Zahvaljujem poštovana predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, amandman naravno ne treba prihvatiti iz razloga što bi on u stvari predstavljao jednu pravnu brljotinu u članu 14. Zakona o zaštiti uzbunjivača koji se odnosi na obaveze poslodavca, odnosno na unutrašnje uzbunjivanje. Amandman je predložen na član 14. st. 4. i 5. koji su više nego precizni i jasni.
Naime, predlagač zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo u članu 14. u stavu 4. kaže da je poslodavac dužan, znači, predlagač zakona ne kaže da poslodavac može, nego se podvlači da je poslodavac dužan, što znači da je to obavezujuća norma za poslodavca da svim radno angažovanim licima, a sva radno angažovana lica su i volonteri, i oni koji rade na određeno i oni koji rade pod ugovorom i oni koji će tek biti zaposleni dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona. Ovo me podseća na dužnost poslodavca da uz ugovor o radu svakom novozaposlenom, odnosno svakom zaposlenom dostavi zakon koji se tiče zaštite zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Što se tiče stava 5. člana 14. predlagač zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo kaže da je poslodavac dužan, znači, ponovo ne stoji da može, nego da je dužan da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem. To je član 14.
Koliko je ovo obavezujuće za poslodavca vidi se iz člana 38. tačka 2. i tačka 3. gde su predviđene kaznene odredbe, odnosno novčane kazne za nepostupanje po članu 14. st. 4. i 5, gde je predviđena novčana kazna od 50 do 500.000 dinara za pravno lice, odnosno od deset do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.
Htela bih da napomenem još jednu stvar. Ovo je istorijski iskorak. Ovaj zakon predstavlja istorijski iskorak u donošenju jednog pravnog okvira čiji je cilj zaštita daljeg siromašenja naše države putem korupcije i kriminala koji je bio jedan dugotrajan desetogodišnji proces i umesto da čujemo pohvale, mi ovde sve vreme slušamo neargumentovane kritike koje se najčešće iznose kroz amandmane.
Malopre sam istakla da jedan zakon predstavlja normativni okvir, ali zakon se sastoji iz više članova zakona koji su jedni sa drugim u međusobnoj vezi. Što se tiče transparentnosti i javnosti, objavljivanja na oglasnoj tabli, objavljivanja na internet stranici, precizno i jasno u članu 16, a koji se odnosi na opšti akt poslodavca, stoji ponovo da je poslodavac dužan, ne stoji da može, nego da je dužan da na vidnom mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu, kao i na internet stranici poslodavca, ako naravno postoje tehničke mogućnosti, jer znate, Srbija nije samo Beograd u krugu dvojke, Srbija podrazumeva nešto mnogo više od toga pa možda negde i ne postoje tehničke mogućnosti za objavljivanje, odnosno za korišćenje internet stranice.
Znači, obaveza poslodavca da istakne opšti akt iz stava 1. ovog člana. Ono što svakako jeste ohrabrujuće to je da je obaveza ministra nadležnog, ministra pravde da u roku od tri meseca od dana objavljivanja ovog zakona donese podzakonske akte koji se upravo odnose na unutrašnje uzbunjivanje. Svi znamo da ovaj zakon stupa na snagu šest meseci od dana objavljivanja, odnosno počinje da se implementira. S obzirom da će u tom vremenu biti doneti podzakonski akti, SNS smatra da će to biti sasvim dovoljno za adekvatnu implementaciju ovog zakona u cilju borbe protiv kriminala i korupcije. Hvala.