Zahvaljujem.
Nije povređen Poslovnik, uopšte niko pežorativno nije spominjao poreklo nekog poslanika, niti neku susednu državu, a molim da reagujete jednako kada se pogrešno izgovara prezime ministra Selakovića. Nadam se da će vam to zasmetati. Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Neću nikome dati reč dok vi ne izgovorite vaše.

Gospođo predsednice, poštovani ministre, gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Pavićeviću, ostali ste dužni gospodinu Selakoviću odgovor, ostali ste dužni gospodinu Babiću odgovor, a sada ste i meni dužni odgovor – ko je taj volšebni notar iz Beograda koji je samo u septembru mesecu inkasirao 180 hiljada evra? Ako je to tako, ja ću odmah da idem da polažem notarski ispit i odmah prelazim iz advokature u notare, samo mi kažite koja je njegova adresa. Možda bi bilo dobro da se uortačimo, pa ćemo deliti po 90 hiljada evra mesečno. To je prihod kakav se ne ostvaruje ni u Americi, ja mislim da je čak i u Njujorku nemoguće napraviti toliki promet nepokretnosti i overiti toliko dokumenata, što je osnovni posao notara, i zaraditi toliki novac.
Neki dan sam razgovarao sa članom upravnog odbora naše komore, advokatske, i on mi je rekao da je neki advokat u Šapcu zaradio 80 hiljada, pa su mi onda rekli da je neko zaradio 50 hiljada evra. Kada sam mu malo pre poslao poruku da mi da imena, da mi pošalje iznose, nije se javio. Prestao je da se javlja, zato što treba samo zamagliti čitavu situaciju, otići predaleko, da onda ne bi mogli da se vratimo unazad.
Samo hoću da krenem od onoga što je početak i što je ishodovalo da mi danas raspravljamo o ovim izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti. Proletos smo mi advokati štrajkovali, odnosno obustavili smo rad. To je možda i posprdan izraz, ali je to tako, obustavili smo rad zato što su nam porezi bili obračunati usred fiskalne godine, sa novim rešenjem, išlo se sa povećanjem od 100, 200 i 300%. Tada sam ja tadašnjeg ministra finansija i sadašnjeg ministra pravde, gospodina Selakovića, zamolio da na sastanku sa advokatima što pre to razreše, da mi nastavimo da radimo, zato što jedan od stubova društva u toj podeli vlasti, a to je pravosuđe, mora da funkcioniše.
Sa tim se krenulo, ušlo se u razgovore i došlo se do određenih pomaka, do kontura nekog dogovora, da bismo mi odjednom dobili zahteve, rekao bih čak ničim izazvane, opet je broj jedan bio porez i odjednom se pojavljuje Zakon o notarima ili javnim beležnicima i kao treći zahtev ostavka ili smena ministra pravde. To mi, advokati, tražimo. Ja, kao advokat, naravno da ću glasati u svojoj komori, u svojoj zajednici, za ove zahteve zato što je onaj prvi najvažniji za mene. Ako ne glasam za taj prvi, onda ni onaj drugi, ni treći, neće biti usvojen i nećemo ući u rešavanje tog pitanja koje je goruće i bolno za mene, kao i za sve ostale advokate u Srbiji.
Otkud se tu odjednom sada pojavio taj zahtev za ostavku ili za smenu ministra pravde? Kakve veze naš esnaf ima sa ministrom pravde? Šta je to što je uradio ministar pravde a što nas ne zadovoljava i mi tražimo njegovu ostavku? Zakon o notarima. Taj zakon je donet 2011. godine, 5. maja, u isto vreme kada je donet i Zakon o advokaturi. I tada smo mi advokati štrajkovali ili obustavili rad, ne zbog poreza, nego zbog pokušaja da nam se uvedu fiskalne kase. I danas sam ja protiv toga i biću uvek, ali smo tada štrajkovali zbog toga. Nismo štrajkovali zbog Zakona o notarima. Jer, tada smo svi pričali da smo za Evropu. I sada su oni koji ističu da žele evropske vrednosti, da hoće da idemo u Evropu, protiv notarskog sistema.
