Zahvaljujem predsedavajući.
Danas je tema izmene i dopune Zakona o finansiranju stranaka koje praktično treba da nam daju jedan pokazatelj da politički život u Srbiji postoji, a postoji u tom sistemu koji do sada praktično sve države u okruženju i u EU zasnivaju svoja državna uređenja.
Zašto ovo govorim? Zato što smo imali prilike da čujemo da postoji legitimitet i legalitet kod određenih odluka kada se konstituišu određene vlade, a nekada ne postoji legalitet, ali postoji legitimitet, ili obrnuto, ali ono što je važno reći to je da ovaj zakon nam ipak daje određenu proceduru kako treba da se ponaša politička elita.
Političke stranke inače u Srbiji po opštoj definiciji su u stvari dobrovoljno relativno trajne organizacije političkih istomišljenika čiji je cilj preuzimanje i vršenje vlasti zarad ili stalnog uticaja, radi ostvarivanja određenih ciljeva. Ti ciljevi su praktično konstitutivni elementi, a to je da svaka stranka izlazi pred svoje birače sa određenim programom, sa određenom ideologijom, ali postoji ono što se zove organizacija i funkcionisanje i nastojanje da na osnovu svog programa i delovanja zaista to implementira u svakodnevni život građana, koji se u suštini opredeljuju za određene programe, ne isključivo za političke stranke, nego isključivo programe.
Zbog toga je vrlo važno reći danas da ono šta građani kažu kroz određene ankete i kakvo mišljenje se kreira u društvu, snose svi politički činioci u društvu. Zašto ovo govorim? Imali smo prilike da čujemo od gospodina Babića da građani Srbije danas u 30% anketiranih praktično nemaju dobro mišljenje o tome da politički akteri su tu zbog toga da bi kreirali bolje društvo, bolje uslove za ekonomiju jedne države, nego da jednostavno postoji sumnja kod 30% građana da su izvor koruptivnih aktivnosti. To je ono što mi u svom društvu moramo da menjamo. Moramo da menjamo na osnovu toga kako živimo svakodnevni život, a pogotovo kada pričamo o članovima političkih stranaka koji šalju poruku svojim radom i svojim životom da jednostavno dele sudbinu ovog naroda.
Zakon o finansiranju stranaka je jedan krupan korak u demokratizaciji društva i on je počeo očito 2003, 2007. i 2011. godine je praktično doneo određene odluke koje su se odnosile na finansiranje iz budžeta, pa je rekao – od svih troškova 0,15%. Ono što sada SNS suštinski menja je to da kaže – smanjujemo taj procenat izdvajanja iz budžeta, ali ne želimo više da na kontu određenih kredita, određenih troškova to upoređujemo, nego to radimo ih prihoda. Onoliko koliko smo sposobni da prihodujemo budžetu Srbije, toliko ćemo biti sposobni i da damo političkim strankama da one mogu da žive. Rad koji se finansira iz budžeta je svakodnevni i onaj koji se odnosi na samu kampanju.
Kada pričamo o uspostavljanju opšteg standarda u ovoj oblasti, kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka, vrlo je važno, a to su uglavnom i nevladine organizacije koje se bave ovim temama, a reći ću, tu je i Transparentna Srbija, CESID, radili su različita istraživanja, pa govore o tome, čak 2011. godine su radili istraživanje, da javnost i odgovornost nije na određenom nivou na kom bi trebalo da bude. To je očito razlog zbog čega danas imamo početak otvaranja ove teme. Do sada niko, osim SNS, nije otvorio temu na adekvatan način. Počeli smo da otvaramo na onom delu najsuptilnijem kada je u pitanju novac i praktično smo najviše kaznili sebe kao politička stranka, ali zato da bi pokazali građanima Srbije da mi delimo sudbinu ovog naroda, svakodnevnog života, da put reformi važi za sve, a najviše važi za one koji su najodgovorniji, a u ovom trenutku SNS je najodgovornija.
Demokratizacija društva podrazumeva prihvatljivost pravila ovog zakona, ali i podrazumeva upoznavanje javnosti sa izgradnjom podrške za primenu ovog zakona. Kada pričamo o finansiranju iz javnih izvora finansiranja, onda možemo da kažemo da je najvažniji deo suština koju do sada mislim da je malo ko dotaknuo, a to je kontrola, odnosno način na koji ćemo da kontrolišemo kako se troše ta sredstva. U nekom svom istraživanju iz 2011. godine navedeno je da nijedan model u ostalim državama nije idealan, znači, nije idealan ni u Švedskoj koja se od 1951. godine bori sa tim, a uopšte ne postoji organ koji vrši kontrolu i građani nemaju uvid u izveštavanje kada su u pitanju trošenja sredstava političkih stranaka. U Nemačkoj je obaveza da objavite izvore finansiranja, kao i kod nas, ali je i formirano posebno telo, državno telo koje vrši praktično tu kontrolu. Kod nas se to radi u saradnji sa DRI i Agencijom za borbu protiv korupcije i taj model se uopšte za prostor Balkana jako dobro pokazao. Sjedinjene Američke Države recimo imaju federalnu izbornu komisiju koja praktično od 1974. godine mora da obezbedi tu svoju nezavisnost, a tvrde istraživači da Kanada ima najbolji model.
