Ministre, vreme po amandmanu. Hvala.
Reč ima dr Ninoslav Girić: Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.
Ja bih isto po ovom amandmanu. Slažem se sa ministrom samo da još posetim pre svega zbog javnosti Srbije. Znate, ova vlada je pet-šest meseci na vlasti, ministarstvo takođe. Mislim da je potpuno jasno šta želi ministarstvo, odnosno Vlada Srbije. Znači, pre svega jedinstvenu politiku, efikasnost, racionalizaciju. Strukturu je vrlo lepo objasnio ministar i mislim da ne treba zloupotrebljavati politički sada na ovaj način jer je jasno šta je namera ovog zakona i mislim da još jednom amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima dr Dušan Milisavljević. Izvolite.

U raspravi se spomenula odgovornost DS u vezi sektora zdravstva i kao ovlašćeni predstavnik želim da kažem, mislim da vi to dobro znate, ali DS jedinu odgovornost svakako ima i meni je lično kao poslaniku DS žao što nismo imali mogućnosti od koalicionih partnera da preuzmemo odgovornost u sektoru zdravstva 2000. godine, a slažem se sa nekim kolegama koji su rekli da su jako loše stvari urađene u nekim godinama od devedesetih pa i dvehiljaditih u sektoru zdravstva. Jako loše, uvek ponavljam primer da je primer takvog jednog lošeg rukovođenja u sektoru zdravstva upravo bila odluka resornog ministra zdravlja da se operiše u drugoj zemlji. oslao je jako lošu poruku kolegama da ne veruje kolegama. Poslao je poruku građanima Srbije da naš sistem nije dobar.
Meni je žao što u momentu ga nismo smenili. On jeste bio smenjen u jednoj od rekonstrukcija Vlade, ali jeste da DS nosi odgovornost što ih nije smenila momentalno i što im je dala uopšte mogućnost da rade u tom jednom sektoru kao što je sektor zdravstva.
Za javnost, DS nikada nije imala pomoćnika ministra zdravlja, nikada nije imala državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, ni jednog, i nikada nažalost nije imala ministra zdravlja lično. Meni je žao zato što je sektor zdravstva jedan od najvažnijih sektora u republičkoj Vladi zato što vodi računa o zdravlju nacije i žao mi je što su neke male stranke, ucenjivačkim nekim kapacitetom dospele da vode takva jedna važna ministarstva.
Evo, ja sam progovorio, jeste možda kada sam imao prilike, ali ja se ograđujem i žao mi je što nismo ušli i u taj sektor ne dozvolivši im da prave takve greške. Vi ministre sada imate priliku, imate i većinsku podršku i u parlamentu, imate sada i mogućnost kontrole iz samog Republičkog fonda i ja se iskreno nadam da mi kao država i kao narod možemo da idemo napred i da krenemo konačno u neku reformu jer 20 godina, vi ste meni četvrti ministar, kako ko od ministara dođe, nešto obeća, ali vrlo brzo ga zaustave ili koalicioni partneri ili ga zaustave administrativni lobiji koji rade ili ga zaustave finansijski zdravstveni lobiji velikih farmaceutskih kuća. Pružam vam podršku da krenemo zajedno jer nam je zdravstvo jako bolesno i zdravstvo moramo zajedno da lečimo.

Hvala.
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem
Gospodine ministre, niste u pravu. Ja se izvinjavam što moram direktno da se obratim, ali niste u pravu.
Znači, lekarske komisije i danas i juče i sutra dok vi ne budete promenili, u fondu donose odluke o medicinskim pitanjima, ne radnici fonda.
Gro radnika fonda su ekonomisti i pravnici. Ima lekara koji predsedavaju komisijama, ali što se tiče struke, to evo kolege same znaju da vaše kolege su oni koji su najuspešniji, najkvalitetniji, delegirani u te komisije.
Recimo, za retke i teške bolesti, profesorka Jelena Vojinović sa niške dečije klinike Kliničkog centra u Nišu je u toj komisiji. Ona nije radnik fonda, ona je radnik Kliničkog centra.
Znači, struka je uvek odlučivala o onome što se tiče zdravstva u Republici Srbiji u Republičkom fondu. Ja mislim da su gospoda profesori bili članovi tih komisija, ne, ili vaše kolege. Ja se izvinjavam, ali kolege sa vašeg Kliničkog centra su sigurno u tim komisijama.
Mi ovde govorimo ne o zastupljenosti, nego o faktoru prevage u odlučivanju, o tome pričamo. To je suština priče. Ja ne znam u čemu sam ja to menjao stav u odnosu na Fond, možda kada sam kritikovao zašto su Fond i Ministarstvo dozvolili da se uzme 300 miliona sa budžeta Republičkog fonda da ode u budžet Republike Srbije i da se pomogne Penzioni fond, pa ja imam pravo na to. Ja mislim da je to pogrešno. Mislim da je uzimanje tog novca pogrešno, jer u isto vreme imamo nedostatak specijalnosti koje završavaju ljudi o svom trošku. U isto vreme imamo smanjenje pozicija u Republičkom fondu. U isto vreme imamo i dalju centralizaciju. Vi imate pravo da centralizujete sistem. Moje je pravo da kažem da to nije dobro.
Sistem treba decentralizovati. Vi ga još više centralizujete i to je potpuno legitimno. Imate pravo. Imate skupštinsku većinu i mi ovde donosimo zakone, ali nemojte meni da uskratite pravo da kažem da je to pogrešno i da argumentujem zašto je to pogrešno. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijatović.

