Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.11.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/361-14

4. dan rada

06.11.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 115 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Nova Srbija
   Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, imam dva pitanja vezano za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za ministarku poljoprivrede.
Prvo pitanje se odnosi na subvencije, odnosno povraćaj u poljoprivredi. Prošle godine Narodna skupština je donela Zakon o podsticajima primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i ono što mene interesuje je posebna stavka povraćaj. Šta se na to odnosi? Povraćaj se odnosi na ljude koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno za nosioce registrovanih gazdinstava koji su kupovali u toku ove kalendarske godine poljoprivredne mašine, traktore i priključnu mehanizaciju, i koji su podizali plastenike, kao i kupovali opremu za navodnjavanje.
Šta to konkretno znači? U uredbi koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede kaže se da svi oni koji su navedena dobra pribavljali i predmete kupovali mogu da podnesu zahteve za delimičan povraćaj tih sredstava od 1. januara do kraja oktobra meseca 2014. godine.
Moje pitanje za ministarku poljoprivrede se odnosi – koliko je ukupno poljoprivrednih registrovanih gazdinstava podnelo zahteve i koliko je do sada tih sredstava isplaćeno? Imamo podatke da su ta sredstva limitirana, odnosno ograničena u budžetu za 2014. godinu. Zbog toga me interesuje, sa današnjim danom, koliko je isplaćeno zahteva, koliko je pojedinačno najveći iznos isplaćen po jednom zahtevu za povraćaj, ne za sve subvencije? Još jednom, pitanje je – koliko je ukupno registrovanih gazdinstava podnelo zahtev?
Drugo pitanje se odnosi na istu ministarku. Svi smo ovih dana svedoci jedne dosta neprijatne priče koja nas je sve iznenadila kroz medije, a tiče se toga da li je limun u srpskim prodavnicama i na pijacama ispravan za ishranu? Ministarka se oglasila jednom kratkom izjavom gde je rekla da je limun ispravan za ishranu, ali mene interesuje i ovo je samo povod da i srpska javnost dobije jasnu informaciju ko je taj koji kontroliše uvoz južnog voća, pre svega na srpsko tržište?
Lično sam bio svedok da je u hrvatskim veleprodajama i marketima, gde stoji limun iz Turske, jasno i glasno napisano velikim slovima da kora tog limuna nije za ljudsku ishranu. Poučen tim primerom, pitam ministarsku poljoprivrede – koje su referentne laboratorije u Srbiji, gde svaki potrošač, svaki građanin Republike Srbije može da odnese uzorak bilo limuna, bilo kojeg drugog južnog voća i da dobije jasnu informaciju da li je to za ljudsku ishranu? Svi smo konzumenti i imamo, naravno, malu decu koja to konzumiraju i hoćemo jasno i glasno da znamo da li je to za ljudsku upotrebu ili nije, da se već jednom jasno sazna i dozna i da srpska javnost zna koje su te referentne laboratorije koje jasno treba da preseku da li nešto može da ide na tržište ili nešto ne može da ide na tržište.
Treće pitanje je takođe vezano za ministarku poljoprivrede. Da li će Ministarstvo u toku ove godine, do kraja ove kalendarske 2014. godine, doneti uredbu ili zaključak da će se lokalnim samoupravama jasno reći na koji način će se i da li će se davati olakšice na porez na dohodak od poljoprivrede, koji se privi put ove godine primenjuje po novim stopama, odnosno po tržišnoj vrednosti zemlje, a ne, kao što je to bilo ranije, po katastarskoj vrednosti? Sada su te cifre mnogostruko veće.
Pošto znamo da je ova godina bila vrlo teška za poljoprivrednu proizvodnju zbog svega što je pratilo, i elementarne nepogode, i poplave, i sve ostalo, pitam da li će Ministarstvo poljoprivrede, da ne bi lokalne samouprave išle od jedne do druge, jedne imale niže, druge imale više stope, a susedne su opštine u pitanju, pitam još jednom ministarku poljoprivrede da li će Vlada, odnosno resorno ministarstvo izaći ili sa zaključkom ili sa jednom uredbom, gde će tu uredbu poslati cirkularno-lokalnim samoupravama i da se jedna stopa primenjuje za sve opštine? Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima magistar Aleksandra Jerkov.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Hvala vam, gospođo predsednice.
