Hvala gospodine Bečiću.
Pred nama je zakon koji je na neki način civilizacijska tekovina. Ja razumem gospodu koja je sada otišla odavde iz sale, što su oni protiv možda ovog zakona. Znate, 2001. godine da je postojao ovakav zakon i da su postojali uzbunjivači, pitanje je da li bi se sve one privatizacije onako mogle da sprovedu, jer bi verovatno neko javio da se radi o čistoj pljački, a ne o privatizaciji.
Takođe, verujem da su, recimo, postojali uzbunjivači da nam se, gospodine ministre, verovatno nikad ne bi dogodila „Agro banka“ ili „Univerzal banka“ ili „Razvojna banka Vojvodine“, posebno gde su, naravno na jedan brutalan način opljačkane pare građana Srbije i gde zaista su milioni i milioni nestajali, a neko se žestoko bogatio.
Verovatno bi neki uzbunjivač rekao – izvinite, ali to ne može tako, pa bi nekom prijavio. Ovako smo doživeli neverovatnu situaciju da neko ko ima mogućnost da je blizak nekom kabinetu u tom periodu može da ode po nalogu nekog iz tog kabineta na jedan telefonski poziv bez ikakvog obezbeđenja ili kako god hoćete, da podigne desetine miliona evra na lepe oči, da naravno te pare nikada ne vrati, a da država bude oštećena. To je pokazatelj u kakvom smo sistemu živeli i kakvo je ovo, zapravo, društvo bilo. Zaista mi ponekad dođe degutantno kada neko sa druge strane nešto prigovara sadašnjoj Vladi koja uzgred, budi rečeno, ima hrabrosti da se apsolutno suoči sa svakim tajkunom, sa svakim kriminalcem i svakoga da privede po znanju prava i uopšte ne vršimo nikakvu tu selekciju, nego naprotiv, pravosuđe radi svoj posao.
Ja bih voleo samo da mi kažu ovi sa druge strane, a koga su to oni u tom periodu priveli i da li su, ne mislim oni, nego njihovo tužilaštvo? Ja ću vam reći, tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, vi me ispravite ako grešim, u njihovom periodu je imalo tri predmeta sve ukupno i to u fiokama. Znači samo tri predmeta. Ovde su makar neke 24 privatizacije rešene kako su rešene, ali je neko pokrenuo, neki ljudi su tu privedeni i to pokazuje da ipak ovde postoji neka država i da postoji neki sistem.
Ovo što se sada donosi je zapravo zaštita onih ljudi koji ne mogu da trpe nepravdu i koji ne mogu da trpe pljačku svog preduzeća koje su možda oni godinama gradili, a da sada neko dođe i da im tako krčmi imovinu i da ih potpuno razara, ne samo preduzeće, nego, nebitno, jedinicu lokalne samouprave, kako god, pošto su i naše opštine žestoko bile uništavane.
Jednostavno, neko ko to ne može da trpi, sada dobija tu vrstu zaštite, zato što želi da prijavi onoga ko ne savesno obavlja svoj posao i koji, recimo, na koruptivan način nekome drugom odrađuje, recimo neki posao.
Tako da, verujem, recimo, da je postojao uzbunjivač, ni ono što se desilo u Kaću, da neko proda kompletno poljoprivredno zemljište uz autoput i da ošteti državu za 320 miliona evra, složićete se, to je zaista impozantna i neverovatna cifra. Verujem da se to nikada ne bi dogodila, da je recimo neki uzbunjivač postojao u tom preduzeću iz Kaća i da je, recimo, obavestio nadležne državne organe šta se tamo radi.
Ono što bih vam ja možda uputio kao neku vrstu zamerke iz ovo zakona, to su dve stvari, vezane su za sam postupak. Zapravo radi se o anonimnim prijavama. Zašto? Nemam ništa protiv anonimnih tih prijava, to se naravno dešava. Neko možda na takav način želi sebe i da zaštiti, ali opet da ukaže na kriminal koji se negde događa.
