Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas se na dnevnom redu ovog uvaženog doma nalazi predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je predložila poslanička grupa SNS.
Želim da izrazim zadovoljstvo zašto ovaj uvaženi dom sve više raspravlja o predlozima koje podnose određene poslaničke grupe i smatram da se na taj način u punoj meri afirmiše ugled ovog doma.
Međutim, želim da izrazim nadu da ćemo u budućem radu imati više na dnevnom redu predloge zakona koje podnose i opozicione poslaničke grupe, a ne samo vladajuća, i da ćemo i mi na taj način moći da doprinesemo, kao što sam rekla afirmaciji Narodne skupštine.
Poslanička grupa SDS će imati predloge zakona koje će uputiti u narednom periodu zajedno sa našim partnerima iz stranke „Zeleni Srbije“ i kao što sam rekla, nadam se da će se oni naći na dnevnom redu, a ukoliko se ne nađu da ćemo o tome dobiti adekvatno obrazloženje.
Takođe želim da izrazim zadovoljstvo što imamo kontinuitet u radu, a ne samo kritiku na bivši režim, kao što se više puta moglo čuti u današnjoj raspravi i što ipak neki okviri, a da ne kažem, sva rešenja koja su se našla u prethodnim zakonima koji su usvojeni u Narodnoj skupštini, predstavljaju polaznu, osnovnu, ili bazu za nadogradnju.
Međutim, da bismo uopšte raspravljali o ovom Predlogu zakona koji je danas na dnevnom redu, moramo se osvrnuti i na sam Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je usvojen 2011. godine, čime je prestao da važi Zakon o finansiranju političkih stranaka koji je usvojen 2003. godine, i gde se po prvi put uredilo finansiranje političkih stranaka.
Tom prilikom kada je zakon usvojen, on je proširio polje primene jer je obuhvatio i političke delatnosti koje se odvijaju i izvan političkih stranaka, u nekim drugim političkim forumima, kao što su udruženja građana, i zbog toga i sam naziv nosi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
Zakonom su uređeni izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti, političkih stranaka, koalicija i grupa građana.
Propisano je da izvori finansiranja mogu da budu javni i privatni, koji su bliže određeni.
Javni izvori su, kao što svi znamo, budžetska sredstva, i namera je bila da se na taj način političke stranke učine nezavisnim od donatora, čime bi se isključila i mogućnost da se utiče na pojedinca unutar političkih stranaka.
Predviđene su i kaznene odredbe, kao i krivično delo kojim je propisano da onaj ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta, protivno odredbama zakona, a u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, da će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ovakvim obeležjem krivičnog dela predviđeno je da se kažnjava i onaj ko daje kao i onaj koji uzima nedozvoljena sredstva ukoliko to čini protivno zakonom.
Ja želim da izrazim nadu da ćemo imati što manje ovakvih krivičnih dela i da niko nezavisno kojoj političkoj stranci se radi, da će pribeći ovakvom načinu.
Finansiranje političkih stranaka je različito uređeno u nacionalnim zakonodavstvima zemalja u svetu.
Prema jednom istraživanju, koje je urađeno pre 2003. godine, od 111 zemalja koje su bile obuhvaćene tim istraživanjem utvrđeno je da je 71 imala propisana pravila za finansiranje političkih stranaka, dok 40 nisu imale nikakve propise.
Polazna osnova za donošenje zakona 2011. godine bio je i ovaj podatak. Zbog toga je u radnoj grupi koja je tada sastavljena, bili su predstavnici kako parlamentarnih stranaka, tako i predstavnici svih onih organa i organizacija koje treba da se bave kontrolom ili finansiranjem političkih stranaka.
Na čelu te radne grupe je bila direktorka, tadašnja direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Stav o zakonu je dala i Evrpopska komisija i Venecijanska komisija, koja je imala priliku da dva puta ocenjuje zakon, jer sve one primedbe koje je prvi put dala, bile su uvršćene u nacrt zakona i GREKO, grupa zemalja za borbu protiv korupcije, kao telo Saveta Evrope je dala ocenu sa tim u vezi iznela da Srbija zaslužuje priznanje za sveobuhvatnu reviziju po pitanju finansiranja političkih stranaka i GREKO sa zadovoljstvom konstatuje da su sve preporuke na zadovoljavajući način ispunjene.
