Hvala, predsedavajući.
Gospodine predsedavajući, gospodine Tomiću, dame i gospodo narodni poslanici, SPO-DHSS su jedva čekali da dođe ovakav zakon u Narodnu skupštinu Republike Srbije. U svojoj diskusiji ja ću na predloženi zakonski tekst dati osvrt iz neka tri ugla. Prvi je - šta je to zahtev trenutka koji je tražio da se donese jedan ovakav zakon? Drugo, šta kaže, po našem mišljenju, koje su one osnovne odredbe i osnovne dobre karakteristike ovog zakona? Treće je - šta očekujemo da bude u budućnosti kod primene ovog zakona?
Mislim da će se i stariji gledaoci setiti jedne, nažalost, pravne institucije koja je ne u tako davnoj prošlosti postojala u našoj zemlji i mnogi će reći – evo ga, Čikiriz opet priča o nekom prošlom vremenu. Ali, u tom vremenu je uzrok i temelj i svega onog lošeg što je krasilo jednu uzdužnu i popreku korupciju, jedno nesnošljivo stanje u našem društvu.
Postojala je pravna institucija u onom periodu, u Titovo vreme, za kojim vremenom mnogi neosnovano žale, kao vreme pravne sigurnosti, zamislite, vreme kada se srećno i sigurno živelo, sve je bilo drugačije, postojala je pravna terminologija – korisna malverzacija, po kojoj samoupravljač, direktor, upravnik, itd, može da prekrši zakon i Ustav uzduž i popreko, ali će ga sud u sudskom postupku osloboditi jer je našao da je on napravio neku korisnu malverzaciju za firmu. To je sistemsko pospešivanje korupcije od strane države. Ništa se nije mnogo daleko odmaklo ni posle 5. oktobra, nažalost.
Mislim da je neumesno da citiramo sami sebe, ali sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije još 2008. godine, kada smo donosili prvi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, ispred naše poslaničke grupe rekao da je korupcija u toj meri izgrizla naše društvo da tarife postoje svuda, u svim sferama našeg života, da je to više nesnošljivo stanje i da se svako onaj ko pokuša da izmeni to stanje imaće podršku SPO. Tada smo smatrali da je potreban Srbiji, i danas smatramo, Eliot Nes naših dana, neko ko će biti na vrhu političke piramide i ko će reći onima koji se bore protiv korupcije i kriminala - slobodno radite svoj posao, očistite društvo od ove bolesti, ali su potrebne i sve prateće društvene strukture koje će da pomognu Eliot Nesu naših dana da se taj posao završi.
Ako je personifikacija ove prve ličnosti premijer Vučić, onda mislim da svi treba, ako postoji politička volja, snažno da se izborimo sa korupcijom i kriminalom, da damo doprinos mi, kao Narodna skupština, ali i Ministarstvo pravde u resoru, kao krovno ministarstvo nad kontrolom rada sudova, ali i policija, tužilaštvo, a ovim zakonom i svaki građanin.
Do sada je bilo slučajeva kada su građani ukazivali na korupciju i kriminal. Kakve su posledice bile? O tome je pričalo nekoliko narodnih poslanika. Umesto da odgovara onaj na koga je ukazano da vrši korupciju ili da se bavi nekim sličnim koruptivnim delom, stradao je najčešće građanin. Zbog čega? Zato što nije postojao jedan zakon koji će štititi građanina koji ukazuje na koruptivno krivično delo.
Ono što je dobro za nas, to je što je Ministarstvo prepoznalo i udruženje „Pištaljka“ i druge nevladine organizacije, a i nezavisna regulatorna tela, sa kojima ste kontaktirali, što se mnogi od tih i stručnjaka, a i onih koji su bili zainteresovani, možda nisu stručnjaci u toj oblasti, ali u svakom slučaju, iskazali su dobru nameru, analizirali stanje, pratili uporedno zakonodavstvo, uzeli u radnu grupu i što danas imamo ovaj tekst zakona.
Ono što je, takođe, u političkom smislu važno i što ćemo uvek ukazivati kao poslanička grupa, da kolevka demokratije Amerika ima najbolju zaštitu uzbunjivača, da odličnu zaštitu ima i Velika Britanija i da zaista, bez obzira što je Evropska komisija nebrojeno puta insistirala, a mi doneli u našoj Strategiji za borbu protiv korupcije, da ćemo doneti jedan ovakav zakon, mnoge evropske zemlje nemaju ovaj zakon i dobro je što Srbija u tom delu prednjači.
Ono čega se svi plašimo, s obzirom i na nasleđen mentalitet, to je da li će eventualno sutra biti zloupotreba, ali ako bude zloupotreba, to je, pre svega, na sudu da se izbori sa takvim slučajevima i na organima i organizacijama koje su dužne da svojim aktima ovo što ćemo mi danas doneti urede, pre svega, sa svojim statutima, mislim na privredne organizacije.
Da li je ovo u normativnom delu najbolje što u ovom trenutku može da se pruži? Po našem mišljenju da. Slušajući sve ostale uvažene kolege i one koji su oponirali ovaj zakon, pokušao sam da vidim da li smo i mi možda prevideli neko loše rešenje, pa će nam neko ukazati na neko bolje rešenje, što bismo mi u svakom slučaju podržali, ali to se danas nije dogodilo.
Ono što će budućnost doneti, to je jedno ohrabrenje građana. Čim postoji jedan ovakav institut, čim postoji jedna zakonska zaštita, onda sudije koje će se posebno obučene baviti ovom materijom, biće zaštićeni građani koji ukazuju na korupciju i kroz privremenu meru i kroz naknadu štete itd, i više zaista neće snositi štetne posledice kao ranije.
Sam sam nekoliko puta u vreme kad nismo imali ovaj zakon, kada dođe građanin i ukazuje na korupciju i pita me kao narodnog poslanika – šta vi mislite, verujte mi da je moj najiskreniji odgovor bio – krećete u borbu protiv jednog lošeg sistema u kojem nećete imati podršku.
Ovo je jedan zaista revolucionaran preokret na bolje u borbi protiv korupcije i kriminala. To je još jedna od važnih političkih poruka iz predizborne kampanje koju ostvaruje SNS sa svojim koalicionim partnerima, ali i jedna važna činjenica koju smo mi prepoznali u našem zajedničkom političkom programu, zbog čega smo i zajedno nastupali na izborima.
Znači, ministre, sve što bude išlo u ovom pravcu, imaće našu podršku. Sve što ne bude išlo u ovom pravcu, mi ćemo pokušati, bez obzira na malu političku snagu, da budemo neki primeren glas savesti i da ukazujemo na bolja rešenja da bi nam sutra bilo bolje. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći govornik je narodni poslanik Zoran Živković.

