Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2011. godine. Donesen je i usvojen u jednoj drugoj atmosferi, sa jednom drugom i drugačijom skupštinskom većinom. Donesen je nakon rada radne grupe, nakon javne rasprave. Donesen je kao produkt rada radne grupe u kojoj ne samo da nije učestvovala, već SNS i predstavnici SNS iako parlamentarne političke stranke, nije ni bila pozvana da učestvuje.
Godina 2011. je godina kada se Srbija već uveliko nalazila u epicentru svetske ekonomske krize. Kada je zbog inertnosti tadašnje Vlade, neznanja, nemogućnosti da se odgovori na tu svetsku ekonomsku krizu osim što su slate poruke koje su zbunjivale građane Srbije da smo mi izašli iz krize, ali da to naši građani neće osetiti ili da je kriza naša šansa ili da nas kriza neće dotaći. Kriza nas je bogami ne samo dotakla, nego propustila kroz mašinu kao da je za mlevenje mesa.
U takvoj atmosferi je napravljen zakon čija je glavna karakteristika bila da za finansiranje političkih aktivnosti, za finansiranje političkih stranaka, odlazi 0,15% rashodne strane budžeta. Rashodna strana budžeta su i svi oni krediti koje je tadašnja Vlada uzimala, radila infrastrukturne objekte, radila neke druge objekte, ali je po mišljenju SNS u najmanju ruku bezobrazno da se krediti uzimaju, a znamo dobro iz rasprave o javnim finansijama, znamo dobro pod kakvim okolnostima i kakvim uslovima su ti krediti podizani. Da je za četiri godine od 2008. godine do 2012. godine za 25 puta, porasle su obaveze budžeta prema kamatama i da ćemo mi samo naredne godine u budžetu za 2015. godinu morati da predvidimo jednu milijardu sredstava od budžeta za plaćanje i vraćanje, odnosno samo za plaćanje kamata na kredite koje ova Vlada ni SNS, nisu ni uzele, ni potrošile.
Sa druge strane, političke stranke, ako ćemo zaista realno gledati i pogledati se svi u ogledalo, sve političke stranke nemaju tu podršku i nemaju tu snagu u našem društvu, kako bi svi mi želeli da imaju. Da li zbog zatvorenosti, da li zbog nekih netransparentnih procesa u kojima svi funkcionišemo, ali je način i želja SNS da kroz ove izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, vratimo bar jedan deo ugleda koji političke strane imaju u našem društvu i da pokažemo i pošaljemo jasnu poruku suživota sa građanima koji su nas ovde poslali, da pošaljemo jasnu poruku da umesto bilborda i plakata i tribina i mitinga mnogo je značajnije da se u Srbiji grade škole, da se grade putevi, da ozdravimo naše javne finansije koje je delom svetska ekonomska kriza a delom nemarnost ljudi koji su vodili vlade i vodili ovu državu u prošlosti i doprinele.
Zakon koji je predložila poslanička grupa SNS odnosi se na izmenu nekoliko značajnih delova zakona. Ona podrazumeva da političke stranke imaju pravo kupovine nepokretnosti, nekretnina i sredstava iz javnih finansija. Šta to znači i šta je želja predlagača, šta je želja SNS? Da iza delovanja političkih stranaka ne ostanu samo politička dela, ne ostane ono što smo uradili, iza svih nas koji se bavimo politikom, a u politici su ljudi potrošni, dođu neki novi, neki mlađi, neki pametniji ljudi naslede nas tu i to je jedan sasvim normalan demokratski proces.
Želja SNS je da u tim nekretninama koje ćemo moći svi i koji svi imaju pravo da kupe ili da naprave, da napravimo edukativne centre, da napravimo centre gde će se mladi ljudi učiti politici, edukovati, vežbati, da postanu bolji nego što smo mi, da postanu efikasniji, da ovu državu u budućnosti vode kvalitetnije i bolje, da se uče i na dobrim stvarima koje smo radili, ali i da se uče na našim greškama. Mislim da je za teko nešto neophodno promeniti dosadašnji član 11. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Sa druge strane, svi ljudi koji se nalaze u ovoj sali, svi ljudi koji se bave politikom, vode opštinske, gradske odbore, vode stranke, znaju koliko je teško biti podstanar, imati neke zakupe prostora, koliko puta smo se suočili sa nekim dugovanjima. Na ovaj način daje se prostor da političke stranke za svoje funkcionisanje, ne za privatno funkcionisanje, nikoga ko vodi opštinski, gradski odbor ili stranku, već za funkcionisanje stranaka, lakše funkcionisanje stranaka obezbedimo prostor za buduće generacije, za buduće ljude i za njihovo efikasnije i bolje bavljenje politikom.