Hvala.
Ponukan sam diskusijom prethodnih i gospodina pre tog koji je diskutovao, niko ne govori, niti pomišlja na to da treba ukinuti RFZO. Nemojmo dovoditi građane u nedoumicu i u razmišljanje da uopšte postoji takva ideja. O tome niko nije govorio, pogotovo ne ovaj zakon.
Govorili smo o nečemu drugom. Mi smo smanjili broj, što ste i vi prihvatili, sa 21 na sedam, to stoji. Međutim, ima jedna druga stvar, RFZO mora da bude medijator, protočni bojler. Novac koji se skuplja od osiguranika se stiče u RFZO. Međutim, distribuciju tog novca, to je ono što mi hoćemo da postignemo sada ovim zakonom, da postoje stručne komisije koje će odlučivati o tome kako i na koji način će se neka od tih sredstava koristiti, ne da ima diskreciono pravo i apsolutno pravo da to radi RFZO preko svog Upravnog odbora, koji je drugačije delegiran, a na ovaj način delegiranja u upravne i nadzorne odbore, mi stičemo mogućnost i pravimo mogućnosti i Ministarstvo i Vlada preko Ministarstva da vrši kontrolu kako i na koji način preko stručnih komisija će se vršiti distribucija tog novca.
Ne možete nam to osporavati. Na kraju krajeva, Vlada koja je izabrana, izabrana je natpolovičnom većinom građana Srbije. Apsolutno ima pravo i kontrole novca u RFZO. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Slobodan Gvozdenović.

Prethodni diskutant opozicije čini mi se da nije do kraja izneo neke tačne podatka kada je rekao da su lekari koji rade u RFZO ljudi koji nisu profesionalci i nisu zaposleni u RFZO.
U Valjevu imate jedan primer da ljudi koji rade u prvostepenoj komisije jesu lekari koji su na platnom spisku Republičkog fonda zdravstva. Imate jednog hirurga, jednog neuropsihijatra, jednog fizijatra. Ti ljudi su napustili svoj posao u bolnici i počeli da rade kao profesionalci u filijali RFZO u Valjevu. Apsolutno nije tačno. Možda ste mislili na drugostepene komisije i u drugostepenim komisijama je tačno da rade lekari koji su zaposleni u opštoj bolnici u Valjevu, ali u prvostepenoj komisiji, gde se najveći broj odluka donosi, gde se štite interesi RFZO sede profesionalci, stalno zaposleni u RFZO.
Drugo, spočitavanje podnosilaca amandmana i oni koji brane ovaj amandman da politika odlučuje o načinu trošenja novca zdravstvenih osiguranika u Republici Srbiji je potpuno za mene jedna lobotomirana logika. Kako može politika da odlučuje, odnosno oni koji sprovode politiku, da odlučuju o nečemu kada im je narod dao taj legitimitet? Niko nije izvukao loz ili srećku na lutriji, pa onda počeo da vodi neku politiku, nego je za to morao da dobije glasove naroda.
Isto tako, oni koji pune fond su oni koji su glasali ovu Vladu i ovu politiku da štiti njihove interese.
Prema tome, ne možemo se služiti tim primitivnim misterijama i zavaravati građane da se nešto ne znam šta dešava izmenom ovog Zakona o RFZO, nego potpuno jedne logične stvari, jer promena u društvo mora biti i, nažalost, te promene u ovom momentu moraju biti brže i smelije i onih samih sanjara o promenama. Hvala.