Zašto ima najbolji model? Zato što se pronašla ravnoteža upravo između ovoga što mi radimo u Srbiji, a to je transparentnost u trošenju finansija, jedan deo izdvajanja iz budžeta, ali ono što recimo kod nas još uvek nije zaživelo, a to je da se donatori prilično kriju kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka, jer postoji jedan osnovani strah. Prvo je strah od toga da ćete biti kažnjeni zbog toga. U Kanadi postoje subvencije, poreske olakšice kada pomažu određene političke stranke.
Zašto to radim i zbog čega je takvo stanovište privrednika koji bi možda želeli određeni program, platformu da pomognu? Zato što neposredno, političari su posredno, a oni su neposredno, praktično oni koji su pod velikom osudom građana, ali i velikom osudom medija. Kada pričamo o medijima, podsetiću vas da smo imali set zakona o medijima i provejavala je jedna misao koja je sve nas ovde na neki način obavezivala, ali nas je malo i čudila, a to je da smo mi dužni da trpimo praktično sve ono što mediji objavljuju, iako je istina, iako nije istina, zarad toga što radite određeni javni posao, a pogotovo kada su u pitanju političari. Oni su dužni da jednostavno trpe sve ono što se iznosi.
Mislim da konsenzus oko političkih ciljeva, koji danas imamo po pitanju finansiranja stranaka, ćemo sigurno postići, samo je pitanje da li će opozicione partije podržati to sutra, kada bude bilo glasanje, ili prekosutra ili možda za godinu dana, zato što će videti da jednostavno su dužni pred građanima i svojom odgovornošću da jednostavno polože račune i da te troškove smanje, jer su i građani smanjili svoje troškove i odrekli se mnogih drugih stvari.
Zbog toga kada pričamo o tome da je došlo jedno novo vreme, a to je da je zaštita parlamentarizma ovde jedna od praktično najbitnijih delatnosti, koja je nama zadatak, mislim da je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem praktično prva koja je parlamentu vratila ono mesto koje jednostavno treba da postoji u društvu kao najveći institucionalni i najviši zakonodavni deo razvoja društva. Ono što je bitno je da se različita mišljenja ovde mogu uvek sukobiti i da iz tog sukoba treba da izađemo sa određenim rezultatima i da smo time odgovorni i prema svojim građanima, ali i prema institucijama, prema državi i prema ekonomiji koje sutra treba da ostavimo našim pokoljenjima.
Ovim zakonom mi uvodimo red. Uvođenjem ovakvog reda, mi jednostavno stvaramo stabilnu državu sa kojom će svi želeti danas, sutra da rade, u smislu investiranja, u smislu ulaganja, pogotovo kada pričamo o obrazovanju mladih. Zbog toga je ova ideja o tome da političke stranke treba da imaju svoju imovinu i da to treba da bude kupljeno na najtransparentniji mogući način jako dobra, jer time vi u stvari, kreirajući sadašnjost, otvarate put za budućnost mladih koji će biti na određenom nivou obrazovanja baš u oblasti politike.
Ono što je interesantno, a to je da ćete uvek naći ljude, pa i u obrazovanju i u zdravstvu i politici, koji nisu ušli u politiku zbog nekog programa koji treba da zastupaju, zbog nekog dela koji se odnosi na ideologiju, nego su ušli zbog određenih interesa, ali to je jednostavno prilika da se ljudi pokažu onakvim kakvi jesu i sigurno da onda i mediji i organi stranke uvek reaguju prema takvim ljudima. Sigurno je da takve mane u društvima i razvijenih demokratija postoje i zna se da postoje mehanizmi kako to treba sankcionisati.
Zbog toga je ovaj Zakon o finansiranju stranaka početak razvoja demokratije u ovoj Srbiji baš u vreme velikih ekonomskih promena, u vreme ekonomskih reformi, koji treba da jednostavno građane stave u jedan zajednički blok zajedno sa političkom elitom, kako nazivamo, gde jednostavno neće biti različitih mišljenja po pitanju sagledavanja ekonomske budućnosti jedne zemlje.
Mislimo da je Srbija za ovih godinu i po dana, odnosno za ovih poslednjih šest meseci zaista otišla mnogo daleko u demokratizaciji ovog društva, što potvrđuju praktično i dokumenta EU, pa čak i Izveštaj o napretku Srbije, jer je na tom putu imala jako puno prepreka. Nadamo se da će svi politički akteri i sve političke stranke u budućnosti zajednički izaći u odbranu uopšte demokratizacije Srbije.
Srpska napredna stranka će biti otvorena potpuno za takav vid saradnje i mislimo da će to biti svima bolje. Zahvaljujem.