Hvala.
Na član 39. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović – Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, član 39. propisuje rok ministru da donese podzakonski akt, koji treba da reguliše postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, i po članu 17. i članu 25. ovog zakona, a po drugom stavu govori o roku od godinu dana da poslodavci usaglase svoje, odnosno donesu opšti akt kojim će to regulisati.
Smatrali smo da ti rokovi treba da se skrate, da ministar treba da donese svoj podzakonski akt u roku od 60 dana, a da onda poslodavci u narednih 90 dana donesu svoja opšta akta. Smatramo da su rokovi, koje je ovaj zakon propisao, neprimereno dugi. U krajnjoj liniji, ministar je ovde, u načelnoj raspravi, rekao da su podzakonska akta već spremna i da samo čekaju usvajanje konačnog teksta zakona, da se prilagode eventualnim izmenama, kojih nažalost nema mnogo, jer gotovo ni jedan amandman nije prihvaćen i da će se oni doneti sigurno u ovom zakonskom roku od tri meseca. Ako je takva situacija kakvu je ministar nama ovde predstavio u načelnoj raspravi, ja onda ne vidim razlog da se ne prihvati ovaj amandman i da se taj rok ne skrati za još 30 dana, a da se, s obzirom na važnost ovog zakona o kojem smo slušali kada smo vodili načelnu raspravu i danas ceo dan, kada govorimo o pojedinostima, smanji ovaj rok od godinu dana, koji je obaveza poslodavca na 90 dana i da ovaj zakon što pre stupi na snagu.
Ovo je važno, imajući činjenicu da je usvojen predlog amandmana na član 40, gde se član 40. briše. Meni nije jasno šta će se dešavati i koji će se zakonski propisi primenjivati od sredine, odnosno tamo 23. januara, kada Ustavni sud obriše stav 5. člana 56. Zakona o Agenciji i Pravilniku koji je donet na osnovu tog člana, a ovaj zakon, ako se usvoji ovako kako je predloženo, stupiće na snagu tek za šest meseci od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Znači, tamo krajem aprila.
Šta će se dešavati u tih nekoliko meseci? Koji će se zakon primenjivati? Kako će eventualno uzbunjivači ostvarivati svoja prava? Šta će se dešavati sa onim uzbunjivačima koji su već u postupku zaštite, koji je pokrenula Agencija? Šta će se to dešavati? Mislim da je prilično nejasno i da bi trebalo prihvatiti ovaj naš amandman, kao i amandman koji reguliše to, kasnije ću govoriti, da ovaj zakon praktično ne stupa na snagu tek za šest meseci, nego da stupa na snagu po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Hvala.

Na član 40. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Reč želi Marko Đurišić.

Poštovana predsednice, član 41. govori o tome da zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“, a da će se primenjivati u roku od šest meseci.
Neobično za ovaj saziv, moram da priznam, s obzirom da gotovo svi zakoni koje ovde usvajamo obično stupaju na snagu odmah onog dana kada se objave u „Službenom glasniku“. Znači, nema čak ni ovog roka od osam dana koji je predviđen i koji smo često ukazivali kada smo kritikovali tu praksu Vlade da se donose zakoni koji odmah stupaju na snagu.
Meni je jako zanimljivo obrazloženje. Ja ću ga sačuvati, pa ću ga koristiti u raspravi kod raznih drugih zakona, jer kaže – Vlada ne prihvata amandman zato što je potrebno da se obezbede pretpostavke za punu implementaciju zakona, obuke lica koja postupaju u vezi sa zaštitom uzbunjivača, obuke inspekcije rada u vezi sa nadzorom nad primenom zakona i druge pretpostavke, kao i da se javnost obavesti o sadržini zakona i da se privredni subjekti, odnosno pravna lica i preduzetnici, odnosno državni organi pripreme na obaveze koje im ovaj zakon određuje.
Da nije praksa ovog parlamenta, da ja ne znam sigurno jedno 50 zakona da smo doneli da zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“, a to se desi istog dana ili dan posle usvajanja u ovom parlamentu, meni bi ovo obrazloženje delovalo suvislo i ja bih ga prihvatio, ali ja vas pitam – šta ćemo sa svim onim zakonima koje smo ovde doneli, počeli su da važe sledećeg dana?
Vi ste gospodine ministre ovde Zakon o notarima nama doneli na usvajanje i usvojili smo ga u nedelju, 31. avgusta, počeo je Zakon da važi i da se primenjuje 1. septembra. Kako je to imala javnost prilike da se upozna i obavesti o sadržini zakona i da se privredni subjekti, odnosno pravna lica i preduzetnici, odnosno državni organi pripreme na obaveze koje im ovaj zakon određuje? Šta ćemo sa svim tim drugim zakonima koje smo doneli, za koje niko nije imao vremena da se pripremi?
Slažem se ministre da je izuzetno važno i dobro je, to ste nam rekli, da su pripremljeni programi za obuku sudija koji treba da postupaju po ovom zakonu.

