Ne vidim na koji način je izgubljeno 20 godina. Ne vidim na koji način je mogla neka manjina u skupštinama od devedesetih godina na ovamo, posle i 2000. godine na ovamo da zaustavi neke procese.
Kako može manjina da zaustavi neke procese? Može da iskaže svoj politički stav u vremenu koje Poslovnik određuje, može da mitinguje, može da govori. Kako može da spreči? Nije dovoljno reći – znate, Briselski sporazum je 2/3, 4/5 dokumenta koji je neko napravio pre toga, ali zašto niste imali hrabrosti da taj dokument donesete u Beograd? Zašto niste imali hrabrosti da ga donesete u Skupštinu? Zašto niste imali hrabrosti da izađete pred građane Srbije sa tim dokumentom?
Mislite da je bilo lako? Mislite da je bilo lako ovoj skupštinskoj većini koja je tada debatovala ovde sa pritiskom ljudi na ulici? Prvi put sam tada tog dana ušao na ulaz iz Kosovske, a ne na glavni ulaz. Mislite da je bilo lako to uraditi?
Vi ste gubili vreme zato što ste za jednu stvar, na koju ste se obavezali u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, bilo gde, menjali mišljenje u Beogradu zbog marketinške agencije koja vam je rekla – ne, to nije dobro, ekstra mega car će izgubiti na popularnosti, izgubićete možda izbore, izgubićete koji procenat, koji promil, nemojte to da radite. I tada se to nije radilo. Zašto niste to što ste, kako kažete, kreirali, napravili, zašto s time niste došli u Beograd, zašto niste došli u Skupštinu? Sada zato što niste došli u Skupštinu vi optužujete manjinu, u tom trenutku manjinu.
Da li je postojala jedna deklaracija u Skupštini Srbije koja je došla, a ticala se Kosova i Metohije, a da nije naišla na podršku SNS, odnosno poslaničke grupe „Napred Srbijo“? Za svaku smo glasali, bez obzira ko je predložio, zato što odnos naše politike i odnos Beograda prema Kosovu i Metohiji bi trebalo da bude baš ta tačka spajanja, kao što nam je tačka spajanja evropska perspektiva i evropska budućnost Srbije, ali po svima, ne po meni, ne po mojim kolegama iz SNS, već po svima. Više su uradile vlade od 2012. do 2014. godine na evropskom putu, nego što su uradile sve vlade od 2000. do 2012. godine.
Ne želim da uzimam ono što su drugi radili, ali po brzini, po ogađenosti koju ste napravili najavama – bićemo tada član, bićemo tada, bićemo tada, ogadili ste, posvađali ste nas unapred sa Briselom, zato što sve što je bilo loše bilo je – naterao nas Brisel, naterala nas je EU. Zašto? Pogrešan pristup tome je bio, pogrešno razmišljanje. Ne kažem da vi niste čuvari vatre, ali tom dinamikom i na taj način kako ste osmislili ta vatra je pretila da se ugasi. Ova Vlada je na tu vatru dodala prvo ona sitna drva, pa krupnija drva, a sada je ta vatra onakva da ne može da se ugasi i da će dovesti do toga da do 2018. godine, sa otvorenim svim poglavljima i zatvorenim, sa usklađivanjem zakonodavstva, da uradimo sve što je do Srbije da postanemo punopravni član EU.
Od 2018. godine to će biti politički u rukama nekih drugih ljudi koji će reći da li žele Srbiju u okviru evropske porodice naroda ili ne. Ja žestoko verujem da će taj odgovor biti pozitivan, kao što mi nadu za takav odgovor daje jedna rečenica koju je ovde u Domu Narodne skupštine izgovorio gospodin Štefan File u jednoj od poslednjih poseta Beogradu, kada je rekao – u postupku pridruživanja EU ne smemo da izgubimo građane Srbije, građani Srbije moraju da žive danas bolje nego što su juče, sutra bolje nego što su danas i svakim danom da imaju koristi od evropske perspektive i evropske budućnosti Srbije.
