Po amandmanu, Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Dakle, ovo će u vezi sa ovim amandmanom zaista biti poslednje javljanje. Slažem se sa kolegom Babićem da zakoni treba da obavezuju sve bez obzira koji skupštinski saziv ih je doneo. Vladajuća većina one zakone koji su doneti za vreme dok nije bilo vladajuća ukoliko smatra da nisu odgovarajući treba im i može da menja, isto kao što i opozicija na predložene izmene ili nove zakone može da reaguje amandmanima. Slažemo se da zakoni obavezuju sve.
Smatram, i tu odgovaram kolegi Đukanoviću, da, prosto, čista je retorika sada o čemu vi polemišete samnom. Ko je kada bio iskren? Da li sam ja bila iskrena 2011. godine ili sada kada predlažem izmenu Zakona o javnom beležništvu ili vi koji ste rekli da 2011. godine ste bili protiv javnog beležništva, ali ćete sada podržati njegove izmene? Dakle, to je čista retorika i ne doprinosi bitno onome što je danas na dnevnom redu.
Da razjasnimo, niko nije protiv javno-beležničke službe. Jeste to jedna od tekovina i civilizacijskog i pravnog razvoja Srbije. Pitanje je samo opsega nadležnosti javnih beležnika. To je služba koja je tek 1. septembra počela sa radom. Prirodno je da već za prva dva meseca uvidimo koji su to glavni nedostaci koji postoje u radu službe. U narednom periodu videćemo toga još.
Zbog toga očekujem da ćemo o tome raspravljati, a ne o tome da li su advokati u pravu ili nisu, iako ja mislim da jesu, ali to nije tema danas. Mi ne sudimo advokatima danas, mi danas ne odlučujemo o zahtevima Advokatske komore Srbije, niti bilo koje druge komore na teritoriji Republike Srbije. Mi danas odlučujemo i razgovaramo o amandmanima koji su uloženi na predložene izmene Zakona o javnom beležništvu. Molim vas da tako i u tom tonu dalje nastavimo raspravu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu.

Poštujući dobru nameru predlagača amandmana, ipak mislim da je to jedan zaludan posao zato što nikakav amandman ne može da popravi ovako loš zakon, jer da je tako onda bi poslanici Nove stranke naravno pisali amandmane i na ovaj zakon. Međutim, ovde pomoći nema.
Ovo je loše započeto i ovo se razvija još gore nego što je započeto i izaziva velike probleme, ne advokatima, notarima, Vladi Srbije, poslanicima iz Donjecka, poslanicima u neobičnim odevnim predmetima, poslanicima koji su dužni pare za zakup nekog zemljišta opštini Inđija, nego unosi veliki problem građanima Srbije, koji bez bilo kakve mogućnosti da reaguju, bar do sledećih izbora, moraju da trpe ovu bahanaliju koja se sprovodi već više od šest meseci.
Imamo zakon koji je doveo do toga da je zakočeno sve moguće u Srbiji, i ono malo nečega što je radilo, da je nemoguće vršiti promet nekretnina, da je napravljen ekskluzivni zakon za notare koji bi trebalo da postanu super bogati, ali pod uslovom da ne plaćaju deo svog prihoda onima koji su ih postavili na ta mesta, većinu njih, a oni dolaze iz visoko korumpiranog vrha aktuelne vlasti. Prema tome, to je ono što je osnovni problem danas u Srbiji i nikakav amandman, pa ni dobra namera moje prethodnice neće uspeti da to promeni.
Imamo puno drugih mogućnosti da dokažemo da poštujemo evropske vrednosti. Javno beležništvo je predstavljeno kao jedno od najviših evropskih vrednosti. Pa, i poštovanje zakona je isto jedna velika evropska vrednost, pa i borba protiv korupcije je isto jedna velika evropska vrednost, kultura dijaloga je isto jedna velika evropska vrednost, sloboda medija je takođe velika evropska vrednost, ali to se ne primenjuje ovde. Pa, naravno da vlast koja to ne želi i ne može da primeni, ne može da donese ni ozbiljan zakon ili set zakona koji se tiču javnog beležništva.
Imamo potpuno nepoštovanje zakona i u formiranju Komore javnih beležnika i u tome kako su neki dobili te sertifikate, kako rade u ovih prvih mesec dana rada, a o tome kolike su enormne zarade koje su inače do sada bile prihod sudova i lokalnih samouprava to nije pitanje na koje treba odgovor da da opozicija. Opozicija postavlja pitanje, a odgovore, makar i tačne, retko, treba da da vlast. Mi očekujemo da čujemo taj izveštaj koji se pritiskom na jedno dugme dobija, pa ako neko ne zna gde je to dugme, da ne pritisne pogrešno, neka pita nekoga ko zna to sa dugmićima.
