Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Upravo je ovih dana izašao u „Magazinu Forbs“ ko su vladari sveta. Siguran sam da oni ne vladaju Srbijom. Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Zoran Babić.

Žao mi je samo što prethodni govornik nije pažljivije pratio tok današnjeg zasedanja. Ja sam otvoreno, u vidu poslaničkog pitanja danas postavio pitanje ministru Unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, oko sumnje na kupovinu poslaničkih mandata  prilikom rekonstrukcije Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Voleo bih, da to što ste malopre izrekli, gde je eventualno SNS u takvim stvarima učestvovala, voleo bih da izreknete javno, jer ukoliko mislite da je bilo gde napravljeno krivično delo, prikrivanje krivičnog dela je takođe krivično delo.
Prema tome, ne mašite praznim papirima i praznim stvarima, jer jednostavno takvih stvari, a mislim da će vam odgovor na takve stvari, najbolje dati, da ste pažljivije slušali, gospodina Čanka.
Jedno je kada se dogovore poslaničke većine i poslaničke grupe ili odborničke grupe, jedno je kada se napravi jedna koalicija, prekomponuje kako se to moderno i kovanica kakva je, prekomponuje, to je sasvim demokratski i normalno, ako se prekomponuje na osnovu programa, a ne na osnovu kvote i kontigenata, i fotelja direktorskih ili bilo kojih drugih, ali je loše kada se pogazi sva različitost politička, sve međusobne stvari koje su nespojive i kada DS legalizuje svoju saradnju i koaliciju sa SRS, ali taman onoliko koliko je potrebno za većinu i za opstanak Bojana Pajtića sa 6% podrške građana Vojvodine.
To je kriminal, to je loše i zbog toga ja pozivam istražne organe da daju svoj sud o tome da li je bilo primanja ili uzimanja mita u Vojvodini pre nekoliko dana ili da li će ga biti za svaku narednu odluku. To kada se uvreži, rekonstrukcija nije završena ići će se sa sledećom odlukom, sa sledećom stvari koja će ići na Skupštinu AP Vojvodine, koliko će biti Skupština usporena, koliko će odluke biti usporene ako će se oko svake odluke trgovati i kojim sredstvima trgovati, s čime trgovati, koliko će građani Vojvodine na taj način trpeti?
Nemam ja problem u pojedinačno ko je na vlasti. Koliko je efikasna ta samouprava odnosno uprava AP Vojvodine? Ako morate prvo da istrgujete sa svojima, pa da kupite druge, pa da ubedite treće, imaju li vremena građani Vojvodine za tako nešto? Nemaju.
Zbog toga mislim da Bojan Pajtić niti je legalan niti je legitimno na čelu vlade AP Vojvodine.

Zahvaljujem, gospodine Babić.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona sigurno je u duhu racionalizacije javnih troškova kao i raniji predlozi zakona i oko toga nema dosta prostora da se sukobljavamo, ili imamo različita mišljenja.
Naravno, da i princip proporcionalnosti je, po meni, pravičniji od bilo kojeg drugog principa, s tim što principom proporcionalnosti i propocionalno smanjivanje, u ovom slučaju, sigurno više pogađa manje strane, u ovom slučaju manjinske stranke i oko toga smo imali poprilično rasprava, kada je usvojen aktuelni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji je u priličnoj meri reducirao mogućnosti za finansiranje, kako redovne delatnosti, kako kampanje za izbore, kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina.
U ovom slučaju mislim na one koje su parlamentarne. Poznato vam je da u ranijem, pre dva saziva, ili tri, da su ovde u ovom parlamentu bila i dva romska predstavnika ispred svojih stranaka, a da više predstavnika ispred romskih partija nemamo.
Na prethodnim, i ranije, godine 2012. se lako moglo desiti da ne bude i predstavnika Albanaca, jer uopšte i pored zakona iz 2007. godine, kada je omogućen tzv. prirodni prag, a koji je dao prostora da pojedine manjine preko svojih političkih stranaka budu zastupljene, pre svega Mađari koji su najbrojniji, Bošnjaci, pa onda su Romi i Albanci, bili kao što znate profesionalno zastupljeni na osnovu brojčanosti, ali sa veoma krhkom osnovom, veoma osetljivom situacijom, da mogu lako da ostanu i bez predstavnika.
Shodno tome je, naravno, teže organizovati manjine, da bi bile zastupljene u centralnom parlamentu.
