Hvala poštovani predsedavajući.
Molim vas za malo pažnje, pročitaću vam, čuli ste kako glasi predloženi član 4, a pročitaću vam predlog koji smo mi dali kako član 4. treba da glasi – isplate penzija izvršene u skladu sa ovim zakonom smatraju se privremenim, a iznos umanjenja penzija postaje dug RS prema korisnicima penzija. Dug iz stava 1. ovog člana dospeva za naplatu 1. januara 2018. godine, a način izmirenja duga bliže se uređuje u skladu sa propisima koji regulišu javni dug RS.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Vlada je rekla – amandman se odbija iz razloga što je upravo predloženo da je umanjenje privremenog karaktera. Postavljam pitanje, ne usvajanjem amandmana kojim se briše krajnji rok, gde je tu privremenost? Uvodi se trajnost ovog zakona. Kaže – privremenog karaktera, jer za to postoji posebno važan javni interes koji se ogleda u potrebi očuvanja stabilnosti ekonomskog sistema države u uslovima finansijske krize, podmirivanje obaveza države i osiguranja, ne smetanog obavljanja svih državnih funkcija i zadataka.
Dakle, ovaj zakon se ne donosi u tzv. redovnoj situaciji, već u jednoj posebnoj, neredovnoj, pod znacima navoda, situaciji u kojoj država mora brzim, interventnim merama da otkloni negativne efekte finansijske krize, obezbeđivanjem sredstava za njihovo prevazilaženje.
Moram da iskoristim ovu priliku da vam pročitam obrazloženje, ako niste gledali, koje smo dali predlažući ovaj amandman - prava iz penzionog osiguranja su prava koja se stiču i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju su plaćeni doprinosi, pri čemu se prava iz penzijskog osiguranja stiču, ostvaruju i koriste pod uslovima i na način propisan zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Dakle, prava na penziju ne podrazumeva samo pravo da nekome bude isplaćivana penzija, već da ona bude isplaćivana u određenom iznosu, zavisno od toga koliko dugo i u kom iznosu je penzioner za vreme svog radnog veka bio obavezan da uplaćuje doprinose. Budući da je on svoju obavezu ostvario, sada ima pravo da mu penzija bude isplaćivana u iznosu koji je utvrđen na osnovu onoga što je uplaćivao fond. Način utvrđivanja visine penzija propisan je navedenim zakonom, te se jedino može na osnovu tog zakona trajno i konačno menjati visina penzije.
Čuli smo ovde primere kako je u nekim zemljama smanjenje penzija dalo efekte, ali nismo čuli sve podatke. U Rumuniji Ustavni sud je proglasio smanjenje penzija neustavnom i ta mera nije mogla da se primeni. U drugim državama u kojima su se smanjivale penzije, smanjivale su se linearno, znači svim penzionerima za isti iznos. Naša vlada je htela da izbegne to rešenje kako bi ublažila efekte ove mere prema onim penzionerima koji dobijaju manje od 25.000. To verovatno i deluje pravedno i socijalno odgovorno.
Vlada je u obrazloženju ovog zakona, govorio sam nešto u načelnoj raspravi o tome, uopšte nije koristila nikakav ekonomski jezik kada je pisala obrazloženje ovog zakona, nego jedan pravni tekst u kome govori, polazi se od Ustava, člana 1. koji govori da je Srbija država u kojoj vlada načelo socijalne pravde, da se polazi od principa solidarnosti i kako je ova mera srazmerna mera za ostvarivanje legitimnog cilja.
(Predsedavajući: Zahvaljujem gospodine Đurišiću, isteklo je vreme.)