Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću danas o Predlogu zakona o zapošljavanju stranaca kao veoma značajnom segmentu radnog zakonodavstva u našoj zemlji dok ću o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije govoriti više moje kolege iz poslaničke grupe.
Zakon o zapošljavanju stranaca je potreba svake moderne države, jer sa razvojem društva, a posebno modernih tehnologija situacija radne snage mnogo je brža i obimnija i zahvata sav razvijeni svet. Oblik zapošljavanja i rada stranih državljana u Srbiji regulisan je sada Zakonom o uslovima zasnivanja radnog odnosa sa stranim državljanima koji je donet još 1978. godine u vreme SFRJ i koji je i danas na snazi uz nekoliko izmena.
Iako je oblast zapošljavanja stranaca u Srbiji pravno regulisan izuzetno je važno da se oblast zapošljavanja stranaca uskladi sa novim trendovima na međunarodnom tržištu rada, sa našim krovnim zakonodavstvom kao i sa pravnim tekovinama EU i konvencijama međunarodnih organizacija rada. Na taj način će se doprineti i prevazilaženju dosadašnjih problema nastalih u praksi.
Istovremeno harmonizacijom domaćih propisa iz ove oblasti, sa propisima EU mi potvrđujemo reformski kurs naše Vlade i doprinosimo bržoj integraciji naše države. Time svakako postajemo konkurentni i po pitanju radne snage, ali i doprinosimo privlačenju stranih investicija.
Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine preuzete su dve najvažnije obaveze i to uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stvara se zona slobodne trgovine između Republike Srbije i EU u prelaznom periodu od šest godina. U okviru sporazuma posebno je urađeno kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala gde su date osnove za uređivanje položaja radnika i članova njihovih porodica. Pristup stručnom usavršavanju, poslovnom nastanjivanju, položaj privrednih društava i njihovog poslovanja, kretanja ključnog osoblja i fizičkih lica koje pružaju usluge.
U cilju pridruživanja u Republici potrebno je voditi računa o osnovnim rešenjima iz tih propisa koji se odnose na kretanje radnika i omogućavanje njihovog zapošljavanja istovremeno poštujući prava koje pojedine kategorije stranaca treba da ostvaruju lica izuzeta od primene zakona, državljani EU, evropskog ekonomskog prostora i Švajcarske konfederacije, lica pod različitim oblicima međunarodne zaštite i članovi njihovih porodica.
Takođe, potrebno je naglasiti da je ova oblast uređena i potvrđena konvencijom i to uredbom o ratifikaciji Konvencije međunarodne organizacije rada broj 97 o migraciji u cilju zapošljavanja i Zakonom o ratifikaciji Konvencije 143, o migracijama i uslovima zloupotrebe i unapređenju jednakih mogućnosti tretmana radnika emigranata.
Prilikom izrade ovog zakona predlagač se rukovodio rešenjima koje je Svetska trgovinska organizacija je propisala za svoje članice opštim sporazumom o trgovini i uslugama tzv. „GAT“ sporazum. Rešenje iz ovog zakona odnosi se na strance koji se zapošljavaju, odnosno ostvaruju pravo na rad u Republici Srbiji bilo da zasnivaju radni odnos ili zaključuju drugu vrstu ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada ili se samozapošljavaju, odnosno otpočinju preduzetničku delatnost ili osnivaju privredno društvo. Rešenja iz zakona se takođe tiču privrednih subjekata koji zapošljavaju strance.
Koliko je bitno donošenje ovog zakona pokazuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje prema kojima je tokom 2013. godine radnu dozvolu za poslovni angažman u našoj zemlji dobilo 2.784 stranaca. Međutim, postoje procene Nacionalne službe za zapošljavanje prema kojima u Srbiji je radno angažovano skoro trostruko više stranih državljana od broja izdatih radnih dozvola. Da bi se celokupan broj ljudi bez radne dozvole uveo u zvanične tokove kako bi se poveća privredna aktivnost i povećala naplata poreza upravo je neophodan ovaj zakon.
Tako je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje tokom 2013. godine najveći broj radnih dozvola izdat Rusima, Kinezima, Turcima, Rumunima, Bosancima, Nemcima i Grcima. Oni se uglavnom zapošljavaju u kompanijama iz njihovih država najčešće na menadžerskim ili upravljačkim poslovima, ali isto tako i u građevinarstvu, zemljoradnji, rudarstvu, trgovinskim ili ugostiteljskim sektorima.
Što se tiče državljana zemalja članica EU najviše radnih dozvola se izda državljanima Savezne Republike Nemačke, Italije, Austrije i Grčke. Oni takođe najčešće rade kao menadžeri u predstavništvima svojih kompanija kao inženjeri ili na rukovodećim poslovima.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru svog današnjeg obraćanja govorio bih i o iskustvima koja postoje u okviru EU u oblasti zapošljavanja stranaca. Prema podacima Evropske komisije pokazalo se da u dosadašnjoj praksi u druge države članice građani najčešće odlaze zbog boljih mogućnosti zapošljavanja i obično su to mlađi ljudi koji lakše nalaze posao. Praksa pokazuje da građani na rad u drugoj članici često pristaju na poslove za koje su previše kvalifikovani i često ne uživaju uvek iste beneficije kao domaćini. Prema tome, više od 12 miliona građana EU nešto manje od 3% ukupne populacije živi u nekoj drugoj članici.
