Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.11.2014.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/361-14

2. dan rada

04.11.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 14:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik, dr Blagoje Bradić. Izvolite.
...
Zajedno za Srbiju

Blagoje Bradić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani koji pratite prenos ovog skupštinskog zasedanja, ja ću u narednih par minuta pokušati da dam komentar svoj iz svoje poslaničke grupe na ova dva predloga zakona koja su ovde na dnevnog redu, to je Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji dolazi normalno u skupštinsko zdanje po hitnom postupku.
Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva moji prethodnici su već napomenuli da trenutno u Srbiji postoje dva zakona koji se bave ovom tematikom, to je Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva i Zakon o evidenciji u oblasti zdravstvene zaštite.
Neophodnost donošenja ovakvog zakona proizilazi iz činjenice da je razvoj informacionih tehnologija i potreba da se na jedinstven način uredi zdravstvena dokumentacija i evidencija, neophodnost donošenja ovog zakona, kojim se uvodi integrisani zdravstveni informacioni sistem.
Ono što je benefit u vođenju ovog informacionog sistema i načina evidencija svih podataka koji se tiču lečenja ljudi u Srbiji je da na jednom mestu ćemo imati objedinjene sve zdravstvene podatke o licu, tj. osiguraniku, te je lečenje na taj način brže i efikasnije jer možemo da koristimo dokumentaciju bez da pacijent to čuva i donosi kod lekara, tako da lekar može u trenutku da ima kompletnu sliku o tome šta pacijent ima kao terapiju, od čega je bolovao i koje su sve analize rađene.
Drugi benefit informacione tehnologije je precizno vođenje evidencije o toku lečenja svakog od pacijenata koji se javi za lekarsku pomoć i to može da se koristi kod eventualno učinjene lekarske greške i nekog nehata, da bi se utvrdilo činjenično stanje. To je jedan od benefita, znači, praćenja rada zdravstvene službe.
Treće, a ne najmanje važno je efikasnost u radu zdravstvenih timova kod tretiranja bolesnika, jer sada lekari naročito u osnovnom zdravstvu mnogo vremena gube na administriranju, što se gubi uvođenjem elektronskog kartona i elektronske zdravstvene knjižice, znači, elektronsko vođenje tih podataka i to je jedan od benefita da se rastereti onako opterećeni timovi zdravstvenih radnika.
Međutim, svaka inovacija susreće se sa mnogim izazovom i to pre svega kada govorimo o pitanju zaštite i bezbednosti podataka u kompjuterizovanim informacionim sistemima, naimajući u vidu odredbe zakona koji preciziraju put i način podnošenja izveštaja i informacija od zdravstvenih ustanova, privatnih zdravstvenih ustanova, ambulanti, preko instituta i zavoda za javno zdravlje do Instituta za javno zdravlje osnovanog na nivou Republike do Batuta. Znači, mnogo ljudi u tom lancu prenose informacije, ima dodira sa tim podacima, moguće su potencijalne zloupotrebe i vrlo je bitno regulisati zakonom postupanja i način ophođenja sa svim tim podacima o svakom pacijentu ponaosob.
Osnovni problem koji treba da reši ovaj zakon je poštovanje obima i kvaliteta ljudskih prava, pre svega, pravo na privatnost i pravo na poverljivost. Pravo na privatnost je zagarantovano Ustavom u članu 42, to je pravo na privatnost pacijenta.
Pored prava na privatnost kod pregleda i intervencija ima pravo i na poverljivost i privatnost informacija o zdravstvenom stanju porodice, o zdravstvenom stanju ličnom, porodičnim prilikama, toku lečenja, znači, jedno od dva prava koje treba da štiti ovaj zakon i drugo pravo na poverljivost podrazumeva čuvanje podataka o pacijentu, njegovom zdravstvenom stanju, kao profesionalnom, tj. službenu tajnu.
Ovim predlogom zakona predviđene su upućujuće norme na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je donesen 2012. godine. Koliko ja imam informaciju novi Predlog zakona je u proceduri, a po komentaru gospodina Rodoljuba Šabića, ovaj zakon ima manjkavosti, on je bio adekvatan u vremenu kada je donošen, ali novo vreme daje nove zahteve i potrebno ga je promeniti i to se očekuje, valjda je taj zakon stigao do Vlade Republike Srbije.
Vrlo je bitan zato što tim zakonom, Zakonom o zaštiti podataka o ličnostima, je urađeno da, pod jedan, podaci o zdravstvenom stanju spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka, što je vrlo bitno za ovaj zakon o kome raspravljamo. Z Zatim, podaci koji se odnose na zdravstveno stanje se obrađuju na osnovu slobodnog pristanka lica, osim ako zakonom nije drugačije uređeno, to je isto obuhvaćeno ovim zakonom. Treće, obaveznost obaveštavanja o obradi, pa tako saglasnost pacijenta podrazumeva da je obavešten o svim podacima, razlozima i okolnostima zbog kojih se prikupljaju podaci.
Vrlo bitna stavka u ovom zakonu je način arhiviranja i mere zaštite podataka o zdravstvenom stanju, uz prethodno pribavljanje o mišljenju Poverenika. To uređuje Vlada Republike Srbije i to Uredbom o zaštiti osetljivih podataka o ličnostima.
Sad smo došli do jednog dela gde je osnovna zamerka. Znači, iz ovog prethodnog što sam rekao proizilazi da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti krovni zakon u okviru koga treba da se kreću odredbe ovog zakona. Da bi Zakon o zaštiti podataka ličnosti bio primenjiv, mora da se donese uredba Vlade o zaštiti podataka o ličnosti, koju Vlada još nije donela. Sada imamo ovde u skupštinskoj raspravi zakon o kome raspravljamo, koji se oslanja na zakon za koji je rečeno da treba da se menja, jer postoje novi momenti i treba da bude usklađen sa vremenom u kome živimo. Znači, zakon iz 2012. godine je podložan promeni i trenutno je u proceduri.
Bojim se da usvajanjem ovakvog zakona, bez amandmana koje smo mi podneli želeći da pomognemo da ovaj zakon bude korektniji, to jest da bude upotrebljiviji, da će zakon biti nedorečen i da ćemo vrlo brzo nakon donošenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti morati da radimo izmenu ovog zakona i da imamo novi predlog i novo zasedanje.
Znači, moja intervencija kod ministra i predlagača je da ozbiljno uzme u razmatranje naše amandmane, jer mislim da sa tim amandmanima ovaj zakon, koji je neophodan, jer ako hoćemo da imao elektronski karton, ako hoćemo da imamo elektronsku knjižicu, moramo da imamo zakon koji uređuje te odnose, i način čuvanja podataka, da razmotrite amandmane i da ih prihvatite.
Drugi zakon o kome danas raspravljamo je Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. On se odnosi na Upravni i Nadzorni odbor, znači, na članove koji govore o Upravnom i Nadzornom odboru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kao što su moje kolege već rekle, Republički fond za zdravstveno osiguranje je fond kojim se finansira lečenje osiguranika u Republici Srbiji i on se bazira na tzv. Bizmarkov model. To je da svi oni koji su radno sposobni uplaćuju određenu količinu i procenat svojih primanja u određeni fond, a onda, prema potrebama svih osiguranika, se taj novac koristi. To pravo važi za sve vreme dok se uplaćuju doprinosi. Poenta je da svi moraju da plaćaju doprinose. U našoj zemlji su to oni koji su radno angažovani ili su osigurani preko radno-angažovanih ili, pak, država za određene kategorije preuzima obavezu da plaća to učešće u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Upravni i Nadzorni odbor su na osnovu analiza formirani i njih čine predstavnici onih grupacija stanovništva koje daju novac u Fond, koji pune Fond, prosto rečeno, i to su - predstavnici radno-angažovanih, to su predstavnici sindikata koji imaju preko 50.000 članova, referentnih sindikata, oni imaju 14 predstavnika; onda imate dva predstavnika iz privatnog sektora; dva predstavnika poljoprivrednika; imate jednog predstavnika iz invalida rada i imate dva predstavnika penzionera. To je 21 član.
