Hvala gospođo predsednice.
Gospodine ministre, poštovane kolege, dobro je da Srbija najzad dobija zakon o zaštiti uzbunjivača. Mislim da je to jako korisno za naše društvo i korisno je za trenutak u kojem živimo. To svakako jeste korak napred u usaglašavanju naših pravnih propisa i našeg zakonodavstva sa pravom EU i standardima koji postoje na našem kontinentu, a naročito u domenu zaštite građanskih prava.
Koliko je važna uloga uzbunjivača u izgradnji demokratskog društva i u funkcionisanju institucija vidi se samo na osnovu podatka da oko 40% svih slučajeva korupcije u svetu se otkrije upravo zahvaljujući uzbunjivačima. Dakle, 40%, dok je procenat zloupotreba koje se otkriju kroz internu reviziju oko 17%, a sama policija samo nešto više od 1% krivičnih dela korupcije.
Međutim, ono što svima nama ostavlja nekako gorak ukus, a o čemu je nešto govorio i kolega Đurišić, jeste način na koji su Vlada i Ministarstvo pravde došli do teksta ovog predloga zakona, rukovođeni pre svega kroz ignorisanje modela zakona koji je uradila radna grupa okupljena oko poverenika Šabića i ombudsmana Jankovića, pa do čak nekih neistina koje su oko rokova donošenja zakona iznošene u javnosti.
Podsećanja radi ja ću reći da ste vi, ministre Selakoviću, još 5. decembra 2013. godine izjavili, a „Tanjug“ je preneo, citiram - do polovine sledeće godine, misleći, dakle, na sredinu 2013. godinu, biće izrađen Nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača. Tek krajem 2013. godine završen je nacrt i, evo, više od godinu dana je prošlo od datog obećanja.
U ovoj istoj zgradi u kojoj se mi danas nalazimo, premijer Vučić je u svom ekspozeu 27. aprila ove godine izjavio, citiram iz stenograma- Već tokom juna meseca biće donet zakon o zaštiti uzbunjivača, koji će zaštiti građane koji su spremni da prijave korupciju koju uoče u vezi sa radom koji obavljaju, završen citat. Ako se ne varam sad je novembar, a premijer je rekao u junu. Ali, i najmanja je to sitnica, verujte, u količini neispunjenih obećanja od strane premijera.
Moram da kažem zašto ja sad citiram ovde ministra pravde i premijera, vezano za ovaj Predlog zakona. Zato što je Ustavni sud 23. oktobra ove godine proglasio neustavnim interni Pravilnik Agencije za borbu protiv korupcije, koji je kakav takav bio jedina brana i bar formalna zaštita i rekao bih slamka spasa ljudima koji se usude da progovore o korupciji i zloupotrebi u institucijama.
Mi sada ovde ekspresno treba da donesemo zakon koji će se vrlo brzo pokazati kao loše rešenje zbog nekih njegovih odredbi, koje ću ovde delom i da objasnim. Ista je priča bila i sa Zakonom o radu, koji ste predstavili kao najbolji na svetu letos, setite se, a ovih dana mediji pišu da spremate nov zakon o radu. Tako je bilo i sa Zakonom o stečaju. Ministar Sertić već najavljuje izmene, itd. To je sve suštinski posledica neodgovornosti i želje jednog čoveka da donese stotine zakona ako treba, želeći sebe da predstavi reformatorom i stvara atmosferu u državi koja je danas, a koja podseća na bezakonje i anarhiju i ono, što bi neki rekli, čak liči i na devedesete godine.
Problem zakona o zaštiti uzbunjivača mogao je na kvalitetniji način da bude rešen, ministre, još u julu prošle godine kada je Poverenik za informacije dostavio model zakona Ministarstvu pravde. Ali, u čemu je nastao problem? Evo, ja bih voleo da nam vi ovde kažete zašto je nastao ovaj problem kada ste dobili taj model još u junu prošle godine? Taj model zakona je rađen uz podršku ambasada Velike Britanije i Kraljevine Holandije, vi to znate, a radili su ga eksperti nezavisno od Vlade i od Ministarstva pravde.
Podršku ekspertskoj radnoj grupi pružila su dva stručnjaka iz SAD i jedan stručnjak iz Velike Britanije. Taj zakon je ovu državu i građane Srbije koštao nula dinara jer je u pitanju donacija.