Očekujemo odgovor na pitanje da li je tačno da su u prvih mesec dana sprovođenja ovog zakona višemilionske sume inkasirali notari, njih 94, pa posle 92, još su se smanjili, nisu se povećali, a to po cenama koje su nekoliko puta veće nego što su bile takse kada su to radili sudovi i opštine, i zašto je taj deo prihoda oduzet tim institucijama? Da li je ubrzan proces prodaje nekretnina, da li je ubrzan proces bilo kakvog ugovaranja, dobijanja bilo kakve isprave? Ne. Na sve to smo upozoravali pre dva meseca kada su bile izmene zakona. Onda nam je rečeno – ne, to je savršeno, ma to su najbolja iskustva iz Evrope, to je tradicija srpskog notarstva, ma to je fenomenalno, primiše nas u EU odmah, vratiće nam Kosovo zbog toga.
U međuvremenu imamo još jednu situaciju da komotno mogu da pomislim da je predaja te javne funkcije privatnim javnim beležnicima, koji navodno vrše javnu funkciju, urađena samo zato da bi neko sutra mogao da falsifikuje nečiju ličnu kartu i otvori fantomsku firmu.
Vlada u ostavci ne može da predloži zakon.

Vreme, zahvaljujem. Potrošili ste vaših pet minuta, iako nije bilo ništa o amandmanu, ali to je vaše pravo.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, evo, da se složim sa mojim prethodnim kolegom poljoprivrednikom, posle njegove diskusije, da upotrebim njegovu rečenicu – ovde pomoći nema. Ukoliko bi neko želeo da mu pomogne, možda bi mogao da mu pomogne, ali mora sarađivati.
Mislim da smo ovde čuli sve i o Donjecku, da smo čuli posebno oko visoko korumpiranog vrha vlasti. Ponovo pozivam, s obzirom da isti poslanik u jednom od prošlih izlaganja, pre neki dan, je upotrebio izraz da se 80% sredstava od javnog beležništva, od javnobeležničkih nagrada ubira onaj ko je postavi javne beležnike. Dakle, bila je jasna i nedvosmislena optužba na korupciju.
Mislim da neku vlast ne treba ceniti po onome šta si ti bio dok si bio na vlasti, pa s tim u vezi, kao neko ko živi u poslednjoj ulici i poslednjoj naseljenoj kući, mogao bih da pitam – kako je neki bivši premijer stekao stan od 165 kvadrata na Vračaru, kako mu garaže samo imaju preko 40 i nešto kvadrata, što je otprilike prosečna kvadratura neka dva stana nekog radnika, da ne kažem zemljoradnika, oni nemaju stanove u gradu, kako to neko bude seljak na tri godine i to debelo novčano nadoknadi?
Kada je već u pitanju zakup zemljišta, nije tajna da se ja tužim sa prethodnim režimom oko toga da su mi izdali u zakup zemljište koje je bilo privatno, kao državno, to nije nikakva tajna. Išao sam tri puta sada u vezi tih tužbi, sam, bez advokata, zato što advokati štrajkuju. S tim u vezi, hoću ministra da pitam šta je vladavina prava? Da li je to vladavina po pravilima? Da li je vladavina po pravilima vladavina po zakonu?
Da li mi imamo pravo da budemo zastupljeni prilikom tih tužbi ili neko može da nam kaže – od danas neću više da vas zastupam, od sada sam u štrajku, morate da idete na sud sami, morate sami da se snalazite, to što smo mi imali neki ugovor o zastupanju, to što ste vi meni dali ovlašćenje, to više ne važi.
U vezi sa tim ja očekujem da mi ministar odgovori, kao i da mi odgovori da li su one slike bile potpuno autentične, ono đuskanje u Kuli, i da li je to bilo uz pesmu „Moji su drugovi žestoki momci“? Meni izvođač Bajaga tvrdi da je upravo ta pesma bila uz koju se đuskalo 2002. godine u Kuli, nepunih godinu dana pre ubistva premijera.
Dakle, mnogo toga treba ovde odgovoriti, ali da ne širimo temu. Ja nisam advokat. Nisam advokat ni advokatima. Nisam advokat ni javnim beležnicima, niti sam advokat koji je savetnik predsedniku političke stranke, niti sam advokat koji je politički savetnik predsedniku jedne Vlade. Mislim da među advokatima, o čijim zahtevima u vezi ovih izmena i dopuna zakona raspravljamo, mislim da u vezi toga ima i onog političkog dela advokata i to je moje pravo na moj stav.
