Hvala uvaženi predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 109. Naime, već drugi put kada je uvaženi prethodnik pomenuo da je ovo siledžijska država, a ukazali smo vam prethodno da je to zaista flagrantno kršenje dostojanstva i ovog parlamenta i uopšte vređanje ove države, bili ste dužni da mu izreknete opomenu. Niste to uradili i zaista je sramota da neko državu u kojoj ipak oni koji su nekada finansirali možda neke sa one druge strane, danas idu i u zatvor i mi nemamo problem sa tim da kažemo i da ova država može da procesuira i nekog Kosmajca i nekog Ljubišu Buhu Čumeta i neke druge vedete iz tog perioda, neko danas naziva državu siledžijskom, a pri tom i slučaj koji je naveden, moramo da vam kažemo, vezano za dekana Vujačića i tu su privedeni počinioci. Naravno, morate da ukažete poslaniku. Nema potrebe toliko da vičem. Izuzetno dobro čujemo i naravno nema potrebe na takav način da narušava dostojanstvo parlamenta. Hvala.

Molim vas, isti je sadržaj. Ja nemam drugi.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne)
Hvala.
Povreda Poslovnika, gospodin Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti.
Ja smatram da je povređen Poslovnik prilikom govora gospodina Babića i to u čl. 108. i 112. poštovani gospodine Arsenoviću. Gospodin Babić se javio da reklamira povredu Poslovnika. Vi ste mu dali reč na osnovu javljanja za povredu Poslovnika, a onda je gospodin Babić to vreme iskoristio ne da objasni na koji način je povređen Poslovnik, poštovani gospodine Arsenoviću, nego da replicira meni na nešto što sam prethodno govorio i uzgred, poštovani gospodine Arsenoviću, je gospodin Babić rekao i to da se zabrinuo da ovu knjigu, koja nosi naziv „Zbirka propisa“ neću možda iskoristiti za nešto drugo, a ne za ono čemu ona služi.
Ja sam zaključio, poštovani gospodine Arsenoviću, da se gospodin Babić uplašio knjige. Nema razloga, poštovana gospodo, da se bilo koji narodni poslanik, bilo koji građanin ove države, pa da kažemo i stanovnik ove planete, plaši knjige. Knjiga može da donese samo dobro, poštovana gospodo, a što se tiče privođenja počinioca ovoga nedela prema profesoru Fakulteta političkih nauka i dekanu fakulteta na kojem sam ja angažovan, Iliji Vujačiću. Nije ovde poštovana gospodo ključno pitanje ko je neposredni izvršilac, već ko je naručio ovo nedelo, koji je motiv tim ljudima da naruče to delo? Jer, pre dva meseca je profesor Vujačić saopštio svima nama da je dobio ucene, da je suočen sa pretnjama, da mora da ide sa mesta dekana, inače će biti fizički napadnut, što se poštovana gospodo upravo u subotu i desilo. Hvala.

Hvala.
Gospodine Pavićeviću, sad vi meni objasnite razliku između vaše povrede poslovnika i gospodina Babića i onda ću ja da izreknem meru koju god kažete.
(Zoran Živković, s mesta: Mogu ja da objasnim.)
Nemojte, neću vam dozvoliti.
(Zoran Živković, s mesta: Vi ste pitali.)
Hoću nešto drugo da kažem.
Molim vas, neću dozvoliti dvostruke aršine. Slažem se i tolerišem da svaki poslanik ima potrebu kada reklamira povredu Poslovnika, da se malo osvrne i na neku vrstu repliku. Nemoguće je to tako suvoparno objasniti, ali, tražiti da drugi to ne mogu da urade, a sebi uzeti za pravo, mislim da nije u redu.
Prema tome, smatram da nije bilo povrede Poslovnika.
Vaše je pravo da se izjasnite.
Hoćete da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Hvala.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Nemojte molim vas, idemo u jednu krajnost.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Nema smisla to što je rekao.)
Reč ima ministar Selaković, koji odavno čeka, ali sam morao da ispoštujem povrede Poslovnika.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik Vlade Republike Srbije i ovlašćeni predstavnik predlagača, zaista moram da reagujem u trenutku kada neko svojim tvrdnjama vređa zdrav razum.