Ovo je jedinstveno rešeno, ranije 0,15%, sada 0, predloženih 105, u lokalu mislim da je to sasvim simbolično. Kada su u pitanju partije koje konkurišu i ulaze u izbornu kampanju za lokalne izbore, pogotovo kod nerazvijenih opština, uzmite tamo, od 200 – 300 miliona, pa neka bude i do 500, 0,1% je najviše tu negde 500.000, a onih 0,15 je bilo 750.000, kada podelite na pet, šest tih lokalnih partija u toj lokalnoj samoupravi, to je sasvim simbolično, kako za redovnu delatnost, tako i za sredstva za predizbornu kampanju.
Zna se šta se na lokalu odigralo, poput onoga što i na centralnom nivou, da glavnu ulogu imaju sponzori, na centralnom nivou „tajkuni“, taj termin se u javnosti koristi.
Naravno da je osnovna zamisao da ulaže u stranke, a da se ne isplati to ulaganje, ne da im se isplati, nego zna se posle višestruko dobiju na osnovu te investicije koje imaju, i u lokalu govorim, kada treba da podrže određenu grupu, određenu stranku, da bi dobili izbore, onda preko tendera zna se koliko puta više vraćaju na osnovu tog ulaganja koje su učinili.
Kada je centralni nivo u pitanju, kažem da takvog interesovanja, ama apsolutno nema. Verujem da je isto i kod drugih manjina, da u slučaju kada je predstavnik jedne manjine u više navrata opozicija, nema mogućnosti da bude deo većine, onda apsolutno nema nikakvog interesovanja da neko od tih sponzora u lokalu finansira stranku koja želi da bude parlamentarna.
Sasvim jasno, zašto bi ako nema nikakvog uticaja u centralnu izvršnu vlast. Zato se dešavalo da su Romi imali dva, pa su sada ostali bez ijednog, Albanci mogu da ostanu, takođe bez ijednog, to je verovatno i za sve druge manjine, ajde da kažem sem Mađara, koji su sa šest predstavnika ovde prisutni i predstavljaju ozbiljnu političku snagu na nivou države i Bošnjaci su tu blizu, svi drugi su, u neku ruku, u toj situaciji da mogu biti, lako mogu i nestati iz ovog parlamenta, da ih ne bude uopšte i da manjine u tom slučaju, ogromna većina ostanu bez zastupljenosti.
U ovom pravcu mislim da, ono što smo imali članom 17, koji sam ja tada osporavao, u stavu 2, u neku ruku je trebalo da bude zameni onu pozitivnu diskriminaciju koju smo u ranijem zakonu.
U tom stavu 2. je rečeno da će se primeniti koeficijent 1,5 ne samo na manjine nego na broj glasova svih stranaka parlamentarnih do 5%. One su ojačane tim koeficijentom od 1,5 a iznad toga primenjuje se koeficijent 1, što znači da nije to specifično samo za manjinske stranke, nego u celosti za sve parlamentarne stranke.
U tom smislu, možda u ovoj situaciji, kada će doći do prepolovljenja finansiranja svih parlamentarnih stranaka, a koje će se specifičnije i teže odraziti kod manjinskih stranaka, moglo se tu sada razmišljati, ako nije moguće u tom članu 17. koji nije deo ovog Predloga izmena i dopuna, onda je ta mogućnost na osnovu amandmana koje je naša grupa dala uz, da kažem, ne mora u celosti naš predlog da se usvoji, ali bi trebalo da se vidi kojim koeficijentom bi se ublažilo ovo drastično smanjenje do kog će doći i koje će staviti stvarno u nezahvalnu poziciju sve stranke koje predstavljaju manjine.
Ja bih samo još da dodam i onom delu kada su u pitanju izbori za finansiranje kampanje. Pa zamislite, dok bude na snazi zakonsko rešenje da i manjinske stranke moraju da obezbede 10.000 potpisa, sudski overenih potpisa, biće to veoma ogroman posao koji u slučaju Albanaca treba da se obavi u samo dve opštine. Zamislite od skoro svih naših birača, mi moramo dva puta, jedan put kada glasaju i pre toga moraju javno, od sudskog overioca, da daju glas preko potpisa što naravno, opet iziskuje poprilične troškove.
