Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Dobro, to što ste pričali o tome da niste bili u medijima, evo predsednik vaše stranke, tada u tim teškim vremenima za vašu stranku je upravo bio u ovoj emisiji u kojoj ćemo večeras kolega Martinović i ja da budemo, sa mnom, gost jednom. Generalno ne pratim tu emisiju i nisam brojao koliko puta je bio. Bio sam jednom i on je bio jednom.
Tako da ne možete da kažete da niste mogli da prođete, bili ste tamo. Možemo da uzmemo da merimo vremena koja su imale stranke u medijima u 2011, 2012, 2013. godini i danas. Nemam nikakav problem, siguran sam da ta statistika ide u korist tvrdnje da danas predstavnici opozicije ne mogu da se pojave, gotovo da ne mogu da se pojave nigde.
Pošto ste rekli da hoćete da pričate šta je bilo nekada, evo pročitaću vam. Jedan poslanik, tu je negde blizu vas, kako je govorio 2012. godine. Srpska radikalna stranka od 2008. godine upozorava da SNS, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića finansiraju tajkuni i mafijaši. Danas je ta tvrdnja dobila potvrdu. Uhapšen je Dušan Stupar zbog učešća u velikoj pljački pančevačke „Azotare“.
Dušan Stupar nije samo finansijer Nikolića i Vučića, nego je svoju poslovnu zgradu na Novom Beogradu ustupio na korišćenje centrali tzv. Napredne stranke. Srpska radikalna stranka podseća da je Nikolić u koaliciji sa Bogoljubom Karićem, čovekom koga je svojevremeno optuživao da je najveći kriminalac u Srbiji.
Podsećamo i da je i Stanko Subotić takođe veliki prijatelj Tomislava Nikolića. Dakle, reč je o stranci koja od 2008. godine ne dobija nijedan jedini dinar iz budžeta RS. To je apsolutni dokaz da je SNS stranka koja se finansira na apsolutno nelegalan način, da je finansiraju tajkuni, mafijaši i kriminalci.

Hvala vam.
Reč ima Zoran Babić, replika.

Vlasnik preduzeća „Metropolit“ D.O.O, da li vam je poznato to ime, donirao je DS 2012. godine 400 hiljada dinara, Žarko Radonjić, uhapšen pod sumnjom da je organizator kriminalne grupe koja je malverzacijama na uvozu i carinjenu robe oštetila budžet Srbije za 10 miliona evra. Da li vam je poznat taj gospodin Žarko Radonjić?
U finansijskom izveštaju koji je na svom sajtu objavila DS navodi se da je 3. maja 2012. godine, tri dana pre održavanja izbora, od preduzeća „Metropolit“ primila donaciju od 400 hiljada dinara. U rubrici koja označava mesto navodi se Subotica, osim sedišta donatora, može da ukazuje da je stvarni korisnik ove donacije bio Opštinski odbor DS u Subotici na čijem je čelu Modest Dulić, brat bivšeg ministra i poslanika DS, Olivera Dulića.
Da li vam je poznato ovo? Ne pričam o stvarima destriktivnim, izrečenim u žaru političke borbe. Pričam da su vam finansirali ljudi koji su budžet Srbije oštetili za 10 miliona evra i da su se oprali na taj način što su tri dana pre izbora DS uplatili 400 hiljada dinara i vi ste rekli – hvala lepo, evo oprali su se.
Hoćete li da govorimo, ali ne verujem da ćemo imati vremena u ovoj replici, o svim firmama koje su bile gubitaši, a uplaćivali višemilionske iznose DS, ali zato nisu plaćali porez?

Vreme.

Nisu plaćali socijalno i penziono. Nisu plaćali svojim radnicima, ali su donacije DS davali. Idemo dalje. Samo napred.

Vreme.
Molim vas da pročitam da bi mogla i sednica… da se nešto i drugo radi.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Bojana Zirića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini RS i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
U skladu sa tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za aministrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Bojanu Ziriću danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
(Zoran Babić, s mesta: A Živković?)
Nisam ništa dobila od Odbora za administrativno-budžetska pitanja na tu temu.
Gordana Čomić ima pravo na repliku, prvo.

Replika, samo kratko.
S obzirom da se odvijala zanimljiva rasprava između narodnog poslanika Marka Đurišića i poslanika Zorana Babića, ukoliko želi da spori nešto DS, ja sam na raspolaganju. Hvala.

Reč ima Nenad Čanak. Izvolite.
Moram da vam dam zato što je replicirala ovlašćeni iz DS, a vi niste DS, a sada se nije direktno obraćao vama.
Izvolite poslaniče Čanak.