Vređanje zdravog razuma jeste da u državi u kojoj se besomučno prebija recimo, brat predsednika Vlade, u kojoj se vrše pokušaji ucene njegovog sina i njega samog i u kojoj se onda daje kvalifikacija da neko, citiram – vodi vlast siledžijski, a to je bio drugi put upotrebe tog termina, onda je to nešto što zaista vređa zdrav razume.
Vlada Republike Srbije je izložena i treba da bude izložena, uvek, kontroli od strane izabranih predstavnika naroda, od narodnih poslanika, ali kada vas neko optužuje za siledžijstvo, a pri tom ne kaže ni jednu jedinu stvar, ni jedan jedini akt, u čemu je ova vlast siledžijska? U čemu je to ova vlast siledžijska?
Kada smo već došli do toga, onda da se setimo i etike odgovornosti. Tako neko ovde može pre nekoliko nedelja da izjavi da je jedan službenik zaradio za mesec dana 180.000 evra, a da nam nikada ne kaže koji je to službenik zaradio 180.000 evra. Pri tom, da se ne izvini. Mislim da su to pravila lepog ponašanja. Svakoga od nas obavezuju reči koje izgovorimo i svako od nas treba da podleže etici odgovornosti, tako i onaj ko Vladu Republike Srbije optužuje da vlada siledžijski, tako i onaj ko može ovde da iznese jednu paušalnu kvalifikaciju da je neko zaradio basnoslovan novac za mesec dana, a da nikada nije rekao na koga misli i da nikada nije tako nešto dokazao. Hvala.

Kojim povodom ste ustali?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Niste dobili pravo na repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javio sam se za repliku.)
Znam da ste se javili za repliku, ali niste dobili pravo na repliku, pošto je krug replika zatvoren. Trajao je oko sat vremena.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li ću dobiti pravo na repliku?)
Nećete dobiti pravo na repliku.
Zatvaram replike da bi krenuli sa sednicom malo dalje. Žao mi je.
Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja.
Neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Marković.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o uzbunjivačima koji danas imamo na dnevnom redu je još jedan dokaz da ova Vlada i ministarstvo na čijem je čelu gospodin Nikola Selaković, se obračunavaju sa korupcijom u Srbiji i da su odlučni u ovoj borbi.
Čuli smo danas od nekih kolega koji pripadaju bivšem režimu oštru kritiku predloga ovog zakona, pa je moje pitanje upućeno njima – zašto oni nisu doneli ovakav zakon, ili čak i bolji? Nije teško da donesu bolji, ako su mogli da donesu, ali oni nisu dali nikakav predlog ovakvog ili sličnog zakona. Možda ih je sprečavalo donošenje ovakvog zakona zbog raznih mahinacija koje su radili i zbog kojih su kažnjeni od strane građana na izborima koji su bili pre par meseci.
Ovo je prvi konkretan i sveobuhvatan zakon koji se donosi za zaštitu uzbunjivača koji je dobio pozitivno mišljenje i od strane Evropske komisije i od strane Saveta Evrope.
Sjedinjene američke države su prva zemlja koja je usvojila poseban zakon o uzbunjivačima i kod njih je ovaj zakon stub demokratije. Oni su najbolje zaštitili uzbunjivače, odnosno žviždače u pištaljke, kako ih tamo zovu. Nažalost, korupcija u Srbiji prethodnih godina za neke je postala način života.
Smatram da će se usvajanjem ovakvog predloga zakona bitno promeniti ovakav način ponašanja i bar jednim delom iskoreniti korupcija koja prožima skoro sve pore društva u Srbiji, a sa kojom se uspešno bori ova Vlada. Tužno je da danas od onih koji su bili na vlasti prethodnih 12 godina, a koji predstavljaju opoziciju, čujemo samo rečenicu da se ova Vlada ne bavi dovoljno borbom protiv korupcije, a to govore samo u goloj borbi za vlasti. Ništa nisu uradili dok su bili na vlasti, a ništa konstruktivno ni ne rade ni ne doprinose kao pristalice opozicije.
