Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti, veoma je loše, ja mislim, kada se nekim praktičnim delanjem oskrnavi jedna dobra ideja, a ja mislim da upravo to imamo povodom naše današnje rasprave o Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača.
Upravo zbog toga, Zoran Živković i ja glasaćemo protiv ovog Predloga zakona, što ne znači da smo protiv ideje da uzbunjivači treba da budu zaštićeni. Ja ću ovde da ponudim dva argumenta zbog kojih smatram da je najprimerenije delanje jednog narodnog poslanika u ovoj Narodnoj skupštini upravo ovo koje danas zagovaramo gospodin Živković i ja. Naravno, kao i uvek, povodom svakog susreta ovde i sa gospodinom Selakovićem, spreman sam da ukrstimo argumente ukoliko razmišljamo drugačije o nekim stvarima, a očigledno je da ovde razmišljamo drugačije.
Prvo, da samo napomenem ovde, čini mi se da je tokom dana malo otišlo u zaborav šta je to i uzbunjivanje i šta je to uzbunjivač, ko je to, čisto da vratimo malo našu raspravu ka tome. Kaže – uzbunjivanje je, i to piše u članu 2. Predloga zakona, otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnih ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život itd.
Naravno, na osnovu ove definicije automatski zaključujemo da uzbunjivanje može da donosi neko opšte dobro i to privlači našu pažnju i hoćemo da uredimo tu stvar na najbolji mogući način. Ko je uzbunjivač? Fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja itd.
Šta je prirodno? Ja zaključujem, naravno, da se bavimo time kako na najbolji mogući način zaštititi uzbunjivača. Da li uzbunjivač treba da bude zaštićen? Tu nema nikakve dileme za bilo koga. Ali, poštovana gospodo, uzbunjivač ne treba da bude poluzaštićen, što ja mislim jeste, ukoliko se usvoji Predlog zakona ovakav kakav je sada.
Moram i ja, meni je to važno, da se pozovem na mišljenje i Agencije za borbu protiv korupcije, koja je dala svoju analizu ovog Predloga zakona. Za mene je to jedna institucija vredna poštovanja. U toj instituciji sede ljudi koji se bore protiv korupcije. Šta su ti ljudi rekli povodom ovog Predloga zakona? Da postoji bojazan da se ovim Predlogom zakona neće postići njegova svrha i da se neće doprineti ohrabrivanju potencijalnih uzbunjivača i uspostavljanju efikasnog mehanizma razotkrivanje nezakonitosti i nepravilnosti.
Upravo zbog toga smo i, čitajući ovaj tekst, nas dvojica, podneli 27 amandmana. Ja smatram, poštovana gospodo, pre svega iz SNS, da je ova bojazan i ljudi koji rade u Agenciji naročito opravdana kada se kao determinanta u odnosu i na ovaj Predlog zakona posmatra i neki sistem uverenja i sistem delanja koji promoviše ova Vlada i koji se generalno promoviše u društvu. Koja će to osoba, evo pitam bilo koga iz SNS ovde danas, poželeti da bude uzbunjivač, čak i pod pretpostavkom da usvojimo ovaj Predlog zakona, kada se na našim ulicama naših gradova usred bela dana fizički napadaju ugledni profesori Beogradskog univerziteta, npr. kao što se u subotu desilo jednom uglednom profesoru Beogradskog univerziteta, dekanu Fakulteta političkih nauka, profesoru Iliji Vujačiću?
Mi ovde prisustvujemo jednoj brutalizaciji društva. Država se često ponaša kao siledžijska i očekujemo da će neka osoba kojoj se nude ovim Predlogom zakona polurešenja prihvatiti da bude uzbunjivač u takvim okolnostima. Jedini primereni pristup, gospodine Selakoviću, u ovoj situaciji bio je da povučete ovaj Predlog zakona, kako se ne bi desilo ono što nam se desilo povodom rasprave o notarima, da posle dva meseca morate da dolazite u Skupštinu Srbije, da prihvatate da ste grešili, da menjate neke stvari na koje su vas upozoravali da nisu bile dobre, gospodine Selakoviću.

