Evo, završavam. Sve ono što ste nam uputili najviše govori o vama, a vrlo malo o nama. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Izvinjavam se što sam dobacio, jer stvarno nisam video smisao poslednjih četiri minuta govora uvažene koleginice sa Predlogom zakona i više je to bio neki čas za unutar stranačku istoriju. Poštujem svaku istoriju. Zaista.
Ono što bih želeo da pojasnimo, a to je da je predam amandman koji je potpisao uvaženi kolega Aleksandar Jugović, koji kaže - u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti član 1. menja se i glasi: „politička stranka koja stekne nepokretnu imovinu sa sredstvima iz javnih izvora tu imovinu može koristiti isključivo za sprovođenje svojih političkih aktivnosti“. Ovaj amandman je pisan i napisan uz jednu dobru komunikaciju sa ljudima iz civilnog društva nevladinog sektora. Ja sam zahvalan tim ljudima na energiji i volji koju su pružili.
Vidim da je koleginica malopre, koleginica Čomić rekla, da pa, čak ni tako, čak ni civilno društvo, i protiv toga je. U redu je. Ja sada kažem da sam kao predstavnik ovlašćeni predstavnik predlagača spreman na razgovor kako bi sve ovo dodatno definisali. I toliko bar što se tiče samog zakona o amandmanu gospodina Marinkovića, mislim da smo dovoljno rekli.
Moraću da ponovim sličnu rečenicu koju sam izrekao pre nekoliko dana.
Rečenice koje se tiču evropske perspektive i evropske budućnosti, evropske Srbije i zasluga u tome. Da, postoje ljudi koji su te vrednosti shvatili pre 20 godina kako se predstavljaju, ali fakat ništa nisu uradili kako bi naše društvo približili EU, i umesto onoga što ja ističem kao vrednost u svim međunarodnim uslovima, na svim sastancima međunarodnim i kažem da je to vrednost ovog našeg društva i sazrevanja našeg društva što u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne postoji ni jedna poslanička grupa koja se protivi evropskom putu Srbije, što dodatno daje vetar u leđa i ubrzava sve te postupke.
Zašto sada da kvalifikujemo nekoga koje shvatio to pre 20 godina, ali je shvatio i ostao tako shvaćen tu gde jeste, za razliku od onih koji su sve to shvatili pre četiri ili šest ili osam godina, ali su za vreme svog političkog delovanja u zadnje dve i po godine napravili one krucijalne bitne korake koje je bilo neophodno sprovesti. I tu prvenstveno mislim i na sklapanje implementacije Briselskog sporazuma i bilo je užasno teško i nije bilo odgovornosti SNS. Zašto je taj voz koji je došao 2012, 2013. godine i spor i loš, i drvene su klupe. Pravi ćira. Nije odgovornost SNS, nego odgovornost onih koji su kreirali sudbinu ove države, zato što nisu imali hrabrosti, zato što su imali savetnike koji kažu koliko košta kilo žive vage.
Zbog takvih savetnika, bivših savetnika, bivših predsednika, ma gde oni bili sada, nismo ušli u te mnogo brže vozove. Kamo sreće da je bilo više hrabrosti, pa umesto sekire i motorne testere, ljudima na severu KiM da ste objasnili da je potrebno da se napravi takav sporazum. Kamo sreće da nismo gubili vreme u pravljenju i navlačenju balvana, a onda i pomeranju balvana.
Bile su potrebne promene. Neophodno je bilo da nastane SNS da bi Briselski sporazum i sačinili i implementirali, kako bi komunikaciju sa privremenim institucijama samouprave u Prištini se odvijale. Ne samo u Briselu, verujem da će se sutra odvijati i u Prištini i u Beogradu i bez prisustva treće strane kada razgovaraju razumni ljudi. Ali nije bilo hrabrosti da se to napravi. Bilo je dovoljno slavodobitno sedeti u beogradskim centralama stranke i pričati – evo mi delimo evropske vrednosti, evo mi smo ti čuvari vatre iako se ta vatra sve više gasila.
Sto puta ću reći, ne pamti se onaj koji je položio kamen temeljac, pamti se onaj koji je presekao vrpcu. Vrpcu ka EU ka punopravnom članstvu u EU, tu sledeću zvezdicu na zastavi EU voleli ti to ili ne, postaviće Aleksandar Vučić i SNS.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika.

Ovo je taman toliko replika, koliko i potreba da se neki podaci u dijalogu obrazlože.
Briselski sporazum izglasan zajedno, po sadržaju je ¾ onoga što je uradio sada narodni poslanik Borislav Stefanović sa dve važne, izuzetno važne stvari koje su uradili Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Tačno znam koliko je to teško i zato je imao glasove DS.
Da bi ste stigli do tog Briselskog sporazuma, da bi ste pozdravili otvaranje pregovora, pre toga je moralo da se stigne do statusa kandidata, pre toga je morala da bude završena saradnja za Hagom i 46 najviših političkih, državnih, bezbednosnih, vojnih, policijskih, imena ne mogu da kažem, da budu izručeni Haškom tribunalu sa svim preprekama koje to podrazumeva i kod onih koji su to radili i kod onih koji su to posmatrali.