Potrošili ste vreme ovlašćenog.

Da li mogu vreme poslaničke grupe, ako ima još malo.

Može, ima još malo.

Hvala vam, eto još to malo vremena.
To je dobro, dobro je, posebno imajući u vidu ocenu Evropske komisije o stanju u našem pravosuđu. Više puta smo ovde slušali kako je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje na ovaj zakon i verujem da su oni to dali imajući, pre svega, pretpostavku da je pravosuđe u Srbiji nezavisno i obučeno, ali nije. Ako čitate taj izveštaj, možete da pročitate da ustavni i zakonodavni okvir još uvek ostavljaju prostor za neprimereni politički uticaj koji narušava nezavisnost pravosuđa, posebno u pogledu karijera sudija i tužilaca. Na neke sudije iz viših i apelacionih sudova koje su bile suočene sa direktnim pokušajima da se izvrši politički uticaj na njihove svakodnevne aktivnosti, a Visoki savet sudstva nije branio njihovu nezavisnost na pravi način.
Ovo su sve ocene iz Izveštaja Evropske komisije. Kaže – naročito postoji potreba da se dodatno unapredi stručnost sudija u određenim oblastima, naročito u pogledu oporezivanja finansijskih pitanja, zaštite potrošača, državnih subvencija, azila i zaštite ljudskih prava.
Znači, slažemo se da je potrebno obučiti sudije. Naš strah je da i ovih šest meseci neće biti dovoljno. Naš strah je, govorili smo o tome i u načelnoj raspravi, da ćemo imati jednu prazninu do stupanja na snagu, do početka primene ovog zakona. Znači, ako ga usvojimo danas, sutra, počeće da se primenjuje krajem aprila. Šta će se dešavati u tim prvim mesecima naredne godine? Da li će se iko odlučiti da postane uzbunjivač ili ne ili će da čeka da stupi ovaj zakon na snagu? Šta će se dešavati u tom roku od godinu dana kada treba da se od strane poslodavaca usvoje opšti akti i da li će do tada biti uspešno završena ova obuka sudija koju je ministar najavio, s obzirom da ona nije do sada završena očigledno ni za suđenja u mnogim drugim i za postupanja sudija u mnogim drugim oblastima?
Mi smo zabrinuti i izražavamo zabrinutost da će se desiti. Bojimo se da ovaj zakon neće moći da se primenjuje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pomno sam slušao izlaganje narodnih poslanika i moram da se osvrnem na ovo poslednje što je rečeno.
Prvo, niko ovde nije usvajao, a dobro se sećam 31. avgusta, izmene Zakona o javnom beležništvu, niti je taj zakon bio na dnevnom redu. Bili su neki drugi zakoni, ali taj zakon nije, a opet držim do toga da smo svi ovde prisutni ozbiljni ljudi, da govorimo činjenično, potkovano i da citiramo zaista one zakone koji su u ovoj Skupštini menjani i to 31. avgusta.
Podsećanja radi, Ministarstvo pravde Republike Srbije je prvi put u maju mesecu ove godine, odnosno krajem aprila, početkom maja meseca ove godine prosledilo Vladi Republike Srbije, Vlada utvrdila predloge i poslala ih Narodnoj skupštini na raspravljanje i usvajanje i to je u pitanju osam zakona. U tih osam zakona u prelaznim i završnim odredbama stajala je upravo redovna odredba da zakon stupa na snagu osmog dana po danu objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Istina, postojali su slučajevi, ali malobrojni, po pitanju tri zakona kada to nije bilo tako, već kada je zakon stupao narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali to nije 50 zakona. Tri i pedeset nije isto.
Molim vas da mi nabrojite 50, a ja ću vama vrlo rado da nabrojim tri koja su u mandatu ove Vlade predložena sa takvim završnim odredbama Narodnoj skupštini.
Što se tiče obuka da li su dovršene ili ne, recite mi koja je to obuka zakona koju smo mi predložili a nije dovršena i onda ćemo moći da razgovaramo i o tome. Zahvaljujem.