Opozicija ima pravo da predlaže zakone. Opozicija ima pravo i da predloži amandmane suprotne zakonu iz 2011. godine, kada su doneli. To je potpuno njihovo legitimo pravo, da kažu - sada nećemo ni kako hoćemo, sad nećemo ni kako smo hteli. Oni imaju potpuno pravo da predlažu zakone kojima oponiraju vlašću, pa čak i ako je to suprotno onome za čega su se zalagali 2011. godine. To pravo niko ne spori, ali ovde u govorima nekih poslanika, za čije govore mi je trebao prevodilac i to veoma vešt, da mi to prevede na narodni jezik, ja sam otprilike doživeo neku kritiku zbog mog stava prema delu advokata i veliki deo onih drugih advokata, za koje tvrdim da su zloupotrebili Zakon o javnom beležništvu, da neki od njih nastupaju politički, da su neki od njih čak i politički savetnici i da sam preporučio da u tu svrhu osnuju političku stranku i da tako nastupaju.
Ako opozicija ima pravo da brani, a ja im to ne sporim, predloge advokata, predloge koji su suprotni javnim beležnicima, a uzgred budi rečeno ja sam javno u raspravi u načelu stavio primedbu na tarifu, na cenu javnobeležničkih nagrada i pri tome nemam nikakav problem ni sa ministrom pravde da mu to kažem, ali ovde se uporno zastupa jedan stav koji je blizak pobunjenim advokatima, da tako nazovem, koji otprilike predvodi javnobeležničke komore, da ja cenim da je to par stotina ljudi koji su poveli druge ljude u štrajk. Ovde vidim kolege advokate koje su protiv štrajka, ali zbog naredbi i presinga Komore oni moraju da štrajkuju. Oni su dovedeni u poziciju da ne mogu da zastupaju svoje klijente, niti mogu mene da zastupaju.
Dakle, prava građana su narušena i pravo pritvorenika na slobodu, osnovno ljudsko pravo - pravo na slobodu je narušeno. Stoga mi danas raspravljamo da izađemo u susret onima koji su se pobunili, da promenimo ovaj zakon, ali neko želi u potpunosti da ga derogira.
Moj savet ministru je da, ukoliko se dogovorio sa advokatima, ovo izglasamo. Nema nikakvih problema. Ako treba da se menja zakon još neki put, ja nisam protiv. Ja tvrdim da su i advokati deo ovih građana, ali tvrdim da su oni daleko zastupljeniji od nas poljoprivrednika. Mi smo trebali da imamo dva poslanika, a imamo samo jednog, zato što je jedan sa mesta poljoprivrednika abdicirao, pa sam ja ostao sam da zastupam struku. Prema tome, moram da se pobuni zato što nas ima 0,4% u parlamentu, a advokata ipak ima 4%. Nas u društvu ima 25 do 30%, a njih ima ispod jednog procenta 0,1%. Smatram da smo mi u ovom parlamentu godinama kao radnici zapostavljeni, da se o našim problemima ne raspravlja sa onolikom pažnjom koliko se raspravlja o problemima koje imaju advokati.
Stoga želim ovde da se stavi tačka, podržavajući napore opozicije da oni imaju legitimno pravo da oponiraju i o onim stvarima za koje su bili 2011. godine imaju pravo da se predomisle, imaju pravo na neki drugi stav, ali oni uporno nama drugima koji imamo drugačiji stav osporavaju naše pravo da mi iz svog ugla to procenimo. Valjda i mi poljoprivrednici imamo neko pravo. Moj kolega koji je bio to tri godine, koji je to debelo naplatio i izašao.
Prema tome, na kraju da zaključim, tri puta idem u poslednjih pet dana, jer sam tužio jedne švapske novine zbog jedne neistine, i ne mogu nikako da ostvarim svoje pravo jer advokat mora da štrajkuje. On jadnik ne želi, ali mora da štrajkuje i ne može da me zastupa. Ja napuštam sednicu, juče nisam bio ovde pre podne, kao što ste videli. Gde je moje pravo da budem pravno zastupljen? Zato pitam ministra – šta je sa onim fotografijama? Drugo, šta je sa mojim pravom da budem zastupljen? Treće, šta je sa pravima pritvorenika da im se ukine pritvor? Hvala.

Reč ima Zoran Babić.

Meni je žao što narodni poslanik u ostavci nije tu, pa ne možemo da debatujemo. Čudno je to pozivanje na dijalog na način što će se izreći gomila neistina i onda izaći iz sale. Kažete – zašto dijaloga nema? Pa, s kim da razgovaramo? Sa poslaničkom jedinicom?
Što se tiče gomile nekih stvari koje su malopre izrečene, pa čak i to da su neke kolege u čudnim odelima, evo, ja prihvatam na sebe, u ime poslaničke grupe koju vodim, da sam ja taj u čudnom odelu, ali sam zato spreman da iznesem sva svoja odela koja su domaće proizvodnje i da ih stavim na uvid, kao i njihovu cenu. Siguran sam da su sva zbirno jeftinija samo od jednog odela gospodina Živkovića, „Bosova“ ili ko zna koja, a primamo istu tu poslaničku platu. Ali, siguran sam da kao što je jednom jedna džentlmenska i politički korektna ponuda, koja je data od strane gospodina Aleksandra Vučića, pa smo videli da je gospodin Živković zbog manjka i nepostojanja poslaničke čestitosti nije ni prihvatio, jer bi sada već bio na Pisarnici Narodne skupštine da podnese ostavku.
