Jako je dobro što je ovakav zakon posledica pritiska javnosti. Naravno da predlagači ni jedni ni drugi nisu to uradili zato što su se baš pre 15 dana setili neophodnosti izmena zakonskih rešenja koji se tiču finansiranja političkih aktivnosti u Srbiji, nego je to bila posledica javno obavljenog teksta jednog novinara koji je zaključio da će rebalansom budžeta da se, ako se dobro sećam, 500 miliona dinara da bude povećan nivo finansiranja stranaka iz budžeta, što bi naravno bilo potpuno neprihvatljivo i nakon toga pod pritiskom javnosti su se pojavila dva predloga. Sigurno da je bilo šanse da se i oko ta dva predloga napravi neki dogovor ali da ne ulazim u taj deo.
Znači, bajka o tome da je genijalna reformska ideja da se smanje troškovi za političke stranke pošla pa od predsednika Vlade, mada on nije, koliko vidim, predlagač ovog zakona, nije tačno. Pritisak javnosti je dobar. Ja se nadam da će biti još takvih primera.
Bilo bi naravno, bolje da je ovaj predlog zakona predvideo rešenje koje bi podrazumevalo progresivno smanjivanje sredstava za političke stranke. To znači da stranke koje sada dobijaju preko pet miliona evra godišnje, kao što je slučaj sa najvećom vladajućom strankom SNS, i to samo iz budžeta Srbije, da ne dodajem tu budžet pokrajine, lokalnih samouprava, znači pet miliona evra, dame i gospodo, građani Srbije.
Najmanje stranke, naravno, dobiju neku mrvicu i to je fer. Naravno da ne može da se dobije isti nivo. Što se tiče stranke koju vodim, da ne ostane javnost uskraćena za tu informaciju, to je negde oko, to je sada milion i 40 hiljada mesečno, to znači na godišnjem nivou nešto ispod 100 hiljada evra.
Naravno da mora da postoji razlika po veličini stranke, zastupljenosti u parlamentu, ali ovako velika razlika, pet miliona sa jedne strane, je stvarno nešto što će teško građani Srbije da prihvate.
Naravno ovo je samo deo novca koji troše političke stranke. Naravno da su vrlo prisutne zloupotrebe vladajućih stranaka u iskorišćavanju resursa koji im daje javni sektor. Bilo da je to prelivanje keš novca po raznim osnovama, što je naravno, nažalost javna tajna, bilo po tome što se koriste resursi svih tih javnih preduzeća.
Ja imam jedan predlog, da recimo smanjimo dramatično troškove za izborne kampanje. Hajde da se, ako ne ovom prilikom, onda u nekoj sledećoj brzoj izmeni zakona, uvede zakonska obaveza, odnosno zabrana komercijalnog reklamiranja u izbornoj kampanji. Za to se koriste ogromne pare, posebno u zadnjih sedam-osam godina. Zadnja kampanja u kojoj sam ja učestvovao, a gde sam mogao da kontrolišem tok novca, to je bilo negde 2003. godine i tada je cela kampanja, svi bilbordi, televizije, flajeri, gorivo i sve živo je bilo ispod jedan milion evra za stranku koja je tada bila najveća u Srbiji.
Danas, na prošlim izborima se priča o ciframa od 10, 15, 20 miliona evra i pitanje je – kuda ide taj novac?
Moj predlog je da se sve stranke dogovore i da se donese takvo zakonsko rešenje da nema komercijalne reklame. To znači da kampanja ide preko elektronskih i pisanih medija, kroz duel emisije, gde će stranke dobijati prostor, recimo, srazmerno nekoj svojoj snazi u prethodnom sazivu parlamenta. Time bi bila ušteda koja bi se merila sa nekoliko desetina miliona evra, a ne sa nekih dva ili tri, koliko je sada. To bi bila jedna ozbiljna mera za smanjivanje ogromnih troškova.
Ako to ne uradimo, ovo će biti kozmetička mera. Glasaćemo za nju, nismo protiv, i kozmetika nekad ima smisla. Ali, ovaj zakon neće sprečiti zloupotrebe kje su ogromne i koje se dešavaju i dan danas.
