Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u pravu je moja koleginica Mirjana Andrić. Potpuno u pravu da je jedini motiv predlaganja nekih zakona, što je legitimno pravo svakog narodnog poslanika i ja ovim putem podstičem da više narodnih poslanika ili pojedinačno ili grupno, kao poslaničke grupe, predlažu zakonska rešenja. Da je bilo dobre volje pre strčavanja na Pisarnicu i predavanja jednog zakona koji je kozmetički, otvorila bi se debata, otvorila bi se komunikacija.
Neko ko ima dobru volju, ko smatra da ima dobru ideju, a takvih stvari je bilo i u prošlom i u ovom sazivu kada su neka zakonska rešenja, za prošli saziv sam siguran, za ovaj ne, ograđujem se, da kada je dolazilo nešto od strane opozicionih narodnih poslanika i ukoliko postoji komunikacija, ukoliko postoji dogovor, što je deo jedne i parlamentarne i demokratske prakse, došli smo i do zajedničkih rešenja i takve stvari su bile i izglasavane u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ukoliko je želja da te promene budu kozmetičke, kao što su bile kozme-tičke, jer je ostao isti procenat, promenjena je samo strana i usklađen sa Zakonom o budžetskom sistemu, bez ikakve komunikacije, samo da na naslovnoj strani, prvoj strani Predloga zakona, piše nekoliko sati ili dan ranije, nego što je to uradila SNS koja je najavila podnošenje ovih izmena i dopuna zakona, ne vidim nikako drugačije, osim onoga što je govorila gospođa Mirjana Andrić, a to je da je bilo bitno samo što pre predati tako neki zakon i reći – evo, mi smo se pre setili. Naravno da se o tom zakonu sada ne razgovara, ali se razgovara o razmišljanju. Ne može da se na jedan način razmišlja prošlog četvrtka, a na drugi način da se razmišlja ovog četvrtka, recimo, pa smo sada za 0,15, pa smo sada za 0,5, pa smo ne znam za koliko do narednog četvrtka.
Zbog toga je legitimno pravo da razgovaramo o svim predlozima koji su u skupštinskoj proceduri. Zašto se predaju u skupštinsku proceduru, ako neko ne želi da se o tome razgovara? Mislim, kada takav predlog dolazi od nekoga ko zaista ima zavidnu parlamentarnu praksu i u parlamentu Republike Srbije, ali i u međunarodnim organizacijama, poštujem da nekome ko je možda mlađi, manje iskusan, pokaže kako treba, ali da pokaže kako treba na primeru, a ne da se strčava samo na pisarnicu da bi se dobio pečat i evo, mi smo stigli pre.
Gde je tu dogovor? Gde je tu želja za dogovorom, gde je tu želja za kompromisom, gde je tu želja za iznalaženjem najboljeg rešenja? Srpska napredna stranka i ja kao ovlašćeni predstavnik predlagača sam pozvao kolege i iz vladajućeg dela parlamenta i iz opozicionog dela, razmenili smo mišljenja. Na žalost ta mišljenja su bila takva da nismo mogli u tom trenutku da nađemo kompromis, ali smo bar probali.
Rekli smo bar – hajde razgovaraćemo i mislim da je to dobra praksa i dobra praksa za ubuduće. Tako da nema razloga učiti nekoga na pogrešnim stvarima, na pogrešnim primerima. Jedno je dobra parlamentarna praksa i SNS je raspoložena da unapređuje institut i instituciju Narodne skupštine uvodeći tako praksu, ali opet ću reći ukoliko je sa ove strane pružena ruka, a sa druge strane se dobija šamar, ta ruka često ostane u vazduhu ili bude spuštena.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Čomić, po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Replika.)
Mislim da se gospodin Babić nije uvredljivo izrazio. Izvolite.

Taman posla da se on izrazi uvredljivo. To uopšte nije tema niti je bio osnov za repliku. On često pogrešno tumači, ali uvredljivo, predsedavajući, stvarno ne bih tako nešto ni pomislila o gospodinu Babiću.