Jasno je da smo u ovom vremenu prevazišli ovaj zakon i to neću da sporim. Želim da iznesem, da citiram ono što je, u krajnjem slučaju, i ovaj uvaženi dom konstatovao, usvajajući Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije u Republike Srbije za period 2013. do 2018. godina, gde se navodi da se nedostaci ogledaju u obavezama lica koja su u vezi sa političkim subjektima, korišćenjem javnih resursa, kao i obaveza organa nadležnih za kontrolu finansiranja političkih subjekata.
Dalje se u Strategiji navodi da do današnjeg dana, a to bi prenela i na ovo sadašnje vreme, nije izvršena ni jedna ekstremna verzija političkih subjekata, jer oni nisu bili predviđeni zakonom kao obavezni subjekti revizije DRI.
Dodatnu poteškoću ovoj oblasti predstavlja nedostatak potrebnih kapaciteta organa nadležnih za kontrolu finansiranja. Međutim, način na koji danas usvajamo ovaj zakon, ne bih rekla da u celovitoj meri predviđa ili obuhvata sve ono što je predviđeno u nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije ili u samom akcionom planu za sprovođenje strategije za borbu protiv korupcije.
U akcionom planu stoji da izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti treba da se utvrde i razgraniče obaveze Agencije i DRI i drugih organa. Zatim, treba da se pribegne izmenama Zakona o DRI koja treba da ima obavezu revizije parlamentarnih stranaka. Zatim, treba da se pribegne izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde direktor poreske uprave treba da u plan kontrole uvrsti davaoce priloga.
Želim da izrazim stav kao što je i rekao predstavnik predlagača da će se u narednom periodu pribeći celovitim izmenama i da ćemo i mi kao deo ovog parlamenta biti uključeni u izradu tog celovitog teksta.
Stranke su ključni akteri za uspostavljanje i razvoj demokratskog poretka, od njihovog uređenja, efikasnosti i mogućnosti da proizvede odgovarajuće kadrove. Za državnu funkciju, u velikoj meri zavisi kvalitet demokratskog poretka a samim tim i život građana u njemu.
Da bi na adekvatan način obavljali svoju ulogu, strankama su potrebna značajna finansijska sredstva. Obim tih sredstava zavisi od aktivnosti koje stranke imaju, njihove ispravne strukture i poslova koje obavljaju. Ovo nisam ja rekla, ovo je rekao Đorđe Vuković, programski direktor CESID, znači institucije ili organa koji, verujem da svi uvažavamo.
Kao što sam rekla, smatram da ovaj Predlog zakona je urađen brzo, ishitreno, da ne obuhvata sve ono što smo mi kao parlament sebi i drugim organima unutar Srbije stavili u obavezu, da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, niti da damo svoje primedbe o tome.
U krajnjem slučaju Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, u istom onom delu koji se odnosi na političke aktivnosti stoji, da učešće javnosti i organizacije civilnog društva imaju ključnu ulogu u povećanju transparentnosti rada i odgovornosti političara. Naime, proces usvajanja propisa u Republici Srbiji je na svim nivoima odlikuje nedovoljno učešće javnosti, zbog čega mnogi propisi postaju instrument korupcije i zloupotreba, umesto da budu sredstvo njihovog iskorenjivanja.
Razlog za to je, između ostalog, odsustvo zakonske garancije da će u svim slučajevima usvajanju propisa prethoditi javne rasprave i da će njihovi predlozi biti razmotreni. Ovde bih stala, kao što sam rekla, mislim da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, nismo mogli da damo svoj doprinos izradi ovog predloga zakona. Nadam se da ćemo u narednom periodu to moći i zbog svega toga kao i zbog svih onih primedbi koje su članovi moje poslaničke grupe, predstavnik poslaničke grupe izneo, mi nećemo moći da podržimo ovaj predlog zakona.