Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovani ministre, članovi i predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, učešćem u raspravi o predlozima o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti poslanička grupa Socijalističke partije Srbije daje snažnu podršku Vladi Republike Srbije i premijeru Vučiću u pokušaju da se konačno definiše zakonski okvir upravo onoga što je u fokusu opšte javnosti i pažnje opšte javnosti već duže vreme, a to je promet nepokretnosti.
Premijer Aleksandar Vučić je nedavno izneo stav da su zahtevi advokature delimično osnovani. To je bio jasan znak da se mora konačno pristupiti izradi zakonskog okvira, kako će se promet nepokretnosti obavljati na efikasan način u skladu sa zakonom i, što je najvažnije, u skladu sa Ustavom. Ono što poslanička grupa SPS na ovoj sednici afirmiše, a istovremeno i traži od svih narodnih poslanika, bez obzira kojoj političkoj orijentaciji pripadaju, pozicionoj ili opozicionoj, jeste da se ono o čemu mi raspravljamo posmatra isključivo kroz prizmu zaštite interesa građana Republike Srbije, uspostavljanja pravne sigurnosti za građane Republike Srbije, ali ne samo za građane Republike Srbije, već i za sve potencijalne investitore koji žele da ulažu u Republiku Srbiju i pri tome da se svi zakoni koje mi donosimo moraju usaglasiti pre svega sa odredbama Ustava, da se moraju usaglasiti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima i, naravno, sa odredbama Zakona o advokaturi.
Ono na čemu treba posebno insistirati, jeste da je Vlada Republike Srbije, i u tom pravcu se daje Vladi podrška, prepoznala nešto što je logično i što je državi Srbiji, pa i svakoj uređenoj državi neophodno potrebno, a to je da su u jednom od stubova vlasti, konkretno sudstvo, neophodno potrebni i advokatura, koja je uzgred rečeno ustavna kategorija, i javno beležništvo koje kao institucija nije obuhvaćeno Ustavom. Advokatura predstavlja ne samo esnaf, već predstavlja instituciju kojoj je Ustav garantovao legitimaciju pružaoca pravne pomoći. Javni beležnici tu legitimaciju na osnovu Ustava nemaju i Ustavom nisu obuhvaćeni, ali je nesumnjivo da su na osnovu Zakona o javnom beležništvu neophodno potrebni u pravnom sistemu Republike Srbije, naročito imajući u vidu činjenicu da je kompletna vanparnična materija, naročito vanparnični postupak, na osnovu tog zakona i sudova preneta na javne beležnike. Zbog toga poslanička grupa SPS nikada neće podržati rivalitet između advokature sa jedne strane i javnih beležnika sa druge strane, jer takav rivalitet u ovom procesu nije prihvatljiv. Bolje rečeno, on je nedopustiv.
Ono što poslanička grupa SPS smatra kao osnovni cilj našeg današnjeg rada i kao jednu od najvažnijih političkih poruka, koja građanima Republike Srbije treba da bude upućena sa ove sednice, jeste da se moramo izboriti za vladavinu prava i za pravnu sigurnost građanima Republike Srbije koji su potencijalni učesnici u prometu nepokretnosti, odnosno potencijalni učesnici u pravnim poslovima koji za predmet imaju raspolaganje nepokretnostima.
U tom pravcu, poslanička grupa SPS će danas preko mene kao ovlašćenog predstavnika, a kasnije i u raspravi u pojedinostima, izneti predloge, za koje smatram da po kvalitetu mogu doprineti da se upravo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, podigne na još veći nivo kvaliteta. U tom smislu je poslanička grupa SPS podnela amandmane, za koje verujem, poštovani ministre, da će sa vaše strane biti pažljivo analizirani i da će ovi amandmani biti uvaženi jer su u duhu onoga što, ponovo ću istaći, poslanička grupa SPS smatra da je krucijalni cilj, a to je postizanje pravne sigurnosti i obezbeđenje vladavine prava.