Ovim Predlogom zakona ohrabriće se ljudi kako u javnom, tako i u privatnom sektoru da prijave korupciju, jer su oni koji prijave korupciju do sada bili bez zaštitite i vrlo često izloženi šikaniranju.
Sada se uzbunjivaču pruža najbolja moguća zaštita u vidu sudske zaštite, pa se Predlogom zakona jasno propisuju subjektivni i objektivni rokovi za podnošenje tužbe, kao i nadležnost višeg, ne osnovnog suda, kao i mogućnost izjavljivanja pravnog leka revizije Vrhovnom kasacionom sudu.
Građani koji prijave korupciju to ne rade zbog nagrade, već zato što im to savest nalaže i te građane treba država da zaštiti, jer one ko je digao glas protiv korupcije, protiv zla, ne sme nikakve posledice da snosi, a snosili su prethodnih godina.
Usvajanjem ovog zakona država će zaštiti građane koji prijave korupciju jer se na taj način gradi sistem, ali isto tako moraju biti kažnjeni oni koji ometaju razotkrivanja.
GREKO kao instrument Saveta Evrope Srbiji je dao preporuku 21, 2005. godine, ali tadašnja vlast nije imala razumevanja za problem korupcije, u kom sistemu je očigledno vrlo dobro funkcionisala, pa su nam onda produžili rok da donesemo neke instrumente da zaštitimo uzbunjivače.
Istraživanja su pokazala takođe da je najveća korupcija u zdravstvu i školstvu, a potom u sudstvu i policiji. Ministar je već spomenuo neke primere koje ću ja isto da spomenem. Primer sudije koja je 2009. godine u Šapcu nije reizabrana. Tada je vršen čuveni reizbor sudija, koji bi trebao da uđe, dajem predlog, ali ovim putem, ministru pravde, da uđe u knjige za pravni fakultet kako ne treba da se vrši reforma pravosuđa. Sudija koja je 24 godine radila bez ikakve mrlje u svojoj karijeri nije reizabrana. Uputila je predsedniku Srbije tadašnjem podnesak, kome je objasnila i ukazala na korupciju u Šabačkom sudu. Neko je pozvao iz predsedničkog kabineta i pretio joj je. Odmah su dobili informaciju iz tog podneska i pretili sudiji. Podneli su protiv nje tužbu za klevetu koja je naravno odbijena. Tako je bivši režim tada štitio ljude koji su pošteno radili, koji su imali savesti da prijave korupciju.
Da smo tada imali jedan ovakav zakon možda se ne bi desilo to što se desilo sa Razvojnom bankom Vojvodine. Možda bi neko od zaposlenih prijavio kakve se mahinacije tamo dešavaju.
Ovde su selektivno spomenuti neki primeri takođe od strane poslanika bivšeg režima. Ja ću navesti još jedan primer, mislim da ga je ministar spomenuo, a to je doktorica koja je obelodanila šta se radi u Institutu u Sremskoj Kamenici. Bile su liste čekanja, liste smrti su tada nazivane. Ljudi su iz Srbije stavljani na liste čekanja za zračenje, dok su strani državljani plaćali određenim doktorima od tri do pet hiljada evra da dobiju tretman zračenja. Toliko je koštao život. Doktorica koja je prijavila ovo trpela je pravu golgotu, prećeno joj je da će biti tužena za narušavanje ugleda Institutu, a Agencija za borbu korupcije koju ste spominjali je 2013. godine donela meru za razrešenje direktora Instituta, ali se sa time nije složila pokrajinska vlast, na čijem čelu je gospodin Bojan Pajtić, pa je gospodin koji je bio direktor Instituta mirno je sačekao kraj svog mandata. Toliko o tome da ste nešto uradili protiv korupcije.
Ovakvih slučajeva ima previše. Ne bih sada sve da ih nabrajam. Čula sam od nekih mojih kolega. Svedoci smo takođe poslednjih godina da smo imali razne korupcionaške afere koje tek sada izlaze na videlo i najbolji primer je možda Razvojna banka Vojvodine ili kupovina poslanika u AP Vojvodini, u Skupštini AP Vojvodine, kada je u jednim novinama izašao naslov - koliko košta žive vage poslanik?