Pošto nemam još mnogo vremena u ovoj replici, da li je povećan ili smanjen promet nekretnina na ovaj način? U odnosu na dva meseca prošle godine, septembar i oktobar 2013. godine, i septembar i oktobar 2014. godine, smanjen je broj prometa nekretnina koje su prodate i kupljene, zato što je to posledica i krize i zasićenja tržišta i svega onoga što se našoj građevinskoj industriji dešava. Ali, znate li šta je zanimljivo? Smanjen je broj prometa nekretnina, nominalno, brojčano, a povećan promet novca. Šta to znači? Da su ugovori koji su sačinjavani sa uvođenjem notara ispravni, tržišni, da su plaćene takse državi koje su potrebne, da su plaćeni porezi državi koji su potrebni, a koji su u prethodnom periodu završavali u rukama i u džepovima da li advokata, da li kupoprodajnih strana ili na bilo kojoj drugoj strani, ali ne u rukama države čiji je to prihod. U tome je razlika i zbog toga je vrednost ovih zakona i za državu, ali i kao pravna sigurnost za strane koje ugovaraju promet nepokretnosti izuzetno su bitni.
Odmahujte glavom, jer odmahuju glavom oni kojima ne odgovara da država ima realan prihod. Onima koji nisu smeli tajkunima ni da utvrde poresku osnovicu, a kamoli da naplate, sada ne odgovara ni ovo da se promet nekretnina vrši po tržišnoj i ispravnoj ceni, a ne da za stan na Vračaru u ugovoru piše da je po kvadratu 500 evra.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Krivo mi je što nisam malopre dobio repliku, ali po amandmanu ću, naravno, reći. Krivo mi je što uvaženi podnosilac amandmana, gospođa Martinović, sa kojom može lepo da se polemiše, nije tu. Verujem da je od sramote kako joj je kolega branio amandman izašla.
Meni je rečeno da sam ja bio protiv javnih beležnika. Ne, naprotiv. To je jedna dobra institucija, samo sam bio protiv zakona koji ste tada donosili 2011. godine, koji im je dao ovolike nadležnosti protiv kojih ste vi danas. To je ogromna razlika. Sada vi morate da shvatite jednu situaciju, ne možete da se igrate sa tim. Neko je polagao ispit za javnog beležnika upravo možda motivisan ovolikim nadležnostima koje ste vi njima tada dali, a sada tražite odjednom da se to sve izbriše. Ne možete da se igrate sa nečijim sudbinama. Neko je možda žrtvovao karijeru. Neko je možda baš želeo da polaže da bi dobio tu mogućnost da radi ovo što ste mu vi predvideli.
Zaista to nije korektno da sada, odjednom, sve ono što ste nam pričali da su najveće evropske vrednosti na svetu, sve to sad tražite da se izbriše, zato što je to sada politički aktuelno, jer jedan deo pravnog esnafa traži da i štrajkuje i opstruiše rad sudova i šta god hoćete, a vi da tu prikupljate onda političke poene. To nije korektno.
Svi ti advokati koji danas štrajkuju, ponavljam, 2011. godine, mirne duše su mogli da izađu i da protestuju i da kažu – mi smo protiv ovoga što se tada donosi. Nisu to tada uradili, danas možda plaćaju baš zbog te svoje neaktivnosti ceh tome. Lepo smo i tada upozoravali kao stranka, da to nije u redu dati možda notarima tolike nadležnosti, vi ste im to dali. I sada imamo jedan veliki problem, slažem se sa tim, ali neka se vama prvo obrate i neka sa vama prvo razgovaraju i neka se zapitaju zašto tada nisu reagovali kada je bilo potrebno da se reaguje.
Ne možete ljudima koji polažu veoma težak ispit, još jednom ću podsetiti, najteži ispit vezan za svakog pravnika je javnobeležnički ispit, jer on, pored pravosudnog, da bi bio javnobeležnik mora da ima i javnobeležnički ispit. Ne možete sada njih svesti na sudske overitelje. Prosto nije korektno. Vi ste im omogućili ovako nešto, ljudi su to prihvatili, učili, žrtvovali karijere, ne možete da se igrate sa njima danas na ovakav način.
Zamolio još jednu stvar, nemojte više da koristite termin da je pre dva meseca došlo do izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu. Nije, promenjeni su neki drugi zakoni koji su morali biti usklađeni sa onim što ste vi doneli 2011. godine. To je naprosto istina. Hvala vam.