Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre i poštovani gosti iz Ministarstva, mi ćemo da podržimo ovaj predlog izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju. Tu se radi o tri člana tog novog predloga izmena i nema dileme za nas da je to dobro. Održaćemo, takođe, i sadržinu i vaš predlog ovog novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, gospodine ministre Lončar, ali uprkos tome što podržavamo ova dva predloga zakona, imam tri napomene koje je neophodno ovde da kažem povodom ovih predloga zakona.
Najpre, prva napomena. Ja sam to vama govorio i prethodnih puta kada ste vi dolazili u Skupštinu i vidim da se ta praksa nastavlja, a smatrao sam da ako imamo lošu praksu u nečemu, to treba da se prekine. Evo, npr, gospodine Lončar, ja smatram da pre upućivanja predloga zakona u Skupštinu Srbije, treba da se urade završne ispravke teksta u celosti, da se vidi svaka zapeta, svaka tačka da li je na svom mestu, da li su sve reči tu, kako propusti ovakve vrste ne bi ostavljali utisak neozbiljnosti i površnosti u radu.
Evo, npr, ja sam ponovo, čitajući ove predloge zakona, kao i prethodnih puta naišao ponovo na jednu jezičku konstrukciju za koju smatram da stvarno ne sme da postoji kada mi raspravljamo o predlozima zakona i obrazloženjima koja dolaze u Skupštinu Srbije kao jednu instituciju koja uživa najviše dostojanstvo u našem ustavnom sistemu. Evo, u razlozima za donošenje, prva rečenica – razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su upotrebi da racionalizacije i postizanja efikasnosti rada upravnog i nadzornog odbora, Republičkog fonda itd. Jasno je meni šta se htelo da se kaže ovde, ali smatram da moramo da usmerimo našu pažnju i ka preciznosti u korišćenju jezika u formulacijama koje koristimo, makar ovde u Skupštini, kako bi time dali neki primer i nekim drugima.
Primetio sam da vi održavate kontinuitet takvih nekih formulacija koje nisu u skladu i sa nekim pravopisnim normama i gramatičkim, nekada jezičkim. Samo smatram da više to ne treba da se ponovi. Tri puta sam ovde vama govorio, kada ste dolazili, o tome, ovo je treći put i vi nikako to da popravite.
Druga stvar koja se tiče istog ovog Zakona o zdravstvenom osiguranju, vi ste zapisali, gospodine Lončar, ovde ili neko od vaših saradnika, ali vi nastupate u ime svoje ekipe tu, kaže – predložene izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju imaju za cilj da unapred rad donosilaca značajnih odluka za funkcionisanja sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u celini i onda se nastavlja tekst. Ali ja smatram, gospodine Lončar, da ove izmene, koje jesu opravdane, nisu dovoljne da bi se obezbedilo dobro funkcionisanje sistema zdravstvenog osiguranja u celini.
Ja se onda pitam – zašto vi ne dođete konačno u ovu Skupštinu da razgovaramo, npr. ja sam izdvojio četiri stvari koje su neophodne da bi sistem u celini funkcionisao kako treba? Na primer, pominjano je ovde i ranije – kada ćemo da otvorimo tu priču o izjednačavanju državnog i privatnog zdravstva? To se tiče dve važne stvari – izbora građana Srbije, koji je Ustavom zagarantovan i, druga stvar, kvalitetnije usluge u sistemu zdravstvenog osiguranja.
Druga stvar, da li je moguće da ipak počnemo da razgovaramo i o nekom blagom povećanju, da kažem, plata zdravstvenim radnicima? Mi smatramo ovde da dosadašnje insistiranje na kvantifikaciji usluga koje pruža pojedini lekar nije dovelo do nekih ušteda ili do poboljšanja. Hajde da primenimo neke druge mere, da merimo i rad tih lekara, pa neko može da bude nagrađen, gospodine Lončar.
Treća stvar koju sam ovde evidentirao, koju možemo u okviru ove tačke da pominjemo, integrisanje sa vojno-medicinskim zdravstvenim osiguranjem. Kako to da nije postalo deo nekog predloga koji vi ovde branite, pa da onda budemo saglasni sa vama da sistem u celini treba da funkcioniše kako treba? On sada, ja mislim, ne može da funkcioniše kako treba, iako ste vi to zapisali u obrazloženju.
Što se tiče ovog Predloga zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, gospodine Lončar, član 61. kaže – stupa na snagu tada i tada, a primenjuje se od 1. januara 2016. godine. Možda ste rekli, ja to nisam primetio, nije mi jasno – zašto od 2016. godine? U članu 59. kažete – zdravstvena ustanova i druga pravna lica uskladiće svoje pravne akte najkasnije do 1. januara 2020. godine. Znači, mi sada radimo nešto za 2020. godinu, a ne rešavamo nešto što je hitno u sistemu zdravstvenog osiguranja, gospodine Lončar. Hvala.