Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 115 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

   Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, imam dva pitanja vezano za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za ministarku poljoprivrede.
Prvo pitanje se odnosi na subvencije, odnosno povraćaj u poljoprivredi. Prošle godine Narodna skupština je donela Zakon o podsticajima primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i ono što mene interesuje je posebna stavka povraćaj. Šta se na to odnosi? Povraćaj se odnosi na ljude koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno za nosioce registrovanih gazdinstava koji su kupovali u toku ove kalendarske godine poljoprivredne mašine, traktore i priključnu mehanizaciju, i koji su podizali plastenike, kao i kupovali opremu za navodnjavanje.
Šta to konkretno znači? U uredbi koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede kaže se da svi oni koji su navedena dobra pribavljali i predmete kupovali mogu da podnesu zahteve za delimičan povraćaj tih sredstava od 1. januara do kraja oktobra meseca 2014. godine.
Moje pitanje za ministarku poljoprivrede se odnosi – koliko je ukupno poljoprivrednih registrovanih gazdinstava podnelo zahteve i koliko je do sada tih sredstava isplaćeno? Imamo podatke da su ta sredstva limitirana, odnosno ograničena u budžetu za 2014. godinu. Zbog toga me interesuje, sa današnjim danom, koliko je isplaćeno zahteva, koliko je pojedinačno najveći iznos isplaćen po jednom zahtevu za povraćaj, ne za sve subvencije? Još jednom, pitanje je – koliko je ukupno registrovanih gazdinstava podnelo zahtev?
Drugo pitanje se odnosi na istu ministarku. Svi smo ovih dana svedoci jedne dosta neprijatne priče koja nas je sve iznenadila kroz medije, a tiče se toga da li je limun u srpskim prodavnicama i na pijacama ispravan za ishranu? Ministarka se oglasila jednom kratkom izjavom gde je rekla da je limun ispravan za ishranu, ali mene interesuje i ovo je samo povod da i srpska javnost dobije jasnu informaciju ko je taj koji kontroliše uvoz južnog voća, pre svega na srpsko tržište?
Lično sam bio svedok da je u hrvatskim veleprodajama i marketima, gde stoji limun iz Turske, jasno i glasno napisano velikim slovima da kora tog limuna nije za ljudsku ishranu. Poučen tim primerom, pitam ministarsku poljoprivrede – koje su referentne laboratorije u Srbiji, gde svaki potrošač, svaki građanin Republike Srbije može da odnese uzorak bilo limuna, bilo kojeg drugog južnog voća i da dobije jasnu informaciju da li je to za ljudsku ishranu? Svi smo konzumenti i imamo, naravno, malu decu koja to konzumiraju i hoćemo jasno i glasno da znamo da li je to za ljudsku upotrebu ili nije, da se već jednom jasno sazna i dozna i da srpska javnost zna koje su te referentne laboratorije koje jasno treba da preseku da li nešto može da ide na tržište ili nešto ne može da ide na tržište.
Treće pitanje je takođe vezano za ministarku poljoprivrede. Da li će Ministarstvo u toku ove godine, do kraja ove kalendarske 2014. godine, doneti uredbu ili zaključak da će se lokalnim samoupravama jasno reći na koji način će se i da li će se davati olakšice na porez na dohodak od poljoprivrede, koji se privi put ove godine primenjuje po novim stopama, odnosno po tržišnoj vrednosti zemlje, a ne, kao što je to bilo ranije, po katastarskoj vrednosti? Sada su te cifre mnogostruko veće.
Pošto znamo da je ova godina bila vrlo teška za poljoprivrednu proizvodnju zbog svega što je pratilo, i elementarne nepogode, i poplave, i sve ostalo, pitam da li će Ministarstvo poljoprivrede, da ne bi lokalne samouprave išle od jedne do druge, jedne imale niže, druge imale više stope, a susedne su opštine u pitanju, pitam još jednom ministarku poljoprivrede da li će Vlada, odnosno resorno ministarstvo izaći ili sa zaključkom ili sa jednom uredbom, gde će tu uredbu poslati cirkularno-lokalnim samoupravama i da se jedna stopa primenjuje za sve opštine? Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima magistar Aleksandra Jerkov.

Hvala vam, gospođo predsednice.
Uvažene kolege, moje pitanje je postavljeno zbog nečega što je nama juče ministar zdravlja rekao, a to nije prvi put da on to u ovoj Skupštini izgovara. Naime, on se nama tako poverio da on pronalazi načina da zaobiđe Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. On je rekao da nije tačno da se ne zapošljavaju ljudi, da on lekare zapošljava, što zapravo znači, i to je i objasnio, da postoji komisija koja donosi odluku da li neko može da se zaposli.
Sada me interesuje, uopšte nas iz DS, pa postavljamo pitanje Vladi – koliko je ljudi zaposleno u javnom sektoru i javnim preduzećima od stupanja na snagu Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru? Jer, ono što je ministar rekao zapravo znači da zapošljavanja i dalje ima, samo da je taj postupak sada netransparentan, zato što se ljudi ne zapošljavaju onako kako su se zapošljavali na javnim konkursima, nego preko nekakvih raznih komisija.
Odmah da budem jasna, uopšte nije problem zapošljavanje lekara. Problem je u tome što, recimo, u Novom Sadu od 78 ljudi, koje je SNS predložila za odbornike u Skupštini grada Novog Sada, 52 je od izbora zaposleno u novosadskim javnim preduzećima. Mi smo u rebalansu budžeta, koji smo imali prilike da usvojimo u ovoj Skupštini, videli da je masa plata za zaposlene u javnim preduzećima i javnom sektoru
povećana, iako su pojedinačne plate smanjene, iz čega možemo samo zaključivati da je broj tih ljudi kojima se te plate isplaćuju veći nego što je bio ranije.