Podsetiću da smo mi poslednja zemlja u ovom delu Evrope, dakle, u čitavoj Evropi postoje notari ili javni beležnici, koja je uvela javnog beležnika u pravni sistem. To smo odlagali u dva ili tri navrata, zbog raznoraznih razloga – zbog toga što mnogi nisu položili taj notarski ispit koji, podsetiću, nije lak, koji je komplikovan i potrebno je da postignete određene uslove, da završite mnogo škole, da imate iskustva, položeni pravosudni ispit da biste mogli da, nakon toga, kada se dokažete, postanete i notara.
Sada neko uporno pokušava da ovde sukobi nas advokate sa notarima, nas advokate sa ministrom pravde sve sa jednim ciljem – da kaša bude što gušća, da se što više ovde stvari destabilizuju, da dva meseca, odnosno danas je 55. dan kako moja kancelarija ne radi i sve zato što notari imaju ekskluzivno pravo da overavaju ugovore o prometu nepokretnosti.
Tražili smo ovim zahtevom koji je bio pre mesec i po dana da se to ekskluzivno pravo ukine, odnosno da se da svima, i nama advokatima i građanima koje su stranke u postupku da sami sastave ugovor o kupoprodaji.
Sada, kada ministar sa tim predlogom ode kod Vlade, Vlada prihvati i izglasa ovaj predlog, da ga nama poslanicima, opet to nekom ne valja. Sada, kada ste ispunili onaj zahtev koji smo mi postavili, sada je opet to malo. Možda će se tražiti i izmena Zakona o javnim nabavkama. Znate, kada date jedan prst, posle toga traži i ruku, tražiće vam još i više.
U poslovanju moje kancelarije, a i u poslovanju kancelarija mnogih advokata u Srbiji sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti je možda desetak posto. U mojoj kancelariji mislim da je 0,01%. Ne sećam se kada sam sastavio ugovor o kupoprodaji zato što ljudi to sami čine, uzmu pa prepišu od komšije kako to izgleda, ko je kupac, ko je prodavac, odnesu do suda i onda nastanu problemi.
Da bismo napravili jednu pravnu sigurnost bilo je potrebno uvesti notarski sistem. Kada smo pričali o izmeni Zakona o prometu nepokretnosti, ja sam tada apsolutno objašnjavao da notari imaju i materijalnu i profesionalnu odgovornost i obavezu da ono što sastave bude istinito, na zakonu zasnovano i, ono što ste vi čitav dan isticali, gospodine ministre, da takav javnobeležnički zapis ima izvršni naslov.
Zbog javnosti Srbije i zbog toga što je koleginica Martinović pokušala da to objasni, hoću da kažem da kada kupite kuću, kada kupite stan ili bilo koju drugu nepokretnost, to javni beležnik zabeleži kroz svoj zapis i nema potrebe da podnosite tužbu, dobili ste tog momenta izvršni naslov, dobili ste izvršnu presudu. Prevedeno na srpski, ko god da vam ospori pravo, vi imate mogućnost da ga izbacite iz tog stana ili iz te kuće. Naravno, to ide preko izvršnog radnika suda ili ide preko privatnog izvršitelja, ali to pokazuje koliko je snažno to što sastavlja notar.
Ovim predlogom koji ste dali odstupate sada od toga, dajete mogućnost i nama advokatima, spuštate cenu sastavljanja tog ugovora za 40% i na taj način ostavljate i nama mogućnost da se ugradimo u tih 40%, jer nemoguće je ispuniti sve ove tarife koje je danas gospodin Martinović čitao. Sastavljanje ugovora u Srbiji je 50 ili 100 evra, 200 evra je neki maksimum, to znaju sve kolege koje znaju taj posao, a ovde hoće da predstave da mogu da naplate 700 evra, odnosno 70.000, 80.000. To je potpuni nonsens, to je nemoguće u zemlji Srbiji, niti će ikada da se desi.