Pogrešno tumači zato što ja niti istrčavam igde da predam ikakav predlog, niti postoje predlozi opozicionih poslanika niti predlozi vladajuće većine. Ta podela kao i stav da je samo vladajuća većina odgovorna za Skupštinu je posledica nedovoljne zrelosti političke javnosti u nas i nedovoljne snage ove institucije.
Skupština poznaje narodnog poslanika i Skupština poznaje poslaničke grupe. Preslikavanje podrške Vlade se podrazumeva, ali onaj fini i tanak prostor između Vlade i Skupštine u kojoj narodni poslanici razumeju da samo zajedno mogu na najbolji način da kontrolišu Vladu, je prostor koji je u ovoj našoj Skupštini u Srbiji biti osvojen. Nema ništa da vladajuća većina izlazi u susret opoziciji, niti ima ikakve potrebe da vladajuća većina pruža ruku opoziciji. To piše u Ustavu, htela to vladajuća većina ili ne. To piše u Zakonu o Narodnoj skupštini Republike Srbije, htela to vladajuća većina ili ne, umela da čita opozicija ili ne.
Ne insistiram, niti sam uvela u raspravu predlog zakona na koji imam pravo da ga podnesem, niti on podnet sa namerom da bude brži ili sporiji. Samo je pravo. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje je kao zrela i politički odgovorna podnela poslanička grupa SNS, uvažavajući svu težinu sadašnjeg ekonomskog trenutka u kome se zemlja i građani nalaze, a naravno ni najmanje nije zaslužna za tako teško ekonomsko stanje koje je nasleđeno i u kome se danas svi zajedno nalazimo.
Poslanici SNS ovim Predlogom zakona su želeli da na jedinstven način, na jedinstven i efikasan način spoje sadašnjost, budućnost, ali i da uvedu jedan vrlo važan mehanizam, a to je mehanizam kontrole trošenja finansijskih sredstava političkih stranaka.
Kada je u pitanju suočavanje sa sadašnjošću koju ponovo moram da napomenem da je teška i da je osećaju svi građani Srbije, SNS kao zrela i odgovorna naravno želi da zajedno sa građanima učestvuje i u smanjivanju onog dela budžeta koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti. U tom delu je jako važan član 16. prethodnog zakona koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti. Naš predlog je da se taj procenat iz budžeta sa prihodne, sa stvarne, sa realne strane iz budžeta smanji i to sa 0,150% na 0,105%.
Ono čime SNS pokazuje svoju odgovornost, svoju zrelost i svoju ozbiljnost je taj što će se ta sredstva iz budžeta obezbeđivati iz realnih osnova, a ne iz nerealnih osnova, ne sa rashodne strane, ne od onih kredita koji su bili namenjeni za popravku puteva, za popravku bolnica, za popravku obdaništa. Na taj način SNS smatra da preduzima punu odgovornost.
Drugi član zakona koji je i te kako značajan tiče se prethodnog člana 20. koji se odnosi na izdvajanje sredstava za kampanju. Takođe se i u tom delu smanjuju sredstva sa 0,1% na 0,07% i ponovo SNS kao zrela i odgovorna ta sredstva neće se opredeljivati sa rashodne strane, nego sa prihodne strane budžeta. Na taj način SNS procenjuje da će na godišnjem nivou biti ušteđeno oko 3,5 miliona evra, odnosno biće manje izdvojeno za funkcionisanje političkih aktivnosti oko 35%.
Naravno političke stranke su živi organizam, neprekidno treba da sarađuju i da rade zajedno sa svojim biračima i sa građanima i ono što predlažemo jeste da sredstva koja su namenjena za troškove prevoza i skupova budu finansirana iz javnih prihoda.