Predlog Vlade je da to, zbog racionalizacije, uštede, se smanji na sedam članova i to je u redu. Mogu ove kategorije, koje sam sve naveo, da se smanje proporcionalno na sedam, ali Vlada predlaže da od tih sedam članova, četiri člana budu predstavnici Vlade, a tri predstavnici osiguranika, tj. onih ljudi koji pune taj budžet. Znači, Vlada želi da kontroliše sredstva preko Upravnog odbora, jer bez Upravnog odbora, sredstva fonda Vlada ne može da kontroliše. Znači, to kontrolišu osiguranici, tj. oni ljudi koji uplaćuju novac u Fond.
Vlada kontroliše republički budžet, to je sasvim drugačiji izvor finansiranja, a ova sredstva Fonda kontrolišu oni ljudi koji pune taj Fond tim sredstvima. Ovim idemo na to da oni koji pune budžet Fonda nemaju odlučujući glas u kontrolisanju, tj. u upotrebi tih sredstava republičkog Fonda, nego će to Vlada preko svoja četiri predstavnika, i verovatno preko predstavnika Upravnog odbora, normalno je, pošto imaju većinu i u Upravnom odboru, da izaberu i predsednika Upravnog odbora od ta četiri predstavnika da direktno kontroliše trošenje sredstava.
Neko kaže – da, to je dobro, neko kaže – nije dobro. Ja mislim da nije dobro. Mi smo pre tri meseci, cenjene kolege, imali raspravu o tome da u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje imamo višak para, 300 miliona evra, to je 30 milijardi, da to treba da se prebaci u penzioni fond. Jedini način da Vlada taj novac iz Fonda zdravstvenog osiguranje prebaci u penzioni fon je bila skupštinska odluka. Jedino Skupština to može da uradi. To Vlada ne može.
Ako prihvatimo predlog Ministra zdravlja da se izmeni sastav Upravnog odbora, dozvoljavamo da Vlada preko Upravnog odbora može direktno da kontroliše novac Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To bi bilo u redu, ali je problem u obrazloženju ministra finansija.
Ako se sećate te rasprave u Skupštine, kada smo mi iz opozicije rekli da to nije dobro, da nije dobro skinuti novac Republičkom fondu, obrazloženje je bilo da je to učinjeno na osnovu pravilnijeg i racionalnijeg utroška novca Republičkog fonda, naročito kod javnih nabavki i da je tu ušteđeno 30 milijardi ili 300 miliona evra.
Mi smo to prihvatili kao nešto što je validna informacija, ali kod rebalansa budžeta imamo drugu situaciju. Imamo situaciju da je u budžetu Republičkog fonda 236 milijardi smanjeno na 220 milijardi. To bi bilo u redu, jer je to onih 30 milijardi koje su predviđene na godišnjem nivou, ali obrazloženju smanjenja imamo linearno smanjenje svih pozicija budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, jer, po onome što nam je tada rečeno, bilo je da se skinulo samo na javnim nabavkama – sanitetski, ugradni materijal, lekovi. Oni su ovde skinuli i rehabilitaciju itd, da sad ne nabrajam i da ne oduzimam vreme. Znači, linearno su sve skinuli. Bilo je logično da se skine na poziciji plata, smanjenje od 10% i na poziciji onih dobara koji idu na centralizovanu javnu nabavku.
Da vas podsetim, ima ovde dosta lekara, ne idu sva dobra koja se koriste kod lečenja pacijenata na centralizovanu javnu nabavku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranjem, nešto rade i zdravstvene ustanove. Znači, te pozicije bi trebalo da ostanu iste.
Sad izgleda ni to nije dovoljno, već sad treba puna kontrola sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Da li treba da dozvolimo da Vlada, mimo onih u čije ime i mi sedimo ovde, koji su upravnom odboru, donosi odluke kako će da se troši novac u Republičkom fondu? Šta može da se desi? U vreme ekonomske krize, u kojoj se mi nalazimo, može da dođe do neravnomerne preraspodele sredstava. Da li to znači da će ono što nije dobro u centrima Niš, Novi Sad, Kragujevac, Beograd biti manje finansirano ako imamo manje para da bi centri bili zadovoljeni? Ja postavljam pretpostavke, ne mora da znači da sam u pravu. Samo kažem da moramo dobro da razmislimo da li ćemo dati glas ovom predlogu Vlade, jer time lišavamo pravo onih koji daju novac da odlučuju o trošenju tog novca.
Da promenimo strukturu – da, da smanjimo broj – da, a da li da isključujemo odlučujući glas onih koji daju novac da odlučuju o tom novcu ili ćemo dati da to radi dnevna politika, ma ko bio na vlasti? Ovo što mi sada donosimo, to će trajati ne samo za mandate ove Vlade, već i sledeće i sledeće i sledeće, pa vas stoga molim da u daljoj raspravi malo izanaliziramo ove teze koje sam ja izneo i da eventualno amandmanima popravimo predlog.
U redu racionalizacija, ali bi ušteda, pravdanje ovog Predloga zakona uštedom koja će da se napravi ako upravni odbor ima umesto 21 člana ima sedam članova, to meni nešto ne drži vodu. U krajnjoj liniji, ti ljudi koji su u upravnom odboru, oni su ti koji pune taj budžet Fonda. Vlada koja se pravda da hoće da ima kontrolu nad upravnim odborom time što kaže da oni daju novac u Fond, da, daju za one kategorije osiguranika za koje su dužni da uplaćuju doprinose, jer doprinose u Bizmarkovom sistemu moraju svi da plate, pitanje je samo ko daje novac. Za određene kategorije građana Srbije, Vlada je dužna iz budžeta, takve su odluke, takvi su zakoni, da daje novac.
Molim vas da još jednom razmislimo i u diskusiji iskristališemo najbolji predlog koji će biti na dobrobit svih građana Srbije. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Bradiću.
Reč ima narodni poslanik mr Zlata Đerić.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, mi smo danas dobili dva predloga zakona - Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, gde se faktički menjaju dva člana 222. i 225. i Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Obično to zovemo tehničkim zakonima koji pomažu da se jedna ovako važna oblast, kakva je javno zdravlje i kakvo je uopšte zdravstvo u Srbiji, bolje i modernije uredi.
Prvi Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju u stvari predviđa u ova dva člana da se menja broj članova u upravnom i nadzornom odboru. U potpunosti podržavam ovu promenu, zato što se racionalizuje broj članova, smanjuje se broj sa 21 na sedam u upravnom odboru i sa sedam na pet u nadzornom odboru. Naravno, to bi trebalo da rezultira bitnim uštedama, finansijskim uštedama, ali pre svega, trebalo bi da doprinese efikasnosti rada i upravnog i nadzornog odbora.
Ono što, takođe, smatramo racionalnim, to je da je ovde veći uticaj države na funkcionisanje Republičkog fonda za zdravstvo. Obzirom da je budžet vlasništvo, uvek tako kažem, budžet je vlasništvo građana Republike Srbije, koji se u jednom mandatu poveri Skupštini i Skupština izabere Vladu koja će time da upravlja. Dakle, svi smo za to odgovorni i taj stepen odgovornosti ne treba da bude nešto u šta treba stalno da iskazujemo sumnju. Mi treba to da pratimo. Mi smo dali poverenje jednoj Vladi i očekujemo da ona radi u najboljem interesu građana, a ukoliko to ne bude slučaj, sledeći izbori donesu neke nove ljude.
Nikada budžet nije idealno raspoređen. Nikada budžetska sredstva nisu dovoljna i uvek ćemo se oko toga prepirati, kako ih je trebalo rasporediti. Apsolutno tvrdim da u Srbiji svi znaju da naprave reprezentaciju, da naprave Vladu i da rasporede budžetska sredstva. Svako pojedinačno to čini na najbolji način, naravno iz svog ugla.