Uvažene kolege, moje pitanje je postavljeno zbog nečega što je nama juče ministar zdravlja rekao, a to nije prvi put da on to u ovoj Skupštini izgovara. Naime, on se nama tako poverio da on pronalazi načina da zaobiđe Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. On je rekao da nije tačno da se ne zapošljavaju ljudi, da on lekare zapošljava, što zapravo znači, i to je i objasnio, da postoji komisija koja donosi odluku da li neko može da se zaposli.
Sada me interesuje, uopšte nas iz DS, pa postavljamo pitanje Vladi – koliko je ljudi zaposleno u javnom sektoru i javnim preduzećima od stupanja na snagu Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru? Jer, ono što je ministar rekao zapravo znači da zapošljavanja i dalje ima, samo da je taj postupak sada netransparentan, zato što se ljudi ne zapošljavaju onako kako su se zapošljavali na javnim konkursima, nego preko nekakvih raznih komisija.
Odmah da budem jasna, uopšte nije problem zapošljavanje lekara. Problem je u tome što, recimo, u Novom Sadu od 78 ljudi, koje je SNS predložila za odbornike u Skupštini grada Novog Sada, 52 je od izbora zaposleno u novosadskim javnim preduzećima. Mi smo u rebalansu budžeta, koji smo imali prilike da usvojimo u ovoj Skupštini, videli da je masa plata za zaposlene u javnim preduzećima i javnom sektoru
povećana, iako su pojedinačne plate smanjene, iz čega možemo samo zaključivati da je broj tih ljudi kojima se te plate isplaćuju veći nego što je bio ranije.
Kao što nije problem zapošljavanje lekara, nego zapošljavanje stranačkih kadrova, isto tako nisu problem ni plate lekara, ni plate profesora, nego su problem plate u javnom preduzeću, recimo, „Koridori Srbije“, gde je broj zaposlenih prošle godine povećan za 50%, a prosečna plata je 144.000 dinara. To nas sve dovodi do zaključka da ono što se radi je čist marketing, kao što je, kao što vidimo, i Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru bio čist marketing, jer to je najlakše – smanjiti svima plate 10%, jedna vrlo lagodna pozicija, samo je problem u tome što se time ne ostvaruje nikakva ušteda.
Drugo moje pitanje se odnosi na nešto o čemu smo već govorili, a to je angažovanje izvesne lobističke agencije „Bel Potindžer“. Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije – da li je i protiv koga je podnela krivičnu prijavu u toj agenciji, s obzirom na to da smo mi, nakon objave Vlade da ona sa tom agencijom nema nikakav aranžman, imali prilike da vidimo pozivnicu za jedan događaj u Londonu, na kojoj ta agencija u ime Vlade Republike Srbije poziva zainteresovane kompanije, sa sve potpisom predsednika Vlade Aleksandra Vučića? Ukoliko je istina to što Vlada kaže, to bi značilo da ta agencija neovlašćeno koristi potpis predsednika da poziva investitore i razne firme na događaj na kom lažno najavljuje da će prisustvovati članovi Vlade, a među njima i ministarka Zorana Mihajlović i još mnogi drugi članovi Vlade. Očekujemo da je u tom slučaju Vlada Republike Srbije podnela krivičnu prijavu protiv nekoga ko na takav način zloupotrebljava ime, potpis predsednika Vlade Aleksandra Vučića, osim ukoliko opet nije došlo do neke krađe identiteta. Znate kako je to sa tim ličnim kartama, možda je neko u ime Vlade lažno sklopio ugovor sa tom agencijom, a da agencija ne zna da to nije predsednik Vlade.
