Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, dve su stvari veoma važne da se pomenu povodom ovog govora gospodina Jovičića.
Najpre, gospodin Jovičić je rekao da sam ja vodio ovu zemlju, obraćao se meni kao prethodnom govorniku, da sam ja ovde stvorio neku korupciju. Poštovani gospodine Arsenoviću, nikada nisam vodio ovu zemlju, nikada nisam bio na vlasti i prvi put sam izabran za narodnog poslanika na izborima koje smo imali u martu 2014. godine i ovde, u ovoj skupštini, se borim da smenim ovu lošu vlast, da tek dođem na vlast, gospodine Arsenoviću, što će verujem biti već nakon sledećih izbora.
Druga stvar, ja sam ovde postavio važna pitanja. Poštovana gospodo, moje pitanje je bilo sledeće i evo da ga malo proširim. Poštovani gospodine Arsenoviću, ja sam se povodom Predloga zakona o zaštiti uzbunjivača pitao – koji će to čovek poželeti da bude uzbunjivač kada procenjuje da živi u državi u kojoj svakodnevno imamo strašno nasilje, jednu brutalizaciju društva i u kojoj vlast ovu državu, kako ja razumem, na osnovu tih slika, vodi siledžijski. Postavio sam pitanje, poštovani gospodine Arsenoviću, kako će neko da se prijavi da bude uzbunjivač kada posmatra, npr, interne sukobe članova napredne stranke u Somboru, koji se svađaju oko transparentnosti javnih finansija, poštovana gospodo, a sve pod jednom maskom da oni sada vode borbu protiv korupcije preko sajtova umesto da je borba protiv korupcije institucionalizovana, poštovana gospodo i gospodine Arsenoviću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Član 107. – dostojanstvo.
Kao što je rekao uvaženi ministar Selaković, polu istina je mnogo gora od neistine, ali prethodni govornik se ponaša kao da je član jedne sada već bivše parlamentarne stranke, od onih neobaveštenih, pa bih obavestio i njega i srpsku javnost da su osumnjičeni za napad na dekana Fakulteta političkih nauka privedeni i određeno im je zadržavanje od 48 sati, što znači da država radi svoj posao, kao što su privedeni i oni koji su učestvovali u napadu na zgradu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Mi se time ponosimo, ali je mnogo opasno kada se neko zaklinje o tu neku poslaničku čast, a ne govori istinu, ali ću pitati i njega i vas kako su se građani Srbije osećali 2003, 2004. godine. Trostruko ubistvo Brajović Darka, 1978. godište, Bojanić Aleksandra, 1979. godište, Simović Nebojše, 1977. godište. Ko je bio predsednik Vlade? Ko je bio ministar unutrašnjih poslova, savezne, republičke, ma koje? Dvostruko ubistvo Trailović Borislava i Dragice, 1934. i 1937. godište. Dvostruko ubistvo nad ocem Milić Draganom, 1951. godište, i majkom Draganom, 1951. godište, takođe u Svilajncu. Dvostruko ubistvo roditelja Georgijev Vasila i Ljubinke, 1920. godište. Dvostruko ubistvo nad Draginjom Obradović, 1959. godište, maloletnim bratom Zoranom, 1988. godište. Lišavanje života Josić Zdenka, 1954. godište. Lišavanje života Arsin Milke, lišavanje života taksiste Šuman Behudina, 1959. godište iz Priboja.
Znate li koliko, i malo je dva minuta za ovu repliku, najtežih krivičnih dela je učinjeno te 2003, 2004. godine? Nikada izvršitelj nije i onaj ko je odgovoran pronađen, a ova država, MUP pokazuje svoju snagu. Ne znam da li gospodin Pavićević meni preti nekom knjigom, jer maše non-stop, dok nije dobio reč, a mislim da su se ljudi javili pre nego što je uradio gospodin Pavićević. Da li mu ne odgovara što država radi svoj posao? Samo ga molim da bude obavešten ili da ne zloupotrebljava neku poluistinu ili neistinu u ime poslaničke čestitosti, ako je ima.

Pošto sam dao reč na osnovu povrede Poslovnika, dužan sam mali komentar.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Samo polako. Ovde ima još poslanika koji su se javili. Samo polako, doći ćete svi na red, ali ja moram da ispunim svoju obavezu. Gospodine Pavićeviću, sedite, molim vas. Daću vam reč, ali sačekajte malo.
Vi znate da ja ovde ne mogu da proveravam istine i poluistine. Najlepše bi bilo kada bi ljudi istinu govorili, ali to je stvar svakog pojedinca.
Da li želite da se u Danu za glasanje izjasnimo? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 109. Naime, već drugi put kada je uvaženi prethodnik pomenuo da je ovo siledžijska država, a ukazali smo vam prethodno da je to zaista flagrantno kršenje dostojanstva i ovog parlamenta i uopšte vređanje ove države, bili ste dužni da mu izreknete opomenu. Niste to uradili i zaista je sramota da neko državu u kojoj ipak oni koji su nekada finansirali možda neke sa one druge strane, danas idu i u zatvor i mi nemamo problem sa tim da kažemo i da ova država može da procesuira i nekog Kosmajca i nekog Ljubišu Buhu Čumeta i neke druge vedete iz tog perioda, neko danas naziva državu siledžijskom, a pri tom i slučaj koji je naveden, moramo da vam kažemo, vezano za dekana Vujačića i tu su privedeni počinioci. Naravno, morate da ukažete poslaniku. Nema potrebe toliko da vičem. Izuzetno dobro čujemo i naravno nema potrebe na takav način da narušava dostojanstvo parlamenta. Hvala.