Dakle, Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno o izmenama ova dva člana i ovu novu uštedu i novu ponudu Nova Srbija će podržati u danu za glasanje, jer zaista želimo da vidimo i u kvalitativnom smislu bolje rezultate kada stupi na snagu ovaj zakon.
Pozdravljamo i to da će biti predstavnici najdominantnijih, odnosno najbrojnijih kategorija među članovima upravnog odbora i da će na taj način direktno moći da utiču na zdravstvenu politiku.
Što se tiče Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, taj zakon smatramo veoma važnim i smatramo da će u skladu sa napretkom savremenih tehnologija omogućiti ono što je u zdravstvenom sistemu veoma važno, a to je kvalitetniji i brži protok informacija.
Ovaj zakon donosi nekoliko znatnih kvalitetnih promena u vrsti i sadržaju u vođenju zdravstvene evidencije, pa i u odgovornosti prema toj zdravstvenoj evidenciji koja se vodi. Naravno, propisuju se konkretni rokovi i sakupljanja i čuvanja dokumentacije. Zdravstvena dokumentacija je veoma važan segment jednog društva. Zdravlje je najbitniji resurs jednog naroda i ovakva evidencija je vrlo važna u svakom smislu. Pre svega, rokovi čuvanja, gospođa Slavica Đukić Dejanović je govorila upravo o tome, su izuzetno bitni i u forenzičkom smislu.
Ono što je veoma važno, odredbe člana od 44. do 49, osnovni smisao postojanja zakona jeste da obezbedi dostupnost zdravstvenih podataka svim činiocima zdravstvenog sistema. Osim dostupnosti zdravstvenih podataka, bitan je i kvalitet tih zdravstvenih podataka. Inače, zakon kao osnovna načela proklamuje, kako smo prepoznali: načelo obaveznosti, načelo srazmernosti i svrsishodnosti, načelo zaštite podataka o ličnosti, načelo kvaliteta podataka i načelo racionalnog korišćenja raspoloživih resursa.
U smislu toga, mi smo kao poslanička grupa želeli da podnesemo jedan amandman, ali smo prevideli rok, odnosno jedan zakon je po hitnom, a drugi nije po hitnom postupku i nismo uspeli da ga stavimo u proceduru i ja ću sada, čisto dobronamerno, sugerisati gospodinu ministru, a konsultujući kolege poslanike, pre svega od struke, da li je svrsishodno da ga predložim da ga usvojite kao amandman odbora.
Amandman se odnosi na član 37. gde smo predložili da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi, a odnosi se na prikupljanje dokumentacije – u slučaju upisivanja podataka na način iz stava 3. ovog člana unosi se i napomena da su podaci upisani u zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju dobijeni na osnovu izjave lica od koga se uzimaju podaci.
Dakle, smatramo da je vrlo bitno, jer je bitna razlika kasnije u operativnoj upotrebi podataka, kada ima lekar one podatke koje uzima iz zdravstvenih kartona, iz nalaza, mišljenja stručnjaka, specijalista, lekara, kolega, a drugo kada lice lekaru neke podatke da i on ih unosi na osnovu izjave. Smatramo da je bitno da to bude u napomeni. Lekaru će to biti veoma značajan putokaz u daljem odnosu prema bolesti i prema pacijentu.
Dakle, sugerisali smo da ako može takav jedan amandman kasnije bude, i ako smatrate da je to nešto što bi kvalitetno popravilo ovaj član, da se usvoji kao amandman odbora. Rekoh, kolege od struke smatraju da bi to bilo prihvatljivo.
Ono što je posebno u poslednje vreme sa pojavom novih oboljenja i zaraznih bolesti, koje su do skora bile nepoznate na našem prostoru, dobija se na težini odredba člana 31. koji definiše registar lica obolelih od bolesti od većeg javnog zdravstvenog značaja i ovaj registar vode zavodi, odnosno instituti za javno zdravlje, radi praćenja i proučavanja zdravstvenog stanja stanovništva, planiranja i programiranja zdravstvene zaštite, kao i informisanja javnosti šta je u poslednje vreme od izuzetnog značaja.
Dakle, u smislu praćenja posebnih novih bolesti i bolesti koje su nedovoljno poznate, one bolesti koje upravo iz neobrazovanosti građana, neinformisanosti izazovu neželjene reakcije i budu predmet raznih manipulacija, veoma je važno upravo da su definisani ovim članom 31, gde će se posebno voditi.
Odgovornost kao kategorija mora biti maksimalno individualizovana i to je ovim zakonom predviđeno i to zaista pozdravljamo, tako da su rešenja u ovom zakonu u smislu korektnosti više nego prihvatljiva što se tiče poslaničke grupe Nove Srbije.
Smatramo da će ovaj zakon doprineti modernom pristupu zdravstvenom sistemu, modernom pristupu informacijama koje su nužne da bi se resurs nacionalnog zdravlja, zdravlja nacije zaista sačuvao na najbolji način. U danu za glasanje Nova Srbija će ova predložena zakonska rešenja podržati. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević.
...
Demokratska stranka

Dušan Milisavljević

Demokratska stranka
Poštovana predsednice, poštovani ministre, kolege, uvaženi državni sekretari, profesore Đukiću, profesore Vekiću, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona iz sektora zdravstva koja su jako važna, s obzirom da regulišu neka prava koja do sada nisu bila regulisana na jednom mestu. Pričam o Zakonu o medicinskoj dokumentaciji, ali ću pre toga krenuti sa prvom izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Lepo je da ste vi danas kao ministar zdravlja, kao republička Vlada, u Skupštinu Srbije došli sa dva zakona, od kojih je jedan izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju. Želim da vas upoznam da sam ja danas podneo jedan predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, tako da i opozicija i vlast rade na tome da poboljšaju kvalitet zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite.
Ono što su svi govornici danas u prepodnevnoj raspravi govorili o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju su isticali, a i vi sami ste istakli, da dolazi do racionalizacije broja ljudi u upravnom odboru, u nadzornom odboru i da je to u cilju racionalizacije tog jednog glomaznog tela dobra stvar. Reći ću isto – gde god postoji mogućnost da se u ovom teškom ekonomskom trenutku smanji broj zaposlenih i da sa manjim kapacitetom radi jedno telo, to je nešto što je u redu i to je nešto što je prihvatljivo.
Neprihvatljivo je da u mnogim republičkim upravnim odborima sede i stoje veliki broj ljudi koji u većini slučajeva nemaju čak ni kvalifikacionu spremu za obavljanje nekog posla u tim upravnim odborima, pogotovo kada znamo da su te funkcije bile i plaćene. Imam informaciju da su one išle i do 50 hiljada dinara mesečno apanaža za predsednika upravnog odbora i za članove upravnog odbora malo manje, što na nekom godišnjem nivou izađe preko 100 hiljada evra. To je jedna ušteda kada se to smanji i to poslanička grupa DS podržava.
Ono što mislim da većina ljudi nije istakla, to je da sada po prvi put država, tj. Ministarstvo zdravlja preuzima ingerencije nad Republičkim fondom, s obzirom da u taj smanjeni broj članova i upravnog i nadzornog odbora Ministarstvo zdravlja će imati apsolutnu većinu. Imaće većinu da može da donosi odluke i da odlučuje, što od strane zakonodavne vlasti jeste logično i legitimno. S obzirom da postoji većina, postoji i podrška građana prema vašoj političkoj opciji i ovo je vaše političko rešenje.