Dakle, dali ste nam mogućnost i dali ste mogućnost i samoj stranci da to uradi i pružili ste ruku svima nama. Sada je na nama da li ćemo mi to da prihvatimo ili nećemo. Sada pričam kao advokat.
Morate da me shvatite, gospodine ministre, teško je biti u mojoj poziciji i pričati, jer su mnogi advokati ovde i poslanici, ali ih sada nema u sali, mnogi su mogli da se jave da govore, pa se nisu javili, a sve mi se čini iz nekog straha da nešto ne kažu što misle, pa da posle toga imaju neke posledice, da ih prozivaju kao što su mene prozvali da sam ja navodno rekao kada smo pričali o notarima da su advokati secikese. To se plasiralo po nekim zajednicama advokata.
Ušao sam u Osnovni sud u Vranju kao narodni poslanik kod predsednika suda, da bismo se dogovorili oko rekonstrukcije, vi znate, ministre, o čemu se radi, i oko nameštaja koji je preko potreban, jer tamo ne može da se radi. Prijavljen sam i umalo nisam dobio suspenziju, jer je neko video narodnog poslanika i advokata Dragana Nikolića, ušao je u osnovni sud. Pa, da li ja imam slobodu kretanja? Da li ja mogu da se krećem i da ulazim u institucije Republike Srbije ili ne smem? Ko je to sada izmislio? Otkud i čemu to?
Takođe, novost koju ste uveli, a to je da od nagrade notara 30% ide u budžet, od onog čistog dela, neoporezovanog. To sa PDV koji je 20% iznosi 41,66%. To je prvi put sada da je nekome palo na pamet da se brine za budžet Srbije, palo da je potrebno od toga što se naplati od građana, ne ide sve u džep u onih 180.000 koje je izmislio gospodin Pavićević, nego ide u budžet Republike Srbije. To je ono na čemu treba insistirati. To je ono što treba reći i što treba građani Srbije da znaju. Od tih para će ići i za penzije, ići će i za plate u javnom sektoru i na taj način ćemo stvoriti sigurnost i siguran izvor prihoda, a nećemo radi kao što je prethodna vlast to činila, tako što smo uzimali kredite, trošili ih, a onda opet uzimali kredite da bi ih opet potrošili.
Još nešto. Ubeđen sam da ste sa ovim predlozima koje ste dali pružili ruku nama advokatima. Mislim da hladne glave u ova dva dana treba razmisliti o nekoliko amandmana koji su dati i koji su po meni suvisli, koji možda mogu poboljšati, a ja sam siguran da će poboljšati ovaj tekst zakona. Morate o tome dobro da razmislite, da prihvatite, jer ste pokazali veličinu, pokazali ste da niste osioni ministar, pokazali ste da niste bahati ministar.
Ovim što ste dali nama ovaj predlog pokazujete da shvatite životnu situaciju, shvatate da je đavo odneo šalu, da je postalo veoma ozbiljno, čak se i gospodin Borko Stefanović slaže sa mnom, što je meni posebno drago, imajući u vidu da ga cenim, da 55 dana jedna branša ne radi, da to urušava jedan sistem, neću da pričam i o pritvorenicima i o teškim krivičnim delima koja se čine. Život ne može da stoji dok advokati štrajkuju. Biće mnogo teško za sve te ljude koji su u pritvoru i za one kojima ne može da se izrekne presuda zato što nema advokata koji sme da prisustvuje.