Polazimo od toga, kada već govorimo o građanima, jer sve što radimo ovde moramo raditi u interesu građana, šta je to elementarno pravo građana kada su u pitanju zakoni o kojima danas raspravljamo. Elementarno pravo građana je da na osnovu svoje slobodno izražene volje ili, kao to mi pravnici kažemo, autonomije volje mogu zaključivati ugovore o prometu nepokretnosti, a to su u praksi u najvećem broju slučajeva ugovori o kupoprodaji i eventualno ugovori o poklonu. Iz ovog prava kao elementarnog prava građani kao učesnici u prometu nepokretnosti izvode i druga prava koja nesumnjivo građanima ne smeju biti uskraćena. Jedno od tih prava je da ugovor o prometu nepokretnosti sačine u pismenoj formi, a drugo je pravo potpuno slobodno opredeljenje ili slobodan izbor građana kome će poveriti sačinjavanje ugovora o prometu nepokretnosti, da li će ga poveriti javnom beležniku, advokatu, medijatoru, službi pravne pomoći, pravnoj klinici ili bilo kom drugom obliku koji podrazumeva instituciju pružaoca pravne pomoći. Zato mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo krajnje pozitivnu težnju da se u celosti, ponoviću, u celosti eliminiše ekskluzivitet javnog beležnika da sačinjava ugovore, a naročito kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti.
Zarad građana, poštovani ministre, izneću jedan primer, ilustracije radi. Te primere sam uzeo iz dva grada, Užica i Smedereva. To su gradovi koji imaju otprilike oko 100.000 stanovnika i godišnje se overi do 20.000 ugovora o prometu nepokretnosti. Možemo zamisliti koliki je onda taj broj ugovora koji se overavao u sudovima, a kada govorim o overama, govorim upravo o sudskim overama ugovora, koliki je taj broj bio u Novom Sadu, u Nišu, u Kragujevcu, u Beogradu sa blizu dva miliona stanovnika. Nesumnjivo veći, i to mnogo veći, imajući u vidu činjenicu da je sigurno 100% takvih ugovora overeno kroz legalizaciju ugovora, odnosno legalizaciju potpisa ugovarača. Upravo zbog toga je bilo apsolutno neshvatljivo da se u praksi pojavi zakon koji oduzima pravo drugim pružaocima pravne pomoći, neću stalno apostrofirati advokate jer to nije cilj moje poslaničke grupe, već svih vidova pružalaca pravne pomoći, pa i samih građana koji samostalno i samoinicijativno mogu sačinjavati takve ugovore.
Međutim, ova prava nisu jedina prava koja moraju biti garantovana građanima Republike Srbije kao potencijalnim učesnicima prometa nepokretnosti, već postoje i druga prava koja takođe moraju biti apsolutno zajamčena, odnosno apsolutno garantovana, a dva takva prava, koja mogu da se kumuliraju u jednom, jesu isključivo slobodan izbor, isključivo slobodno opredeljenje svakog građanina da se opredeli da li će ugovor o prometu nepokretnosti, koji je sačinio u pisanoj formi, overiti ili potvrditi. Radi se o dva potpuno različita pravna instituta. Radi se i u pravnoj teoriji, a i u pravnoj praksi, naročito sudskoj praksi, o dve potpuno različite kategorije.
Overa ugovora podrazumeva prostu i jednostavnu overu potpisa ugovarača na ugovor. Ona se zove legalizacija. Za veliki broj ugovarača, nesumnjivo najveći broj ugovarača overa potpisa na ugovoru je sasvim dovoljna u smislu legalizacije, kao oblika ili forme, ne samo ugovora, već stupanja ugovora u pravni saobraćaj, da na osnovu legalizacije, potpisa na ugovoru stranka ostvaruje druge prava.
Jedno od tih prava je upis svojine u evidenciju Službe za katastar nepokretnosti. Podsetiću da Zakon o državnom premeru i katastru ne traži potvrđivanje ugovora, već je dovoljna samo overa potpisa ugovarača na ugovoru kako bi titular prava svojine na osnovu ugovora upisao to pravo svojine u Službi za katastar nepokretnosti. Ono što su sudovi do sada radili, u toliko velikom broju slučajeva, koje sam napomenuo, ubuduće će, uvereni smo, raditi javni beležnici.