Ponoviću i ovo je jedan od zakona koji na silu nosi epitet reformski, koji će imati takvu promociju u medijima, a koji naravno nije ni blizu onoga što je moglo i što je trebalo da se uradi po ovoj temi. Naravno, slažem se sa tim da je bilo vremena i ranije, da je to mogla da uradi i prethodna vlast, to znači vlada Ivice Dačića, pa i ona vlast pre te prethodne vlasti. Tu nema nikakve sumnje.
Šta ovde sve ne valja? Ne valja to što će teško ovakav zakon da ohrabri bilo koga da bude uzbunjivač u pravom smislu reči, jer po primedbama koje su došle iz relevantnih institucija, ovaj zakon se bavi samo onim delom koji se tiče procedure i teško da će stvoriti neku novu atmosferu u borbi protiv korupcije u Srbiji. Naravno, potpuno je smešno da tu borbu vodi SNS, ali to je neka druga tema.
Na početku se ministar pozvao i zahvalio Šabiću, Jankoviću, kao poverenicima koji su dali svoj doprinos u kreiranju ovog zakona. Oni su se ogradili o ovaj tekst javno i rekli da ne stoje iza njega, da su bili deo radne grupe na početku kreiranja ovog teksta, ali da ono što je konačni proizvod nema nikakve veze ili nema puno veze sa onim što je bio njihov predlog ili njihovi predlozi. Prema tome, to nije tačno. Znači, ministar nije rekao istinu kada je rekao da oni stoje iza ovog zakona. Naprotiv.
Protiv ovog zakona su, pored poverenika i sajt „Pištaljka“, ali i Agencija za borbu protiv korupcije, sa kojom ministar ima lični problem, odnosno to je ona agencija koja je predložila smenu ministra pravde, koliko se sećam. Agencija za borbu protiv korupcije je državni organ. Prema tome, nije nikakav sajt, nije nikakav tajkunski lobi, nije nikakva zavera istoka, zapada, Amerike, ne znam koga, nego je to jedan državni organ koji treba respektovati.
Šta je suština ovoga? Suština je da je zakon mogao da bude puno bolji, da je to što je on prvi zakon sa tom temom bila dobra prilika da bude i odličan zakon, što je, naravno, kao i u mnogim drugim situacijama propušteno, tako da imamo situaciju da je bilo neophodno intervenisati amandmanima, a i poslanik Pavićević i ja smo napisali 27 amandmana. To su amandmani „Transparentnosti Srbije“ i tu nema nikakve sumnje da to nije samo naš rad, nego naprotiv, to je pre svega rad tog NGO.
Vrlo je važno kada sprovodite neki zakon, kad imate jedan veliki problem, a to jeste korupcija u Srbiji, kad hoćete da ga rešite, kad hoćete da se borite protiv toga, važna je i strategija, važan je i zakon, ali puno je važna kredibilnost ljudi koji bi trebalo da sprovode taj zakon.
Šta mi ovde imamo? Imamo Predlog zakona koji je poslat iz Vlade Srbije, koji je potpisao ministar koga Agencija za borbu protiv korupcije predlaže za smenu, odnosno predlog Vladi je dao ministar pravde, ovde prisutni, koga je, ponavljam, Agencija za borbu protiv korupcije predložila za smenu. Jedan deo tog zakona bi trebalo da sprovodi i MUP, gde imamo samozvanog doktora koji teško da može da se bori sa kredibilitetom, čak i da je ta diploma doktorska, odnosno zvanje ispravno, a očigledno da postoje jaki osnovi da se u to sumnja i, konačno, imamo predsednika Vlade koji, pored ostalih stvari, sebi dozvoljava da se u parlamentu kladi u svoju funkciju, u najviše mesto na političkoj sceni Srbije, da izgubi opkladu i da ne podnese…