To su neke pojedinosti koje sam smatrao važnim da iznosim da bi do Dana za glasanje ozbiljnije razmili kako bi se došlo do pravičnijih rešenja koje bi odgovaralo i političkim strankama koje zastupaju manjine. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM su i pre malo više od tri godine pozdravili i podržali tada donošenje novog zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Mi smo tada i učestvovali u radu šire radne grupe koja je zaista, tokom 2010. godine, vrlo studiozno i često se sastajala i radila na izradi zakona. Onda je taj nacrt otišao do tadašnje Vlade RS i čekalo se nekoliko meseci dok je on došao u skupštinsku proceduru i moramo naglasiti da postoje delovi koje radna grupa nije predložila, već je tada takav bio zakon, ali pošto je tada takva bila politička volja i takav bio predlog Vlade, mi smo to podržali.
Zašto je bitno da imamo dobar zakon o finansiranju političkih stranaka, kao što se nekada zvao, ili o finansiranju političkih aktivnosti kao što se danas zove? Izuzetno je značajno da finansiranje političkih subjekata bude transparentno i da kontrola istog bude bolja.
Naravno, složićete se da zajednički cilj svih nas treba da bude razvoj višestranačja, parlamentarizma političkog sistema. Zašto razlika u nazivima tih zakona spomenutih? Zato što Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne reguliše samo finansiranje političkih stranaka, već i političkih subjekata. Znači, može da se radi o grupama građana, koalicijama, itd. Najpre moramo da razdvojimo. Postoji finansiranje redovnog rada i finansiranje izborne kampanje. Kada govorimo o finansiranju redovnog rada iz javnih izvora, to se odnosi na one parlamentarne stranke koje imaju svoje predstavnike kako ovde u NSRS, tako i u Skupštini AP Vojvodine i u skupštinama jedinicama lokalnih samouprava.
Drugi deo zakona reguliše finansiranje izborne kampanje, tih raznih političkih subjekata na svim nivoima.
Spomenuti zakon iz 2010. godine je doneo velike novine i promene u odnosu na prethodni zakon. Samo da razjasnim radi javnosti. Prema trenutno važećem zakonu o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo, finansiranje redovnog rada, tih famoznih spominjanih 0,15% budžeta za redovan rad, se ranije delilo tako što je bila linearna podela, što znači da je 30% sredstava se delilo ravnomerno, svim političkim strankama koje su imale predstavnike u izabranim telima, a 70% sredstava se ranije delilo na osnovu broja osvojenih mandata.
Prema novom, trenutno važećem Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, od njegove primene, posle 2011, 2012. godine, finansiranje redovnog rada se vrši ne više na osnovu broja osvojenih mandata, već na osnovu broja osvojenih glasova na izborima što mi svakako podržavamo. Znači, ukinuta je linearna podela i poslanici SVM smatraju da je mnogo pravičnije da politički subjekti, političke stranke budu nagrađene na osnovu toga kako je njihova lista prošla na izborima a ne na osnovu toga da neko u okviru koalicije uspe da uđe u parlament pa se svi oni računaju kao posebni antiteti. Sećamo se u ranijem periodu su mnogi imali samo po jednog poslanika a ulazili na velikim listama i dobijali skoro isti novac kao one stranke koje su samostalno izlazile na izbore a imale dvoje-troje poslanika. bila je vrlo mala razlika.
Od uvaženog prethodnog govornika smo čuli koje su specifičnosti organizovanja manjih stranaka, recimo stranke nacionalnih manjina i ja bih kao poslanica SVM i članica stranke nacionalne manjine, želela upravo da naglasim da je drugačije organizovanje, drugačiji je samostalni izlazak na izbore i učestvovanje u izbornoj trci za stranke nacionalnih manjina i drugačije za one koji u ovaj parlament možda ulaze samo zato što su bile na listi neke veće koalicije. Tada je na osnovu tih promena odlučeno da te stranke dobijaju novac na osnovu koalicionog sporazuma što je takođe dobro, od 2011, 2012. godine do sada se novac iz javnih izvora delio na osnovu koalicionog sporazuma.
Postoji još jedna, ako mogu tako da se izrazim, začkoljica o kojoj je takođe uvaženi prethodni govornik govorio i koja je možda loše protumačena tada 2011. godine kada smo donosili novi zakon, da se broj osvojenih glasova množi koeficijentom 1,5. Pričali smo da je to pozitivna diskriminacija, ali broj glasova koji se množi koeficijentom nije, ne odnosi se isključivo na stranke nacionalnih manjina, već na sve stranke. Znači, broj glasova do 5% se množi koeficijentom 1,5 a dalje samo koeficijentom 1.
