Možemo da govorimo o mnogim drugim stvarima i o onome šta je postignuto u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Hvala na ova dodatna dva minuta.
Recimo, oko ministra Selakovića, ovde prisutnog, šta sam ja to izneo, a da nije tačno? Da li u Srbiji postoji Agencija za borbu protiv korupcije? Da li postoji? Postoji, naravno. Da li je ta Agencija za borbu protiv korupcije podnela predlog Vladi da se ministar Selaković smeni? Jeste. Šta je tu netačno? Naravno, sve je tačno.
Jako je lepo što niste ni pokušali da branite bivšeg predsednika Vlade, ali to je potpuno razumljivo. Cenim to vaše shvatanje realnosti i čini mi se da idete u dobrom smeru.
Što se tiče kuraži koju će neko da dobije ovim zakonom, da priča o vinogradima, o Fruškoj Gori, o prirodnim lepotama Vojvodine, AP Vojvodine u sastavu Srbije, je jako lepo, ali teško da je zakon pisan sa tom intencijom. Trebali su nadležni organi, već nekoliko puta, da provere te navode o toj Fruškoj Gori, o tim vinogradima, i to se i dešavalo. Naravno, da treba to da provere još jednom i, ako to uveseljava vas preko puta, još jednom, ali to nema nikakve veze sa borbom protiv korupcije, niti sa borbom protiv kriminala.
To je zaluđivanje još onih par desetina hiljada ljudi koji veruju u ono za šta su glasali pre šest-sedam meseci. Ali, generalno ovaj zakon je loš. Kao što znate gospodin Pavićević i ja smo nekoliko puta glasali za dobre predloge zakona, bez bilo kakve sumnje. Nije naše ponašanje takvo da moramo po svaku cenu da budemo protiv. Naprotiv, ovde je propuštena šansa, a o kredibilitetu ljudi koji treba da sprovode zakone neću više da pričam, to Srbija već zna.

Hvala.
Replika, Zoran Babić, a i replika ministar Selaković. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče moj veliki prijatelji i uvaženi profesor Marko Atlagić malopre kada sam odgovarao jednom narodnom poslaniku – poluistina je mnogo opasnija od neistine. Tako su i ovde izrečene neke stvari koje su obrazovanom čoveku ili pravniku potpune neistine, a nekome ko to nije su poluistine.
Rečena je samo jedna stvar istinita, dakle, istina je da postoji Agencija za borbu protiv korupcije, ali nije istina da je ta ista agencija podnela Vladi predlog za smenu ministra pravde. Prvo, ta ista agencija za onoga ko ume da čita zakon, ne može da podnosi predlog ni za čiju smenu, ona može da da preporuku.
Drugo, ona tu preporuku daje onome ko ministra bira, a to nije Vlada.
Treće, kada je reč o još nekim neistinama koje su rečene, koga interesuje može da uzme ili moj govor u pisanoj verziji ili transkript, pa da vidi da ja jednom jedinom rečju nisam rekao da iza ovog predloga zakona stoje Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti informacija od javnog značaja, niti Zaštitnik građana, ni jednom jedinom rečju.
Dakle, treća po redu neistina ako se ne varam, i četvrta stvar koju zaista moram da kažem, pomenuo je i kolega uvaženi Babić, ali ne do kraja, šteta što ovakav zakon nije postojao kada se privatizovao „Beopetrol“, ili kada se privatizovala Duvanska industrija Niš, ili kada su dodeljivana podsticajna sredstva ili subvencije za neke poljoprivredne delatnosti, velika šteta, jer da su postojali ovakvi zakoni tada, mnoge stvari ne bi izgledale kao što izgledaju sada.

Replika, narodni poslanik Zoran Babić.

Ja vidim da bi neko u ovoj sali tako žarko želeo da se stavi znak jednakosti između njega i gospodina Vučića patuljak i golijat. Ne može da se stavi znak jednakosti, ja znam da bi neko izmislio i slagao i uradi, samo da se stavi znak jednakosti, ali taj znak jednakosti koji nikada neće stati, jer i te znakove između ljudi, između politike, između stranaka daju građani Republike Srbije, a građani Republike Srbije su stavili na izborima legitimno, ne paljenjem ove zgrade, ne očuvanjem 6% u Vojvodini kupovinom, ne takvim stvarima koje su i nelegalne i nelegitimne, već na izborima stavile su prevagu od 50% na golijata, na onoga na koga veruju, koga žele da vodi Vladu i ovu državu i nekoga koga nema na političkoj mapi, ali bi tako žarko želeo da se stavi znak jednakosti. Pa ne može da se stavi znak jednakosti. Mi ovde imamo samo jednog bivšeg, bivši ministar, bivši premijer, bivši poslanik.
Zahvaljujem vam se gospođo predsednice što držite Pisarnicu otvorenu non-stop, jer se toliko željno očekuje ostavka jednog narodnog poslanika koji je izgubio, ne mogu da kažem opkladu, već jednu džentlmentski pruženu ruku da ukoliko je nešto istina da podnese jedan ostavku, a ukoliko je nešto neistina, da podnese on ostavku koju je izrekao, tu neistinu, ali nema čestitosti. Neću da govorim o akademskoj jer od akademije možda neki prolaz pored akademije, ali ništa drugo. Zahvalan sam vam zato što Pisarnicu držite otvorenu, neophodno je.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, pošto ste se prepoznali.

Naravno da sam se prepoznao i naravno da je svima u Srbiji jasno onima koji dobro čuju i onima koji mogu dobro da razmišljaju o onome što čuju, da zadnja stvar na svetu ili poslednja stvar na svetu koja bi mi pala na pamet jeste da se poredim sa Aleksandrom Vučićem.
Ta pozicija golijata u mitologiji je vrlo interesantna. Slažem se sa vama, mogu delimično da se složim sa tom definicijom. Hvala vam ako ste me stavili u poziciju Davida, to je isto jedna dobra pozicija.
Šta je suština ove priče? Suština ove priče je da neko ko završi pravni fakultet u Srbiji, što je jedna časna stvar, ali takvih ljudi u Srbiji ima nekoliko desetina hiljada, možda i stotine hiljada. Samim tim to nikome ne daje pravo da bilo kome docira ili da ga optužuje za nešto. Neko ko nije sposoban da položi pravosudni ispit, državni ispit, ko nije sposoban da radi ništa drugo nego mu se zbog toga da mesto ministra pravde, ne može nikome da soli pamet.
Sa druge strane ako ministar pravde zna nešto što je nelegalno, a tiče se privatizacije „Lukoila“, Duvanske industrije Niš, Duvanske industrije Vranje, subvencija za neki vinograd na Fruškoj Gori neka to kaže nadležnim organima. Ne treba da se plaši, kao da će biti usvojen ovaj zakon koji će da ga okuraži.
Takvih amatera čiji je prvi posao bio da izigravaju velike, naučne, stručne, patriotske i državne veličine sam se ja i ovaj narod nagledali u zadnjih dvadeset i nešto godina koliko god hoćete. Znamo kuda idu i kako se završava njihova serija.

Hvala gospodine Živkoviću.
Ovo više nije replika, širi se rasprava i ide u ko zna kom pravcu.
Reč ima ministar Selaković.