Prema tome, svi smo bili svedoci da su u nekim izborima koji su bili ove godine korišćeni i batinaši i keš i lanč paketi i razni drugi načini za podmićivanje birača. To mora da bude prekinuto i ja sam dao predlog kako to treba uraditi.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Zahvaljujem se prethodnom govorniku jer me naučio da izgleda da je gospodin Pajtić obezbedio većinu za njegovu rekonstruisanu Vladu možda i sa batinašima, da nije sve platio. U redu je, neka i to istraže nadležni državni organi i neka daju svoj sud. Ne verujem baš da su lanč paketi podrška Bojanu Pajtiću, ali batinaše ne isključujem kao mogućnost.
Ono što bih podsetio, da je prvi Zakon o finansiranju političkih stranaka, tada se tako zvao, donesen je 2003. godine a sa primenom je počeo 2004. godine. Ovakav princip i način raspodele sredstava iz javnih finansija je isti kao što se primenjuje i sada, tako da sva ta kritika koja ide na način raspodele sredstava, koju sam čuo od uvaženog kolega, jeste kritika samog sebe, jer ništa nismo dodali, ništa nismo više na stranu SNS.
Ovo smanjenje je linearno smanjenje, a razlika između milion i četiri hiljade dinara, ne 40 hiljada dinara, da budemo precizni koliko Nova stranka ima – milion i četiri hiljade i 056 dinara, razlika u uticaju i u političkom sistemu i u uticaju u našem društvu i u odgovornosti u našem društvu za stranku koja se do sada nije sama pojavila ni na izborima za mesnu zajednicu, gde sam imao to zadovoljstvo da upoznam trećeg člana te stranke, predsednika gradskog odbora u Nišu i nikog četvrtog, nije adekvatna iznosu i razlici koju ima SNS od strane i iz javnih finansija, pa čak ni po broju, odnosno po tom iznosu koji je za SNS po narodnom poslaniku, iako je to kao da smo negde na pijaci, nažalost, od 360 hiljada dinara, za razliku od Nove stranke, koja sa tim iznosom od milion i četiri hiljade dinara, jedan poslanik je 500 hiljada dinara. Znači, čak i tu postoji disbalans, a mislim da smo i pred bogom i pred građanima jednaki. U ovom slučaju se pokazuje da nismo.
Rešenja koja su predviđena i zakonom iz 2003. i zakonom iz 2011. godine nisu menjana sada, baš da nam ne bi bilo imputirano – evo, menjaju nešto, da bi oni imali više. Ne. Ali kao što se teret krize preliva na gotovo sve građane Srbije, tako je normalno i prirodno da deo te krize u javnim finansijama linearno prihvatimo svi, osim ako prethodni govornik nije želeo u svom govoru da kaže da bi želeo više sredstava, a da se više oduzme SNS, da bi se više sredstava dalo Novoj stranci. Ne isključujem to, mada bi politički bilo veoma nerazumljivo i veoma loše.
Nijedan od uslova nismo menjali, osim što je ovaj zakon o finansiranju političkih aktivnosti usklađen sa Zakonom o budžetskom sistemu. U drugom delu, koji je značajniji, a to je da je procenat izdvajanja za finansiranje političkih stranaka sa 0,150% smanjen na 0,105% i ono što ste rekli, da se smanje sredstva za kampanje, i to je smanjeno sa 0,1% na 0,07%. Mislim da nema nikakvog valjanog razloga a da ovaj zakon i ne podržite.

Zahvaljujem gospodine Babiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika izvolite.

Mislim da ovde imamo stalni problem sa nečim da se nešto čuje i nešto ne čuje i da se nešto izmisli, pa se kao čulo. Znači, rekao sam da ćemo glasati za ovaj Predlog zakona i tu nema nikakve sumnje. Smatram ga kozmetičkim, nedovoljno dobrim, a nekad je i „Pavlovićeva mast“ dobra za početak.
Nisam mislio na ono što se dešavalo u Skupštine Pokrajine Vojvodine pre neki dan. Kada sam govorio o batinašima, o džakovima šećera i o sličnom, mislio sam na izbore u Majdanpeku, u Zaječaru, pre toga u Vrbasu i to su koristili vaši aktivisti, možda bez vašeg saznanja ličnog, možda su se odmetnuli. Kao što su ovi otišli za Donjeck, tako su možda ovi uzeli neke batinaše. Kada bismo bili naivni, mogli bi i da verujemo u to.