Naravno, menja se i član 19. i možda ćemo oko toga voditi najviše polemike danas ovde. Taj član 19. se menja na taj način što se sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste se i za finansiranje troškova izborne kampanje, što je najvažnije u skladu sa ovim zakonom. Šta to znači? Nema permanentnih i stalnih kampanja, nema bombardovanja bilbordima ili plakatima. Sredstva iz javnih finansija mogu da se koriste za kampanje, ali onda kada se izbori raspišu, ne danas, ne sutra, već za tri-tri i po godine, kada se budu raspisali izbori ili nešto ranije prilikom raspisivanje lokalnih izbora.
Ono što je najvažnije, menjaju se članovi 16. i član 20. i to je glavna poruka i glavna poenta ove izmene zakona. U članu 16. procenat 0,150 zamenjuje se procentom 0,105, a reč „rashoda“ zamenjuje se rečima „poreskih prihoda“. Šta to znači? Neka druga skupštinska većina i Demokratska stranka koja je činila okosnicu te skupštinske većine onda kada je bila najveća, najmoćnija, onda kada je mogla da ode u „Razvojnu banku“ i da dobije, dva, tri, pet miliona evra na časnu reč, naravno uz političku podršku i naravno uz vođenje i uz odlazak tamo, pretpostavljam sa Dušanom Elezovićem ili sa sličnim funkcionerima DS, menjala je zakon na taj način što se 0,15% obračunavao sa rashodne strane budžeta.
To je bilo nedopustivo da se za finansiranje političkih stranaka i ono što ide iz budžeta i od svih građana Republike Srbije, da odlazi čak i od onih sredstava koja su kreditne obaveze Republike Srbije, od kredita koje smo uzimali, a znamo da je to bilo vreme kada su se ti krediti uzimali svakodnevno.
Promena je nastala ne sada. Promena je nastala promenom vlasti u Srbiji 2012. godine kada smo na osnovu Zakona o budžetskom sistemu tih 0,15% obračunavali sa prihodne strane budžeta i to od poreskih, odnosno menja se budžet, kojima se uzima za osnovicu rashode, kojim se finansiraju iz poreskih prihoda, odnosno poreski prihodi su osnovica obračuna sredstava kojima se finansiraju političke aktivnosti i političke stranke.
Na ovaj način, mi bar što se tiče osnovice, usklađujemo se sa Zakonom o budžetskom sistemu, s time kao što smo i obećali, kao što je obećala i najavila SNS, smanjujemo stopu. Smanjujemo stopu za 30% odnosno sa 0,150% za redovno finansiranje, odnosno sa 0,1% za izborne kampanje, smanjuje se na 0,105% odnosno 0,07% za izborne kampanje.
Na taj način želimo da više sredstava ostane u budžetu, da se više sredstava koristi za korisnije, efikasnije stvari, da se više sredstava koristi za oživljavanje i ozdravljivanje javnih finansija, da više sredstava ostane u budžetu za izgradnju porodilišta, bolnica, vrtića, škola, puteva, svega onoga što čini život u Srbiji, a na ovaj način, na način što smo poresku osnovicu prebacili sa rashodne strane koja je uvek najsigurniju, na prihodnu stranu odnosno na poreski prihod, biće nam motiv da se borimo da ova država ima što više poreskih prihoda, da ne zabadamo glavu u pesak, kao što je to bilo u prošlosti, pa se samo jednoj kompaniji Marka Miškovića, nije ni utvrdila poreska osnovica.
Recimo, pa se nekim ljudima, kako se to sada elegantnije zove, vlasnicima krupnog kapitala, više nisu tajkuni, sada su vlasnici krupnog kapitala, dozvoljavalo da maltene taj porez i zastari, ali ova Vlada je i od gospodina Rankovića Peconija, naplatila 8 miliona evra, kako je i rekao gospodin Aleksandar Vučić ovde, 8 miliona evra na ime poreza. Borimo se sa svima drugima. „Luka Beograd“ za šest meseci je naplaćeno četiri puta više sredstava nego u protekle četiri godine zajedno. Ovo je motiv da više ne okrećemo glavu na drugu stranu kada nam daju robu bez fiskalnog računa ili kada gledamo kako se neke stvari rade a porez je utajen.
Zbog toga tražim i očekujem podršku, ne samo poslaničke grupe SNS koja potpisima podržava ovaj predlog zakona, očekujem podršku svih odgovornih ljudi, koalicionih partnera SNS, očekujem podršku i svih narodnih poslanika, jer mislim da nam je tačka spajanja svih naših politika ozdravljenje javnih finansija, bolji život građana Republike Srbije, više investicija, više radnih mesta, a manje za političke stranke. Hvala vam.