Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, hteo bih samo da kažem da je osnovno obrazloženje zbog koga smo podneli ovaj amandman da se privremeno smanjivanje osnovica za obračun isplata plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, odnosno plata zaposlenih javnom sektoru, predstavlja ekonomsku meru koja pokazuje da Vlada nema ni plana ni ljude koji mogu zemlju da izvuku iz krize.
Podsetiću vas samo na vaša obećanja što je samo jedan od razloga zbog kojeg je DS podnela ovaj amandman, a krenuću pre svega od 5.12.2013. godine, pre samo godinu dana. Premijer Srbije je dao izjavu da ima samo jedno obećanje da ćete kao građani živeti 2014. godine mnogo bolje. Citiram: „Uveren sam da će do sledećeg Božića boljitak osetiti svi građani, a ne samo političari i tajkuni“.
Ono što je definitivno danas ovde slučaj, da boljitak osećaju samo tajkuni, a pre svega oni koji nemaju obavezu da plaćaju porez i na kraju i političari koji danas čine ovu Vladu.
Mislim da nije ideja bila da ministrima u Vladi bude bolje i državnim sekretarima i stranci ili strankama koja je na vlasti, već svim građanima koji ovim smanjenjem plata i penzija zaista imaju velike poteškoće da prežive.
Danas smo imali prilike da čujemo da je samo 200 miliona iz budžeta izdvojeno za jedno, kako smo rekli, propalo preduzeće, „Srbijagas“ i isto tako da se zadužimo za još 200 miliona dolara kada je u pitanju „Srbijagas“. Dakle, zajedno, to je nešto manje od 400 miliona evra, a uštede koje se sabiraju kroz smanjenje plata i penzija su manje od ovog iznosa.
Dakle, ovde imamo veliki problem sa kupovnom moći tih ljudi kojima su smanjene plate i penzije. Šta ćemo sa studentima, a često su finansirani od strane penzionera? Imamo veliki problem i nebrojeno mnogo je onih koji se danas javljaju i nama kao predstavnicima građana zato što su zabrinuti. Roditelji više nemaju sredstava da ih šalju na studije, njihove bake i deke nemaju sredstava više da izdvajaju za njihovo studiranje. Imamo mnogo onih koji iz godine u godinu plaćaju sve skuplje školarine, a danas, jednostavno, nemamo mogućnost da pomognemo i izađemo u susret onima kojima je pomoć najpotrebnija. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Znate, celo popodne slušamo da ne štedimo dovoljno i da štedimo previše, pa slušamo da ulažemo, da plaćamo garancije i da ne plaćamo garancije, pa onda slušamo da se zadužujemo premalo ili se zadužujemo previše. Ako nećemo da plaćamo gas, kažite nećemo da plaćamo gas. Ne treba nam gas. Šta će nam gas u Srbiji? Ne treba nam energija u Srbiji, ne treba nam mazut u Srbiji. Nemoj da plaćamo to. Ne treba nam grejanje u Srbiji. To je fantastična ušteda. Ne treba našoj privredi gas, pa to je još sjajnija ušteda.
Pa, nemoj da budemo baš toliki demagozi i da govorimo kako je sada teško studentima, kao da nismo bili u partiji koja je sprovela privatizaciju, koja je roditeljima tih studenata uzela posao i imovinu. Znači, nije problem u tome. Nije problem u tome što se zaduživalo da bi penzije bile nerealne, nego je problem što sad pokušavamo da ih iznivelišemo.
Nemojte vi nama da govorite da je teško narodu u Srbiji. Znamo mi to, mi smo deo tog naroda. Mi se od tog naroda nikad nismo odvajali i ne odvajamo se. Mi tom narodu nikad nismo došli do toga da smo mu izvršili privatizaciju. Nismo mi tom narodu ukinuli besplatno školovanje kao najpogubnije u to vreme. Tih 2000. godina se govorilo o tome da je to relikt socijalizma, da je to nešto grozno. Pa, nismo.
Hajde da govorimo ovde i kada govorimo o amandmanima, govorimo o realnim stvarima, da li nam treba gas ili nam ne treba gas. Ako nam treba gas, moramo da ga platimo.
Osim Grada Beograda, sve lokalne samouprave u državi Srbiji duguju za grejanje. Da li da to plaćamo ili da ne plaćamo? Da isključimo grejanje Srbiji ili da ne isključimo grejanje Srbiji? Skoro sve fabrike, skoro sva industrija u Srbiji duguje za gas, duguje za energente. Da li da država subvencioniše proizvodnju ili da lepo otpustimo sve radnike iz preduzeća koja duguju za gas? Odmah, rešeno. Ni jednu subvenciju nećemo morati da damo, ništa, samo ćemo otpustiti stotinak hiljada ljudi.
Molim sve, zaista, da kada razmišljaju, kada govore, da se ne obraćaju svom ogledalu kako bi voleli da to izgleda, nego da se obraćaju narodu onako kako istina jeste. Teško je i radimo ono što moramo da radimo. Nije to strašno priznati, ali je strašno praviti se da je svet počeo juče. Hvala.