Pre nego što počnem da govorim o ovom zakonu, uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, morao bih na trenutak samo da skrenem pažnju da je uvaženi kolega Babić izrekao jednu rečenicu koja me je, moram reći, uplašila zato što je suviše puta u istoriji upotrebljena i nikada iz toga ništa dobro nije izašlo. Ta rečenica glasi – političke stranke nemaju podršku u društvu. Ta rečenica da političke stranke nemaju podršku u društvu, nadam se da je uvaženi kolega želeo da kaže da je ugled političkih stranaka narušen, da je nešto takvo po sredi, a ne da političke stranke nemaju podršku društva, jer ako je ta rečenica doslovno tačna, onda time uvaženi kolega gubi iz vida da su političke stranke deo društva.
Znači, u tom smislu onda nije pitanje političkih stranaka, nego je pitanje poverenja u sistem. Ako je poverenje u sistem narušeno, onda se počinju povlačite različite zloslutne paralele.
Pročitaću vam deo jednog istorijskog dokumenta koji je napravljen kada je došlo do toga da političke stranke nemaju podršku u društvu. Očekivanje naroda, kaže ovaj dokument, da će evolucija našeg unutrašnjeg političkog života doneti sređenje i konsolidovanje prilika u zemlji nisu se ostvarila. Parlamentarni red i sav naš politički život dobijaju sve više negativno obeležje, od čega narod i država imaju samo štete.
Sve korisne ustanove u našoj državi, njihov napredak i razvitak celokupnog našeg narodnog života dovedeni su time u opasnost. Parlamentarizam su zaslepljene političke strasti, počele da zloupotrebljavaju u toj meri da je postao smetnja za svaki plodni rad u državi. Žalosni razdori i događaji u Narodnoj skupštini pokolebali su narodu veru u korisnost te ustanove. Sporazumi, pa i najobičniji odnosi između stranaka i ljudi postali su apsolutno nemogući.
Tražite leka tom zlu u dosadašnjim parlamentarnim promenama Vlade ili u novim zakonodavnim izborima značilo bi gubiti dragoceno vreme uzaludnim pokušajima koji su nam odneli nekoliko poslednjih godina. Za one koji su malo slabije pohađali nastavu istorije, ovo je tekst „obznane“ kojom je počela šestojanuarska diktatura kralja Aleksandra kojim je ukinut parlament, kojim je raspuštena, ukinut je i Ustav i zakoni su se počeli donositi diktaturom.
Govorim zbog sledećeg, ne zato što pokušavam da povučem paralele između onoga što je rekao uvaženi kolega Babić i ovoga, nego zato što jedna stvar vodi drugoj. Mi ovde govorimo o uštedama i naravno da zemlja koja ozbiljno ne razmišlja o svojim finansijama potpuno zaboravlja da misli o svojoj budućnosti.
Hajde da vidimo, pošto sam ja ekonomista, o ciframa. Govorimo o 1.900.000.000 dinara, koliko je predviđeno budžetom za političke stranke, to je jedna cifra koja je dosta velika. Neki kažu da je ona tolika zbog toga što su u ovoj godini u nju ušli i troškovi izbora, a da je prava cifra oko 1.100.000.000, ali neka bude 1.900.000.000.
Ako bi se sve pare, tih 1.900.000.000 podelile penzionerima u ovoj zemlji kojih ima 1.700.000, svaki penzioner u ovoj zemlji bi dobio 1.117 dinara godišnje ili 93 dinara mesečno ili bi dobio, ako ovaj vaš predlog prođe, 31 dinar mesečno, što čini 600 grama hleba ili 20 grama hleba dnevno. To je ono što je ušteda koja bi se napravila, ako razgovaramo o penzionerima. Znači, to nije nikakva supstanciona ušteda. Dakle, to nije ništa ozbiljno u nivou nekih novih škola, bolnica, pozorišta ili čega takvog.
Namera ovoga je mnogo drugačija, barem tako meni izgleda, jer ja moram da skrenem pažnju da članovi 16. i 20. ovog Predloga zakona govore o tome da se umesto rashodnih, stavljaju poreski prihodi budžeta Srbije kao osnova za nešto ovakvo. Nemam ništa protiv, šta više, to je više nego pošteno. Ima jedan mali problem u tome, Autonomna pokrajina Vojvodina takođe treba na taj način da finansira svoj politički život, a ona nema poreske prihode. Samim tim, pošto nema poreskih prihoda, ona ne može da finansira svoj politički život. U velikoj meri to ne mogu ni lokalne samouprave.
Time dolazimo do toga da se praktično politički život može odvijati samo i isključivo na nivou Republike Srbije i to umanjen, ne za trećinu, nego za polovinu dosadašnjih prinadležnosti. Odavno je poznato da ukoliko se državni službenici ne nagrade ozbiljnim novcem, oni su podložni korupciji, kao što sa druge strane moraju stajati ozbiljne kazne za samu korupciju.
Mi smo došli u poziciju, dame i gospodo, drugarice i drugovi, da ovde imamo na delu jedan tip populizma o kome, recimo u „Majn kampfu“ govorio Adolf Hitler, koji je govorio poslanicima kao o nekome ko je…