Što se tiče novca za kampanju, niste mi dali odgovor na moj predlog da se stranke suzdrže od komercijalne reklame. Uz poštovanje ove uštede od tri i po miliona evra, mislim da bi mnogo značajnija bila ušteda od nekoliko desetina. Mislim da je grubo oko 35 miliona evra. Toliko bi manje bilo potrošeno iz budžeta, direktno i indirektno, i novca građana kada bi kampanje za izbore bile bez onih reklama komercijalnih, koje inače retko kad imaju nekakvog smisla. Mahom su posledica foto-šopa i lošeg scenarija, a troši se ogroman novac za to.
Voleo bih, ne danas, nije danas važno, od nekog ko bi mogao da mi da odgovor na takvo pitanje, da dobijem odgovor. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Ne znam kako možete da komentarišete kampanju u Vrbasu koju sam ja lično vodio, kada niste tada postojali?
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača Zoran Babić.
(Gordana Čomić, s mesta: Replika. Mislim da imam pravo na dva minuta.)
Izvinjavam se, gospodine Babiću, ne razumem šta gospođa Čomić govori.
Izvolite, gospođo Čomić.

Eventualno pravo  na repliku, pošto je ostalo  nejasno o tome kakvi batinaši, gde batinaši, pošto postoji slučaj identifikovanog lica, koje se zove Dane Pribić, koje je pretučeno, tako da ne vidim da bi to trebalo da bude tema ove rasprave, ali isto tako ne vidim razloga da se poriče da je bilo batinanja aktivista na lokalnim izborima u raznim gradovima, pa i u Vrbasu. Hvala.

Gospođo Čomić, evo, dao sam vam priliku da kažete, ali uopšte ne znam šta ste hteli da kažete.
Reč ima gospodin Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Pored vašeg imena ovde u listi narodnih poslanika prema prijavi za reč piše „bez oznake za ili protiv“, tako da je zbog toga ostalo nejasno da li ćete glasati za ili protiv ovog, ali prihvatam, ukoliko ste rekli, a sada je veoma jasno da ćete glasati za ovu izmenu.
Zahvaljujem se i na tome što smo, evo, sada odgonetnuli da Bojan Pantić nije koristio batinaše, ali je koristio keš i finansijska sredstva. Znači, odstranjujemo batinaše, ali keš ostaje. To je dobar znak i za nadležne istražne organe da se fokusiraju na prave stvari.
Što se tiče sugestije, ono o čemu sam razgovarao u prethodnim danima sa predstavnicima nevladinih organizacija, civilnog društva, transparentnosti i jedna ideja koja je potekla i o kojoj može da se razgovara, ne da se zabrane komercijalne, jer komercijalne reklame, ne vidim ni jednu zemlju na svetu koja je u kampanji zabranila komercijalne reklame ili bilo šta, ma koliko one bile smislene ili nesmislene. Ne postoji primer bilo gde da se zabrani.
Ono što možemo da uradimo da i ono što Vlada Republike Srbije uostalom i radi, troši onoliko koliko ima, da se limitira iznos, da se limitira iznos kampanje. Da ne bi došli u situaciju u kojoj su neke vanparlamentarne stranke, koje su ostale bez lidera, ali ostale sa nasleđenim ogromnim dugovima, da i lista na kojoj je bio gospodin Živković, navodim ne da bih ga izazivao na repliku, već kao činjenica da je i ta stranka ostala u ogromnim dugovima. Kako vraćati? Kako plaćati? Nisu više u mogućnosti da uđu u Razvojnu banku Vojvodine i kažu – dobar dan, došli smo na kafu, sok i za pare. Nemoguće je.
Da ne bi dovodili u situaciju neke ljude koji nisu uticali na takve odluke, da ne bi dolazili u takvu situaciju, o tome možemo da razgovaramo. Ali, zabraniti komercijalno reklamiranje u izbornim kampanjama, pa to ne postoji nigde u svetu. Nijedna zemlja na svetu nije zabranila reklamiranje. Ja ne vidim zašto bi mi izmišljali nešto što je nemoguće i što je neprimenljivo bilo gde, ali da komunikacija treba da postoji, treba da postoji kako bi naš politički sistem doživeo određenu evaluaciju. Mislim da posle 24, 25 godina moderne istorije parlamentarizma u Srbiji to građani od nas i očekuju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po Poslovniku.