Hvala.
Reč ima ministar pravde Selaković. Izvolite.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na izlaganje svoje prethodnice uvažene koleginice Martinović i ukazati na nešto što direktno smatram ovde zamenom teza.
Dakle, u čemu leži zamena teza? Zamena teza leži u činjenici da neko kaže da se ovde supružnicima onemogućava da oni sačine ugovor, odnosno sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera, što jednostavno nije tačno.
Ovde se ni jednim jedinim delom zakona ne ograničava sloboda volje. Sloboda volje je prisutna i u ovome zakonu. Šta ovaj zakon propisuje? Šta ga je propisalo još 2011. godine, jer četiri stava, čije brisanje tražite, su stavovi koji su doneti 2011. godine. Šta se to promenilo u odnosu na 2011. godinu, pa je ovo tada bilo dobro rešenje a danas je loše rešenje? Dakle, ovde zakon samo ukazuje na neophodnu bitnu formu tog ugovora.
Govorio sam dovoljnu u raspravu u načelu o tome šta je značaj javnobeležničkog zapisa, da je to javna izvršna isprava, da ima snagu sudske odluke i kada se zagade odnosi, da se tako izrazim, bračnih ili vanbračnih partnera, u tom trenutku postizati ugovor, odnosno sporazum o deobi imovine na koji će dati saglasnost oba bračna partnera i da to ima snagu isprave sa izvršnim naslovom, snagu javne isprave, gotovo da je nemoguće. Ovde na vreme regulišu te odnose izvršnom javnom ispravom u formi koju propisuje zakon. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, šta se promenilo u odnosu na 2011. godinu? Ja 2011. godine nisam bila narodna poslanica i nisam mogla amandmanima da reagujem na predloženi Zakon o javnom beležništvu.
Kada kažete to je propisano još 2011. godine, pa se pitate kako to tada nije smetalo, a sada smeta, mene to podseća na situaciju kada svakog dana prolazite na ulici pored istog papirića i kažete – ovaj papirić nisam bacio ja, pa ga neću ni baciti u kantu.
Znači, to što nešto nije bilo dobro 2011. godine, ne može biti dobro ni sada. Vi sada imate mogućnost da ono što nije dobro, ispravite.
Druga stvar, meni se ne sviđa kada kažete da su zagađeni odnosi između supružnika, odnosno vanbračnih partnera, zato što se, verovali ili ne, imovinski odnosi između bračnih i vanbračnih partnera mogu regulisati i kada nisu, kako vi kažete, zagađeni, nego baš da bi se isključila mogućnost da budu i postanu zagađeni.
Zašto mislite, na primer, da je sporazum o deobi zajedničke imovine rezultat prinude, a ne dobre volje i namere bračnih drugova da svoje imovinske odnose i zajedničku imovinu podele? Zašto to mora da bude rezultat nekog spora?
Druga stvar, vi javnobeležničkom zapisu dajete veću snagu nego što to ima sudsko poravnanje. Ja mislim da to nije dobro i zbog toga vam sugerišem da imovinski odnosi supružnika kada su rezultat sporazuma i saglasnosti volja budu prepušteni njima, uz overu potpisa na takvim ugovorima ili solemnizaciju od strane javnog beležnika, a ne da se uslovljavaju izradom javnobeležničkih zapisa. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se složio sa tim da je ovo saobrazno situaciji u kojoj prolazite ulicom pored papirića koji stoji na ulici i nećete da ga podignete i ubacite u kantu, jer ovo nije papirić koji stoji na ulici, ovo je zakon. Ovaj zakon je usvojila Narodna skupština 2011. godine.
Ako neko nije bio narodni poslanik, a izabran je na listi stranke koja je predložila ovaj zakon, koja je svojom većinom usvojila ovaj zakon, tek onda ne možemo da pričamo o papiriću na ulici koga treba podići i baciti u kantu.
Druga stvar, vrlo važna, stručna stvar, nije nigde rečeno, niti sam ja rekao da je javnobeležnički zapis o sporazumu o deobi zajedničke imovine bračnih partnera ili vanbračnih partnera rezultat spora. On nastaje da u slučaju spora omogući efikasnu raspodelu imovine i to jeste njegova svrha.