Moralo je da počne 2010. godine i UN nadležnost EU nad pitanjem Kosova i da to bude početak normalizacije koju pozdravljamo. Morala je da bude rešena 2006. godina kada su bili zamrznuti svi vidovi pregovora sa EU i moralo je da se počne 2003. godine kada se predao zahtev da budemo članovi EU. To je dobro i niti smatram da je loše, niti smatram da je dobro što se 2008. godine SNS dobrom odlukom da podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pridružila evropskoj ideji.
Samo sam rekla 20 godina smo izgubili i nemojte da izgubimo ni godinu više, zbog toga što vam je DS tako, tako kriva za sve i što jeste i što nije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, predstavnik predlagača Zoran Babić.

Ne vidim na koji način je izgubljeno 20 godina. Ne vidim na koji način je mogla neka manjina u skupštinama od devedesetih godina na ovamo, posle i 2000. godine na ovamo da zaustavi neke procese.
Kako može manjina da zaustavi neke procese? Može da iskaže svoj politički stav u vremenu koje Poslovnik određuje, može da mitinguje, može da govori. Kako može da spreči? Nije dovoljno reći – znate, Briselski sporazum je 2/3, 4/5 dokumenta koji je neko napravio pre toga, ali zašto niste imali hrabrosti da taj dokument donesete u Beograd? Zašto niste imali hrabrosti da ga donesete u Skupštinu? Zašto niste imali hrabrosti da izađete pred građane Srbije sa tim dokumentom?
Mislite da je bilo lako? Mislite da je bilo lako ovoj skupštinskoj većini koja je tada debatovala ovde sa pritiskom ljudi na ulici? Prvi put sam tada tog dana ušao na ulaz iz Kosovske, a ne na glavni ulaz. Mislite da je bilo lako to uraditi?
Vi ste gubili vreme zato što ste za jednu stvar, na koju ste se obavezali u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, bilo gde, menjali mišljenje u Beogradu zbog marketinške agencije koja vam je rekla – ne, to nije dobro, ekstra mega car će izgubiti na popularnosti, izgubićete možda izbore, izgubićete koji procenat, koji promil, nemojte to da radite. I tada se to nije radilo. Zašto niste to što ste, kako kažete, kreirali, napravili, zašto s time niste došli u Beograd, zašto niste došli u Skupštinu? Sada zato što niste došli u Skupštinu vi optužujete manjinu, u tom trenutku manjinu.
Da li je postojala jedna deklaracija u Skupštini Srbije koja je došla, a ticala se Kosova i Metohije, a da nije naišla na podršku SNS, odnosno poslaničke grupe „Napred Srbijo“? Za svaku smo glasali, bez obzira ko je predložio, zato što odnos naše politike i odnos Beograda prema Kosovu i Metohiji bi trebalo da bude baš ta tačka spajanja, kao što nam je tačka spajanja evropska perspektiva i evropska budućnost Srbije, ali po svima, ne po meni, ne po mojim kolegama iz SNS, već po svima. Više su uradile vlade od 2012. do 2014. godine na evropskom putu, nego što su uradile sve vlade od 2000. do 2012. godine.
Ne želim da uzimam ono što su drugi radili, ali po brzini, po ogađenosti koju ste napravili najavama – bićemo tada član, bićemo tada, bićemo tada, ogadili ste, posvađali ste nas unapred sa Briselom, zato što sve što je bilo loše bilo je – naterao nas Brisel, naterala nas je EU. Zašto? Pogrešan pristup tome je bio, pogrešno razmišljanje. Ne kažem da vi niste čuvari vatre, ali tom dinamikom i na taj način kako ste osmislili ta vatra je pretila da se ugasi. Ova Vlada je na tu vatru dodala prvo ona sitna drva, pa krupnija drva, a sada je ta vatra onakva da ne može da se ugasi i da će dovesti do toga da do 2018. godine, sa otvorenim svim poglavljima i zatvorenim, sa usklađivanjem zakonodavstva, da uradimo sve što je do Srbije da postanemo punopravni član EU.
Od 2018. godine to će biti politički u rukama nekih drugih ljudi koji će reći da li žele Srbiju u okviru evropske porodice naroda ili ne. Ja žestoko verujem da će taj odgovor biti pozitivan, kao što mi nadu za takav odgovor daje jedna rečenica koju je ovde u Domu Narodne skupštine izgovorio gospodin Štefan File u jednoj od poslednjih poseta Beogradu, kada je rekao – u postupku pridruživanja EU ne smemo da izgubimo građane Srbije, građani Srbije moraju da žive danas bolje nego što su juče, sutra bolje nego što su danas i svakim danom da imaju koristi od evropske perspektive i evropske budućnosti Srbije.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Gospođo Čomić, vi ste se javili, ali mislim da nemate u ovom trenutku pravo na repliku, jer ništa nije bilo uvredljivo prema Demokratskoj stranci. Zahvaljujem.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Nastavak po amandmanima na tačke 3. i 4. dnevnog reda je sutra u 09.00 časova.