Sada pošto izgleda u poslednje vreme premijer Vučić, ministar Selaković, naročito ministar Vulin pravi otklon od svega što nam dolazi iz savremene civilizacije Evrope i sveta, i kao da se dovodi u pitanje ideja velike Evrope, o kojoj je neko govorio nedavno, i meni se čini kao da volite da kažete da su i taj predlog nacrta, koji vam je dostavljen, radili neki špijuni, strani plaćenici i ostali koji hoće da ugroze sprovođenje reformi u Srbiji.
Nije problem da smo mi za poslednjih godinu i po dana dobili Predlog zakona koji je sveobuhvatan i koji može da pruži zaštitu uzbunjivačima, da onaj ko pokuša da prijavi korupciju može da zna da neće trpeti revanšizam od poslodavca i rukovodioca, ali većina nezavisnih stručnjaka, ministre, kao što znate, kaže da je zakon loš, ovaj Predlog zakona koji ste nam dostavili. Ne kaže to sada samo DS. To kaže pravna struka i ljudi od reputacije.
O kakvom Predlogu zakona je reč, ministre, najbolje govori podatak da se Predlog zakona sastoji od 41 člana, a recimo „Transparentnost Srbije“, koja je svim poslaničkim grupama dostavila inicijativu za izmene članova, ima čak 42 amandmana. Dakle, praktično u proseku jedan amandman po jednom članu zakona. Sve grupe su dobile te predloge, kao što znate, i ja znam da vi možete reći, kao i premijer Vučić da ništa gluplje u životu niste pročitali o toga, ali ja mislim da možda ćete reći da se radi o zaveri i nameri da se destabilizuje Vlada Srbije i reforme, a možda ćete reći da su ove referntne organizacije sa međunarodnom reputacijom deo neke zavere za rušenje Vlade.
Inače, juče su izdali saopštenje „Transparentnost Srbije“ vezano za ovaj Predlog zakona, u kome kažu – od ministarstva smo po zahtevu za pristup informacijama dobili brojne dokumente, zapisnike sa sednica radne grupe za izradu zakona, podatke o predlozima na prvi Nacrt zakona koji su prihvaćeni, mišljenje Evropske komisije, ali ne i dokumente čije je sastavljanje obaveza po Poslovniku Vlade, izveštaj sa dve oglašene javne rasprave, koji bi trebalo da sadrže i predlog svih predloga sa razlozima za njihovo prihvatanje ili odbijanje. Ovo je dato saopštenje „Transparentnosti Srbije“. Vi ćete reći o čemu se radi.
U ovim materijalima se mogu pročitati razlozi za odbijanje samo za neke predloge, ali ne na većinu. Ti podaci o razmatranju sa listom odnose se na predloge sa rasprave o prvom Nacrtu iz decembra 2013. godine, a ne i na one koji su dati na bitno izmenjenu verziju iz juna 2014. godine, završen citat.
Sada ja vas pitam, da li vi mislite da ovo neće niko pročitati i da li je moguće da jedna reformska Vlada u Srbiji, jer tako sebe nazivate, upućuje zakonske predloge parlamentu na ovakav način kršeći Poslovnik o radu sopstvene Vlade? Vi kršite svoj sopstveni Poslovnik koji ste doneli. Mislim na Vladu Srbije. I sva pravila kršite prilikom predlaganja zakona.
Moram da kažem ovde mi danas treba da zadovoljimo izvesnu formu, da donesemo jedan zakon koji je novina i koji je neophodan Srbiji, neophodan je našem sistemu. Zaštita uzbunjivača je civilizacijska tekovina i demokratska tekovina i mi to moramo da uradimo, ali treba da raspravljamo o zakonu koji je pripremljen uz kršenje proceduru propisane za pripremu propisa.
To što građani neće dobiti zaštitu u pravom smislu te reči, što će i dalje biti glineni golubovi ako se suprotstave ustoličenim određenim navodnim „Megatrend“ ekspertima jer je važan kvantitet, a ne kvalitet onoga što hoće vladajuća stranka da sprovede.
Ne treba ovde možda da podsećam na radnika Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, a vi ćete se ministre setiti tog primera, koji je kao uzbunjivač otkrio organizovani kriminal i milionsku krađu na naplati putarine kroz Srbiju, preko lažnog softvera, sećate se. Umesto nagrade dobio je otkaz i na posao je vraćen tek u septembru 2010. godine. Sve se to dešavalo uz blagoslov vašeg koalicionog partnera, ministra Ilića.