Kao građanin Srbije i kao osiguranik, smatram da Republički fond zdravstvenog osiguranja polako gubi svoj smisao. Gubi smisao zato što se u godinama unazad, 20-ak godina, odvojio od građana Srbije, odvojio čak i od Ministarstva zdravlja i postao jedna država u državi. Ako vi nekome date dva i po miliona evra godišnje, tj. građani Srbije odvajaju mesečno svoje izdatke za zdravstveno osiguranje i taj novac kontroliše jedna grupa ljudi, to je ta grupa ljudi koja je bila u tom upravnom i nadzornom odboru, ona je odlučivala o tome šta su prioriteti u zdravstvenom osiguranju, šta su prioriteti koja će bolnica da dobije skener, koja će bolnica da dobije magnetnu rezonancu itd. Videli smo da godine koje su iza nas nisu baš bile pozitivne za uprave, govorim u množini, Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, s obzirom da su građani sve nezadovoljniji načinom osiguranja i načinom funkcionisanja Republičkog fonda.
Ovim putem, menjanjem broja članova upravnog i nadzornog odbora, direktno Ministarstvo zdravlja preuzima ingerencije. To je jasno i to građanima treba da bude jasno. Ja postavljam tu jedan znak pitanja – šta će nam onda Republički fond zdravstvenog osiguranja? Zašto bi onda mi kao građani koji plaćamo svoje poreze državi, preko poreza punimo budžet, dodatno kao zdravstveni osiguranici punili budžet Republičkog fonda? Ako sada država preuzima ingerencije nad Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja, šta će nama ovakav kakav je Republički fond zdravstvenog osiguranja? Hajmo onda da imamo stavku besplatnog lečenja iz budžeta Republike Srbije i da to posebno bude stavka u budžetu, rebalansu budžeta i da mi imamo jasno stav da svi građani Srbije su zdravstveno osigurani i da imaju mogućnosti iz budžeta da se leče, a iz budžeta Republike Srbije da se sredstva mesečnim tranšama daju kliničkim centrima, zdravstvenim centrima ili bolnicama po regionu.
Ja sam protiv toga. Ja nisam za gašenje Republičkog fonda i smatram da je Republički fond nešto što je dobro i što mora da bude osnaženo, da on stvarno preuzme ingerencije zdravstvene osiguravajuće kuće građana Srbije i da se trudi da pruži kvalitetniju i dostupniju zdravstvenu zaštitu našim osiguranicima, da se bori, gospodine Lončar, i za vas i za mene da nas osigura. Ali, bez jedne jasne reforme, možda je ovo početak te reforme, sa promenom i brojem i ingerencijama u samom Republičkom fondu, ali bez jasne utakmice, sa više učesnika u toj utakmici, s obzirom da sada Republički fond ima monopol u svom poslovanju, dve i po milijarde evra troši na ovaj ili onaj način, 20 godina unazad je on monopolista u tom sektoru, dajte da pokušamo da im pustimo takmace, da imamo nekoliko zdravstvenih osiguravajućih kuća koje će se boriti da osiguraju vas ili mene ili predsednicu parlamenta, da se kvalitetom bore za osiguranika. To je nešto što građanima treba i to je nešto što je dobra stvar, da se u narednom periodu razmišlja na taj način.
Mislim da ove izmene mogu da dovedu do toga da ako pravite jednu generalnu strukturu reforme srpskog zdravstva, sada imate i mogućnost, s obzirom da do sada mnogi ministri nisu imali mogućnost uvida u potrošnju novca Republičkog fonda, sada sa nadzornim i upravnim odborima koje imaju pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, to će moći da se radi.
Moja poruka i želja je da u narednom periodu pokušamo zajedno, kao vlast i kao opozicija, da izjednačimo državni i privatni zdravstveni sektor i da Republički fond zdravstvenog osiguranja prepoznaje privatni sektor, da mi možemo sa našom zdravstvenom knjižicom da se lečimo i kod privatnika, da svi građani i svi osiguranici znaju šta imaju mesečno od svog zdravstvenog osiguranja.
Jako je bitno da kada nam se mesečno odbije određena suma novca, ne odbija se svima isto, ali da svako od građana osiguranika zna da je mesečno njemu odbijeno od plate 10 hiljada, 12 hiljada dinara, da zna šta mesečno ima sa svojom zdravstvenom knjižicom, a ne kao do sada, da mi pričamo da je zdravstvo besplatno a da zdravstvo uopšte nije besplatno, da mnogo što-šta fali, da zdravstveni fond praktično puno stvari nije pokrio i da postoji taj jedan disbalans od naših želja, od naših apela, kao političara, kao ministara zdravlja, kao funkcionera iz opozicije što se tiče sektora zdravstva, a da na delu vidimo da puno lekova fali, da imamo puno lista čekanja i da građani, a ni sami lekari, nisu zadovoljni načinom lečenja u bolnicama, uslovima lečenja u bolnicama. To moramo da menjamo.
Što se tiče drugog Predloga zakona, mogu da vam kažem da sam lično podneo nekoliko amandmana na predlog tog zakona. Oni nisu nešto revolucionarni. Oni ne menjaju, ni približno, ni suštinski, zakon, za koji smatram da je dobar, i smatram da će poslanička grupa DS u danu za glasanje, ukoliko se tih par amandmana usvoji, sa zadovoljstvom glasati za ovaj predlog zakona zato što on, po prvi put, posle većeg broja godina na jedno mesto stavlja i jasno precizira problem vođenja medicinske dokumentacije, zdravstvene dokumentacije i uvodi jednu novu stvar u zdravstveni sistem Srbije, a to je informacioni sistem u svim bolnicama.
Skrenuću vam pažnju da smatram da su u godinama, od 90-ih godina do 2014. godine, mnogi direktori zdravstvenih centara, bolnica, domova zdravlja samoinicijativno, u želji da unaprede svoj rad u svojoj bolnici, u želji da dobiju neku proviziju od te neke softverske kompanije, ušli u samostalnu nabavku određenih softvera za praćenje pacijenata. U većini slučajeva, voleo bih da je to bila želja, da se unapredi rad u tom jednom elektronskom smislu vođenja podataka naših pacijenata. Ostavljam jedan veliki znam sumnje, jedan znak pitanja, a i poruku vama da se ispita nabavka mnogih softvera, koji nisu funkcionalni, koji nisu kompatibilni sa bolnicama u Srbiji. Sada imamo jednu vrlo šarenu sliku gde vi u Subotici, Somboru, Bosilegradu, Babušnici ili Nišu imate različite softverske kuće, imate različite komponente koje ne mogu da budu kompatibilne i ne mogu da prate.
Želim i građane da podsetim da je veliki novac Evropska banka uložila u vođenje informacionih tehnologija u zdravstveni sistem Srbije, neke 2007, neke 2004, 2005, 2006. godine. Jesmo, kao zdravstveni sistem, propustili jedno zlatno vreme kada smo mogli da na pravi način ugradimo i da izgradimo taj informacioni sistem u Srbiji. Ne bežim od toga da je u tim godinama, kada je DS bila na vlasti, bila odgovorna za neke propuste u Ministarstvu zdravlja koje nije vodila, ali su ga vodili neki ljudi iz G17, neki ministri iz G17 koji su toliko poštovali svoj sektor zdravstva da su se operisali u nekim drugim zemljama i jasno pokazali kakvo nam je zdravstvo u Srbiji.
Ono što ja želim da kažem jeste, da treba da se ispita, jer je ogroman novac ušao za uvođenje informacionih tehnologija u bolnice Srbije, zašto se informacioni sistemi razlikuju od bolnice do bolnice, kako ćemo mi da uđemo u jedan jasan rad sa jedinstvenim informacionim sistemom? Bez jedinstvenog informacionog sistema, bez sistema kada ja pregledam pacijenta u Nišu, u mom kliničkom centru i uradim skener, ili magnetnu, uradim ultrazvuk, i takvog pacijenta pošaljem za Beograd, da više u Beogradu nemaju potrebe da mu rade skener, magnetnu rezonancu, da mu uzimaju krv za analizu i ostalo, što se gospodine ministre, i dan danas radi.
