvar, Jorgovanka Tabaković je danas osoba koja neće imati manju platu, već će imati mnogo veću platu. Za razliku od građana Srbije i penzionera, kojima će se smanjiti i penzije i plate, Narodna banka Srbije za ovaj malo je reći loš poslovni momenat će imati… (Isključen mikrofon.)

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika.)
Molim vas pustite me da vodim sednicu.
(Veroljub Arsić, s mesta: Spomenuta je stranka.)
Aleksandar Jovičić uporno traži reč.
On je objašnjavao sada svoj stav i odgovorio vama.
Aleksandar Jovičić će sigurno izneti svoj stav o amandmanu. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Što se tiče amandmana, zaista je apsurdno da podnosilac amandmana ili prethodni govornik govori o rebalansu budžeta i dve milijarde koje su namenjene za GSP.
Naime, za vreme bivšeg režima postojao je jedan fenomen, kada govorimo o vođenju javnih preduzeća, a to je da većina preduzeća koja imaju monopol, kao što je Gradska čistoća, GSP, čak i Parking servis, što zaista ne znam da li iko može da shvati, kako je moguće da takva preduzeća budu u minusu, iako imaju monopol i nemaju nikakvu konkurenciju na tržištu kada govorimo o tim delatnostima.
Što se tiče GSP-a, jedna stranka, koja je vodila Grad Beograd više od pet godina, ostavila je GSP u dugovima od pet milijardi dinara. Krajem 2007. i početkom 2008. godine to preduzeće je imalo suficit, a posle pet godina, zahvaljujući „Bus Plusu“, zahvaljujući mnogim projektima koje je uvela ta stranka zarad ličnih interesa to preduzeće ima pet milijardi dinara dugove.
Na stranu to što ste dali 65 miliona evra za autobuse stranog preduzeća, izvinjavam se, vezano je za amandman, objasniću, urušavajući srpsku privredu.
Predsedavajuća, setite se samo onih tramvaja što viđamo na ulicama Beograda da jedna vrata koštaju 30 hiljada evra, da jedno vetrobransko stakla košta 13 hiljada evra, da jedan točak kada zariba košta preko dve i po hiljade evra. Da li to srpski radnik, građanin Republike Srbije, može da izdržava? Ne može. Ponašala se jedna stranka kao da smo bogata zemlja, ali, nažalost, sa siromašnim ljudima.
Danas, posle svega, vi pozivate kako se smanjuju plate i penzije, a malo pre sam izneo da su neki ljudi, evo, na ovom spisku piše, imali po dve i po hiljade evra dnevnice dnevno. To je za sramota za Srbiju i za period od 2008. pa do 2012. godine.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo dokle nas je dovela politika podnosilaca amandmana, ali to zato što verovatno ne znaju da ako ste imali u deviznim rezervama evre koje ste kupili po 80 dinara, a kasnije prodavali po 100 dinara ili 110 ili 120, iskazujete dobitak. I to sam rekao i mislio na to kada sam izrekao onu narodnu poslovicu: „Čega se pametan stidi…“. Za neke je isto tako gubitak ako je neko te evre koje je neko drugi prodavao po 120, vraćao u devizne rezerve po 114 ili 115. To je za vas gubitak? Opet po onoj narodnoj.
Očigledno da mi ne razumemo ni šta su transferna sredstava između gradova i opština, ne znamo, a pravimo se da znamo ovde, podnosioci amandmana, šta su to izvorni prihodi lokalnih samouprava, šta su povereni, šta se oporezuje i do kog iznosa, pa bi onda znao i odgovor na pitanje odakle dve milijarde GSP, ali problem je u tome što pričaju o nečemu o čemu ni sami ne znaju ni šta pričaju, samo su im usta puna da je neko napravio gubitak, a zaboravljaju pri tome da su prikazivali kao dobitak uporno godinama i, evo, ovde danas pred nama četiri i po milijardi evra deviznih rezervi koje su prodali. To je vama dobitak? Kako vas nije sramota?

Poslaniče, molim vas, pazite kako se obraćate kolegama.
(Veroljub Arsić, s mesta: Postavljam pitanje.)
Svako ima pravo da iznosi svoj stav svidelo se ili ne svidelo, zavisi s koje strane.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Imamo dve stvari. Jedno je zamajavanje i drugo su prava pitanja. Znate li po čemu znam da su ta pitanja prava? Pogledajte ministra, ne želi da se uključi u raspravu.
Ministre, evo, pozivam vas još jednom da vi odgovorite na pitanje koje je moj kolega Božović sada postavio u vezi sa gubitkom NBS od 44 milijarde dinara. Ako je to tačno, da li biste smanjili plate i penzije da taj gubitak nije gubitak već dobitak, kako je bio ranije i da je uplaćen u budžet? To je prvo pitanje, dakle, ne 150 pitanja. To je prvo. Imamo dva i da se koncentrišemo na ta dva pitanja.
Drugo pitanje - da li je tačno da će smanjenje plata i penzija dovesti do novog otpuštanja, naročito u sektoru proizvodnje? Nije potrebno da znate mnoge ekonomske doktrine. Da biste to dokazali, potrebna je zdrava logika. Kada smanjite plate i penzije, ljudi neće štedeti na računima, računi moraju da se plaćaju. Gde će štedeti? Na potrošnji, u marketu, u prodavnici, na pijaci. Kada manje kupujete, proizvođači će manje snabdevati pijacu, markete, prodavnice. To znači - manja proizvodnja. Kada manje proizvodite, ili ćete smanjiti plate ljudima koji rade u proizvodnji, a sasvim izvesno i napraviti višak, odnosno otpustiti ljude koji rade danas u proizvodnji, u realnom sektoru. To su pitanja na koja mi ovde očekujemo odgovore.
Dakle, još jednom, da li možete da opovrgnete tvrdnju da će smanjenje plata i penzija dovesti do novog otpuštanja, naročito u proizvodnji? Hvala.