Poslaniče, znate šta je na dnevnom redu?

Na dnevnom redu je zakon o uzbunjivačima i vrlo je važno ko će da sprovodi taj zakon, zato vam govorim, a zakon sprovodi Vlada. Oko toga se slažemo.

Da, a mi smo kontrolor.

Konačno, SNS kao politička stranka je napravila sajt koji se zove „snsborbaprotivkorupcije.rs“, na kome stoji, ovo je naslovna strana. Na toj strani, ovde se pozivaju građani Srbije da ako znaju nešto o nekoj korupciji da to prijave SNS. Time SNS dovodi ljude u zabludu koja može da dođe do toga da oni krše zakon. Ako neko zna za neko krivično delo ne javlja se SNS, nego nadležnim organima. Hvala vam na ovom sečenju.

Hvala vam. Ne sečem ja nikoga, taman posla. Vaše kolege insistiraju da se govori o temi i u vremenu, ali svako ima prava 10 sekundi da probije termin.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Podsetio bih prethodnog govornika, ali i sve kolege koje su zaboravile da je Strategija o borbi protiv korupcije postojala od 2005. do 2010. godine, da je u vreme bivšeg režima od 2010. godine, čak ih nije ni zanimalo da donesu Strategiju o borbi protiv korupcije. Toliko o njihovim pogledima na borbu protiv korupcije, ali to prethodnom govorniku nije smetalo da sa tim ljudima bude na istoj listi, da im pomogne da pređu cenzus, da podeli te vrednosti u ne borbi protiv korupcije, da prihvati to što smo bili na začelju u Evropi po svim merilima u borbi protiv korupcije, deleći taj sistem vrednosti. Tako da o Strategiji o borbi protiv korupcije, bolje da ne govorim.
Ne bih se složio sa još jednom iznesenom tvrdnjom da ovaj zakon neće nikoga stimulisati, ni motivisati, niti ohrabriti da prijavi korupciju. Mislim da je sama najava donošenja ovog zakona o uzbunjivačima ohrabrila kolegu Marijana Rističevića, pa je on javno iznosio i govorio o nekim mahinacijama, o nekim kombinacijama, o nekim vinogradima na Fruškoj Gori. Da nije bilo najave tog zakona, možda čovek ne bi smeo to da uradi, ali to ga je motivisalo i ohrabrilo. Ja verujem da će gospodin Rističević u narednom obraćanju pričati i govoriti o tome.
Što se tiče tih nekih stvari koje su iznesene na račun gospodina Stefanovića i na račun gospodina Selakovića, verujem da su one produkt političke mržnje i mržnje prema rezultatima koji su postignuti, i to prema onim ljudima koji su bili uvaženi članovi našeg društva, kao, recimo, Ljubiša Buha Čume, koji je sada tamo gde je odavno trebao da bude, a u vreme nekih režima, drugih vlasti on je bio zaštićen i poštovani član našeg društva.

Vreme.