Danas me je zvao klijent da odem u Apelacioni sud u Nišu. Ne mogu da odem, ne smem da odem. Možda ću sada posle ovog govora da budem suspendovan, pa neka. Ja sam 25 godina u advokaturi. Izgleda da su neki ljudi koji su se juče upisali u advokaturu, ne zbog toga što je vole, nego zato što hoće da imaju interes od nje, oni hoće da vode glavnu reč, da talasaju, da brane najgore i one koji hoće da destabilizuju Srbiju i ništa nije slučajno, gospodine ministre, i gospodin Sandulović i vraćanje pasoša. Dugo ja radim ovaj posao i veoma dugo radim krivicu i znam da to ništa nije slučajno. Sve je to povezano na jedan vrlo fini, gospodski način. Sada nam smeta ministar Selaković.
Vi ste ovde možda trideseti put, za one dve godine u prethodnom mandatu. Ja sam vam predvideo da ćete i u sledećem biti ministar. Kako ste počeli, bićete vi i sledeći put ministar. Ja sam ubeđen da to Srbija vidi. Znam da su ljudi kada su glasali na martovskim izborima za SNS i dali 50% glasova glasali za ministra Nikolu Selakovića, ministra pravde, da opet bude ministar pravde. Pošto idem na Hilandar sada za vikend, moliću Boga tamo za sve nas da se pomirimo, da budemo hladni i da budemo normalni, da volimo Srbiju i da prekinemo ovu agoniju i ovaj štrajk, a znam da ćete vi doprineti tome i hvala vam na tome.

Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika. Pomenuo je moje prezime.)
Pomenuo je vaše prezime bez ikakvog negativnog konteksta.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pogrešno me je protumačio.)
Nije vas pogrešno protumačio, samo traži ime čoveka. Vi odbijate da kažete ime, nastavićemo sutra kada budete došli do imena.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kad god neki reformski zakon stupi na snagu i počne njegova primena, ono što je zadatak svih nas političara, naročito vas iz Vlade, gospodine ministre, je da primena tog zakona bude u korist građana, da građani osete konkretni benefit od te reforme, tog reformskog zakona i njegove primene.
Nažalost, u poslednje dve godine građani ne osećaju puno koristi od reformi koje im pruža Vlada Srbije. Niste vi usamljen slučaj. To se dešava od finansija do legalizacije. Desi se požar, sukobi Vlade sa određenom društvenom grupom i onda ide izmena i dopuna zakona i to na svakih šest meseci.
Ono što je meni posebno zanimljivo u ovoj izmeni i dopuni zakona je član 5. i način na koji je Vlada došla do, ili vi došli do 30% nagrade koja ide državi, odnosno sudovima. Na osnovu kojih podataka ste došli do tih 30%? Imate li evidenciju o prihodima javnih beležnika?
Podneo sam amandman gde kažem da ovaj iznos treba da bude 50%. Možda ja nisam u pravu, ali vi trebalo kao vlast da nas razuverite, da se prekine diskusija sa opozicionim poslanicima i da se od njih traži da kažu koliki su ti iznosi. Ne morate da kažete jednog notara, kažite koliki je to iznos za sve notare u Srbiji, za 92 notara recite koliki su prihodi, pa da onda možemo da procenimo prosečno da li je prikladno da oni imaju takve prihode u danima kada se smanjuju plate, u danima kada se oduzimaju stečena prava penzionera, jer građani Srbije svakog dana mogu da dođu do različitih podataka, koji ne moraju biti tačni, o tome koliki su prihodi notara.
Hajde da nam vi, kao predstavnik Vlade, a kažete da Vlada drži konce u svojim rukama, kažete koliki su ti prihodi i da prekinemo raspravu koja nikuda ne vodi.
Pomenuli ste primer Francuske i da je tamo 90% nagrade prihod države, 80%, izvinjavam se. Rekli ste da postoje mnoga javna ovlašćenja notara u Francuskoj i javnih beležnika koja nisu ovlašćenja javnih beležnika u Srbiji. Samo niste pomenuli da u Francuskoj ima preko osam hiljada notara, a u Srbiji ih ima 92.