Dakle, šta se sada menja? U aktuelnom zakonu stoji da u slučaju redovnog rada 0,15% rashodne strane budžeta ide za finansiranje iz javnih izvora. Sada se najpre smanjuje taj broj 0,15 na nula zarez deset i po, što je logično i što svakako podržavamo kada govorimo o štednji nas vim nivoima i ove izmene se zapravo predlažu upravo zbog toga da nameti iz budžeta budu manji, da svi ravnomerno nosimo teret krize, ali menja se i to da se ovaj procenat više ne odnosi na rashodnu stranu budžeta, već na poreske prihode, što je takođe značajno jer nije logično da u ovom nametu budu uračunati deficit, gubici i dug države baš zbog stabilnosti javnih finansija, time i makro-ekonomske stabilnosti.
Znači, to je deo koji se odnosi na redovno finansiranje rada političkih subjekata, a deo koji se odnosi na finansiranje izborne kampanje se takođe menja. Trenutno je predviđeno zakonom da 0,1% rashodne strane budžeta se koristi za finansiranje izborne kampanje. Sada se ovaj procenat sa 0,1% smanjuje na 0,07% i u ovom slučaju se menja rashodna strana budžeta na poreske prihode.
Samo radi definisanja i konkretizovanja o kojim brojevima govorimo, pošto je danas ovde pomenuto nekoliko cifri kako iz rebalansa, tako i iz budžeta za 2014, godinu, istina je da smo nedavno usvojili rebalans i da sada stoji da 1,9 milijardi dinara je predviđeno za finansiranje političkih stranaka, ali od ovog iznosa skoro 800 miliona se odnosi na finansiranje izborne kampanje. Znači, što se tiče redovnog rada, taj iznos predviđen rebalansom je 1,14 milijardi, trenutno. On je pre rebalansa, u prethodnom budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, bio 1.203.000 dinara. Znači već je smanjen. Sada, pošto za nekoliko dana budemo izglasali ove predložene izmene i zakon stupi na snagu, umesto 1,14 milijardi ovaj iznos će biti 797 miliona.
Zaista, kada proračunate broj osvojenih glasova na prošlim izborima sredinom marta ove godine, kada primenite koeficijent i pomnožite broj glasova ispod 5% sa 1,5 i kada izračunate koliko pojedine stranke sada primaju novac i po novoj matematici izračunate koliko će po novom primati novac, razlika je oko 30%. Ovo naglašavam zbog toga što su određeni uplašeni da, kada je reč, recimo, o strankama nacionalnih manjina, koje su manje, da je taj iznos veći i da će funkcionisanje biti obesmisleno. Nemoguće je da je umanjenje 55%, 60%. Znači, to nije tako. Umanjenje za redovan rad je, kada se to preračuna, oko 30%. Naravno da govorim o onima koji se finansiraju na osnovu koalicionog sporazuma. Ja se uglavnom baziram na finansiranje redovnog rada stranaka nacionalne manjine.
Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune najpre zato što podržavamo što se smanjuje taj namet i što je logičnije da umesto rashodne strane budžeta gledamo poreske prihode.
Moram da naglasim da je već ranije promenjen Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije i da je u tom zakonu već došlo do ovih promena i kada pogledate detaljno rebalans, koji smo nedavno usvojili, budžet za 2014. godinu, već se u tim brojkama, kada vidite u okviru Ministarstva finansija koliko je predviđeno za finansiranje političkih stranaka, primenjuju poreski prihodi, bar što se tiče budžeta Republike Srbije. Znači, tim procentom, ranije veći, se množe poreski prihodi, a ne rashodi, već sada
Ono što smatram takođe značajnim da se spomene, o čemu je samo jedan prethodni govornik danas govorio je izborno jemstvo, jer u samom uvodnom izlaganju sam spomenula da je došlo do dosta velikih promena 2011. godine, kada je donet novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Šta je izborno jemstvo, zašto je to dobro i zašto to može da izazove komplikacije tokom kampanje, smo svi verovatno iskusili u prethodnih nekoliko godina. Imali smo kampanje na nekoliko nivoa.
Znači, jedna od najvećih novina je uvođenje izbornog jemstva. Izborno jemstvo može da se da u obliku gotovog novca, bankarske garancije, hartije od vrednosti ili stavljanja hipoteke na nepokretnu imovinu.