Takvoj vrsti javnobeležničkog zapisa nigde se ne daje veća snaga od sudskog poravnanja, naprotiv, članom 85. javnobeležnički zapis se izjednačava sa sudskim poravnanjem. Dakle, ne daje mu se jača snaga, on se izjednačava sa sudskim poravnanjem. Zato je javni beležnik ono što se u teoriji kaže – preventivni sudija. On svojom aktivnošću čini da jednoga dana ne dođe do sudskog spora u stvari u kojoj sačinjava određeni notarski instrument. To je poenta njegovog delovanja u ovoj situaciji. Ovo nije rezultat spora, ovo treba da izvrši prevenciju od samog spora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Hvala.
Prosto, samo moram da konstatujem jednu stvar. Uvek sam pristalica toga, budimo pošteni, kažimo šta hoćemo. Ako bi se ovo prihvatilo, onda možemo slobodno da ugasimo notare i da ugasimo javno beležništvo. Sada se postavlja pitanje – što je neko 2011. godine donosio Zakon o javnom beležništvu? Zašto ste nam to tada donosili? Da li je to bilo, pre svega, pomalo i licemerno, čisto da kažete pred Evropskom komisijom ili pred bilo kim, da biste dobili neki poen – evo, mi smo doneli neki zakon, a suštinski ne želimo da ga primenimo? Danas želite da ukinete tu instituciju.
Ako bi se ovo prihvatilo, slobodno možemo da kažemo notarima – zaključajte vaše kancelarije i nemojte više da radite i vratimo kako je bilo do sada. Razumem, možda ste advokat, koliko sam čuo, znam da ste dobar pravnik, ali budimo potpuno pošteni. Ovo je nešto što je potpuno neprihvatljivo, jer gubi sam smisao Zakona o javnom beležništvu. Opet ponavljam, možemo svim notarima da kažemo – ljudi, zaključajte vaše kancelarije i nemojte više niko da polaže ispit za javnog beležnika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe za podršku amandmanu koji su podnele moje kolege i za komentar, argumentaciju o tome kako se koristi metafora o papirićima, uz posebnu zahvalnost što stenogrami postoje i što će ostati.
Dakle, kada se koristi argument da je narodna poslanica koja je potpisala ovaj amandman ili bilo ko drugi glasao za zakon koji se menja, smetne se s uma da izborna lista na kojoj ste vi izabrani nije glasala ni za jedan zakon iz Nacionalnog plana akcije evropskih integracija, nije podržavala nijedan propis kojim bi se zakonodavstvo harmonizovalo sa zakonodavstvom EU.
Jeste, ovo je amandman, s obzirom da je argument da je amandman neprihvatljiv to što je zakon donet 2011. godine ili što je neko glasao za njega. Nisam ja unela taj argument, uneo ga je ministar i taj argument može biti vrlo lako osporen, jer je ministar izabran sa liste koja nijednom do 2012. godine nije glasala ni za šta vezano za evropske integracije, a sada, i ja ću pohvaliti razne sektore u ovoj Vladi, vrlo prilježno i tu bih izdvojila ministarku bez portfelja Jadranku Joksimović, ali i mnoge druge članove Vlade, rade na poslovima evropskih integracija.
Ako vam je taj argument iste snage kao i argument za odbijanje amandmana koji je koleginica podnela, onda je argument slab i tanak i pokazuje ono što ministar ne bi smeo da pokaže u sali u kojoj se menja Zakon o javnom beležništvu dva meseca nakon što je ovde u ovoj istoj sali, naknadnim amandmanom, promenjena sporna odredba, koja je izazvala krizu u odnosima predstavnika Vlade i advokata kao struke. Taj problem je još uvek nerešiv i predlozima koje je Vlada uputila sada kao predlog izmena Zakona o javnom beležništvu, koji se menja treći put za protekle dve godine.
Umesto da se gleda ko predlaže amandman, bilo bi korisno za Vladu, za narodne poslanike koji su podnosioci amandmana i za one koji se iz razloga svoje struke protive izmenama koje su pre dva meseca usvojene u ovoj Skupštini, na koje ste bili upozoreni da će izazvati krizu, bilo bi dobro da se priča o sadržaju tog amandmana. To se zove dijalog. Ne zove se dijalogom tvrdoglavo istrajavanje na ideji – nema veze šta komentarišu i šta traže advokati kao struka, bili oni u pravu ili ne. Ne može se diskvalifikacijom struke poboljšati ni tekst ovog zakona, niti njegova primena u budućnosti, a pogotovo se ne može slabim argumentima o privrženosti evropskim integracijama i iz nedostatka kredibiliteta privrženosti do vrlo skoro, do pre dve godine, ne može se osporavati validnost amandmana koji je dat.
Bilo bi dobro za ministra i za Vladu da ovaj amandman bude prihvaćen. Hvala.