Nadam se da usvajanjem ovakvog zakona više nećemo biti svedoci da gledamo kako se poslanici kupuju. Pozivam sve da u danu za glasanje daju svoj glas za borbu protiv korupcije i da podrže ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Izvinjavam se kolegi koga sam prozvala.
Reč ima Balša Božović.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, poštovani ministre, dragi gosti, ono što je jutros bila tema takođe na Odboru za pravosuđe jeste nešto što je nas duboko pokolebalo da je iskrena namera predlagača da zaštitimo one kojima je ta zaštita i potrebna iz prostog razloga što izvesni gospodin Radomir Ilić, ne znam da li je pomoćnik ili državni sekretar, u jednom od neuspelih pokušaja da odgovori na mnoga pitanja koja sam imao, za koje sam imao i ličnu nedoumicu i lične nejasnoće, ali i ono što je bila moja obaveza kao poslanika da pitam, a tiče se komentara „Transparentnosti Srbije“, koji nisu imali odgovor na postavljena pitanja, dobili smo na kraju jednu frazu, jedan odgovor koji nas je veoma zabrinuo, da se polazi od pretpostavke da će uzbunjivač zloupotrebiti ovaj zakon da bi ucenjivao, da bi napredovao na poslu ili da bi sačuvao eventualno radno mesto i da se iz tog razloga neke stvari iz ovog predloga izbacuju. Mislimo da je samim tim promašena i tema i svrha i cilj ovog zakona, odnosno ovog predloga i to je za poslanike DS zaista jedan veliki problem.
Mi ćemo pokušati da vratimo suštinu ovom zakonu kroz podnošenje raznih amandmana i zavisno od toga u danu za glasanje ćemo se opredeliti da li ćemo podržati ovaj zakon ili ne. Ovakav kakav je ovaj predlog on nije potpun i nije sveobuhvatan. Ovim Predlogom zakona na kraju se štiti više onaj koji vrši nezakonitu radnju nego sam uzbunjivač.
Agencija za borbu protiv korupcije je veoma loše ocenila ovaj predlog. Ovim predlogom je upravo Agencija za borbu protiv korupcije isključena iz postupka zaštite uzbunjivača čime nisu zadovoljni ni sami uzbinjivači u Srbiji. Da naglasim, uzbunjivača u Srbiji danas ima 91. Oni sami su imali zamerke na ovaj Predlog zakona. Uzbunjivači misle da ovaj predlog ne štiti dovoljno njih u njihovom poslu. Na kraju, ovaj predlog nije u skladu sa Akcionim planom u vezi borbe protiv korupcije i očigledno je inicijalni predlog koji je došao do Vlade, odnosno resornog ministra zaduženog ministarstva, nije dobio pozitivnu ocenu. Izmenjena je suština koja je postala – nije da se neko ohrabri već da se na neki način onemogući ili da se neko ućutka.
Ovaj Predlog zakona je tipičan primer kako izgleda kada predlagač ima priliku da na jedan sveobuhvatan način reši ovaj problem i jednu veoma važnu stvar, ali iz potpuno nejasnih razloga se od toga na kraju odustane. Imam utisak da iako predlog nije potpun i tu moram na neki način odati priznanje, iako ima veliki broj mana, ipak predstavlja prvi korak ka rešavanju ovako važnih problema.
Ovo je bila prilika da se pokaže iskrena želja i da se zaštite oni koji se bore svakodnevno na svojim radnim mestima protiv nezakonitih, nepravednih radnji korupcije, da zaštitimo one koji su odvažni da prijave mnogobrojne koruptivne radnje, kao što je govorio moj prethodnik gospodin Pavićević ili gospođa Aida Ćorović. Danas nije slučaj u Srbiji da neko se zaista odvaži na ovakvu stvar i da rizikuje dalje svoju profesionalnu karijeru kako bi ukazao na neke ili ukazala na neke nezakonite radnje. Često te radnje i nemoralne prolaze ispred očiju onih koji nemaju hrabrosti da postupe kao uzbunjivači.