Izborno jemstvo je neophodno predati u slučaju da neko učestvuje u izborima i želi da koristi novac iz javnih izvora, iz budžeta mora u istom iznosu da preda izborno jemstvo i uslov je da učesnik na izborima osvoji minimum 1% glasova, odnosno ako govorimo o strankama nacionalnih manjina, da osvoji minimum 0,2% glasova da ne bi morao da vraća novac.
Ukoliko učesnik na izborima ne osvoji ni taj minimalan broj glasova, mora da vrati novac koji je uzeo iz budžeta, što mi svakako pozdravljamo i što je dobro. Ukoliko nije u mogućnosti da vrati taj novac, onda se on naplaćuje upravo iz ove jedne vrste garancije tog izbornog jemstva.
Zašto je to dobro i zašto to sada naglašavam? Setimo se samo možda malo dalje prošlosti, kada je bilo jako puno učesnika i na parlamentarnim izborima, koji su posle zatvaranja glasačkih mesta i prebrojavanja glasova osvojili vrlo mali broj glasova. Neki su jedva osvojili 10.000 glasova, koliko je potrebno da se preda lista. Oni su svi uzimali novac iz budžeta, imali kakvu takvu kampanju. Dobro je što se uvođenjem ovog izbornog jemstva to sprečilo. Sada je manji broj učesnika. Postoje neki i koji učestvuju, a svesni su toga da im je teško da osvoje 1% glasova. Oni, recimo, sada i ne uzimaju novac iz budžeta.
Šta je još značajno što se tiče regulisanja oblasti finansiranja rada političkih stranaka, kako redovnog rada, tako i izborne kampanje? Odmah po usvajanju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kontrola finansiranja rada je sa Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije prešla upravo na ovu Agenciju za borbu protiv korupcije i, kao što svi mi svedočimo i vidimo iz prakse, upravo donošenjem ovog zakona Agencija za borbu protiv korupcije kontroliše finansiranje i može da izriče mere upozorenja političkom subjektu ukoliko u postupku kontrole utvrdi da je došlo do nekih nepravilnosti u finansiranju. Čak postoji mogućnost da se do okončanja pravosnažnog ili krivičnog, odnosno prekršajnog postupka, u određenom procentu smanji ili potpuno obustavi prenos sredstava iz javnih izvora.
Značajno je da politički subjekti imaju obavezu da dostavljaju godišnji finansijski plan, odnosno godišnji izveštaj do aprila naredne godine Agenciji za borbu protiv korupcije, koja je u obavezi da taj izveštaj objavi na svom sajtu. Ranije je postojala i obaveza da se on objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Sada se ovim izmenama i dopunama predlaže da se to briše.
U slučaju izborne kampanje politički subjekti koji učestvuju na izborima takođe imaju obavezu da svoj izveštaj dostavljaju Agenciji na vreme i Agencija, takođe, taj izveštaj objavljuje na svom sajtu.
Ovim izmenama i dopunama se menja krajni rok za donošenje tog akta o sadržaju, kako treba da izgleda izveštaj o troškovima izborne kampanje i onemogućava da se taj akt menja tokom same kampanje, što se dešavalo u prošlosti, što je otežalo sastavljanje tog izveštaja.
Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara smatra izuzetno značajnim da finansiranje političkih aktivnosti, odnosno političkih stranaka, političkih subjekata bude transparentno i dostupno javnosti. Ne bi bilo dobro da i dalje javnost kaže da je finansiranje redovnog rada, pa kako učestvuje u kampanji, pod velom tajnosti. Bitno je da kako birači, kako članstvo, tako i svi građani imaju uvid u finansiranje stranaka.
Mi podržavamo ove izmene. U danu za glasanje možete da računate na našu podršku. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Zahvaljujem.
Svoje vreme kao ovlašćene predstavnice Demokratske stranke u ovom delu toka sednice podeliću tako što ću u desetak minuta govoriti o površnosti kojom je Predlog izmena zakona pred nama, zatim o manjkavostima i onda o kontekstu koji će nastati ako se bez ikakvih amandmana ovaj Predlog zakona usvoji u danu za glasanje.
Dakle, gde je prvo površan i aljkav, a onda i gde je manjkav? Površnost i aljkavost se može lako pročitati kada se pročita obrazloženje zakona. Može da se kaže da obrazloženje neće stupiti na snagu, da se obrazloženje ne odnosi na išta važno u proceduru. Ja onda odgovaram – pa zašto ga onda pišete, ako je nebitno? Kada ga pišete, što ga ne čitate? Ta površnost i aljkavost koju ja čitam u obrazloženju je meni signal i paradigma da je i sve drugo urađeno površno i aljkavo.