To, neću reći nepoverenje, to je jedna neusaglašenost i nemogućnost uporedbe nalaza iz različitih zdravstvenih centara, samo se troši dodatno novac naših osiguranika, troši novac građana Srbije, a ujedno i maltretiranje osiguranika, maltretiranje i našeg pacijenta koji mora više puta da se izlaže rendgenu, ili ultrazvuku, ili vađenju krvi. Nema potrebe. Znači, potrebno je da taj informacioni sistem bude stvarno jedinstven i pitanje je kako ćemo mi moći kao država, kao Ministarstvo zdravlja da u narednom periodu to uskladimo i da imamo stvarno jedinstveni sistem.
Ono što želim, to sam juče i na Odboru pokazao, evo jednu žutu knjižicu, nije žuta knjižica članska karta DS, to je zdravstveni karton za vakcinaciju Svetske zdravstvene organizacije. Bio sam u Švajcarskoj 2001. ili 2002. godine i tamo se vakcinisao protiv nekih bolesti, protiv B-hepatitisa, i toga, što tada nije bila praksa u Srbiji, i kada sam se vratio u moj grad, u moj klinički centar, trebao sam revakcinaciju da dobijem. Oni nisu ni znali šta je ovo, a kamo li, gde, u kojim rubrikama da se stavi.
Zato je dobro da se ovaj zakon sa medicinskom dokumentacijom uvodi, i da se ovaj zakon usklađuje sa evropskim i svetskim standardima, da bi naši građani koji putuju negde u inostranstvo imali identične identifikacione zdravstvene kartone i kartice.
Sledeće pitanje, isto oko ovih informacionih sistema, pre nekoliko meseci smo u Skupštini Srbije pričali o elektronskim zdravstvenim knjižicama. Tada sam ja u jednoj debati sa vama pričao o elektronskom zdravstvenom kartonu koji je mnogo potrebniji, mnogo važniji, pored ove zdravstvene knjižice i da sama elektronska zdravstvena knjižica ne može biti funkcionalna ukoliko ne prati celokupan jedinstveni informacioni sistem u našim bolnicama, i svakako taj jedan elektronski karton.
Mislim da još uvek tu postoje neke nedoumice, barem meni, i želim da mi to na kraju mog izlaganja objasnite, da li ćemo imati jedinstveni elektronski zdravstveni karton, i da li će ta elektronska zdravstvena knjižica koja se najavljuje krajem 2016. godine, da će biti uvedena, moći da prati i da ima softversku mogućnost da isprati sve ove dokumente u elektronskom obliku o kojima pričamo.
U vašem Predlogu zakona sam učio nekoliko nedostataka. Mislim da je to uprkos tome što sam rekao da je jedan od boljih zakona u sektoru zdravstva, i mogu reći čak i u samom ovom skupštinskom sazivu Srbije. Mislim da je greškom izostavljeno vođenje medicinske dokumentacije u dnevnim bolnicama.
Dnevne bolnice su nešto što je praksa pokazala da je potrebno za naš zdravstveni sistem i istorija bolesti za dnevne bolnice mora da bude uočena kao problem, da nedostaje u ovom zakonu. Uradio sam nekoliko predloga amandmana upravo ubacujući i dnevne bolnice u ovaj sam predlog člana zakona. Nadam se da ćete to prihvatiti, s obzirom da su dnevne bolnice mesto gde se mnogi pacijenti obraćaju za dijagnostiku nekih oboljenja, za manji hirurški tretman i pokazale su se u Srbiji, a i u svetu kao jedna dobra mogućnost, ne da hospitalizujete pacijenta na duže, nego da uradite kompletno sve u jednom danu, i što se tiče dokumentacije da nemate problema.
Svi smo puni hvale oko vođenja medicinske dokumentacije i vremenskom periodu u kome će se ona čuvati, ali kod mene je još uvek jedna mala sumnja oko čuvanja podataka te dokumentacije. S obzirom da već 20 i nešto godina radim kao lekar u kliničkom centru i svedok sam brojnih mučnih scena kada neko od pacijenata premine, da puno pogrebnih firmi vrlo brzo to sazna i rodbini nudi te podatke, pa pitam odakle to curi? To praktično curi iz zdravstvenih ustanova.
Potrebno je da ove podatke koje ste naveli da treba da se čuvaju 10, 20 godina, da vidimo i mogućnost čuvanja tih podataka, da ne procure informacije koje su jako važne, ne samo smrt pacijenta, već imate puno bolesti kod pacijenata gde informacije cure, pa određene farmaceutske kuće ili kuće sa ortopedskim pomagalima, se javljaju ubeđujući rodbinu pacijenta da je njihov proizvod najbolji. Muka mi je od takvih informacija koje jeste da cure iz naših redova. Kako ćemo zaštiti te informacije i sankcionisati ljude, jer moramo da znamo ko radi sa takvim podacima, gde se čuvaju ti podaci i onda ne može biti zabune da je to procurelo sa nekog trećeg ili četvrtog mesta. To će uglavnom reći medicinska sestra ili neko od higijeničara, ne, mora da se zna ko čuva te podatke i da se jasno kaže da će biti sankcionisan nakon toga.
Završiću moje današnje izlaganje, sačuvaću nekoliko minuta za kraj rasprave kada čujem i vaše izlaganje, da kažem još par stvari. Završiću time da se nadam da ćemo u Srbiji ući u jednu ozbiljnu reformu RFZO, gde će građanin pacijent biti na prvom mestu i gde će se osiguravajuća kuća boriti za osiguranika, a ne ovako imati monopol i da automatski dobija sredstva koja nisu mala, ni malo, i da ćemo zajedno svi u ovoj sali dosanjati san da sa našom zdravstvenom knjižicom možemo da se lečimo kod privatnika i da nemamo mučne situacije u državnim klinikama gde nas lekari prebacuju u privatne ordinacije, da bi stekli materijalnu korist. Ne protivim se privatnom zdravstvu, zalažem se za jačanje privatnog zdravstva, ne na način kako sada funkcioniše, ne na način gde je u jednom momentu i zakonskim putem ostavljena mogućnost korupcije. Zalažem se da se zdravstvo izjednači, državno i privatno i da sa reformisanim Republičkim fondom građani Srbije mogu da se leče i kod privatnika, kao i kod državnog lekara. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.
...
Srpska napredna stranka

Mileta Poskurica

Srpska napredna stranka
Srpska napredna stranka će glasati za oba zakonska predloga i ja bih hteo da više pažnje posvetim zakonu o dokumentaciji i evidencijama. On je veći, obimniji, značajniji, ne po tome što će biti prvi zakon te vrste ili prva pravna regulativa u oblasti zdravstvene zaštite, ali delom i zdravstvenog osiguranja, nego zato što će objediniti u efekte i norme koje su imala dva ranija zakona po kojima se funkcionisalo, kao i da će doneti niz neophodnih novina.
Kada govorim o ovom zakonu, sasvim izvesno da oni lekari koji gledaju imaju osećaj i potrebu da proprate kada se nešto radi, neka nova papirologija, nova evidencija, nova nemedicinska obaveza to zaista primaju sa rezervom. Na nama je da im razložnim iščitavanjem elemenata zakona predočimo da dolazi vreme od oslobađanja straha od prekomernog administriranja i da je to čak stavljeno u načelo ovog zakona, racionalnosti i efikasnosti.
Dakle, lekari, zdravstveni radnici, saradnici će nakon uvođenja normi koje ovaj zakon predviđa imati više vremena da se bave pacijentom. Zašto to ističem? Zato što od momenta jedne velike deliberacije i uvođenja sistema novih vrednosti nastalih početkom ovog milenijuma, sa promenom vlasti, pogleda na život, na realizacije osnovnih ciljeva, vitalnih zdravstvenih parametara, prosto je došlo do toga da se tada postavljeni direktori velikih bolnica, kliničkih centara našli u pravnom procepu, jer je istovremeno razvijan metod kontrole rada lekara i obaveze lekara i zdravstvenog osoblja da pruže što brže i što više pun obim zdravstvenih usluga inače će pod pretnjom kasnije definisanog zaštitnika prava pacijenta biti podvrgnuti nekom disciplinskom postupku.