Vreme, gospodine Pavićeviću.
Gospodine Jovičiću, po kom osnovu?
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Spomenuo je SNS. Rekao je da je država siledžijska.)
Ne razumem. Nije ništa. On je samo uzeo kao primer. Nemojte, molim vas. Ne, nemate osnova za repliku.
(Biljana Pantić Pilja, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite povredu Poslovnika.

Povredili ste odredbu člana 106. i 107. Dozvolili ste prethodnom govorniku da kaže da se ova država ponaša siledžijski. Molim vas da preduzmete mere i da primenjujete ovaj Poslovnik. Ja razumem da kolega nije pravnik i da ne zna, kada kaže da najveću zaštitu uzbunjivač može da dobije od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Ovim zakonom predviđena je sudska zaštita. Veće zaštite od sudske nema. Mi pričamo o siledžijskoj državi. Da li je ovo Dom Narodne skupštine ili smo na pijaci? Molim vas da preduzmete mere. Hvala vam.

Samo da vam odgovorim. Ima puno teških reči, ja se slažem sa vama, s tim, ali veoma je i meni teško da uvek odreagujem, no, vi imate prava da se izjasnite. To ćemo u Danu za glasanje. (Ne.)
Gospodine Jovičiću, vi ipak želite kao ovlašćeni predstavnik, jel tako? Izvolite. Replika.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ja ću birati reči i visina mojih decibela u ovom obraćanju će biti na primerenom nivou, a ne kao prethodni govornik. Misli da može nedostatak argumenata da nadomesti tako što će da viče. Nemamo problem ni što viče, nego što kaže da je ovo siledžijska država. Republika Srbija je danas uređena zemlja i pokušava da uspostavi sistem u našoj zemlji baš na taj način da više nikada nemamo situaciju u našoj zemlji, kao što je bila kada je njegov uvaženi kolega vladao ovom zemljom, i ne vidimo ništa sporno u tome.
Kada govorite da je Agencija za borbu protiv korupcije iznela neke stavove, pa zašto prethodni govornik ne kaže da je Evropska komisija pohvalila nacrt ovog zakona, zatim EU se usaglasila sa tim? Zašto se o tome ne govori? To neće niko da pomene, naravno. Savet Evrope, to niko ne pominje, zato što se plašite da pomenete da ste protiv onih za koje se zalažete i gde ste zemlju vodili u prethodnom periodu, nego visinom vašeg glasa pokušavate da nametnete neke stavove, ali građani Republike Srbije itekako prepoznaju odlučnost ove Vlade da onu korupciju koju ste vi proizveli vašim nedelima, neodgovornim ponašanjima, ne mislim samo na prethodnog govornika, s obzirom da on nije učestvovao samo u političkom životu Srbije, priključio se veoma kasno, ali je zato na teritoriji Crne Gore pokušao da nađe svoje mesto pa nije uspeo, pa onda u Liberalno-demokratskoj stranci je pokušao, pa nije ni tamo uspeo, najzad je našao utočište i mi nemamo ništa protiv toga, ali nemojte da obmanjujete građane Republike Srbije, nemojte da iznosite istinu. Što se tiče da licu pravde privedemo one koji su prebili nekoga, budite uvereni da će Srbija i organi naše zemlje to uraditi u što skorije vreme.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, dve su stvari veoma važne da se pomenu povodom ovog govora gospodina Jovičića.
Najpre, gospodin Jovičić je rekao da sam ja vodio ovu zemlju, obraćao se meni kao prethodnom govorniku, da sam ja ovde stvorio neku korupciju. Poštovani gospodine Arsenoviću, nikada nisam vodio ovu zemlju, nikada nisam bio na vlasti i prvi put sam izabran za narodnog poslanika na izborima koje smo imali u martu 2014. godine i ovde, u ovoj skupštini, se borim da smenim ovu lošu vlast, da tek dođem na vlast, gospodine Arsenoviću, što će verujem biti već nakon sledećih izbora.