U svakom delu obrazloženja govori se o nacrtu zakona. U svakom delu obrazloženja, na kome se poziva, govori se o nacrtu zakona. Nacrt zakona ne može da bude u proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne samo zato što ga zabranjuju jedinstvena metodološka pravila ili Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti, nego što ne može.
Ako na nivou davanja obrazloženja niko ne uloži truda da pročita da piše nacrt, a ne da piše predlog, onda imam razvijenu opravdanu sumnju da je i sve drugo urađeno jednako površno i aljkavo. Ta se površnost i aljkavost nastavljaju u pisanjima članova zakona. Član 5. izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti glasi – U članu 24. stav 3. reči: „iz privatnih izvora“ brišu se.
U osnovnom tekstu važećeg zakona stav 3. člana 24. glasi – Sva sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje uplaćuju se na račun iz stava 1. ovog člana i sva plaćanja troškova izborne kampanje vrše se sa tog računa. U stavu 3. nema reči – iz privatnih izvora, koje treba da se brišu. Te se reči nalaze u stavu 4.
Kako se u obrazloženju poziva da u nacrtu piše član 24. osnovnog zakona stav 4? Ako već niste podneli amandman na ovaj zakon, pohitajte sa Odborom, pošto u stavu 3. reči – iz privatnih izvora, koje se navode u članu 5, gde treba da budu menjane, nema.
Površnost i aljkavost na takvim, svi mi koji dovoljno dugo radimo u Skupštini znamo, otklonjivim detaljima, mogu da idu uz obrazloženja da se ne zna tema, da se iz nekih nepoznatih razloga mora doneti zakon, da se jako mnogo žuri, ali nikako ne mogu da idu uz autoritativno predstavljanje teksta ovog zakona kao odlično urađenog, koji će proizvesti mnoge dobre posledice, jer neće nijednu.
Obrazloženje ne morate da ispravljate. Svima onima kojima je potpuno svejedno da li piše nacrt zakona ili predlog zakona, pretpostavljam da je i bez procedure za promenu obrazloženja, ali vas molim da pogledate član 24, koji menjate članom 5. izmena i dopuna tako što se pozivate na član 3. u kojem nema reči – iz privatnih izvora.
Ta količina objašnjenja da su to sve štamparske greške i da se nije stiglo je tanke argumentacije, kao i štošta što je ovde izrečeno u argumentaciji o promenama i dopunama ovog zakona, jer je pred svima nama letos bio stvarno nacrt, koji je radilo Ministarstvo finansija, gde se u 23 člana menjao Zakon o finansiranju političkih stranaka. Nešto iz ovog nacrta, koji je prošao javnu raspravu i zaista je zahvalan tekst za raspravu i ubuduće, je uvršteno u predlog koji je pred nama, nešto nije, a čuvenom intelektualnom kopi-pejst tehnikom došlo je do zabuna raznih vrsta i ja vas molim da ih ispravite.
Šta je ono što nije površno i aljkavo, što nije šlamperaj, nema veze šta piše, ja znam šta treba da kažem, a i ovako ćemo to izglasati, dakle, ne taj stil u predlogu ovog zakona, nego šta je manjkavost ovog zakona?
Manjkavost ovog zakona ne stoji u procentu koji može biti tema razgovora, može biti i predmet saglasnosti i sa nama. Dakle, sastoji se u odredbi da se reč – rashoda u članovima, zamenjuje rečima – poreskih prihoda. Član u kome menjate reč rashoda u dosadašnjem zakonu, koji se odnosio na 0,15% prihoda budžeta, rashoda budžeta menjate ne u prihode, nego u – poreskih prihoda.
Međutim, u tih nekoliko članova vam se finansiranje političkih aktivnosti odnosi i na republički nivo i na pokrajinski nivo i na lokalni nivo. Najljubaznije molim da mi se definišu poreski prihodi pokrajine, pošto je to predmet dvadesetpetogodišnjeg spora u ovoj državi, jer niko ne može da kaže koji su to poreski prihodi pokrajini.
Ako bude argumentacije da je to i ovako i onako od poreskih prihoda koji su po zakonu poreski prihodi Republike, onda se ukupan šlamperaj površnosti i aljkavosti još uvećava, pošto to nikako ne može, čak ni po Zakonu o budžetskom sistemu, izmenjenom. Dakle, molila bih predlagača za jasan odgovor o listi poreskih prihoda koje ima Pokrajina Vojvodina.