Molim vas, isti je sadržaj. Ja nemam drugi.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne)
Hvala.
Povreda Poslovnika, gospodin Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti.
Ja smatram da je povređen Poslovnik prilikom govora gospodina Babića i to u čl. 108. i 112. poštovani gospodine Arsenoviću. Gospodin Babić se javio da reklamira povredu Poslovnika. Vi ste mu dali reč na osnovu javljanja za povredu Poslovnika, a onda je gospodin Babić to vreme iskoristio ne da objasni na koji način je povređen Poslovnik, poštovani gospodine Arsenoviću, nego da replicira meni na nešto što sam prethodno govorio i uzgred, poštovani gospodine Arsenoviću, je gospodin Babić rekao i to da se zabrinuo da ovu knjigu, koja nosi naziv „Zbirka propisa“ neću možda iskoristiti za nešto drugo, a ne za ono čemu ona služi.
Ja sam zaključio, poštovani gospodine Arsenoviću, da se gospodin Babić uplašio knjige. Nema razloga, poštovana gospodo, da se bilo koji narodni poslanik, bilo koji građanin ove države, pa da kažemo i stanovnik ove planete, plaši knjige. Knjiga može da donese samo dobro, poštovana gospodo, a što se tiče privođenja počinioca ovoga nedela prema profesoru Fakulteta političkih nauka i dekanu fakulteta na kojem sam ja angažovan, Iliji Vujačiću. Nije ovde poštovana gospodo ključno pitanje ko je neposredni izvršilac, već ko je naručio ovo nedelo, koji je motiv tim ljudima da naruče to delo? Jer, pre dva meseca je profesor Vujačić saopštio svima nama da je dobio ucene, da je suočen sa pretnjama, da mora da ide sa mesta dekana, inače će biti fizički napadnut, što se poštovana gospodo upravo u subotu i desilo. Hvala.

Hvala.
Gospodine Pavićeviću, sad vi meni objasnite razliku između vaše povrede poslovnika i gospodina Babića i onda ću ja da izreknem meru koju god kažete.
(Zoran Živković, s mesta: Mogu ja da objasnim.)
Nemojte, neću vam dozvoliti.
(Zoran Živković, s mesta: Vi ste pitali.)
Hoću nešto drugo da kažem.
Molim vas, neću dozvoliti dvostruke aršine. Slažem se i tolerišem da svaki poslanik ima potrebu kada reklamira povredu Poslovnika, da se malo osvrne i na neku vrstu repliku. Nemoguće je to tako suvoparno objasniti, ali, tražiti da drugi to ne mogu da urade, a sebi uzeti za pravo, mislim da nije u redu.
Prema tome, smatram da nije bilo povrede Poslovnika.
Vaše je pravo da se izjasnite.
Hoćete da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Hvala.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Nemojte molim vas, idemo u jednu krajnost.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Nema smisla to što je rekao.)
Reč ima ministar Selaković, koji odavno čeka, ali sam morao da ispoštujem povrede Poslovnika.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik Vlade Republike Srbije i ovlašćeni predstavnik predlagača, zaista moram da reagujem u trenutku kada neko svojim tvrdnjama vređa zdrav razum.
Vređanje zdravog razuma jeste da u državi u kojoj se besomučno prebija recimo, brat predsednika Vlade, u kojoj se vrše pokušaji ucene njegovog sina i njega samog i u kojoj se onda daje kvalifikacija da neko, citiram – vodi vlast siledžijski, a to je bio drugi put upotrebe tog termina, onda je to nešto što zaista vređa zdrav razume.
Vlada Republike Srbije je izložena i treba da bude izložena, uvek, kontroli od strane izabranih predstavnika naroda, od narodnih poslanika, ali kada vas neko optužuje za siledžijstvo, a pri tom ne kaže ni jednu jedinu stvar, ni jedan jedini akt, u čemu je ova vlast siledžijska? U čemu je to ova vlast siledžijska?
Kada smo već došli do toga, onda da se setimo i etike odgovornosti. Tako neko ovde može pre nekoliko nedelja da izjavi da je jedan službenik zaradio za mesec dana 180.000 evra, a da nam nikada ne kaže koji je to službenik zaradio 180.000 evra. Pri tom, da se ne izvini. Mislim da su to pravila lepog ponašanja. Svakoga od nas obavezuju reči koje izgovorimo i svako od nas treba da podleže etici odgovornosti, tako i onaj ko Vladu Republike Srbije optužuje da vlada siledžijski, tako i onaj ko može ovde da iznese jednu paušalnu kvalifikaciju da je neko zaradio basnoslovan novac za mesec dana, a da nikada nije rekao na koga misli i da nikada nije tako nešto dokazao. Hvala.

Kojim povodom ste ustali?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Niste dobili pravo na repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javio sam se za repliku.)
Znam da ste se javili za repliku, ali niste dobili pravo na repliku, pošto je krug replika zatvoren. Trajao je oko sat vremena.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li ću dobiti pravo na repliku?)
Nećete dobiti pravo na repliku.
Zatvaram replike da bi krenuli sa sednicom malo dalje. Žao mi je.
Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja.
Neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Marković.