Tako da, prvo pitanje je - koliko je ljudi zaposleno u javnim preduzećima od momenta stupanja na snagu Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, a drugo – protiv koga je u firmi „Bel Potindžer“ Vlada Republike Srbije podnela krivičnu prijavu zbog lažnog predstavljanja da ta firma ima ugovor sa Vladom Republike Srbije? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Pošto u danima i nedeljama, mesecima iza nas, a verujem da će tako biti i u danima i nedeljama ispred nas, nastavlja se ta saga ili sapunica koja se zove pokrajinska Vlada u režiji Bojana Pajtića, zbog toga je javnost bila zasipana različitim informacijama, različitim porukama. Svedoci smo nekih neprincipijelnih i u politici, ali neutemeljenih, ali utemeljenih u ekonomiji koalicija između Bojana Pajtića, DS i SRS, recimo, kao i nekih drugih stranaka.
Zbog toga imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića i poziv pošto sumnja postoji ne samo od strane SNS, već od strane i stranaka koje su u ovom trenutku i koje podržavaju Bojana Pajtića da zadrži vlast u Vojvodini sa 6% podrške građana Vojvodine, što je protiv svih demokratskih načela i principa, da utvrdi da li je 3. novembra i u danima pred 3. novembar bilo elemenata, primanja i davanja mita? Da li je bilo elemenata, finansijskih elemenata koju su omogućili da Bojan Pajtić preživi u političkom smislu, u smislu vlasti u Vojvodini, da preživi još jedan dan?
Imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića, da nas obavesti, da nas izvesti da Narodnu skupštinu, ali i javnost i u Vojvodini i u ostatku Srbije obavesti, dokle se stiglo sa istragama vezanim za Razvojnu banku Vojvodine? Znamo da je šteta koju je ta banka napravila u milijardama dinara. Da je banka otpisala potraživanja koja ne može da naplati u iznosu od 6,51 milijarda, da na to treba dodati 486 miliona dinara kamate, da je Razvojna banka uz Agro banku i Privrednu banku Beograd progutala 20,8 milijardi dinara poreskih obveznika. Bili smo prisutni, da su se i ovoj Narodnoj skupštini zakonom, su se ti dugovi tamponirali, vraćali, dokapitalizovali da bi se opet kroz sumnjive kredite pojedinaca uz političko pokroviteljstvo Bojana Pajtića, AP Vojvodine i DS ponovo gubila kroz neke različite sifone ili one stvari o kojima je pričao moj uvaženi kolega gospodin Aleksandar Martinović.
Takođe, još jedno pitanje imam za ministarku gospođu Kori Udovički, pitanje glasi – koliko je funkcionalna Vlada AP Vojvodine? Koliko je funkcionalna i koliko uspeva da radi svoj posao? Koliko uspeva da radi u interesu građana Vojvodine, a koliko vremena provodi u pravljenju tog magičnog broja 61, 62 i 63? Koliko se bavi pregrupisavanjem poslanika pokrajinskih, a koliko svojim poslom? Kako će se doneti sve naredne odluke na budućim skupštinama AP Vojvodine? Da li će i one biti produkt trgovine, da li će i one biti produkt, kako kaže moj uvaženi kolega Atlagić, trange frange, da li će na taj način, štetu od zadržavanja na vlasti Bojana Pajtića sa celih 6% podrške građana Vojvodine. Da li će se plaćati ponovo iz budžeta, iz nekih različitih fondova za razvoj Vojvodine, iz nekih drugih razvojnih banaka, iz Tesla banke, radnim mestima i svim onim stvarima sa kojima se do sada režim Bojana Pajtića održavao u Novom Sadu i u AP Vojvodine? I koliko će to građane Vojvodine ubuduće koštati? Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li se još neko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Konstantin Arsenović i Olgica Batić.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na načelni pretres o 7. tački dnevnog rada – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIRANjU POLITIČKIH AKTIVNOSTI
Primili ste Predlog zakona koji je podnela grupa od 128 narodnih poslanika poslaničke grupe Srpska napredna stranka.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog pretres podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe ukoliko to nisu već učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Pitam da li predstavnik predlagača narodni poslanik Zoran Babić, želi reč? (Da.)