Da li je i koliko to dovoljno, u to ne ulazim. Ovo je sistemska greška, sistemska manjkavost u zakonu, zbog toga što se htelo reći reč – poreskih, nepotrebno. Samo da ste ostavili – prihoda, to bi sišlo na prihode koji se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu mogu proceniti. Problem je što je to loš preveden nacrt zakona koji je Vlada imala letos i koji nikada nije prošao glasanje u Vladi, te nije bio dostupan u proceduri narodnim poslanicima.
Druga ozbiljna manjkavost ovog zakona je što se sredstva, čak i ako budete pronašli poreske prihode Vojvodine, što će izazvati priličnu radost i živost u mnogim drugim sektorima koji se bave poreskim prihodima, da se sredstva namenjena za redovne aktivnosti, tj. za redovan život političkih stranaka, mogu koristiti i za izborne kampanje.
Dve loše stvari proističu primenom ovog zakona. Prva je sasvim legitimna, tekuća, neprekidna izborna kampanja. Koliko god da imate novaca ili nemate novaca, imate izbornu kampanju tokom cele godine, a bez raspisanih izbora, nije dobro, ta atmosfera nije dobra, ni po koga, a sada postaje moguća.
Drugi detalj je da ako kažete da se sredstva za redovno finansiranje mogu koristiti u izbornim kampanjama, onda postaje besmislena odredba koja je visoko ocenjena u postojećem zakonu, da svi učesnici, kada se raspišu izbori, imaju jednake startne uslove zbog te utakmice i da tek nakon što dobiju određen broj glasova, onda se raspodeljuje novac iz budžeta dalje. Manjkavo je, a rešenje da se razdvoji redovno finansiranje za redovne aktivnosti političkih stranaka je dobro i nije dobro da se stane uz ovu manjkavost, jer od toga će biti samo zajedničke štete.
Još jedna manjkavost koja jako uvećava površnost i aljkavost kojom se prišlo izradi ovog akta je u dozvoli da političke stranke iz javnih sredstava kupuju nekretnine. Došlo je vreme da se okućimo iz javnih sredstava. To je ne prostor korupcije, nego prostor u koji nijedna stranka koja sebe zove evropskom na ovakav način i u ovakvom kontekstu zakona ne bi smela da zakorači.
Te manjkavosti, ne ulazim u to kako je rešeno podnošenje izveštaja sa Agencijom, to je predmet za debatu, može, i ovo rešenje ima i za i protiv, sve te manjkavosti je videla i stručna javnost i svi smo mi dobili komentare Transparentnosti Srbije o tome šta dolazi kao posledica ako se ovaj zakon usvoji u neizmenjenom obliku. Ja na svu njihovu argumentaciju i uz konsultaciju sa njima i neke amandmane koje su podnele kolege iz poslaničke grupe DS kažem da ukoliko ostavite član 5. tako pogrešno, nećete moći da ga primenite zato što se odnosi na stav u kome ne piše ono što ste vi namerili da se menja.
Teško mogu da razumem toliku količinu nepažnje kojom se pristupilo aktu i tolika razlika u odnosu na to kako je akt predstavljen.
Slušajući pažljivo predlagača, vidim da je moguće da je razlog to što mu se neprekidno priviđa Bojan Pajtić i DS, bez ikakvih razloga. Da parafraziram jednu staru metaforu, to što vam bauk Bojana Pajtića kruži SNS nije opravdanje da mi date tekst zakona koji je površan, aljkav i manjkav. Sve vrste argumentacija, sve vrste nedopustivih kvalifikacija o DS, o pojedincima iz DS, ceo stav kada ovaj moj govori da je neko zlikovac i kriminalac onda je to žar poslanički, a kada ja kažem da je Bojan Pajtić kriminalac, onda je to istina. Dakle, sve je to politički folklor. Onoliko koliko u tom folkloru ima istine, toliko je bilo pedantnosti u pisanju ovog predloga zakona. Hvala vam.

Reč ima predlagač narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne usvajamo obrazloženje zakona, mi usvajamo zakon. Mislim da je pokorisno da ljudi u Srbiji znaju i da napravimo jedno poređenje između pokorisnosti jednog Predloga zakona koji je u skupštinskoj proceduri, koji je definisao i čija je poenta bila samo da bude pre Predloga zakona koji je najavila SNS, pa se u toj žurbi valjda zaboravilo da se smanji procenat izdvajanja za političke stranke, ali je važno bilo biti pre SNS, predati u proceduru pre SNS, bez obzira što se tom izmenom samo u kozmetičkom smislu menjali iznosi. Ako bih iskoristio argumentaciju gospodina Čanka, onih 30 dinara mesečno, onim što je predložila Predlogom zakona prethodna govornica, bi se pretvorilo u 0,3 pare. Toliki je odnos prema uštedama i prema tom pokorisnom i tako finom i ne aljkavo napisanom zakonu.