Zoran Babić ima reč, replika na izlaganje Balše Božovića. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću, na vremenu, na strpljenju i vama, gospodine predsedavajući, na dobijenoj reči.
Kod podnosioca amandmana je dosta toga dobro - stav, sigurnost, ali fali samo jedna komponenta, a ta komponenta je istina. Istina je na drugoj strani.
Rizikovaću da se ponavljam i ponavljaću sve dok istina ne bude izricana u ovoj Skupštini, a istina je na drugoj strani.
Tajkuni koje je podnosilac amandmana označio kao problem i kojima nismo naplatili porez, ja verujem da je to jedna vrsta autoprojekcije, zato što je, recimo, samo gospodinu Predragu Rankoviću Peconiju pre 12 dana, uz veliki rizik da mu poreske obaveze zastare, zato što Vlada do 2012. godine je okretala glavu na drugu stranu i nije se mešala u to, naplaćeno devet miliona evra poreza.
Dalje, Luka „Beograd“, Milan Beko, za 10 meseci ove godine naplaćeno 170.253.019 dinara. Za četiri godine vlade podnosioca amandmana je naplaćena četvrtina tog iznosa. Za četiri godine četvrtina iznosa od onoga što je naplatila ova Vlada Republike Srbije za 10 meseci? O čemu vi onda pričate? Koga označavate tu kao odgovornog što tajkunima nije naplatio porez?
Dalje, jedna od firma Marka Miškovića, sina Miroslava Miškovića, je „Mera invest“. Ukupan iznos duga 878.404.131 dinar. U periodu od 1. januara do 23. oktobra 2014. godine naplaćeno je jedva 163.000 dinara.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Vreme.)

Vreme, gospodine Babiću.

Završavam, iako neki dobacuju jer ne mogu da čuju to. Zaboga, hipersenzitivni su kada se spominje Miroslav Mišković i obaveze koje njegova porodica i njegova kompanija ima prema državi, a nisu naplaćene zato što nisu ni utvrđene. Država je bila takva i Vlada do 2012. godine gde nije ni želela da utvrdi porez Miroslavu Miškoviću.

Sve poslanike molim da, kada je reč o replici, poštuju vreme.
Znam da nije zgodno vas prekidati u pola rečenice, ali prilagodite nekako vreme svoje, odnosno svoja izlaganja sa vremenom.
Pravo na repliku, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Kao što je ministar Vulin rekao malopre da onaj ko je protiv ovakvog zakona, da je taj protiv gasa i da taj ne želi da se plaća gas i da mislimo da gas nije potreban Srbiji. Ne, mi mislimo da je gas potreban Srbiji, ali mislimo da mesečna primanja od 37.000 evra za direktora „Srbijagasa“ da to nije potrebno Srbiji. Tu se razlikujemo, gospodine ministre. I ne samo to, imamo nebrojeno mnogo primera danas.
Ako baš hoćemo da optužujemo za sve neki bivši režim, mi smo o tom režimu imali i što šta da kažemo, jer taj deo koji je predstavljao režim nije više u DS, ali možemo da pitamo koliko se samo za ove dve godine zaposlilo u kabinetu, na primer, Jorgovanke Tabaković kao guvernerke Narodne banke Srbije – preko 50 osoba sa astronomskim platama. To Srbiji ne treba. Devedeset ljudi je novozaposlenih u poslednje dve godine u Narodnoj banci Srbije. E to Srbiji ne treba i to je razlika između onih koji danas kreiraju političku scenu i nas koji se zalažemo da građanima bude bolje. Zato je DS protiv smanjenja plata i penzija, zato što ne možemo da dozvolimo i da ćutimo dok Vlada radi ovakve stvari.
I nismo protiv gasa nego smo protiv propalih preduzeća u koja se samo sipa kao u bunar koji nema dno. Mislimo da je loše što smanjujemo plate i penzije građanima Srbije, jer se na ovaj način privreda Srbije neće oporaviti, biće nam mnogo gore. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.