Takođe ono što želim da naglasim, a što je SNS predložila ovim zakonskim izmenama jeste transparentnost i javnost u trošenju finansijskih sredstava. Ta transparentnost i javnost i trošenju finansijskih sredstava se ogleda u čl. 28. i 29. prethodnog zakona koji smo menjali u tom smislu da su političke stranke dužne da do 15. aprila tekuće godine dostave Agenciji finansijski izveštaj za prethodnu godinu, kao i obavezu političkih stranki da taj finansijski izveštaj objave na svojoj internet strani.
Ono što je takođe karakteristično, a što i te kako može da bude mehanizam i treba da bude mehanizam u kontroli trošenja javnih sredstava jeste promena člana 29. u delu koji se odnosi na to da je direktor Agencije za borbu protiv korupcije dužan da donese akt koji će se odnositi na izveštaj dostavljanja utrošenih sredstava u vreme kampanje. Taj akt direktor Agencije za borbu protiv korupcije je dužan da donese najkasnije pet dana od dana raspisivanja izbora.
Ono što takođe želim da naglasim jeste član 11. koji se menja u stavu 4, a odnosi se na sredstva kojima raspolažu političke stranke, to su pokretne i nepokretne stvari i na kupovinu tih nepokretnih stvari, odnosno zgrada iz javnih prihoda.
Takođe, na taj način će se postići transparentnost i biće jasno zašto i za koju namenu su konkretno opredeljena ta sredstva. Naravno, to je i pogled SNS i poslanika SNS u budućnost, jer stranke i parlamentarizam treba da ostanu u Srbiji. Demokratije se u stvari i razvija na parlamentarizmu i u cilju bolje obuke i novih političkih znanja mladih generacija i te kako je značajna promena člana 11. u stavu 4.
Na ovaj način, naravno, mi dajemo i snažnu podršku Vladi Republike Srbije i njenom premijeru Aleksandru Vučiću, u onom delu koji se odnosi na stabilizaciju finansija u zemlji i na konačni ekonomski oporavak naše zemlje, zarad budućnosti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić, a neka se pripremi narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Zakon koji je stupio na snagu 22. juna 2011. godine ima određene manjkavosti koje se ovim izmenama i dopunama otklanjaju. Izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka menja se član 11. stav 4. koji propisuje da politička stranka može kupiti nepokretnu imovinu isključivo sredstvima iz privatnih izvora.
Obzirom na to da nepokretne i pokretne stvari, koje čine imovinu političkih stranaka, služe samo za političke aktivnosti političkih stranaka, a političke aktivnosti se finansiraju i iz privatnih i iz javnih izvora, i mogu se voditi na istom računu, postojećim zakonom je jako teško u primeni da politička stranka pribavi svojinu nepokretnosti praveći razliku između izvora finansiranja. Izmenama i dopunama ovog zakona vrši se dopuna člana 19, gde se lista troškova za finansiranje političkih aktivnosti, koje spadaju u redovan rad političkih stranaka, proširuje za troškove prevoza i organizovanja skupova, što je u stvari preduslov za rad sa biračima i članstvom.
Najbitnije izmene su izmene koje se odnose na čl. 2. i 4, u vezi smanjenja troškova iz budžeta Republike Srbije sa 0,15% na 0,105%. Ovde se radi o linearnom smanjenju za sve političke stranke, što je neophodno u periodu kada Vlada sprovodi politiku štednje u svim sferama radi postizanja makroekonomske stabilnosti. Dakle, ovim izmenama se postiže ušteda u državnoj kasi za nekih 30%. Više sredstava ostaje u budžetu i, kao što je rekao predlagač Zoran Babić, za neke važnije stvari koje znače život u Srbiji, za izgradnju škola, vrtića, puteva.
Takođe, izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka obezbeđuje se da godišnji izveštaji političkih stranaka budu dostupni na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i smanjuju se troškovi za objavljivanje izveštaja. Takođe se propisuju i kaznene mere za političke stranke koje svoje izveštaje ne objavljuju u skladu sa ovim zakonom.
Izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka se u stvari razvoj političkih stranaka zasniva na jednoj zdravoj osnovi i zbog toga pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ove izmene i dopune. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević, a neka se pripremi narodna poslanica Vesna Marković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, ili lepše rečeno, srpski rečeno finansiranju političkih stranaka, jedan je od zakona u setu koji ovaj parlament, ova Vlada hoće da prilagodi, promeni, poboljša i sve to u nameri da poslovni ambijent, da uslove u kojima žive naši građani poboljšaju i da interes tih građana bude na prvom mestu.
Ono što je jako bitno reći, ovaj zakon je u osnovi i u suštini bitan za građane, pre svega imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazi društvo, situaciju u kojoj se nalazi naša privreda. Osnovne mere koje ovaj zakon predviđa su smanjenje troškovne strane budžeta, i to pre svega u rashodnoj strani, odnosno po ovom zakonu doći će do promene. Trideset posto je smanjenje i to je sigurno tako.
Neodgovorno je od strane opozicije da osporava predlog u kome se finansiranje političkih stranaka, odnosno političkih aktivnosti umanjuje za 30%. Ovde se ne umanjuje finansiranje stranaka određenih opozicija ili pozicije, ovo je zakon koji uređuje finansiranje svih stranaka i potpuno je jednak za sve stranke bez obzira na njihovu veličinu. Političke stranke su svakako nastale i odraz su narodne volje i njihova moć i veličina direktno je proporcionalna podršci koju te stranke imaju. U ovom trenutku SNS ima najveću podršku i to je jednostavno tako, proizvod je isključivo volje građana.
Nekada su se političke stranke sasvim i zaista finansirale na drugačiji način. Izvući ću jednu paralelu. To je jednostavno tako i to građani znaju. Omogućeno je ljudima da za male novce dođu do fabrika, do preduzeća, do rudnika, da za kratko vreme naprave ogromne vozne parkove, kamione, džipove, skupa vozila, a, što bi rekao moj kolega Marijan - gle čuda, i avione. Dok je ova Vlada, dok je ovaj premijer, dok je Skupština u ovakvom sazivu, to više neće biti praksa.
Finansiranje stranaka jasno je definisano ovim zakonom, gde se u jednom delu određuje i kako će biti trošena ta sredstva. Naravno da je data sloboda da stranke sa svojim sredstvima raspolažu na način na koji oni misle da je to potrebno i dobro po stranke. Samim tim, najjednostavnije rečeno, ova sredstva mogu i trošiće se u skladu sa namerama i željama koje stranke imaju. Nema potrebe da se provlače na različite načine, na ovaj ili onaj način. Jasno je definisano da one novce koje dobiju iz strane budžeta mogu potrošiti između ostalog i za kupovini nekretnine. Naravno, napominjem, to građani znaju, u pitanju su isključivo sredstva iz budžeta. Znači, tačno se zna kolika su sredstva, od koga su dobijena i kako će biti utrošena.
Interes građana je, naravno, na prvom mestu i donošenje ovog zakona još jedna je od mera kako bi se teret smanjenja rashodne strane prebacio i na političke stranke. Neodgovorno je osporavati veličinu ili sumu novca koja će biti smanjena sa ovim zakonom. Gde bude mogućnosti, pokazuje se i ovim zakonom i svim budućim, ova Vlada, ova Skupština donosiće odluke kako bi se teret, u kome je ova privreda nametnula teret siromaštva, odnosno teret krize, rasporedio na sve, pa između ostalog i na političke stranke.
Pravda je, naravno, spora, ali je dostižna. Jednostavno, na duže staze pokazaće se da i ovaj predlog zakona, kao i svih onih zakona koji su usvojeni u ovoj Skupštini, ima svoj pozitivan rezultat i dobre strane ovog predloga zakona i svi u prethodnom vremenu usvojeni od strane ovog parlamenta imaće svoj pozitivan efekat po građane. To kako smo radili i šta smo radili, sudili su i sudiće građani na sledećim izborima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marković, a neka se pripremi narodna poslanica Milena Turk. Izvolite.