Ili, ne treba da vas podsetim na primer, koji imam ovde ispred sebe, iz „Želvoza gde je poverenik ASNS-a, jednog od sindikata, i magacioner Fabrike železničkih vozila „Želvoz“ Goran Stanić, dobio otkaz i taj otkaz više puta u našim medijima se pojavljivao. Zašto je došlo do toga? Zato što se čovek zamerio. Prosto se zamerio, učinio je povredu radne obaveze, jer je na društvenoj mreži Fejsbuk objavio odluku o prihvatanju najpovoljnije ponude proceniteljske kuće, čije je saopštavanje protivno poslovanju fabrike i šteti njenim interesima i ugledu. Tako je rečeno. Navodi se da je objavio skeniranu krivičnu prijavu protiv direktora Milorada Stojkovića u „Želvozu“, u kojoj su iznete navodne neistine o navodnim zloupotrebama direktora tokom procedura izbora procenitelja.
Inače, on nije prekršio zakon, jer to nije poslovna tajna i to je javna odluka. Vidite šta se dešava ljudima koji su uzbunjivači. Čovek je kažnjen i zbog toga dobio je opomenu pred otkaz, jer je dok je bio na plaćenom odsustvu došao u fabriku da okači neko obaveštenje sindikata na oglasnoj tabli. Mogao je da bude sprečen, jer je pre ove objave na Fejsbuku ovaj radnik slao prijave Ministarstvu i Agenciji za privatizaciju. Niko nije reagovao ministre, niko, jer u Agenciji za privatizaciju su mu rekli, pazite, ovo je vrlo zanimljivo – ne možemo ništa da preduzmemo, jer iza bahatog direktora „Želvoza“ stoji gradonačelnica Smedereva i Srpska napredna stranka. Kraj citata.
Onda je uz to fotografisao direktora koji mu je dao otkaz, kako službeni auto, pazite. ovo je omiljena tema u ovoj Skupštini, službeni auto „Želvoza“ direktor „Želvoza“ vozio u svadbenoj koloni i to sve u vreme dok premijer traži mere štednje, ukidanje voznog parka i oštre mere. Čovek kaže - prvo nisam bio siguran da li je to auto „Želvoza“, ali kaže – vidim, jeste, naša fabrička kola, srebrna „Vektra“, sa sve peškirom zadenutim za brisač i shvatim da je direktor čovek za volanom i da se vozi na svadbi u svadbenoj koloni. Još ga je pozdravio. To je primer broj dva.
Sada pitam vas dalje, ovaj primer, malo banalniji, i ovaj sa „Putevima Srbije“, mnogo poznatiji u javnosti su na neki način pokazali kako u našem društvu, u našem sistemu završe ljudi koji se usude da objave ili dostave javnosti stvari koje se tiču na neko nelegalno, nezakonito, neposlovno ponašanje. Vidite, onda imate primer da niko živ, na primer, ne može da kaže šta je se u „Elektromrežama Srbije“ dešava, na primer. To su vrlo interesantne stvari.
Mi ćemo pokušati kroz amandmanski proces da ovo popravimo. Koristićemo ono što je Transparentno Srbija dostavila. Podržavamo njihove predloge. To je ogroman broj amandmana, nepotrebno. Pokazuje se da ta rešenja nisu uzimana u obzir, da imamo jednu društvenu nesaglasnost oko Predloga zakona, koja je mogla biti izbegnuta boljim dogovorom, širim dijalogom, ozbiljnijim pristupom ovoj temi koja je apsolutno neophodno. Tu se slažemo sa većinom, mi moramo da zaštitimo uzbunjivača.
Da li će nam ovakvih primera iz „Želvoza“ ili iz „Puteva Srbije“ ili iz mnogih drugih preduzeća i ustanova u Srbiji biti još ili ćemo ih izbrisati kroz zakonski predlog? Kroz ovakav zakonski predlog bojim se da nećemo biti ni dovoljno precizni ni sveobuhvatni, niti ćemo uspeti rokove da postignemo, o kojima je govorio i kolega Đurišić.
Mislim da mi tražimo da se za zaštitu ne postavlja postojanje prethodnog odnosa uzbunjivača i organa i firme u kojoj je došlo do povrede propisa, mi tražimo da se precizira način utvrđivanja da je štetna radnja posledica uzbunjivanja i da se štetna radnja može odnositi, ne samo na povredu prava, već i zakonitih interesa uzbunjivača. Mi tražimo da se propišu razumni uslovi u pogledu savestnosti postupanja uzbunjivača, kao preduslov za pokretanje ovog posebnog mehanizma zakonske zaštite. Ona se sada garantuje čak i u slučajevima kada se uzbunjuje dostavljanje opšte poznatih podataka. Dakle, imamo jednu značajnu nepreciznost.