Mislim da je bliže Srbiji, približnije, da se uporedimo sa Hrvatskom. U Hrvatskoj je prilikom prometa nepokretnosti dovoljno da se overi potpis kod javnog beležnika. Nije potreban javno-beležnički zapis. To iznosi sedam evra. Kakav je život i standard u Hrvatskoj, a kakav je u Francuskoj i kakav je u Srbiji? Mislim da prema tome treba da se vodi Vlada, kada predlaže ovakva rešenja.
Trebalo je, gospodine ministre, kada ste krenuli u primenu ovog zakona da obezbedite veći broj javnih beležnika. Danas u Srbiji i građani i investitori čekaju po nekoliko meseci da bi dobili uslugu koja im je potrebna kako bi prodali ili kupili određenu nekretninu.
Dolazim iz Raškog okruga. U Vrnjačkoj Banji se čeka četiri meseca, na primer, a znate da je turističko mesto i da postoji potreba investitora da to bude što pre. To svakog dana mi narodni poslanici dobijamo od građana. To nije podatak koji dolazi iz bilo kakvih medija, koji su negativno nastrojeni prema Vladi.
Ovakvom primenom zakona, gospodine ministre, građanima se stvaraju samo novi problemi. Nema novog benefita za građane, nema boljeg standarda, nema bolje administracije koja će da olakša život građanima Srbije. To je zadatak svih nas u parlamentu, vas u Vladi naročito. Vlada zbog toga trpi ozbiljne kritike koje su, naravno, argumentovane, jer ne dajete nijedan podatak koji bi takve kritike pobio. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Meni je žao što uvaženi kolega Jovanović nije bio u sali kada sam ja davao konkretne podatke, ali ja nemam zaista problem da ih ponovim.
Ne postoji javno-beležnička kancelarija u Srbiji, među te 93, u kojoj se za sačinjavanje ugovora, u formi javno-beležničkog zapisa, čeka duže od 15 dana, pa bila to i Vrnjačka Banja koja se nalazi na području osnovnog suda u Kraljevu, a u Kraljevu postoji jedan imenovani javni beležnik, za koga znam da je član izvršnog Odbora javno-beležničke komore i koji čovek svoj posao radi dobro.
Pričati o četiri meseca, moram da vam kažem da, pre nego što sam to čuo prvi put, ne od vas, već od drugih vaših uvaženih kolega, za podatak, jedino sam čuo od predsednika jedne advokatske komore. Kada sam, kao gospodina Pavićevića, pitao – ko je taj čovek kod koga se čeka, prvo je rečeno do Nove godine, pa onda do 1. maja, nisam dobio odgovor sa imenom i prezimenom ko je taj čovek. Dakle, koji je to javni beležnik kod koga se čeka četiri meseca na sačinjavanje ugovora? To bih voleo da mi kažete i vi. Ja znam da postoji samo jedan javni beležnik na području osnovnog suda u Kraljevu i kod njega se ne čeka četiri meseca. U to sam apsolutno siguran.
Ima li podataka koliki su prihodi javnih beležnika? Hvala Bogu da ima. To jeste odlična stvar ovog sistema. Uz svo poštovanje prema mojim prijateljima advokatima, ni vi, ni ja, niti bilo ko u ovoj sali, ne može da nam kaže koliki su bili prihodi advokata. Ne može da nam kaže. Kao što rekoh, imam dosta prijatelja advokata, sa mnogima od njih sam studirao, sa mnogima od njih se intenzivno družim kada god imam vremena, nemamo taj podatak. Imamo kod onih advokata koji o svojim poslovnim aktivnostima vode knjige, koji su u sistemu PDV i oni to mogu da vam kažu. Kod najvećeg broja advokata, negde ih je otprilike oko 7.150, 7.160, koji su u sistemu paušalnog plaćanja poreza i doprinosa, taj podatak ne možete da dobijete. To je ono što je loše. Kod javnih beležnika možete.
Koliko znam, oni koji baratuju određenim podacima, taj podatak su dobili od Poreske uprave. Obratite se sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja i taj podatak dobijete. I dalje odgovorno tvrdim da onaj ko iznosi podatak da je jedan javni beležnik u jednom mesecu zaradio 180 hiljada evra, ne govori istinu. Pozivam na etičku odgovornost onoga ko je tako nešto rekao.
