Zahvaljujem.
Više je bila sugestija, koliko sam vas razumela. Da li je tako poslaniče? Razumela sam. Nisam videla povredu predsedavajućeg.
(Marko Đurišić, s mesta: Bilo je po članu 27. mnogo povreda u prethodnom…)
Da, čitav dan su povrede Poslovnika. Nema šta nije povređeno.
Samo mi recite hoćete li da glasamo o povredi Poslovnika prethodnog predsedavajućeg?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Ima još jedan način da prekinemo ovo i da se vidimo iduće nedelje.
Pošto ne znam ni za šta je bila danas sednica. Mislim da građani Srbije ne znaju o čemu se danas raspravlja u parlamentu.
Izvolite Đukanoviću po amandmanu.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Po amandmanu naravno želeo bih da govorim. Ovaj amandman je nepotreban zato što se jasno definiše u članu 14. koja su prava i obaveze uzbunjivača, ali i poslodavca pre svega.
Ovo što se traži inače da je poslodavac dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa ili bilo kog drugog odnosa koji podrazumeva radni angažman u smislu zakona koji reguliše radne odnose, dostavi angažovanom licu obaveštenje o pravima iz ovog zakona, nema potrebe, s obzirom da uvek kada zasnivate radni odnos vama se ponudi ugovor o radu i tamo će vam se sigurno navesti i ova prava koja vam definiše Zakon o zaštiti uzbunjivača. Mislim da je to nešto što je elementarno.
Prema tome, nema razloga da se ovako nešto prihvata.
Ovo drugo, čuli smo malopre između ostalog i zabrinutost zbog napada na Rašu Popova i slažem se sa tim. To je zaista nešto strašno. Niko od vas nije ovde rekao da su taj napad nažalost izvršila deca koja se po našem zakonu tretiraju kao deca.

Uvaženi poslaniče, molim striktno o amandmanu.

Ovo je baš o amandmanu.

Znači, radi se o uzbunjivačima u ovom zakonu. Teško je povezati sa napadom maloletnika na bezbednost bilo koga.

Vi ovde tražite da se obaveže poslodavac da će na internet stranici dati kompletne podatke i ime i prezime i šta ste još sve tražili, radno mesto, kontakt telefon, adresu elektronske pošte, za onoga ko prima informacije o uzbunjivanju. Znate, kako mislite da možda tog čoveka zaštitite? Ima li ikakvog smisla da taj bude izložen s obzirom da ćemo biti recimo telefon na internet stranici? Zamislite recimo da neko zna da je možda uzbunjivač njega negde podkazao da on kaže nekom svom batinašu – idi sad i zovi ovoga pa mu preti. Nije u redu da se ovako nešto traži.
Slažem se da uzbunjivač mora da ima zaštitu, ali i ovaj što prima informacije takođe mora da bude na neki način zaštićen. Zamislite kada biste mu sve ove podatke stavili na internet sajt. Samim tim tako nešto je neizvodljivo i neprihvatljivo i drago mi je što je Vlada ovako nešto odbila jer ovo zaista nije u duhu ovog zakona. Hvala.

Po amandmanu Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem poštovana predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, amandman naravno ne treba prihvatiti iz razloga što bi on u stvari predstavljao jednu pravnu brljotinu u članu 14. Zakona o zaštiti uzbunjivača koji se odnosi na obaveze poslodavca, odnosno na unutrašnje uzbunjivanje. Amandman je predložen na član 14. st. 4. i 5. koji su više nego precizni i jasni.
Naime, predlagač zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo u članu 14. u stavu 4. kaže da je poslodavac dužan, znači, predlagač zakona ne kaže da poslodavac može, nego se podvlači da je poslodavac dužan, što znači da je to obavezujuća norma za poslodavca da svim radno angažovanim licima, a sva radno angažovana lica su i volonteri, i oni koji rade na određeno i oni koji rade pod ugovorom i oni koji će tek biti zaposleni dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona. Ovo me podseća na dužnost poslodavca da uz ugovor o radu svakom novozaposlenom, odnosno svakom zaposlenom dostavi zakon koji se tiče zaštite zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Što se tiče stava 5. člana 14. predlagač zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo kaže da je poslodavac dužan, znači, ponovo ne stoji da može, nego da je dužan da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem. To je član 14.
Koliko je ovo obavezujuće za poslodavca vidi se iz člana 38. tačka 2. i tačka 3. gde su predviđene kaznene odredbe, odnosno novčane kazne za nepostupanje po članu 14. st. 4. i 5, gde je predviđena novčana kazna od 50 do 500.000 dinara za pravno lice, odnosno od deset do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.
Htela bih da napomenem još jednu stvar. Ovo je istorijski iskorak. Ovaj zakon predstavlja istorijski iskorak u donošenju jednog pravnog okvira čiji je cilj zaštita daljeg siromašenja naše države putem korupcije i kriminala koji je bio jedan dugotrajan desetogodišnji proces i umesto da čujemo pohvale, mi ovde sve vreme slušamo neargumentovane kritike koje se najčešće iznose kroz amandmane.
Malopre sam istakla da jedan zakon predstavlja normativni okvir, ali zakon se sastoji iz više članova zakona koji su jedni sa drugim u međusobnoj vezi. Što se tiče transparentnosti i javnosti, objavljivanja na oglasnoj tabli, objavljivanja na internet stranici, precizno i jasno u članu 16, a koji se odnosi na opšti akt poslodavca, stoji ponovo da je poslodavac dužan, ne stoji da može, nego da je dužan da na vidnom mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu, kao i na internet stranici poslodavca, ako naravno postoje tehničke mogućnosti, jer znate, Srbija nije samo Beograd u krugu dvojke, Srbija podrazumeva nešto mnogo više od toga pa možda negde i ne postoje tehničke mogućnosti za objavljivanje, odnosno za korišćenje internet stranice.
Znači, obaveza poslodavca da istakne opšti akt iz stava 1. ovog člana. Ono što svakako jeste ohrabrujuće to je da je obaveza ministra nadležnog, ministra pravde da u roku od tri meseca od dana objavljivanja ovog zakona donese podzakonske akte koji se upravo odnose na unutrašnje uzbunjivanje. Svi znamo da ovaj zakon stupa na snagu šest meseci od dana objavljivanja, odnosno počinje da se implementira. S obzirom da će u tom vremenu biti doneti podzakonski akti, SNS smatra da će to biti sasvim dovoljno za adekvatnu implementaciju ovog zakona u cilju borbe protiv kriminala i korupcije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.
Da li neko želi reč? (Da)