U tom zakonu i u tom predlogu nigde ne piše, nigde nema odnosa prema primanjima i prema prihodima koji se ostvare u AP Vojvodini. Ja uvek kažem kada na nešto nišanite prstom, kada na nešto ukazujete, pokažite ličnim primerom kako treba.
Demokratska stranka, prethodna govornica su to pokazali zakonom iz 2011. godine. Dijalogom i radnom grupom na koju nisu ni pozvali SNS, broj jedan, po rečima uvažene koleginice Kovač, sve to što je napisano ovde u parlamentu 2011. godine je otišlo na mišljenje u Vladu i došlo nešto sasvim drugo, i to je naravno bespogovorno usvojeno. Na taj način mišljenjem tih pokorisnih i onih koji ne aljkavo sačinjavaju zakone, koji su samo u korist i radi podizanja cifre koja je opredeljena za političke stranke, za političke aktivnosti, su čak i od kredita kojima se ova država zaduživala, čak i od kredita su uzimali deo novca za finansiranje DS i sada su došli da nas uče da li je nešto aljkavo ili nije aljkavo. Gde ima aljkavije? Zadužujte državu, pa onda od tog zaduženja uzmete za finansiranje političke stranke. Gde ima aljkavije?
Pokorisno, da, ali za tu političku stranku. Pokazalo se. Ovde je analiza, ovde je model za koji sam zamolio prijatelja iz Ministarstva finansija da uradi i šta bi značilo, kolike bi se uštede pravile i kolika bi poreska osnovica bila, izvinite, ne poreska osnovica, koja bi bila osnovica za obračun izdvajanja za političke stranke po modelu koji je predložila gospođa Čomić i po modelu koji je predložila grupa SNS. Ne samo što se razlikujemo po predloženoj stopi koja je 30% veća pokorisno od strane gospođe Čomić, od 0,150% u odnosu na 0,105% koliko je u ovom predlogu zakona, već je i osnovica značajno veća. Osnovica koju predviđa SNS je u iznosu od 797.319.600 dinara u odnosu na milijardu 345.747, bla, bla, bla. I u osnovici i u iznosu izdvajanja za finansiranje političkih stranaka se razlikujemo.
Šta je onda tu pokorisno? Šta je tu aljkavo? Od zaduženja uzimate za političke stranke ili od poreskih prihoda po znatno manjem procentu od 30% izdvajati za političke stranke.
Nemojmo zbog greške u obrazloženju, da li se u obrazloženju spominje nacrt ili Predlog zakona, bože moj, pašće zbog jedne reči. Aljkavo je, nije dobro urađeno. Evo, piše – nacrt, ali i piše 30% manje za političke stranke, pa neka građani Srbije procene da li je aljkavo to što ste iz kredita uzimali za finansiranje političkih stranaka, što je bilo malo ono para što ste uzimali u Razvojnoj banci Vojvodine, na časnu reč, pa ni dan danas ne može to da se otplati. Da li je to bilo pokorisno i ne aljkavo ili je aljkavo ovo što sada piše na osnovu nacrta zakona, a u onome što usvajamo je 30% sredstava manje za političke stranke? Neka to procene građani Srbije, a ne gospođa Čomić ili ja. Nemojte da trivijalizujemo nešto. Nemojte da sakrivamo želju da se uzme više kroz to što ćemo tražiti slovnu grešku u obrazloženju zakona.
Završavam sa rečenicom sa kojom sam i počeo – ovde usvajamo zakon, a ne obrazloženje. Da je obrazloženje napravljeno kao tomovi knjiga, opet ne bi prihvatili zato što vam je bolno ono što vam je targetirano i ono što se odnosi članom 16. i članom 20. – 30% manje za političke aktivnosti. To je otklon, to je odnos, odgovoran odnos prema javnim finansijama. To je odgovoran odnos prema građanima i to je otklon od jedne arogantne politike koja je vođena do 2012. godine, gde ste od zaduženja uzimali delove za finansiranje svojih političkih aktivnosti.