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2011. godine. Donesen je i usvojen u jednoj drugoj atmosferi, sa jednom drugom i drugačijom skupštinskom većinom. Donesen je nakon rada radne grupe, nakon javne rasprave. Donesen je kao produkt rada radne grupe u kojoj ne samo da nije učestvovala, već SNS i predstavnici SNS iako parlamentarne političke stranke, nije ni bila pozvana da učestvuje.
Godina 2011. je godina kada se Srbija već uveliko nalazila u epicentru svetske ekonomske krize. Kada je zbog inertnosti tadašnje Vlade, neznanja, nemogućnosti da se odgovori na tu svetsku ekonomsku krizu osim što su slate poruke koje su zbunjivale građane Srbije da smo mi izašli iz krize, ali da to naši građani neće osetiti ili da je kriza naša šansa ili da nas kriza neće dotaći. Kriza nas je bogami ne samo dotakla, nego propustila kroz mašinu kao da je za mlevenje mesa.
U takvoj atmosferi je napravljen zakon čija je glavna karakteristika bila da za finansiranje političkih aktivnosti, za finansiranje političkih stranaka, odlazi 0,15% rashodne strane budžeta. Rashodna strana budžeta su i svi oni krediti koje je tadašnja Vlada uzimala, radila infrastrukturne objekte, radila neke druge objekte, ali je po mišljenju SNS u najmanju ruku bezobrazno da se krediti uzimaju, a znamo dobro iz rasprave o javnim finansijama, znamo dobro pod kakvim okolnostima i kakvim uslovima su ti krediti podizani. Da je za četiri godine od 2008. godine do 2012. godine za 25 puta, porasle su obaveze budžeta prema kamatama i da ćemo mi samo naredne godine u budžetu za 2015. godinu morati da predvidimo jednu milijardu sredstava od budžeta za plaćanje i vraćanje, odnosno samo za plaćanje kamata na kredite koje ova Vlada ni SNS, nisu ni uzele, ni potrošile.
Sa druge strane, političke stranke, ako ćemo zaista realno gledati i pogledati se svi u ogledalo, sve političke stranke nemaju tu podršku i nemaju tu snagu u našem društvu, kako bi svi mi želeli da imaju. Da li zbog zatvorenosti, da li zbog nekih netransparentnih procesa u kojima svi funkcionišemo, ali je način i želja SNS da kroz ove izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, vratimo bar jedan deo ugleda koji političke strane imaju u našem društvu i da pokažemo i pošaljemo jasnu poruku suživota sa građanima koji su nas ovde poslali, da pošaljemo jasnu poruku da umesto bilborda i plakata i tribina i mitinga mnogo je značajnije da se u Srbiji grade škole, da se grade putevi, da ozdravimo naše javne finansije koje je delom svetska ekonomska kriza a delom nemarnost ljudi koji su vodili vlade i vodili ovu državu u prošlosti i doprinele.
Zakon koji je predložila poslanička grupa SNS odnosi se na izmenu nekoliko značajnih delova zakona. Ona podrazumeva da političke stranke imaju pravo kupovine nepokretnosti, nekretnina i sredstava iz javnih finansija. Šta to znači i šta je želja predlagača, šta je želja SNS? Da iza delovanja političkih stranaka ne ostanu samo politička dela, ne ostane ono što smo uradili, iza svih nas koji se bavimo politikom, a u politici su ljudi potrošni, dođu neki novi, neki mlađi, neki pametniji ljudi naslede nas tu i to je jedan sasvim normalan demokratski proces.
Želja SNS je da u tim nekretninama koje ćemo moći svi i koji svi imaju pravo da kupe ili da naprave, da napravimo edukativne centre, da napravimo centre gde će se mladi ljudi učiti politici, edukovati, vežbati, da postanu bolji nego što smo mi, da postanu efikasniji, da ovu državu u budućnosti vode kvalitetnije i bolje, da se uče i na dobrim stvarima koje smo radili, ali i da se uče na našim greškama. Mislim da je za teko nešto neophodno promeniti dosadašnji član 11. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Sa druge strane, svi ljudi koji se nalaze u ovoj sali, svi ljudi koji se bave politikom, vode opštinske, gradske odbore, vode stranke, znaju koliko je teško biti podstanar, imati neke zakupe prostora, koliko puta smo se suočili sa nekim dugovanjima. Na ovaj način daje se prostor da političke stranke za svoje funkcionisanje, ne za privatno funkcionisanje, nikoga ko vodi opštinski, gradski odbor ili stranku, već za funkcionisanje stranaka, lakše funkcionisanje stranaka obezbedimo prostor za buduće generacije, za buduće ljude i za njihovo efikasnije i bolje bavljenje politikom.