Međutim, znate šta? Ako se ovde daje kao imperativna norma da poslodavac je dužan da proveri to sve, onda ćemo imati, složićete se, u izgledu jedan određeni haos, jer onda će taj poslodavac samo time da se bavi jer mi jesmo na neki način skloni tome da nameštamo kolegu, da nekoga dezavuišemo, pa da namerno šaljemo čak i lažne anonimne prijave. Možda je trebalo kod anonimnih prijava ostaviti mogućnost, diskrecionu mogućnost samom poslodavcu da sam proceni šta je relevantno, a šta nije. Znate, mi smo ovde imali, ja sam to i na sednici Odbora za pravosuđe govorio, imali smo recimo prijavu za predsednicu suda u Valjevu. To je strašno šta su, ako su zaista to njene kolege napisale, šta su napisale za nju, ali su se potpisali kao sudije tog suda, niko imenom i prezimenom i naravno mi kao Obor za pravosuđe nismo to ni hteli da uzmemo da razmatramo zato što vidimo da je to neka anonimna prijava.
Sada, po ovoj logici, bićemo dužni da o tome ponekad i razgovaramo zato što su to ipak zaista teške kvalifikacije bile. Postavlja se pitanje da li nju želi neko namerno da dezavuiše ili je to tačno? Ako imamo anonimnih prijava toliko, taj poslodavac će se konstantno baviti samo tim anonimnim prijavama. Možda je trebalo razmisliti da mu se omogući diskreciona mogućnost zaista da proceni šta je relevantno, šta nije.
Druga stvar, unutar samog postupka, odnosno člana 15. se kaže: „Poslodavac je dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka“. Ja se izvinjavam, ako je anonimni uzbunjivač, kako ćete ga obavestiti, a stavlja mu se u izgled dužnost? Znači, on mora nekoga da obavesti o tome.
Naravno, jedna vrsta zamerki je vezana za tajne podatke. Priznajem, bliži sam onome što je „Pištaljka“ podnela kao amandman za to. Po meni lično, mora da se definiše šta su to tajni podaci. Zašto? Mi smo imali koliko hoćete situacija u nekom prethodnom periodu, posebno kada su u pitanju ugovori koje su sklapala javna preduzeća, da se sklapaju tzv. ugovori sa klauzlom tajnosti, ošteti se u potpunosti država, niko nema pojma šta je tu sklopljeno, čak neki ugovori su držani u sefu i da niko od radnika nije znao kakav je ugovor sklopljen.
Znate, tako nešto ne može da bude tajni podatak. To je nešto što se tiče građana, to su pare građana Republike Srbije. Po ovome, kako je ovde definisano, to bi bio tajni podatak. Nekako sam sklon tome da bi ipak trebalo suziti i reći – tajni podaci su oni koji se tiču od interesa, bezbednosti države ili kako je to već definisano u amandmanu same „Pištaljke“. Ovako dati široko tumačenje…
Neman ništa protiv, „Fijat“ je zaista jedan posao koji donosi korist Republici Srbiji, ali znate, ako ćemo imati stalno ugovore koji su potpuno zamračeni i da niko ne može ništa da pročita, mislim da to nije baš dobra praksa. U tom pogledu bi trebalo razmisliti, pa eventualno suziti to što se tiče tajnih podataka.
U svakom slučaju, ovo je nešto što mora da se podrži. Ponavljam, razumem suprotnu stranu koja je otišla i koju ova rasprava izgleda ne zanima. Zašto su protiv toga? Verovatno možda jednog dana smatraju da će se vratiti na vlast, pa da nastave sa svojim nedelima. Da su želeli, možda bi nekad i doneli ovakav zakon o zaštiti uzbunjivača. U tom periodu su uzbunjivači uglavnom bili kažnjavani otkazom, odnosno „nagrađivani“ otkazom zato što su možda ukazali na problematiku koja se dešava u njihovim preduzećima. Danas će se to promeniti i to je nešto što je jako dobro. Ovim se u izgled stavlja veća zaštita i državne imovine i državnih preduzeća i čoveka koji je svakako odlučio da zaštiti i državnu imovinu i naravno javna sredstva, tako da ovo vredi podržati i sa velikim zadovoljstvom ću za ovakav jedan zakon koji predstavlja civilizacijsku tekovinu, glasati i ja i, naravno, svi poslanici i kolege Srpske napredne stranke. Hvala vam.