Da li sam ja neko ko je nadležan da za svakog od 93 beležnika, a uveren sam od sledeće godine i više u našem pravnom sistemu, vodim evidenciju koliko ko zarađuje? Apsolutno ne. To nije nadležnost ministra pravde, niti Ministarstva pravde. Za to postoje nadležne institucije, kojima kada se obratite, taj podatak možete da dobijete.
Zašto mislim da je dobro da taj podatak možete da dobijete? Već sam govorio o tome u prepodnevnom delu sednice. Zato što ste u situaciji da znate da javni beležnik ne može da primi gotov novac. Javni beležnik može da primi uplatu putem računa ili elektronskim putem, dakle karticom, na licu mesta. Kada mu platite uslugu, on vam izda fiskalni račun, bez ikakvih problema.
O čemu mi ovde govorimo? To je ovo što ste vi rekli. Kako se došlo do 30%? Došlo se prateći neka uporedna rešenja. Uz svo uvažavanje naših suseda i zemalja u regionu sa kojima imamo, hvala Bogu, dobre odnose, naš sistem nije uporediv sa hrvatskim sistemom. Hrvatski sistem se razlikuje. Čak i po zakonu iz 2011. godine, naš sistem je drugačiji od hrvatskog sistema. Ponosan sam što je on napredniji od hrvatskog sistema. Bolji je, i to nam kažu kolege iz Hrvatske. To ne moram da govorim ja. Postoje različiti modeli, postoje različiti koncepti delokruga nadležnosti javnih beležnika, Srbija se opredelila za ovaj koncept. Da li je on dobar, loš, najlošiji ili najbolji, to će svakako pokazati vreme. Na nama kao državi je da damo maksimum naših napora da ovaj sistem funkcioniše što je moguće bolje.
Mislim da imamo šansu da ga na zdravim osnovama gradimo dobro, a na dobro svih građana i cele naše države. Dobro je kada vodimo rasprave o nekim stvarima koje su od suštinske važnosti za funkcionisanje ovog sistema.
Još jednom tvrdim, vi ste ozbiljan čovek, vrlo dobro sarađujemo, od kada ste vi poslani, a ja ministar, da mi kažete gde se to čeka četiri meseca? Odgovorno vam tvrdim da to nije tako.
Javnog beležnika iz Kraljeva sam prvi put upoznao, sreo kada je polagao zakletvu. Reč je o čoveku koji je iz Beograda otišao da bude javni beležnik u Kraljevu. Zbog toga je jedna od predloženih izmena u ovom predlogu zakona i ta da ljudi iz Beograda, ako to žele i ako su spremni, mogu sutra da konkurišu i za javno-beležničko mesto, ne samo u Beogradu, već i u vašoj Vrnjačkoj Banji. Da tamo dođu zato što im nije stalo samo do toga da žive u Beogradu, a ovde dobijaju priliku da nešto za svoju poslovnu karijeru, ali i za društvenu zajednicu u kojoj žive, dobro urade. Mislim da je to dobro. Svako mesto u Srbiji, bez obzira na svoju veličinu, mora da ima makar jednog javnog beležnika. Mi ćemo se potruditi da to bude u što skorijem roku, a do tada će značajne delove tih poslova obavljati nadležni sudovi u tim mestima, a dolaskom notara i građani će shvatiti koliko im se pravda, odnosno dostupnost pravdi, kako se to stručno govori, približila.
Prema tome, još jednom kažem, voleo bih da čujem koje je to ime čoveka kod koga se čeka četiri meseca? Koliko mi je poznato, a ja sam tražio podatke od javno beležničke komore, za sva 93 javna beležnika, koliko se kod koga čeka, odnosno kada je najdalje zakazani termin za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti.