Druga stvar, ja sam ovde postavio važna pitanja. Poštovana gospodo, moje pitanje je bilo sledeće i evo da ga malo proširim. Poštovani gospodine Arsenoviću, ja sam se povodom Predloga zakona o zaštiti uzbunjivača pitao – koji će to čovek poželeti da bude uzbunjivač kada procenjuje da živi u državi u kojoj svakodnevno imamo strašno nasilje, jednu brutalizaciju društva i u kojoj vlast ovu državu, kako ja razumem, na osnovu tih slika, vodi siledžijski. Postavio sam pitanje, poštovani gospodine Arsenoviću, kako će neko da se prijavi da bude uzbunjivač kada posmatra, npr, interne sukobe članova napredne stranke u Somboru, koji se svađaju oko transparentnosti javnih finansija, poštovana gospodo, a sve pod jednom maskom da oni sada vode borbu protiv korupcije preko sajtova umesto da je borba protiv korupcije institucionalizovana, poštovana gospodo i gospodine Arsenoviću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Član 107. – dostojanstvo.
Kao što je rekao uvaženi ministar Selaković, polu istina je mnogo gora od neistine, ali prethodni govornik se ponaša kao da je član jedne sada već bivše parlamentarne stranke, od onih neobaveštenih, pa bih obavestio i njega i srpsku javnost da su osumnjičeni za napad na dekana Fakulteta političkih nauka privedeni i određeno im je zadržavanje od 48 sati, što znači da država radi svoj posao, kao što su privedeni i oni koji su učestvovali u napadu na zgradu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Mi se time ponosimo, ali je mnogo opasno kada se neko zaklinje o tu neku poslaničku čast, a ne govori istinu, ali ću pitati i njega i vas kako su se građani Srbije osećali 2003, 2004. godine. Trostruko ubistvo Brajović Darka, 1978. godište, Bojanić Aleksandra, 1979. godište, Simović Nebojše, 1977. godište. Ko je bio predsednik Vlade? Ko je bio ministar unutrašnjih poslova, savezne, republičke, ma koje? Dvostruko ubistvo Trailović Borislava i Dragice, 1934. i 1937. godište. Dvostruko ubistvo nad ocem Milić Draganom, 1951. godište, i majkom Draganom, 1951. godište, takođe u Svilajncu. Dvostruko ubistvo roditelja Georgijev Vasila i Ljubinke, 1920. godište. Dvostruko ubistvo nad Draginjom Obradović, 1959. godište, maloletnim bratom Zoranom, 1988. godište. Lišavanje života Josić Zdenka, 1954. godište. Lišavanje života Arsin Milke, lišavanje života taksiste Šuman Behudina, 1959. godište iz Priboja.
Znate li koliko, i malo je dva minuta za ovu repliku, najtežih krivičnih dela je učinjeno te 2003, 2004. godine? Nikada izvršitelj nije i onaj ko je odgovoran pronađen, a ova država, MUP pokazuje svoju snagu. Ne znam da li gospodin Pavićević meni preti nekom knjigom, jer maše non-stop, dok nije dobio reč, a mislim da su se ljudi javili pre nego što je uradio gospodin Pavićević. Da li mu ne odgovara što država radi svoj posao? Samo ga molim da bude obavešten ili da ne zloupotrebljava neku poluistinu ili neistinu u ime poslaničke čestitosti, ako je ima.

Pošto sam dao reč na osnovu povrede Poslovnika, dužan sam mali komentar.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Samo polako. Ovde ima još poslanika koji su se javili. Samo polako, doći ćete svi na red, ali ja moram da ispunim svoju obavezu. Gospodine Pavićeviću, sedite, molim vas. Daću vam reč, ali sačekajte malo.
Vi znate da ja ovde ne mogu da proveravam istine i poluistine. Najlepše bi bilo kada bi ljudi istinu govorili, ali to je stvar svakog pojedinca.
Da li želite da se u Danu za glasanje izjasnimo? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.