Mišljenja sam da se u javnosti stvorila jedna pogrešna, iskrivljena slika ili nerazumevanje o tome šta je solemnizacija, odnosno potvrđivanje ugovora i to je ono sa čim se i ja, i moja poslanička grupa SPS slaže u vašem uvodnom izlaganju, da solemnizovani mogu biti oni ugovori koji podrazumevaju poseban postupak potvrđivanja, koji podrazumevaju posebnu kontrolu ugovora i koji podrazumevaju predočavanje na posledice takvog ugovora.
Do sada su sudovi potvrđivali ili solemnizovali ne samo, kako ste to vi naveli ugovor o doživotnom izdržavanju, gde je autonomija volje zastupljena na taj način što primalac izdržavanja ističe želju da davaocu izdržavanja na ime pružene nege, pomoći, brige i ostalog, nakon njegove smrti ostavi u svojinu kompletnu ili deo imovine sa kojom je raspolagao kao vlasnik.
Tada je zaista sud zakazivao ročišta, pozivao stranke, predočavao stranke šta je posledica jednog takvog ugovora, naravno prethodno čitao ugovor. Ukoliko postoje određeni propusti upućivao na otklanjanje tih propusta i na kraju potvrđivao odnosno solemnizovao ugovor o doživotnom izdržavanju. Ali, to nije jedini ugovor, solemnizovani su, recimo i ugovor o raspodeli imovine za života ostavioca. Svako od nas ima pravo na to da za svog života odluči da raspodeli svoju imovinu svojim naslednicima, svojim potomcima i taj ugovor se takođe potvrđuje na isti način i po istom principu.
Međutim, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da oba ova prava i pravo na legalizaciju, kao overu potpisa i pravo na solemnizaciju, moraju biti garantovana građanima Republike Srbije i da u tom pravcu ne sme biti diskriminacije jer Ustav Republike Srbije propisuje kao garanciju zabranu diskriminacije. Imajući u vidu, da je veliki broj građana, kao potencijalnih učesnika u prometu nepokretnosti opredeljen za legalizaciju odnosno overu potpisa, onda je to neko pravo koje i zakon treba jasno da precizira i jasno da definiše.
Postavlja se pitanje šta ukoliko se u situaciji kada se građanin obraća advokatu, ili drugom pružaocu pravne pomoći, kome nadoknađuje svoju uslugu, shodno tarifi koja je propisana zakonom, nakon toga vrši solemnizaciju plaćajući ponovo tu istu naknadu. Mi smatramo da to opterećenje građana ne treba da postoji i smatramo da u toj situaciji tarifa javnog beležnika za overu potpisa mora biti primerena i mora biti nastavljena kroz praksu koju su ranije činili sudovi.
Na kraju krajeva, postoji veliki broj investitora koji angažuju svoje advokatske kancelarije ili advokatske kancelarije u Srbiji, kao što je to u većem broju slučajeva bilo u Beogradu, gde se traži isključivo legalizacija, odnosno overa potpisa ugovora, ali ne i solemnizacija.
Ova dva oblika ugovora, ove dve forme ugovora, moraju biti ravnopravno i ravnomerno omogućene građanima Republike Srbije, bez bilo kakvog favorizovanja kako u korist legalizacije, tako i u korist solemnizacije, već isključivo na osnovu slobodnog izbora, slobodne volje ugovarača.
Nadamo se da ovakvi predlozi imaju i te kako smisla, jer bi se u suprotnom na neki način pomalo i obesmislio cilj zakona. Postoji opasnost vraćanja ekskluziviteta javnog beležnika ili javnom beležniku i zbog toga poslanička grupa SPS podržava da se na osnovu upravo ova dva prava, prava na izbor građanina, da li će da traže overu potpisa ili će da traže potvrdu ugovora, taj izbor izbor odnosno to prihvati, garantuje i realizuje.