Naravno, menja se i član 19. i možda ćemo oko toga voditi najviše polemike danas ovde. Taj član 19. se menja na taj način što se sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste se i za finansiranje troškova izborne kampanje, što je najvažnije u skladu sa ovim zakonom. Šta to znači? Nema permanentnih i stalnih kampanja, nema bombardovanja bilbordima ili plakatima. Sredstva iz javnih finansija mogu da se koriste za kampanje, ali onda kada se izbori raspišu, ne danas, ne sutra, već za tri-tri i po godine, kada se budu raspisali izbori ili nešto ranije prilikom raspisivanje lokalnih izbora.
Ono što je najvažnije, menjaju se članovi 16. i član 20. i to je glavna poruka i glavna poenta ove izmene zakona. U članu 16. procenat 0,150 zamenjuje se procentom 0,105, a reč „rashoda“ zamenjuje se rečima „poreskih prihoda“. Šta to znači? Neka druga skupštinska većina i Demokratska stranka koja je činila okosnicu te skupštinske većine onda kada je bila najveća, najmoćnija, onda kada je mogla da ode u „Razvojnu banku“ i da dobije, dva, tri, pet miliona evra na časnu reč, naravno uz političku podršku i naravno uz vođenje i uz odlazak tamo, pretpostavljam sa Dušanom Elezovićem ili sa sličnim funkcionerima DS, menjala je zakon na taj način što se 0,15% obračunavao sa rashodne strane budžeta.
To je bilo nedopustivo da se za finansiranje političkih stranaka i ono što ide iz budžeta i od svih građana Republike Srbije, da odlazi čak i od onih sredstava koja su kreditne obaveze Republike Srbije, od kredita koje smo uzimali, a znamo da je to bilo vreme kada su se ti krediti uzimali svakodnevno.
Promena je nastala ne sada. Promena je nastala promenom vlasti u Srbiji 2012. godine kada smo na osnovu Zakona o budžetskom sistemu tih 0,15% obračunavali sa prihodne strane budžeta i to od poreskih, odnosno menja se budžet, kojima se uzima za osnovicu rashode, kojim se finansiraju iz poreskih prihoda, odnosno poreski prihodi su osnovica obračuna sredstava kojima se finansiraju političke aktivnosti i političke stranke.
Na ovaj način, mi bar što se tiče osnovice, usklađujemo se sa Zakonom o budžetskom sistemu, s time kao što smo i obećali, kao što je obećala i najavila SNS, smanjujemo stopu. Smanjujemo stopu za 30% odnosno sa 0,150% za redovno finansiranje, odnosno sa 0,1% za izborne kampanje, smanjuje se na 0,105% odnosno 0,07% za izborne kampanje.
Na taj način želimo da više sredstava ostane u budžetu, da se više sredstava koristi za korisnije, efikasnije stvari, da se više sredstava koristi za oživljavanje i ozdravljivanje javnih finansija, da više sredstava ostane u budžetu za izgradnju porodilišta, bolnica, vrtića, škola, puteva, svega onoga što čini život u Srbiji, a na ovaj način, na način što smo poresku osnovicu prebacili sa rashodne strane koja je uvek najsigurniju, na prihodnu stranu odnosno na poreski prihod, biće nam motiv da se borimo da ova država ima što više poreskih prihoda, da ne zabadamo glavu u pesak, kao što je to bilo u prošlosti, pa se samo jednoj kompaniji Marka Miškovića, nije ni utvrdila poreska osnovica.