Rezultat jeste polovičan i ono što sam već pomenuo da ćemo kroz razne amandmane pokušati da vratimo cilj i svrhu ovog zakona.
Da se podsetimo, kroz istoriju, šta zapravo znači sam uzbunjivač, a to jeste izraz za hrabrog pojedinca ili pojedinku koji iz visoko moralnih razloga javno govori o nezakonitim ili nemoralnim delima nadređenih u nekom organu ili organizaciji ili uopšte o organu i organizaciji i to je na samom početku Predlogom zakona na neki način i izigrano jer predloženi član zakona, ako mi dozvolite, član 2, citiraću – uzbunjivač je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva nad privrednim društvom. Kraj citata.
Iz samog obrazloženja koje ste dali uz ovaj predlog se ne vidi zbog čega je izvršeno ograničenje po osnovu navedenih oblika povezanosti između uzbunjivača i organa ili organizacije kod kojih je došlo pre svega do ugrožavanja javnih interesa.
Nije jasno zbog čega bi se status uzbunjivača uslovljavao bilo kojim oblikom povezanosti uzbunjivača i organa kod kojeg je došlo do povrede javnog interesa. To je ono što je prva stvar koja upada u oči i na neki način baca senku na ceo ovaj proces.
Ovakvo ograničenje, da podvučem i naglasim, nije predviđeno akcionim planom za sprovođenje antikorupcijske strategije i međunarodni standardi ukazuju, a njih smo se nekoliko puta danas dotakli, na potrebu da se zaštite prava lica koja pružaju informaciju o ugrožavanju javnog interesa i to je ono što se ovim predlogom onemogućava.
Dakle, sužavati krug lica koja mogu biti uzbunjivači baca senku na iskrenu nameru da se zaštiti svako ko se na odvažan način bori protiv nezakonitih radnji i nemoralnih dela, kako onih organa, tako nadređenih u datim organizacijama.
Ovde bih pomenuo, kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo, primer Mađarske, u kojoj je u Zakonu o pritužbama i prijavama od javnog značaja iz 2013. godine napisano da svako može da se obrati sa pritužbom ili sa prijavom od javnog značaja nadležnom organu, što je jedna potpuno drugačija stvar u odnosu na ono što je današnji predlog zakona.
Zatim, želim da postavim jedno pitanje, na koje se nadam da ću dobiti odgovor, a u vezi sa komentarima koje je dala Transparentnost Srbija. Da li je moguće da se iz nedovoljno preciznog definisanja predloga zakona dogodi da pojedinac ili organ koji potencijalno sprovodi odmazdu, odnosno štetnu radnju prema uzbunjivaču, može bez ikakvih problema da zaobiđe nameru zakonodavca i da tvrdi da radnja odmazde, odnosno štetne radnje nije posledica uzbunjivanja, već nekih drugih činilaca? Tu imate, naravno, kao što znate, hiljadu i jedan primer u praksi. Uzbunjivaču je smanjena plata zato što ne dolazi na vreme na posao i da se na taj način neko kazni za one stvari koje iznosi u javnost.
Takođe, kada kažete, a u pitanju su informacije u samom Predlogu zakona, da se informacije mogu odnositi kako na veoma opasne pojave po život i zdravlje ljudi i teška krivična dela, tako i na povrede propisa, podvlačim, za koju uopšte nije zaprećena kazna ili se kažnjavaju kao prekršaj, u nekim slučajevima te povrede, svesni ste toga, mogu biti potpuno bezazlene.
Kada je u pitanju zloupotreba, o kojoj se takođe govorilo jutros na odboru, a čujem i danas u skupštinskoj raspravi, da li bi bilo opravdano pokretati složen mehanizam zaštite uzbunjivača koji ukazuju na sporadične i neznatne povrede propisa? I sami znate koliko često može da se dogodi da se nekada ne produži važenje ličnih dokumenata i da to bude osnov uzbunjivanja i da se na kraju sam predlog zakona, odnosno kada se bude izglasao zakon, da ode u neku svoju suprotnost i pretvori se u sredstvo šikaniranja i maltretiranja.