Verujte mi, nigde taj rok nije bio duži od 15 dana, uključujući i područje Osnovnog suda u Kraljevu. Izuzetno kompleksno područje, s obzirom da je Kraljevo grad, nekada opština sa najvećim područjem u Srbiji, dakle sa najvećom teritorijom je Kraljevo, ako se ne varam, tu ima i poslanika koji su iz tog kraja, dakle iz Raškog okruga. Imajući u vidu da onaj ko sedi u Kraljevu je nadležan i za Ušće, ali u ovom trenutku i za Vrnjačku Banju, govori dovoljno o tome koliko je to široko i veliko područje. To je područje na kome živi preko 180.000 ljudi, kada se saberu i Kraljevo i Vrnjačka Banja. Odgovorno tvrdim da se za sačinjavanje ugovora u formi javno beležničkog zapisa nigde ne čeka četiri meseca. Ne čeka se ni četiri nedelje.
Još jednom, zaista bih voleo da čujem ko je taj koji je zaradio za mesec dana 180.000 evra? Ono što je mnogo bitna stvar, i time zaključujem, izvinite ako sam suviše dugo odgovarao, ali mislim da je vredno reći, kada se uzme taj prihod i sabere, i kada se od njega oduzme koliko je plaćen porez na dodatu vrednost, samo u jednom mesecu, a meseci je 12, pa kada se od ovoga meseca, ako Narodna skupština prihvati predlog Vlade, uračuna i onih 30% neoporezovanog dela nagrade, videćete koliko je tu država zaradila, a da je u međuvremenu, a izaći ćemo i sa tim podatkom, koliko je radnika sudske overe iz sudova, dalo svojevoljno otkaz u sudovima, prešlo da radi kod javnih beležnika, i time rasteretilo budžet Republike Srbije.
Podatak koliko je ljudi koji nisu imali posao, bili su na birou, diplomirani su pravnici među visokoobrazovnim kadrovima, jedni od najbrojnijih na birou Nacionalne službe za zapošljavanje. Pozivam vas, doći ću u Vrnjačku Banju da odemo zajedno u Kraljevo, da odemo kod javnog beležnika u Kraljevo, i da ga pitamo na koliko se zakazuje zaključivanje ugovora.
Vi ste ozbiljan čovek, ja takođe, da odemo tamo, da vidimo, garantujem da priča od četiri meseca, 120 dana, da je to minimum devet puta duži period od perioda na koji se zakazuje zaključivanje ugovora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović, replika.

Zahvaljujem na odgovorima, ali mislim da nisu bili potpuni. Ja ću vama uputiti dopis koji sam imao od investitora, odnosno ono što sam od njega dobio.
Ne znam zaista ko je notar, i ne ulazim u to, govorim vam o tome kakve probleme građani imaju. On kaže da je ranije završavao za 15 minuta, a sada mu se zakazuje za daleko veći neki period, zakazuje mu se da prosto završi tu uslugu. O tome govorim, da to treba da bude vreme koje frontno, kao što je bilo u sudu, a ne da se toliko čeka, jer prosto mislim da svako čekanje na neki način građane dovodi u sumnju.
Nisam iz Vrnjačke Banje, ja sam iz Kraljeva, ali je to taj isti region. Zaista ne znam ni ko je notar, niti o tome govorim, govorim o tome šta su problemi građana na terenu.
Kažete da možemo da dobijemo na osnovu Zakona o dostupnosti informacija o tome koliki su prihodi. To su javna ovlašćenja, kao i u slučaju advokata, s tim, što sada imamo situaciju i sami ste to rekli, da jedan notar odnosno javni beležnik je zadužen za područje koje pokriva preko 150.000 građana. To je problem. Zato što mali broj javnih beležnika treba na neki način da opsluži veliki broj zainteresovanih građana. To je problem koji postoji i to je nešto što mora da se rešava. Ne može onda ta situacija da se izjednači. Kažem da bi kao odgovorna vlast trebali da imate te podatke. To ne treba da bude nikakva tajna, kao što nije tajna ni koliki su prihodi bili sudova za te iste usluge. Sada bi trebalo da imamo neku informaciju, barem okvirnu koliki su prihodi notara i da onda možemo da uporedimo i da znamo koliki deo nagrade treba da ide državi i sudovima.