Recimo, pa se nekim ljudima, kako se to sada elegantnije zove, vlasnicima krupnog kapitala, više nisu tajkuni, sada su vlasnici krupnog kapitala, dozvoljavalo da maltene taj porez i zastari, ali ova Vlada je i od gospodina Rankovića Peconija, naplatila 8 miliona evra, kako je i rekao gospodin Aleksandar Vučić ovde, 8 miliona evra na ime poreza. Borimo se sa svima drugima. „Luka Beograd“ za šest meseci je naplaćeno četiri puta više sredstava nego u protekle četiri godine zajedno. Ovo je motiv da više ne okrećemo glavu na drugu stranu kada nam daju robu bez fiskalnog računa ili kada gledamo kako se neke stvari rade a porez je utajen.
Zbog toga tražim i očekujem podršku, ne samo poslaničke grupe SNS koja potpisima podržava ovaj predlog zakona, očekujem podršku svih odgovornih ljudi, koalicionih partnera SNS, očekujem podršku i svih narodnih poslanika, jer mislim da nam je tačka spajanja svih naših politika ozdravljenje javnih finansija, bolji život građana Republike Srbije, više investicija, više radnih mesta, a manje za političke stranke. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Jedinstvena Srbija
Uvažena predsedavajuća, gospodine Babiću, zakon koji ste predložili mislim da je apsolutno na mestu i, što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, našu podršku ćete svakako o ovom zakonu imati.
Možda smo trebali samo ovo da radimo nekim obrnutim redom. Možda smo ovo trebali da stavimo na početku svih ovih krupnih koraka koji smo i do sada preduzeli, ali, u svakom slučaju, nije kasno da ovo stigne na dnevni red zato što znam da će ovo stupiti na snagu odmah.
Ovo su stvari koje možda ne trebamo da obrazlažemo sa puno pompe. Ja sam imao potrebu samo da izađem i da vam kažem da računate na podršku Jedinstvene Srbije. Kad kažem ne treba sa puno pompe i komentara ovo sve raditi, to je zato što donosimo jedan zakon koji apsolutno ima smisla i kada uradite nešto od čega se lično odričete, to ne treba da se stavlja u prvi plan. To treba, onako, da ostane negde u senci, ali da svi znaju da smo u ovim merama reforme i mi preuzeli određene korake.
Kada je u pitanju izmena člana u istom zakonu koji se odnosi na trošenje novca u periodu neke kampanje, ovde ste to fino obrazložili i jasno je da je vaša intencija da se kampanja vodi u vreme izbora, da se kampanja ne vodi čitave godine.
Kada je u pitanju poslanička grupa Jedinstvene Srbije i naš predsednik, mi smo se uvek i zalagali da u kampanje ne idemo sa bilbordima, kako ste malopre rekli, i sa posterima, nego da idemo sa rezultatima i sa delima koja se nalaze iza nas i koja smo ostvarili u nekom našem radu, tako da i kada je u pitanju izmena ovog člana, mi je svakako podržavamo.
Ono našta hoću da iskoristim priliku još jedanput da skrenem pažnju, nije prvi put, imao sam priliku ovo da pričam ispred ministara koji su obrazlagali neke svoje zakone, je situacija da, koliko god mi ovde štedimo ili se trudimo da donosimo zakone koji će svakako ići kao podrška u pravcu ovih naših reformi, moramo svi zajedno da utičemo, pre svega, na direktore javnih preduzeća i na vršioce lokalnih vlasti.
Zakon o javnim nabavkama, koji je transparentniji od onog koji je ranije bio na snazi, svakako je mnoge stvari doveo u red, ali i dalje postoji ono što ljudi koji sprovode tu izvršnu vlast oslikavaju u nekom svom moralu i nekoj svojoj etici. Zato pozivam pre svega vas kao najveću i najodgovorniju stranku u ovom parlamentu da skrenete pažnju tim ljudima. To isto ćemo učiniti mi gde imamo mogućnosti, a onda u zbiru svih ovih ušteda koje pravimo, evidentno je da ćemo u budžetu da pokažemo neki, hajde da kažem, neočekivani rashod i, ako ništa drugo, stvari koje smo uštedeli očekujemo da će se potrošiti na pravi način.
Još jedanput kažem, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće ovaj vaš zakon.