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Prvo moram da kažem da se naša poslanička grupa trudi da svojim amandmanima konstruktivno deluje i da poboljša kvalitet propisa. Mislim da se i ministar do sada uverio da su nam amandmani takvi.

Mi možemo različito da gledamo na pojedina pitanja i na način rešavanja pojedinih problema, da se ne slažemo oko nekih stvari, ali je nedopustivo da neko od poslanika karakteriše amandman drugih poslanika kao pravnu brljotinu, što se upravo malopre dogodilo, i zato molim predsednice da obratite pažnju.

Mi jesmo podneli amandman i na član 15. u kojem predlažemo da se predviđeni rok od tri meseca od dana dostavljanja informacije u kome se mora okončati postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, što je od značaja za eventualno spoljašnje uzbunjivanje ili uzbunjivanje javnosti. Istim amandmanom predložili smo skraćenje roka u kom poslodavac mora da postupi po informaciji. Smatramo da je rok od 15 dana ne primereno dug rok.

Naime, u prvom delu stava je već označeno da je poslodavac dužan da bez odlaganja postupi po informaciji, što je i razumljivo, ali se ima u vidu kakve podatke treba da sadrži informacija u smislu ovog zakona da bi bila relativna za uzbunjivanje. Imajući to u vidu, smatramo da je rok od 15 dana isuviše dug. Prihvatamo da je moguće da u određenim situacijama poslodavac ne može odmah da postupi po informaciji, ali da rok od osam dana ostavlja vreme da se preduzmu mere i da dalje zadržava karakter hitnosti.

Pored toga, amandmanom se predviđa da je poslodavac dužan pismeno da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka. Ukoliko se ne precizira samim zakonom forma u kojoj poslodavac mora da obavesti uzbunjivača, moguće je da to bude i usmeno ili na bilo koji drugi način, čak je moguće dozvoliti pravilo da način na koji se uzbunjivač obratio poslodavcu bude i način na koji će mu poslodavac uzvratiti informaciju o ishodu.

Smatramo da je nedopustivo da forma obaveštavanja ostane ne regulisana, naročito kada se ima u vidu da uzbunjivač koji smatra da unutrašnje uzbunjivanje nije imalo efekta, može da sprovede spoljašnje uzbunjivanje. U takvim situacijama pismeno obaveštavanje ima veći efekat i poslodavac ipak ozbiljnije pristupa obavezi obaveštavanja uzbunjivača.

Vlada je odbila ovaj amandman, uz obrazloženje da su rokovi iz Predloga zakona primereniji, kao i da obaveza obaveštavanja uzbunjivača je u dovoljnoj meri precizirana normama koje su u Predlogu zakona.

Mi imamo drugačije mišljenje. Prvo, da se razumemo, rok za okončanje postupka po unutrašnjem uzbunjivanju smo mi predložili da se uvede, njega uopšte nema u Predlogu zakona, tako da ovaj postupak može da se oteže koliko god nekom odgovara. Još jedna potvrda, da li zaista postoji ozbiljna volja da ovaj zakon zaživi ili da ostane samo mrtvo slovo na papiru?

Drugo, postavila bih pitanje – zašto je primerenije da se postupi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, a ne u roku od osam dana, kako smo mi predložili u amandmanu?

Treće, zašto nije obrazloženo odbijanje našeg rešenja da se uzbunjivač pismeno obavesti o okončanju postupka? Treba da ostavimo mogućnost da se obaveštava usmeno, tako da kod spoljašnjeg uzbunjivanja bude po onoj našoj narodnoj „ajmo Jovo nanovo“. Zahvaljujem na pažnji.