To je onda njih nateralo, pa su počeli da prave interne akte, interna pisanija u komunikaciji, najpre sa konsultantima zajedno sa terapijskim jedinicama unutar organizacionih celina, pa ćete vi često naći u mnogim kliničkim centrima i bolnicama na memorandumu ili van memoranduma odštampane papire koji imaju svrhu komunikacije, čak i citirani delovi Zakona o zdravstvenoj zaštiti, čuveni član koji se stavlja u vidu pečata pre nego što pacijent sedne na stolicu. Vreme je da se toga rešimo, da na jedinstven način uvedemo tačan opis dokumentacije, raspoloživih dokumenata, obrazaca koji će se koristiti u papirnatoj, a kasnije u elektronskoj formi, u njih upisivati relevantni podaci i u skladu sa načelima koji se poštuju, to biti nešto što će oplemeniti ili dati smisao svrsishodnost donošenja ovog zakona.
Dakle, ta poruka za njih je da upravo to menjamo i to preterano administriranje koga se svako ko je primarno, kurativno orjentisan ili u preventivnim službama, takođe orjentisan u delu u kome ih se tiče i lečenje beže od registra, od protokola, od ovoga, od onoga i to uglavnom medicinskim sestrama opet, ili drugim zdravstvenim saradnicima, onima koji po prirodi stvari se ne uključuju u pružanje usluga pacijentu.
Sada će to uraditi tako da će to biti sve jedinstveno za celu Srbiju, za sve pružaoce zdravstvenih usluga i privatnu praksu i državne ustanove, jedinstveno i upotrebljivo da se može nakon integrisanja i obrade u zavodima za zaštitu zdravlja, kasnije u centralnom „Batutu“ prikazati javnosti iz čega će moći da se izvlače odgovarajući zaključci koji će biti od koristi Vladi, ministarstvu, čitavoj državi, građanima da se kreira odgovarajuća zdravstvena politika.
Sada bih prešao na to što sam i rekao da bih nekako hteo da revijalno prođe kroz zakon i da vidimo šta taj zakon, zapravo novi koji sublimira rešenja, popravlja, koriguje, delom i zastarela rešenja zbog pristiglih novih tehnologija, novih terapijskih mogućnosti, zbog drugačijeg načina garantovanja prava bolesniku na brzu efikasnu zdravstvenu pomoć itd. Omogućava dakle da se tačno utvrde vrste i sadržaj podataka koji se u dokumentaciju unose, ko ih unosi, koliko brzo, koliko efikasno, kada treba da napiše odgovarajući izveštaj i kome da pošalje, kako će to da uradi, da to bude sačuvano i zaštićeno od zloupotrebe i kako da bude dostupno uz saglasnost bolesnika, podatke koje on sam daje, a u njegovom su interesu samo onda kada sam bolesnik traži zaštitu, pomoć u smislu neposrednog lečenja ili u smislu davanja prognoze za njegovo buduće lečenje i njegovu dostupnost različitim nivoima zdravstvene zaštite.
Ne mislite samo da se kratko ode na kraj ovog Predloga zakona gde će elektronska dokumentacija omogućiti bolesniku da ako ima samo, videćemo, mehanizme prepoznavanja, koji će se tek razjasniti, čip, kod na osnovu čega se može ući u taj dokument, on neće morati da ima u nekoj saobraćajki kompletnu dokumentaciju kod sebe od čega sve boluje, šta ima, potrebna je urgentna pomoć u bilo kom delu Srbije u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi. Moći će da se dobije relevantni podatak ako je bolesnik bez svesti, bez adekvatne rodbine koja ga prati i ne može da pruži i to odlaže vreme, poskupljuje proceduru uzimanja osnovnih podataka, makar koja je krvna grupa, da ne govorim dalje, ili koje sve rizike pacijent nosi sa sobom. To kada bude negde integrisano, upisano, obrađeno, počev od matičnog dokumenta kakva je u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, zdravstveni karton, kakva je istorija bolesti kao dokument u stacionarnim ustanovama i ostali evidencioni modeli će biti neka nesumnjiva korist i prednosti i zato je to nešto što treba podržati. Razumem sve poslanike koji su skloni da ovo podrže.
Već na ovaj način sam opisao otprilike i svrsishodnost, ako ćemo osim toga, pratiti zdravstveno stanje pojedinca i naći kroz takve dokumente. Pratićemo unapređenje kvaliteta, pratićemo efikasnost realizacije programa koje imamo. Ako zadamo sebi cilj da smanjimo liste čekanja, imamo evidenciju liste čekanja. Pratićemo evidenciju koja je sada jedinstvena. Moraće da se uloži trud i sada opet da konačno malo uđem u taj detalj, preporučujem zavodu „Batutu“, Centralnom republičkom zavodu za zaštitu zdravlja da prilikom pravljenja takvih program i takvih modela, takvih obrazaca ima konsultaciju u svojim komisijama sa ljudima koji se bave tačno određenom problematikom da se ne desi kao što recimo sada imamo zahtevnost fonda, kao i centara za dijalizu koji vode evidencije redovno, traže da se svakodnevno bolesniku na dijalizi posle svake dijalize tri puta nedeljno vodi ogroman broj podataka, maltene broj upotrebljenih tufera da se očisti pristup igle, obriše interventno polje, do recimo broja kilometraže, ja to kažem, ali to je onaj zupčanik koji pokazuje koliko sati aparat radi.
Zamislite, tri puta nedeljno ide i svaki put mu stavite 46 hiljada 203 minuta i 40 hiljada 263 minuta da se uradi takva „tejm plej“ i takva mustra u kome neće morati medicinska sestra da neprekidno pešice upisuje ogroman broj podataka i to svakog dana, pa onda zbirni izveštaj, kvartalni, polugodišnji i godišnji gde odvlači rad medicinskih sestara, to naravno ne može da radi, od nege koju bi pružile. Vidim u ovim predlozima i rešenje za jednu od takvih problema. To je bilo i ranije. Sada je to nešto izoštreno. Došli su novi elektronski obrasci i novi upiti. Jeste sa druge strane došlo i do poboljšanja uslova lečenja. Fond je odradio odličan posao, a to je veoma skupocena grana i to dosta košta. Vrlo su kvalitetne metodologije koje se koriste. Sve je to zahvaljujući dobrom praćenju utvrđeno da ima pomaka, da se uvode i nove tehnologije i novi preparati, novi oblici lečenja, savremenije metode, ali da rasteretimo operativce da to ako rade, makar može da bude „kopi pejst“ od bolesnika koji nosi identične lične podatke koji su sastavni deo osnovne medicinske dokumentacije i koji će ući i u takve periodične, odnosno dnevne i zbirne izveštaje o radu.
To je bilo i ranije. Radilo se drugačije. Bili su nekada samo zbirni izveštaji, koliko dijaliza mesečno, koliko godišnje. sada se radi dnevno, pa ako imate 160 do 200 bolesnika u centru znači dnevno će vam biti pola od toga. Treba neko 160 imena i prezime, aparata, brojčanih sati itd. potrošenih hemikalija da to upiše. Verujem da će prilikom pravljenja pre nego što donesu ministru na potpis referentne komisije, koje će verovatno „Batut“ morati da pravi da bi dao predlog takvog obrasca, takve ideje, takve mustre koje ministar pušta u opticaj, a vremena za to ima, konsultovati struku i da je to jedan od delova i ispunjeno je jedno od načela.
Posebno od načela bih hteo da istaknem načelo racionalnost korišćenja resursa. Šta hoću time da kažem? Hoću da kažem da to što je u zakon uvedeno da je rad sa dokumentacijom, popunjavanje obrazaca, unošenje podataka, pravljenje izveštaja, vođenje evidencije, ocenjeno kao sastavni deo stručnog rada. Dakle, to je radna obaveza nekom ko je na radnom mestu. Treba da prestanemo da se gadimo tog posla, da nađemo najbolji način i vreme kada možemo taj deo administrativni da odradimo i da uvek lekar vidi, neće valjda kardiohirurg da upisuje, nego će to raditi neko ko je ili na specijalizaciji itd, da se nađe, ali to je već problem u organizacionoj jedinici i njenog funkcionisanja da neko ne gubi dragoceno vreme da bi to uradio.