Tražimo da se zaštite nevoljni uzbunjivači, tj. oni koji su nesvesni i za čiji se identitet saznalo nakon poverljivog obraćanja na primer kroz neku anonimnu anketu. Tražimo da se izdefiniše šta će se smatrati uzbunjivanjem javnosti, jer sada to nije jasno. Tražimo da se napravi jasna razlika između informacije i dokumenta ili nekog drugog vida obraćanja kroz koji se ta informacija otkriva. Tražimo da se precizira dužnost postupanja po anonimnim obaveštenjima koja su potkrepljena dokazima. Tražimo nadzor nad primenom ovog zakona i donošenjem podzakonskih akata i da se to poveri Ministarstvu za državnu upravu, a ne Ministarstvu pravde. Tražimo da se preciziraju dužnosti kontrolnih organa, da se zaštiti uzbunjivanje javnosti koje usledi nakon što institucije nisu u roku sprovele postupak ili su to učinile nepravilno, da se usvoji novo pravilo za obelodanjivanje podataka koji su označeni kao tajni, koji uključuju mogućnost da se uzbunjivač u nekim slučajevima obrati javnosti, što sada nije moguće, pravilo da se oceni da li je uzbunjivač stavljen u nepovoljniji položaj zbog svog delovanja, da se to jasnije utvrdi, uvede mogućnost da uzbunjivač dobije pravičnu naknadu umesto povraćaja u pređašnje stanje, da se vodi poseban postupak za zaštitu uzbunjivača, u svim slučajevima odmazde trenutno su izuzeti pojedini radni sporovi, uspostavi pravilo da vansudsko poravnanje nije osnov za oslobođenje odgovornosti zbog kršenja zakona, preciziraju rokovi, naloži preduzimanje radnji u korist uzbunjivača, a ne samo da se zabrane one radnje koje mu idu na štetu itd.
Na kraju, oko sudija, tj. predsednika sudova. Vi ste čuli za primer Prekršajnog suda u Pančevu, predsednika Prekršajnog suda u Pančevu. Tačno je da gospođa Košutić je vrlo bliska SNS i tačno je da, iako je dobila jedan glas, tj. predložena, biće izabrana na mesto predsednika suda. Nemojte da pokušavamo ovde da se igramo nekakve mimikrije. Svetomir Cvetković, koga predlažete za predsednika Osnovnog suda u Lebanu, je čovek koji je bio predsednik Osnovnog suda u Lebanu. U onom reizboru koji je naša vlast sprovela taj čovek je smenjen sa tog mesta ili sklonjen ili kako se to već zove. Sada, u međuvremenu, bio je u SNS na mestu predsednika Pravnog saveta Okružnog odbora SNS. Taj čovek će vam sada biti predsednik suda, to svi znaju. Nije on član stranke, ne tvrdim to, ali sam siguran da je stajao pored gospodina Cvijana, ako ga se iko seća u ovoj sali, kada su predstavljali šesto i nešto sudija koji su se učlanili u SNS, za koje smo vas molili godinu, dve godine vas molimo da nam date dokaz da su se isčlanili iz SNS, jer ne mogu po zakonu biti članovi stranke, bilo koje. Ne date nam taj dokaz, a slavodobitno ste nas obavestili da su postali članovi SNS, sudije, i sada jedan od njih ide za predsednika suda u Lebanu.
Pitam vas, ako to nije tačno, pa koliko imate Svetomira Cvetkovića u Lebanu u SNS koji se bave pravnim pitanjima, a bili su predsednik osnovnog suda? Ako ih imate dva, ja vam se ministre izvinjavam javno. Ako nemate dva ili tri ili pet sa istim imenom i prezimenom, onda sam ja u pravu.
Molim vas da nam kažete kako će ovi ljudi doprineti efikasnosti rada tih sudova? Zašto baš ovi ljudi koji su na osnovu jednog od kriterijuma dobili najmanje glasova svojih kolega? Šta ih to utvrđuje u njihovoj efikasnosti, smanjivanju broja predmeta i zagušenja našeg pravosudnog sistema?
To su moja pitanja koja su, čini mi se, dobronamerna. Nadam se da ću dobiti odgovor bar na neka, a, u svakom slučaju, DS, ukoliko se ne usvoji ovaj amandmanski niz koji smo podneli, nisam siguran da postoji bilo kakav osnov da podržimo Zakon o zaštiti uzbunjivača, a oko ovih sudija, tj. predsednika sudova, mislim da sam građanima, a i vama vrlo jasno, precizno, slikovito predstavio ko su ljudi koje predlažete na ta mesta. Hvala.