To je ono što je potrebno da se uradi i to je bilo potrebno da se konačno utvrdi kako ne bi nailazili na ovakve situacije, da ide rasprava sa poslanicama opozicije koji tvrde jedno i imaju jedne informacije, kao i građani, a da vi tvrdite drugo, a pri tom da nemamo prave informacije. Trebalo je kao predstavnik Vlade da imate tu informaciju i mislim da bi na taj način prevazišli probleme. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Selaković.

Trudiću se da sada dam potpun odgovor, ali nisam imao potpuno pitanje.
Ako kažete da je neki investitor vraćen, odgovorno vam tvrdim da je to zbog toga što nije imao potpuno dokumentaciju. Upravo to jeste benefit javno beležničkog sistema, što se sankcioniše gradnja bez sve potrebne dokumentacije. Dakle, najverovatnije da je reč upravo o tome. Nije imao sve neophodne dozvole, došao je kod javnog beležnika, a javni beležnik na osnovu zakona ne sme da prihvati sastavljanje javno beležničkog zapisa pod tim uslovima.
Ako hoćete da prodate objekat za koji nemate građevinsku dozvolu onda sami snosite odgovornost tog pravnog posla. Najverovatnije da je upravo to uradio. Ne znam šta je uradio u konkretnom slučaju, ali vam odgovorno tvrdim, najveći procenat verovatnoće jeste upravo to.
Onaj ko se pojavio kod javnog beležnika, kome je rečeno – dođi za četiri meseca, verovatno je rečeno - i u ta četiri meseca pokušaj da obezbediš sve neophodne papire, svu zakonom predviđenu dokumentaciju da bi taj objekat mogao da bude na legalnom tržištu prometa nekretnina.
To je ono što je važno. Inače u suprotnom, da to ne radi javni beležnik, sa takvim objektom gde nema dozvola džaba nam javno beležnički sistem, imali bismo bujanje nelegalne gradnje koliko god hoćete.
Nije tajna koliki su prihodi kao što sam rekao, ali na moju veliku žalost i na žalost svih građana Srbije i vas, narodnih poslanika, mi ne možemo da dobijemo tačan iznos prihoda po osnovu sudskih taksi, jer se nigde u sistemu trezora nije vodila razlika između toga koje su takse uplaćivane za obične overe potpisa, koje samo za overe potpisa na ugovore o prometu nepokretnosti, a koje su pak takse plaćane za preduzimanje određenih procesnih radnji, recimo, taksa koja ide na tužbu, taksa koja ide na žalbu, za izvršenje itd.
Jednostavno to nemamo u sistemu trezora i ne možemo da izađemo sa tim podatkom. Mi kao država i pravosuđe imamo jedan drugi problem i uveren sam da ćemo relativno skoro izađi sa predlogom rešenja pred narodne poslanike. Naš veliki problem je što nama godinama naplata sudske takse ne prelazi 30%. U Srbiji godišnje se ne naplati 70% sudskih taksi. To je ono što je veliki problem. Nemamo uvid u to. Da imamo potpunu naplatu sudskih taksi, naš pravosudni budžet i budžet Srbije, početak rada javnih beležnika ne bi ni osetio, ali nažalost nemamo.
Susedna Makedonija ima jedno dobro rešenje, doneli su ga pre dve godine. Po tom rešenju podigli su naplatu sudskih taksi na preko 92, 93%. Normalno da nećemo ići ništa na prečac. Studiozno ćemo analizirati kako su to uradili, koji su bili neophodni koraci i mere da bi se to preduzelo. Ovo proverite još jednom, ako je investitor došao sa svim papirima nema šanse da ga je vratio da dođe za četiri meseca. Hvala.