Nije to ni gubljenje vremena. To je podatak koji je državi potreban, ali jeste gubitak profesionalne angažovanosti lekara i to će se rešavanjem na ovaj način dopustiti zdravstvenim radnicima i saradnicima kojima to ide u radnu obavezu i zakon predviđa da će na taj način biti omogućena veća posvećenost zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Stoji u 5. tački opštih načela da se posvete bolesniku. Dakle, razbijamo tu predstavu o tome da papirologija znači gubitak vremena i gubitak šanse lekaru da se bavi onim za šta je i školovan.
U dokumentaciji medicinskoj i pomoć, a to je uglavnom već pominjano i ne bih hteo da govorim, tu se konačno svrstava i rangira gde će vam doći zdravstveni karton, stomatološki, karton imunizacije itd. gde će vam u koju kategoriju dokumenata ući uput, interni uput, eksterni, bolnički izveštaj, komisijski, upućivanje na komisiju, gde se vode koji protokoli itd.
Zašto se to izdvaja? Kada sada pogledate da protokola ima 24 i pod 24 osnove protokola, da u jednom dispanzeru za zaštitu zdravlja žena vodite sedam, osam paralelnih protokola, ne ulazi svaki pacijent istovremeno u svih sedam ili osam protokola. Nekad zbog prirode zdravstvenog stanja uđe u jedan ili dva, ali ovako objedinjavanje mogućnosti i stvaranja jedinstvenih obrazaca i jedinstvenih formulara za pristup sasvim izvesno je da će moći, posebno kada se uvede elektronska komunikacija, da se iz jednog dokumenta prebaci informacija o bolesniku u drugi segment i zadovolji zahtevnost da se popune svi odgovarajući dokumenti.
Puno polažemo na to da će se sa savremenom tehnologijom omogućiti da to bude brže, efikasnije, a opet saglasno kategorijama koje su date recimo za protokol i knjige evidencije gde je čak 20 različitih evidencija o zaraznim bolestima, bolestima većeg društvenog značaja, retke bolesti, profesionalne bolesti, da se sve to može kontrolisati, jer nije isključeno da jedan bolesnik može biti u jednoj ili u drugoj ili u trećoj evidenciji, jer ima istovremeno više prisutnih različitih oboljenja ili stanja, da ne govorimo o povredama, koja onda postaje zajednička za sve što oni inače nose u svojoj ličnoj anamnezi.
Dnevne i tekuće evidencije su sada razjašnjene. Tačno sada znaju lekari u tercijalnoj i sekundarnoj zaštiti i lekari ili zdravstveni radnici, saradnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti šta im je činiti, šta treba dnevno da izveštavaju, da u ovaj tekući, završni izveštaj koji se radi, takođe unutar jednog dana i skup svih završnih dijagnoza pokazuju istovremeno i kvalitet rada. Vi imate prvi ponovni dolazak itd, ali onda kada ide u završni tekući izveštaj, tekuću evidenciju, onda mu se stavlja i konačna dijagnoza i taj dolazak bolesnika s postavljenom dijagnozom je ponovni dolazak, nije novi pregled, i novo postavljene dijagnoze.
Zakon posvećuje i značajnu pažnju, ovo je ono što je svima nama lekarima najpoznatije, o čemu sam govorio, ono o čemu mi manje znamo, bar mi koji nismo preventivci, je namera zakonopredlagača da uvede evidenciju faktora rizika. Tačno je propisano šta tu treba da se evidentira, što vrlo često srećemo u javnosti, u raspravama kada govorimo o tome da eventualno nismo dovoljno posvetili pažnje ekologiji, zdravoj sredini, zaštiti od jonizujućih zračenja, sadržaju ili koncentraciji štetnih volatilnih materija u vazduhu ili mikročestica, to će sada, ne zdravstvene, moguće preventivne institucije, donekle „Batut“ i zavodi, ali i druga pravna lica koja se bave takvim merenjima biti u obavezi da sačinjavaju izveštaj o tome i to je jedan od koraka koji sada uvodimo i u ovaj zakon, jer se tiče prevencije i stvaranja zdravih uslova života i rada za građane Srbije.
Kada je reč o registru za dokumente o resursima, ona se tiču zdravstvenih ustanova privatne prakse i ostalih pravnih. Dakle, na prvi pogled svi će morati da prijave, ne samo ljudske resurse po određenim kategorijama, ne u previše detalja, ali zaista ono osnovno, koliko lekara ima, koliko sestara, koliko su te osobe stare, prognostički bitan, zna kada se piše generalni plan da se ne ostane bez specijalizanata, koliko koje struke lekara, da bi se videlo šta nedostaje, šta je deficitarno, ali i opremi, kadru, prostoru, o radnom prostoru i svemu tome. To će možda na neki način da pogodi privatnike, možda hoće, možda neće, možda će želeti baš da realno prikažu stanje svoje opremljenosti i da budu konkurenti u momentu stvaranja uslova za ekvivalentno učestvovanje u pružanju zdravstvene zaštite za građane Srbije, da se uključe u sistem, kao što su se neke apoteke uključile u taj sistem snabdevanja. Neki to mogu, kada se za to uslovi stvore, kada zažive te osiguravajuće kuće koje na tržištu se očigledno ne otimaju sa dominantnim RFZO-om itd.
Izveštaji koji se prave, kada se sve to pokupi u različitim obrascima, dužni su da se učine različiti izveštaji. Te izveštaje, ako ne računamo ono što rade nosioci zdravstvenih usluga, dakle to su primarna, sekundarna, tercijalna, dakle u samim ustanovama, to ipak rade instituti za zaštitu zdravlja.
Njima se šalju podaci sa tačno utvrđenom periodikom, kada šta treba da se pošalje i koja je odgovornost ako se to ne uradi, a kada to oni dobiju od ispostava Zavoda za zaštitu zdravlja i 20 i koliko, 23 iz Srbije i kada „Batut“ to dobije, on radi integrisani sistem, integrisani izveštaj koji sačinjava sve vitalne, važne, bitne podatke o kretanju, o toku bolesti, o broju obolelih, ali i o zdravstvenim resursima. Sve to je konačno, posle njihove zakonom predviđene 31. mart naredne godine, objavljuju na sajtu za prethodnu godinu, naravno lišenog sadržaja u kome biste vi prepoznali osobu koja ima C hepatitis, ima HIV ili nekakvo psihijatrijsko oboljenje, što bi osobu diskriminisalo. Jedno od načela je i tajnost, tako da se zaista vodi računa o tome, i do sada se vodilo računa, i do sada što se o bolesniku znalo bila je njegova tajna i rešavano je zakonima koji su već aktuelni, Zakon o zaštiti podataka, o ličnosti. Mnogi granični zakoni su se krovno nadnosili nad ovim problemom u zdravstvu. Mi ponovo to aktuelizujemo, dakle da radimo evidenciju, vodimo računa šta u evidencione formulare upisujemo. Individualni i zbirni izveštaj se, naravno, na osnovu toga prave.
Rekao bih još samo neku reč o obavezi da se radi izveštavanje Zavoda za zdravstvenu zaštitu, Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, dakle „Batuta“, da je obaveza u intervalima, koji su već jasno definisani, pardon, sa nekim izuzecima, dovoljno dugi da se to dobro odradi. Sve će to biti bolje i lakše kada prođe prva, druga godina razvoja sistema, jer da ne dajemo slučajno veliki raspon operativnosti, pripremi dokumentacija, pa čak do 2020. možda za neke registre, neke evidencije, da se prosto u to uhodamo i to postaje jednostavno način funkcionisanja.