Kada je u pitanju sadržina tužbe, u članu 26, posebno bih voleo da obratite pažnju, Predlogom zakona predviđa se da se tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem može tražiti utvrđivanje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja, zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje, uklanjanje posledica štete radnje, naknada materijalne i nematerijalne štete i objavljivanje presuda o trošku tuženog. Dakle, šta nam to danas govori ovaj predlog?
Kada govorimo o zaštiti uzbunjivača, bilo bi od izuzetnog značaja kada bi bila predviđena i mogućnost ozbiljnijeg kažnjavanja počinilaca tzv. štetne radnje, budući da je strah od posledica odmazde jedan od najčešćih razloga neprijavljivanja korupcije danas u Srbiji. Mislimo da ako počinilac štetne radnje nije ili ne bude kažnjen, veća je mogućnost da će je ponoviti.
U članu 26. stav 2. izričito se isključuje mogućnost da se tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem pobija zakonitost pojedinačnog akta poslodavca, kojom se rešava o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog iz radnog odnosa, što je takođe veoma poznato. Najveći broj odmazda i negativnih radnji realizuje se upravo merama te vrste. Smanjenjem plata, davanjem otkaza, suspenzijom, premeštanjem na drugo radno mesto itd.
Postoje i ostali nedostaci. Ja ću sada, iako nemam vremena da pričam i da razgovaramo o svemu, reći samo za one koji su najvažniji. Podvući ću i ono što sam već pomenuo na samom početku. Zašto zakonsku zaštitu uživaju samo lica koja se nalaze u određenom odnosu sa organom ili firmom kod koje je došlo do ugrožavanja javnog interesa, umesto bilo koji građanin koji ukaže na štetnu pojavu? To je osnovno pitanje.
Drugo, u kojoj meri se predviđa zaštita od odmazde, koju prema uzbunjivačima vrše treća lica? To je veoma škakljivo. Vi ćete reći – to jeste regulisano u članu 6, ali nije dovoljno precizno. Dakle, odmazde koje prema uzbunjivačima vrše treća lica, a ne neposredno njihov poslodavac ili kolega, ili se zaštita ne predviđa uopšte, ili je ona potpuno nejasna.
Pod tri, ne predviđaju se posebna krivična dela, nisu bila ni u nacrtu, ni kroz izmene Krivičnog zakonika koje bi bile predložene zajedno sa donošenjem ovog zakona, za lica koja ugrožavaju uzbunjivače, za one koji neovlašćeno otkriju njihov identitet, kao ni za lica koja lažno prijavljuju ugrožavanje javnog interesa, iako znaju da su podaci koje daju neistiniti.
I kad je u pitanju tajnost podataka imamo hiljadu zamerki koje ćemo opet pokušati kroz amandmane i nekom kvalitetnijom raspravom da predočimo građanima da su krupni nedostaci ovog predloga zakona. Mnogi komentari, mnoge zamerke i predlozi na kraju nisu prihvaćeni, ni kada su u pitanju relevantne institucije, bez ikakvog obrazloženja. To je veoma za nas čudno. Nadamo se da ćemo sada makar dobiti odgovor na ova konkretno postavljena pitanja.
Ukoliko se ne prihvate amandmani i sugestije, i dalje ćemo trpeti razne zloupotrebe i u mnogim slučajevima nećemo uspeti da zaštitimo one malobrojne uzbunjivače u Srbiji, ponavljam, ima ih 91, koji mogu da ukažu na nezakonitost i nemoralne radnje kada je u pitanju pre svega javni interes. Iskreno se nadam da ćemo kroz ova pitanja, koja bi suštinski promenila sam predlog, zajedno doći do jednog konkretnog i sveobuhvatnog rešenja.
Mislim da je veoma važno da kroz same amandmane, a mislim da ste kao ministar i vi sami svesni nedostataka, učinimo ovaj predlog zakona zakonom koji će na jedan sveobuhvatniji način rešavati ovaj problem. Zahvaljujem.

Poslaničkoj grupi je ostalo još samo 20 sekundi, kompjuterski. Više ne vodimo pešice.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.