Zarad informisanja građana, solemnizacija jeste neophodno potrebna u određenim situacijama kada je neophodno potrebna intervencija državnog organa, recimo suda, bilo ko od potencijalnih učesnika u prometu nepokretnosti koji ima za to pravni interes može da traži potvrđivanje odnosno solemnizaciju i u tom pravcu javni beležnik mora da preduzme sve ono što je zakonom propisano da se takav pravni posao, odnosno ugovor solemnizuje. Kao što je slučaj kod određenih situacija gde su u pitanju stambeni krediti ili ugovora o kojima smo razgovarali.
Nešto što ne smemo zaboraviti jeste odgovornost i advokata i javnih beležnika. Javni beležnici odgovaraju strankama, celokupnom svojom imovinom za štetne posledice koje bi se strankama mogle, njegovim nesavesnim radom pričiniti. Istini na volju, mi nemamo imovinsku kartu javnih beležnika, ne znamo sa kojom imovinom raspolažu. S druge strane, advokati odgovaraju za štetne posledice koje bi eventualno pričinili građanima na osnovu osiguranja i to obaveznog osiguranja za sve štete koje se u takvim situacijama pričine.
Dakle, odgovornost i jednog i drugog vida pružaoca pravne pomoći ne sumnjivo postoji, ali postoji i drugi kontrolni mehanizmi ovakvih ugovora. Poreska uprava kontroliše ugovore o prometu nepokretnosti samo u pogledu onog dela obaveznog elementa ugovora, shodno odredbama Zakona o obligacionim odnosima, koji ukazuje na kupoprodajnu cenu. Tako da se ugovarači mogu sporazumevati i dogovarati za bilo koju cenu, pa i najmanju, poreska uprava će intervenisati i utvrditi poresku obavezu na osnovu stvarne tržišne vrednosti nepokretnosti koja je predmet tog ugovora.
Ono što nam se čini jeste činjenica da stoji opravdanost da se moraju preduzeti sve mere sprečavanje zloupotrebe u pogledu višestrukog zaključivanja ugovora, jer smo nedavno bili svedoci da jedan prodavac prodavao istu nepokretnost nekoliko puta, da je nepokretnost preprodavana i da je na taj način činjena šteta građanima.
Moram podsetiti da je od 2010. godine u sudovima uveden sistem i to centralizovan sistem, centralizovana baza podataka koju je Libra uvela gde se od 2010. godine više ne može desiti da se jedna ista nepokretnost preprodaje, odnosno da se vrši kontrola. To je u uvodnom izlaganju argumentovano i činjenično, tačno, odnosno ono što stoji u praksi.
Na kraju ono što smatram da je neizostavno potrebno pomenuti jeste činjenica da Vlada Republike Srbije nesubjektivizuje i ne ispoljava subjektivitet prema bilo kome, ni prema advokatima, ni prema javnim beležnicima. To ne čini ni moja poslanička grupa SPS. Ono što sam rekao da rivalitet između advokata i javnih beležnika ne sme da postoji, to je činjenica i ne sme da postoji.
Sa druge strane, ono što je jako važno, važno je da građani znaju da Vlada Republike Srbije ne želi ukidanje advokature, kao što ni advokatura ne želi da destabilizuje državne temelje, odnosno pravno ustrojstvo Republike Srbije. I advokatura i javno beležništvo i ostali pružaoci pravne pomoći imaju samo jedan cilj i u tom cilju moraju da rade, a to je pravna sigurnost i ponovo vladavina prava.
Zbog toga smatram da su razlozi koje sam izneo dovoljni da amandmane koje smo predložili, kao i predloge i sugestije, kao krajnje dobronamerne, koje smo izneli, prihvatite sa uvažavanjem i razumevanjem.
Isto tako, poslanička grupa SPS smatra da se ne može dovoditi u situaciju da državni aparat ne funkcioniše toliko dugo, da se ne možemo ni u kom slučaju dovesti u situaciju paralizovanja sistema vlasti, u ovom slučaju, jednog od stubova vlasti, a to je sudstvo, i da država u tom pravcu mora da reaguje, jedna od pravih reakcija jeste upravo podrška zakonima …