Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo rado ću da odgovorim na postavljena pitanja, iako se ona ne tiču u najužem smislu ovog amandmana, po mom ličnom poimanju.
Da li zakon adekvatno sankcioniše mogućnost zloupotrebe statusa uzbunjivača? Ne postoji idealan zakon, da se razumemo oko jedne stvari, ali mišljenja sam i to je jedan od razloga zašto su eksperti Saveta Evrope, dakle iz Velike Britanije i iz SAD, koji nisu eksperti Saveta Evrope, ali su ljudi sa velikim integritetom i iskustvom, zašto su rekli da je ovo rešenje dato u predlogu mnogo bolje od rešenja u modelu zakona?
Zato što po modelu zakona o zaštiti i o statusu uzbunjivača odlučuje jedan čovek. Jedan inokosni državni funkcioner, a ovde imate situaciju da o tome odlučuje sud. Prihvatićete i priznaćete da je mnogo bolje kada to čini ceo sudski sistem, nego kada to čini jedan jedini čovek, makar bio i najbolji i najpametniji na svetu. Mislim da dati jednom čoveku, jednoj osobi, jednom funkcioneru tolika ovlašćenja, stvara mogućnost neuporedivo većih zloupotreba.
Sa druge strane, bili smo obojica tu u toku čitave rasprave i ne sećam se da je i jedan narodni poslanik optužio Zaštitnika građana. Sećam se da je jedan narodni poslanik, gospodin Marijan Rističević rekao da je za izradu zakona dobijeno 80.000 funti, a ja sam smatrao da je zaista potrebno da kažem da je Zaštitnik građana čovek koji se odrekao toga i rekao neću uzeti ni jedan jedini dinar, ni jednu jedinu funtu ili dolar, kao što ste rekli u prethodnoj raspravi.
Narodnom poslaniku, ne šta ja mislim, mislim da je to odlično, narodnom poslaniku je Ustavom zagarantovan imunitet za reči koje ovde kaže, makar one bile i najveća neistina na svetu. Prvi sam ovde doživljavao da mi se kaže da sam uzimao desetine hiljada evra za ne znam ni ja šta, ne sećam se da je tada neko od vas ustao da me u tome zaštiti, a ni da sam ja napao poslanika za ono što je rekao. To je njegovo poslaničko pravo. To je tekovina demokratskog sistema. Etika odgovornosti je nešto što treba da rukovidi narodnog poslanika i svakog javnog funkcionera.
Šta smo učinili da ovaj status uzbunjivača se ne izvrgne u svoju suprotnost? Upravo to, mnogo smo poboljšali model zakona koji je postojao pre izrade ovog predloga zakona. Da li postoji zakon koji će apsolutno u svakom mogućem obimu, segmentu, situaciji da onemogući zloupotrebu tog statusa, ne postoji. Ali, kada to ceni sud, onda je to nešto što je mnogo bolje i kada se neko drzne da se prepozna kao uzbunjivač, iz neke potpuno desete namere, pa se pokaže da je zloupotrebio taj svoj status, taj će dobiti otkaz. Jer, privremena mera koju sud izriče jeste privremena mera koja onemogućuje nanošenje štete njemu zbog toga što je dostavio kao informaciju kojom se vrši uzbunjivanje, a ako je prevario, onda je na prvom mestu prevario samog sebe, ne ni sud, ne ni poslodavca. Zbog toga će snositi posledice, ali ne smete zakonom uzbunjivaču da pretite. To sistem zaštite uzbunjivača u potpunosti urušava.
To je pokazalo iskustvo retkih zemalja koje ovo imaju, ali ne smete mu pretiti - ako ne budeš uradio to i to, desiće ti se sledeće. Ne, zakon ne polazi od toga, zakon polazi upravo od premise da uzbunjivača treba zaštiti i nameće obrnuti teret dokazivanja na samog poslodavca, da dokaže da uzbunjivač nije bio u pravu. Hvala.