Obaveza zdravstvenih ustanova da čuvaju svoje evidencije, nekad godinu, dve, nekada doživotno, trajno, kao stomatološki karton, kao registre lekova, kao zdravstvene kartone koje znamo da se čuvaju u domovima zdravlja 10 godina iza smrti bolesnika, kao istorija bolesti u bolnicama, otprilike se osvežava jedna takva norma koja je postojala i ranije. Integrisani informacioni sistem dosta govori o, vraćajući se iz uvodnog dela na konkretne prilike i treba ići u smislu integrisanog sistema. Elektronski dosije je taj koji će biti medicinski dosije, valjda će predstavljati, sada mi to sve treba da vidimo kako će da izgleda, u zakonu to piše da će biti nekakav siže, nekakav minimum onoga što se nalazi u osnovnoj medicinskoj dokumentaciji, dakle ne zdravstvenoj, jer ta zdravstvena dokumentacija vuče i elemente onoga što pruža zdravstvena ustanova, kadar, oprema, struktura itd, nego baš osnovna medicinska dokumentacija, osnovni izvod iz toga izvlači itd. Ovo sada što sam završio je otprilike o drugom zakonu koji je danas na dnevnom redu.
Mislim da je sasvim racionalna promena broja članova upravnog i nadzornog odbora, da će omogućiti tri, odnosno četiri člana iz ministarstva koja se nalaze, to neće ometati rad RFZO-a, nego će naprotiv biti neophodna spona sa ministarstvom i sa Vladom koja kreira zdravstvenu politiku i mora da je sprovodi. Dosadašnji model koji smo imali, sa 21-im članom, pokazao je velike abnormalnosti, nenormalne pojave i događanja sa često sudskim epilozima. Ta njihova autonomija i samostalnost dovela je do toga da su mnogi od njih završili na sudu, da su se sredstva zloupotrebljavala. Ako postoji dobra volja i odluka, a RFZO je pokazao da zaista ima nameru da drugačije funkcioniše, uprkos lišavanju značajnog dela sredstava uspeo je da ostvari značajne dobitke, da predloži isknjižavanje cena lekova koji su na listi, da uvode nove metode i da se zajedno sa ministarstvom, koje finansira deo opreme, nađe i na listi finansiranja neophodnosti za zdravstvo.
Zato im treba pomoć da budu operativniji, da rade brže, a ministarstvo konačno može da predloži nekog od nedostajućih sa liste osiguranih lica, ako su to bile zanatlije ili invalidi itd, jer 75% ili blizu toga pokrivaju poljoprivrednici, osigurana lica iz radnog odnosa i penzioneri. Otprilike ta populacija korisnika je oko 75% popunjena, a znamo da inače ministarstvo iz budžeta izdvaja sredstva kojim donira neke vidove osiguranja za druge, kojim donira participaciju, uplatu u fond za neke druge vidove osiguranja za koje je država obavezan garant za njihovo sprovođenje. Zato mislim da je ovo jedna racionalna odluka. Ona ne može nikako naškoditi efikasnosti rada RFZO-a i donošenju odluka, nego ubrzati, pragmatično prići rešavanju takvih situacija u kojima se nalaze. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa za reč? (Ne)
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, a neka se pripremi Marijan Ristićević.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Samostalni poslanici
Dva zakona od kojih jedan raščišćava neke dileme, a drugi je potpuno novi zakon koji definiše jednu važnu oblast. Poslanici Nove stranke će glasati za oba zakona iz različitih razloga.
Prvo o ovom kraćem zakonu, o Zakonu o Fondu, gde se smanjuje broj članova Upravnog odbora i Nadzornog odbora Fonda, gde se obezbeđuje supremacija Vlade u tim upravnim odborima i mislim da je to dobro. To je praktično legalizacija onoga što je i sada postojalo. Teško da je bilo ko ozbiljno verovao da su predstavnici raznih drugih društvenih grupa bili stvarno predstavnici njihovi, više je to bila jedna farsa gde su predstavnici raznih vlasti postavljali svoje ljude koji su učestvovali zajedno u vođenju Fonda na jako loš način. Ovim se smanjuje broj članova ta dva tela i smanjuje se broj potencijalno odgovornih za loše vođenje Fonda, kao što je to bilo i do sada, i smanjuje se broj potencijalnih krivaca za kriminalno vođenje Fonda, što se dešavalo.
Mi, recimo, imamo najnovije podsećanje, to je da smo pre par meseci na genijalni zaključak nekoga iz Ministarstva ili iz Fonda doneli zaključak da je 300 miliona evra na godišnjem nivou višak u Fondu i da to treba da se prebaci u penzioni fond. Paralelno sa tim i dalje imamo decu koja umiru zato što ne mogu da budu lečena ako neko ne pošalje SMS poruku. To je nedopustivo. Dakle, za ovo glasamo „za“, da bi bilo jasnije ko je kriv.
Naravno da je ovaj drugi zakon neophodan, da uvodi sistem praćenja i vođenja te medicinske dokumentacije i to je apsolutno dobra stvar. Mislim da je jako loše što je, ako sam dobro čitao, primena zakona tek od 1. januara 2016. godine. Mislim da to mora da se uradi pre. Ovo je 21. vek, ovde ne treba otkrivati korisnost softvera i hardvera. Sve to već postoji, samo treba da se primeni. Ako je u pitanju novac, sigurno je da mogu da se nađu vrlo povoljni krediti za tu oblast, bilo od fondova, bilo od proizvođača tog softvera i hardvera, tako da mislim da taj rok treba skratiti, ali verovatno je taj rok procena mogućnosti i efikasnosti ove Vlade da uradi nešto afirmativno.
Mislim da treba ići dalje, da sa ovakvim sistemom zdravstvenog osiguranja nema leka, da mora da se pređe na nešto bolje, da se sa Bizmarkovog sistema pređe na Beveridžev. To znači da svi građani Srbije imaju primarnu zdravstvenu zaštitu besplatnu, bez obzira da li rade ili ne rade, da li su na birou, da li su penzioneri ili bilo šta, a da se afirmiše mesto i uloga privatnih fondova za onaj dalji nivo, sekundarni i tercijarni nivo, odnosno viši nivo zdravstvene zaštite. Takođe, da se integriše vojno zdravstvo u civilno zdravstvo, da se napravi jedinstveno zdravstvo, jedinstven fond, odnosno tad ne bi bilo fonda ako prelazimo na Beveridžev sistem, ali pod istom upravom jer imamo stotine hiljada metara kvadratnih prostora koji je pravljen za medicinske ustanove, koji sada stoji prazan u vojnom zdravstvu, a mi i dalje najveći deo novca u investicijama u civilnom zdravstvu dajemo za cigle, cement i provizije onih koji to rade, a zapostavljamo nabavku opreme, školovanje kadrova i sve ono što treba da podigne nivo zdravstvene zaštite.
Afirmacija privatnih osiguranja, to sam već rekao, i uvođenje vaučera, to znači da ljudi koji imaju zdravstvenu zaštitu mogu da biraju da li će se lečiti u privatnom zdravstvu ili u državnom zdravstvu, a da i jedni i drugi konkurišu kod države za pružanje tih usluga. Mi smo u zdravstvenom sistemu na početku 20. veka. Po svim sistemima organizacije, po odnosima, po troškovima, po neracionalnosti, mi smo na početku 20. veka. Srbija je pred Prvi svetski rat imala bolji zdravstveni sistem nego što ga ima sad. Tu govorim o sistemu, a ne o lekarima. Lekari koji su kažnjeni zato što su dobri, lekari kojima se smanjuju plate dva puta u zadnjih godinu dana zato što su dobri, primaju sada plate koje su manje nego plate čistačica u bilo kojoj ozbiljnoj državi Evrope. To je nedopustivo i to dovodi do mnogih problema i anomalija u našem zdravstvu, od toga da odlaze specijalisti do toga da se legalizuje niska korupcija, što nije dobro.