Ako ćete svaki put da iskoristite svoje vreme za diskusiju da postavite 150 pitanja, onda nemam šanse da na njih odgovorim.
Poslaćemo vam novu fiskalnu strategiju u kojoj će biti sve objašnjeno. Ponavljam sledeće, od 2005. godine do dana, troškovi i svi rashodi budžeta, uključujući rashode na plate, na penzije, na kamate, na sve ostale elemente, sa isključenjem troškova, operativnih troškova koji su smanjeni su rasli neodrživo i bez osnova.
Dakle, 169 milijardi su povećane penzije, vanredno, bez osnova.
Mi se zbog toga i zbog stagnantnih prihoda i zbog padajućih prihoda u nekim periodima zbog porasta finansijske i fiskalne nediscipline nalazimo u situaciji gde je budžetski deficit porastao do neslućenih razmera.
Zašto je nastao dug? Kao što znate i u udžbenicima i u praksi Srbije, dug se dešava godinu, dve, tri nakon problema koji su finansirani, pa su se posle toga pretvorili u dug. Dug je porastao sa ispod 30% na preko 65% zbog finansiranja deficita sa jedne strane i jako velikim delom zbog aktiviranja garancija preduzeća u javnom sektoru koje nisu mogle da izvršavaju svoje obaveze.
Sve što smo danas rekli o „Srbijagasu“, na to se odnosi. Nije moguće u dve minute sve to objasniti.
Ja nisam političar. Nije moje da opredeljujem ovde odgovornost političkih partija, ali je moje da opredelim odgovornost u pojedinim vremenskim periodima i dešavanjima koji se vide u podacima i svemu ostalom.
Prema tome, fiskalna strategija će posvetiti posebnu glavu kojom će se objasniti geneza naših današnjih problema i neophodnost da se na njih osvrnemo i nađemo rešenja u svakoj od sfera gde su problemi nastali.
Probleme rashoda ćemo rešavati u stubu koji se zovu rashodi, probleme prihoda u stubu koji se zovu prihodi, probleme prošlosti u stubu koji se zove restrukturiranje preduzeća u državnom, odnosno svih bivših od društvenih do prihvatnih, do državnih preduzeća, a probleme javnih preduzeća u četvrtom stubu koji se zove javna preduzeća.
U svakom od njih imamo složen zahtevan program koji zahteva sve, od zakonske osnove do promene upravljanja, do promene kadrova i svega ostaloga.
Ne mislim da se bilo koji od tih problema može rešiti preko noći, ne mislim da se problemi prihoda mogu rešiti bez duboke reforme poreske uprave, ali sve to moramo da radimo zajedno. Ne možemo o svemu tome da razgovaramo danas, kada razgovaramo samo o zakonu, o privremenom smanjenju plata koji je neophodan, jer je nivo plata koji se danas nalazi u budžetu neodrživ, isto kao što je nivo penzija neodrživ.
Penzije, kao što sam rekao, iz budžeta finansiramo 251 milijardu razlike između doprinosa Fondu penzijskog osiguranja i troškova.