Kao što nije problem zapošljavanje lekara, nego zapošljavanje stranačkih kadrova, isto tako nisu problem ni plate lekara, ni plate profesora, nego su problem plate u javnom preduzeću, recimo, „Koridori Srbije“, gde je broj zaposlenih prošle godine povećan za 50%, a prosečna plata je 144.000 dinara. To nas sve dovodi do zaključka da ono što se radi je čist marketing, kao što je, kao što vidimo, i Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru bio čist marketing, jer to je najlakše – smanjiti svima plate 10%, jedna vrlo lagodna pozicija, samo je problem u tome što se time ne ostvaruje nikakva ušteda.
Drugo moje pitanje se odnosi na nešto o čemu smo već govorili, a to je angažovanje izvesne lobističke agencije „Bel Potindžer“. Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije – da li je i protiv koga je podnela krivičnu prijavu u toj agenciji, s obzirom na to da smo mi, nakon objave Vlade da ona sa tom agencijom nema nikakav aranžman, imali prilike da vidimo pozivnicu za jedan događaj u Londonu, na kojoj ta agencija u ime Vlade Republike Srbije poziva zainteresovane kompanije, sa sve potpisom predsednika Vlade Aleksandra Vučića? Ukoliko je istina to što Vlada kaže, to bi značilo da ta agencija neovlašćeno koristi potpis predsednika da poziva investitore i razne firme na događaj na kom lažno najavljuje da će prisustvovati članovi Vlade, a među njima i ministarka Zorana Mihajlović i još mnogi drugi članovi Vlade. Očekujemo da je u tom slučaju Vlada Republike Srbije podnela krivičnu prijavu protiv nekoga ko na takav način zloupotrebljava ime, potpis predsednika Vlade Aleksandra Vučića, osim ukoliko opet nije došlo do neke krađe identiteta. Znate kako je to sa tim ličnim kartama, možda je neko u ime Vlade lažno sklopio ugovor sa tom agencijom, a da agencija ne zna da to nije predsednik Vlade.
Tako da, prvo pitanje je - koliko je ljudi zaposleno u javnim preduzećima od momenta stupanja na snagu Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, a drugo – protiv koga je u firmi „Bel Potindžer“ Vlada Republike Srbije podnela krivičnu prijavu zbog lažnog predstavljanja da ta firma ima ugovor sa Vladom Republike Srbije? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Pošto u danima i nedeljama, mesecima iza nas, a verujem da će tako biti i u danima i nedeljama ispred nas, nastavlja se ta saga ili sapunica koja se zove pokrajinska Vlada u režiji Bojana Pajtića, zbog toga je javnost bila zasipana različitim informacijama, različitim porukama. Svedoci smo nekih neprincipijelnih i u politici, ali neutemeljenih, ali utemeljenih u ekonomiji koalicija između Bojana Pajtića, DS i SRS, recimo, kao i nekih drugih stranaka.
Zbog toga imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića i poziv pošto sumnja postoji ne samo od strane SNS, već od strane i stranaka koje su u ovom trenutku i koje podržavaju Bojana Pajtića da zadrži vlast u Vojvodini sa 6% podrške građana Vojvodine, što je protiv svih demokratskih načela i principa, da utvrdi da li je 3. novembra i u danima pred 3. novembar bilo elemenata, primanja i davanja mita? Da li je bilo elemenata, finansijskih elemenata koju su omogućili da Bojan Pajtić preživi u političkom smislu, u smislu vlasti u Vojvodini, da preživi još jedan dan?
Imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića, da nas obavesti, da nas izvesti da Narodnu skupštinu, ali i javnost i u Vojvodini i u ostatku Srbije obavesti, dokle se stiglo sa istragama vezanim za Razvojnu banku Vojvodine? Znamo da je šteta koju je ta banka napravila u milijardama dinara. Da je banka otpisala potraživanja koja ne može da naplati u iznosu od 6,51 milijarda, da na to treba dodati 486 miliona dinara kamate, da je Razvojna banka uz Agro banku i Privrednu banku Beograd progutala 20,8 milijardi dinara poreskih obveznika. Bili smo prisutni, da su se i ovoj Narodnoj skupštini zakonom, su se ti dugovi tamponirali, vraćali, dokapitalizovali da bi se opet kroz sumnjive kredite pojedinaca uz političko pokroviteljstvo Bojana Pajtića, AP Vojvodine i DS ponovo gubila kroz neke različite sifone ili one stvari o kojima je pričao moj uvaženi kolega gospodin Aleksandar Martinović.
Takođe, još jedno pitanje imam za ministarku gospođu Kori Udovički, pitanje glasi – koliko je funkcionalna Vlada AP Vojvodine? Koliko je funkcionalna i koliko uspeva da radi svoj posao? Koliko uspeva da radi u interesu građana Vojvodine, a koliko vremena provodi u pravljenju tog magičnog broja 61, 62 i 63? Koliko se bavi pregrupisavanjem poslanika pokrajinskih, a koliko svojim poslom? Kako će se doneti sve naredne odluke na budućim skupštinama AP Vojvodine? Da li će i one biti produkt trgovine, da li će i one biti produkt, kako kaže moj uvaženi kolega Atlagić, trange frange, da li će na taj način, štetu od zadržavanja na vlasti Bojana Pajtića sa celih 6% podrške građana Vojvodine. Da li će se plaćati ponovo iz budžeta, iz nekih različitih fondova za razvoj Vojvodine, iz nekih drugih razvojnih banaka, iz Tesla banke, radnim mestima i svim onim stvarima sa kojima se do sada režim Bojana Pajtića održavao u Novom Sadu i u AP Vojvodine? I koliko će to građane Vojvodine ubuduće koštati? Hvala vam.