Zahvaljujem.
Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Milan Petrić i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, vidim da je na kraju dana nekima postalo i smešno, ali mislim da je većini građana Srbije ovo izuzetno tužno.
Od 1. novembra ove godine Srbija će biti zemlja sa najvećim prosečnim platama u Evropi, sa najmanjim prosečnim penzijama u Evropi. Srbija će biti zemlja na repu razvoja Evrope i zasigurno, zemlja koja pokazuje da nema Vladu, niti znanje, niti snagu da izađe iz krize.
Današnja diskusija pokazuje jednu veliku nervozu kod većine koja očigledno shvata da su ove mere iznuđene, jer nemamo Vladu koja može da nas izvuče iz krize, a želja je da se ceo teret prebaci na neko prošlo vreme, zaboravljajući da već gotovo dve i po godine bezuspešno Vladu vodi jedna ista koalicija, ovoga puta predvođena sa premijerom koji očigledno ne ume taj posao da uradi.
Da je Vlada ispunila svoja obećanja, da je Srbija dobila te fabrike koje su obećane, te investicije, danas bi ovde povećavali penzije i plate, danas bi se izdvajalo više novca za zdravstvo, za školstvo, danas bi u Srbiji manje njih štrajkovalo. Nažalost, po sve nas zajedno ova odluka o donošenju ova dva zakona će biti katastrofalna i verujem, biće mi izuzetno žao lično da se ovo neće završiti ovde u parlamentu, već siguran sam, na Ustavnom sudu, verovatno i u Strazburu, a vrlo moguće čak i na ulici. Verujem da sindikati u Srbiji znaju …

Nemojte da pominjete ulicu.

Verujem da sindikati u Srbiji ovih dana posmatraju …

Isteklo vam je vreme. Deset sekundi ste više govorili.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, SNS je preuzela odgovornost vršenja vlasti ne na ulici, ne paljenjem ove zgrade Skupštine i onda kada smo imali ispred zgrade Skupštine 100.000 ljudi nezadovoljnih, nesretnih, željnih promena koje je SNS i donela i 5. februara i 16. aprila 2011. godine iza tih skupova su naši omladinci, predvođeni  mojim kolegom Aleksandrom Jovičićem, sa ulica Beograda pomerili i zadnju plastičnu flašu. Nije ostao ni opušak, ni razbijen izlog, zato što mislimo da se promena vlasti vrši na biralištima i voljom građana Republike Srbije.
Mi nismo oni koji sa 6% vlasti grčevito prebrojava poslanike u Novom Sadu. Mi nismo oni koji sa 6% vlasti i dalje devastiraju jedan veliki, lep, možda i najlepši deo Srbije, oprostiće mi moji Šumadinci, a to je Vojvodina, držeći pokrajinske poslanike pod ključem ili ucenjujući ih ili ih kupujući.
To ne radi SNS nego ona druga kojoj su u glavi i u predizbornoj kampanji, kao što su bile u glavi Borku Stefanoviću ukrajinski scenario, bosanski scenario, rušenje, krv, samo da bi oni mogli da naprave još neku zgradu na Vračaru, samo da bi oni mogli da budu još bogatiji.
Gospodine predsedavajući, u najmanju ruku, u najmanju ruku morali ste da opomenete. Ova Narodna skupština je paljena jednom i nikada više, ova Narodna skupština je motor i generator promena, ova Narodna skupština je odraz volje građana Republike Srbije, a ne da oni koji toliko žale za blindiranim automobilima, za skupim računima, za još skupljim satovima, za još skupljim stanovima, za onim što im je vlast donela, a za vreme dok su građani Srbije grcali i bili sve siromašniji i siromašniji.

Zahvaljujem gospodine Babić.
Gospodine Babiću, vi ste svedok da na tako izgovorenu reč sam odmah reagovao. Jedino što, upravu ste, tako nešto zaslužuje opomenu, ali gospodin Šutanovac pokušava ceo dan da isprovocira predsedavajućeg da mu izrekne opomenu. Mi nismo želeli na to da reagujemo na takav način.
Zahvaljujem.
Molim?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Jel ste mene pominjali? Tražim repliku.)
Vas, ja kao predsedavajući. Nemate pravo na repliku na ono što kaže predsedavajući.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani ministri u Vladi u ostavci,  ja ću pokušati još jednom, poslednji put večeras da ubedim narodne poslanike Skupštine Srbije da glasaju protiv Predloga zakona koji predviđa smanjenje penzija našim penzionerima.
Ovde je rečeno danas, predstavnici Vlade su pominjali, poslanici napredne stranke takođe, da postoji ogromni broj zaposlenih u javnom sektori koji uopšte i ne dolaze na posao. Juče je na Odboru za finansije gospodin Babić rekao, ja sam bio prisutan, da u proseku čovek u javnom sektoru radi dva i po sata od osam predviđenih sati.
Moje očekivanje, poštovana gospodo bilo je, da se ovakvi viškovi u javnom sektoru evidentiraju imenom i prezimenom. Da vidimo ko je to ko radi pola sata, ko je to ko radi jedan sat, ko je ta osoba koja uopšte ne dolazi na posao, a zaposlena je u javnom sektoru?
Umesto ovakve vrste evidencija, šta smo imali danas i šta smo imali pre dva dana kada smo počeli raspravu? Imamo predlog da se protivzakonito smanje penzije našim penzionerima. Gospodo, penzije su stečeno pravo. U penzije ne sme da se dira. Ko dira u stečeno pravo, koja Vlada dira u penzije, ta Vlada dira u vladavinu prava i ta vlada krši elementarne principe pravde i pravičnosti poštovana gospodo.
Upravo ove principe pravde i pravičnosti krši Vlada koju danas vodi gospodin Aleksandar Vučić. Zato vas pozivam da glasamo protiv Predloga zakona o smanjenju penzija našim penzionerima. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS narodni poslanik Zoran Babić, uz jednu molbu, nemojte da pominjete ime gospodina Pavićevića kao što je on pomenuo vaše. Replika.

Gospodine Bečiću, ja mislim da smo mi slobodni ljudi. Ako ćete mi dati šta treba da govorim, ja to neću govoriti. Govoriću ono što mislim. Prema tome, molim vas, ovih 15 sekundi koje sam replicirao vama da ne računate u vreme.