Istraživanje je ukazalo i da su građani iz drugih država koji dolaze da rade, pomogli da se popuni manjak radne snage na lokalnim tržištima rada, kao i da se smanje efekti staranja populacije.
Ovaj sistem zapošljavanja stranaca prema podacima Evropske komisije doprineo je programu integracije putem razvoja i poticanja inkluzivnog okruženja i kulture dobrodošlice, kroz politiku dostupnosti informacija, podršku u učenju jezika i interkulturalnom dijalogu i interakciji među građanima.
Takođe, uočeno je da priliv mladih radno aktivnih građana u posmatrane gradove, pomoglo je da se odgovori na demografski izazove, staranja populacije, smanjenja radne snage. Sve ovo je u skladu sa principom EU, da se sloboda kretanja ne može odvojiti od slobodnog protoka roba i usluga.
Poslanička grupa SPS sa pravom očekuje da se konkretnim primerom zakona na sistemski način urede sva pitanja zapošljavanja stranaca. Počev od pitanja izdavanja dozvola za rad, što se precizno uređuje u odnosu na pojedine kategorije stranaca, članova njihovih porodica što postojećim zakonom do sada to nije urađeno.
Novina je da se dužina trajanja dozvola za rad vezuje za dužinu trajanja, boravka i usavršava sa odredbama kojima se uređuje boravak stranca što do sada nije bio slučaj.
Sa druge strane, strancima se omogućava ostvarivanje jednakih prava na rad i zapošljavanje kao i državljanima Republike Srbije, što je obaveza u odnosu na Konvencije međunarodne organizacije rada i prava EU koje se donošenjem ovog zakona ugrađuje u pravni sistem Republike Srbije.
Samim predlogom zakona, predviđeno je da se zakon ne primenjuje na strance kojima je međunarodnim sporazumom predviđeno zapošljavanje na drugačiji način. Strance koji uživaju privilegije i imunitete, koji obavljaju poslove na osnovu odgovarajućih ugovora ili sporazuma sa međunarodnim organizacijama, ili u okviru međunarodnih projekata o stručno-tehničkoj saradnji, obrazovanju ili istraživanju.
Predstavnik inostranog medija, stranac koji obavlja verske poslove, koji je volonter, član posade broda, odnosno vazduhoplova ili obavlja poslove u drumskom ili železničkom saobraćaju, koji na osnovu ugovora zaključenih između organa nadležnih za poslove odbrane ili unutrašnje poslove, boravi u Srbiji radi obavljanja poslova od interesa za Republiku Srbiju ili za potrebu odbrane ili bezbednosti zemlje ili se usavršava u ovim oblastima.
Ovim zakonskim projektom se pojedinim članovima veoma precizno regulišu važna pitanja iz ove oblasti.
Konkretno članom 9. zakona predviđeno je da se zapošljavanje stranaca može i ostvariti pod uslovom da poseduju odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u skladu sa zakonom.
Takođe, članom 10. precizirano je da se dozvola za rad može izdati kao lična radna dozvola i radna dozvola. Radna dozvola je vrsta dozvole za rad koja se može izdati kao radna dozvola za zapošljavanje, radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja i radna dozvola za samozapošljavanje. Pod ličnom radnom dozvolom podrazumeva se vrsta dozvole za rad koja omogućava strancu slobodno zapošljavanje. Ta vrsta radne dozvole izdaje se na zahtev poslodavaca. Samozapošljavanje, izdaje se na zahtev stranaca koji ima odobrenje za privremeni boravak u Srbiji i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti u Republici Srbiji.
Članom 24. uvodi se mogućnost ograničavanja broja stranaca kojima se izdaju dozvole za rad putem sistema kvota u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizaciji i EU.
Članovima 27. i 28. reguliše se izdavanje i produženje dozvole za rad, pa se tako navodi da se dozvola za rad izdaje za period koji je naznačen u zahtevu za izdavanje dozvole, a najduže za vremenski period na koji traje boravak stranaca.
Dozvola za rad produžava se ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.
Ovi zakonskim projektom propisuju se uslovi za poništenje dozvole za rad stranaca i to u sledećim slučajevima regulisanim članom 29. dozvola za rad poništiće se ako stranac obavlja poslove za koje nije izdata dozvola za rad ili ako radi kod drugog poslodavca.
Stranac ne otpočne sa radom u roku od 15 dana od dana izdavanja radne dozvole za zapošljavanje. Ako stranac kome je izdata dozvola za samozapošljavanje ne otpočne sa obavljanjem poslova u roku od 90 dana od dana dobijanja dozvole, iako je dozvola izdata suprotno odredbama ovog zakona.
Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje dužna je da vodi evidenciju i to, o dozvolama za rad, o strancima koji ostvaruju prava na rad u skladu sa ovim zakonom.
Pored navedenog, očekuje se i druge pozitivni aspekti ovog zakona, a to su potpuno uređenje materije koja se odnosi za zapošljavanje stranaca, omogućavanje zapošljavanja i samozapošljavanja stranaca pod precizno urađenim uslovima i u tačno utvrđenom periodu.
Omogućavanje ostvarivanja prava na spajanje porodice u određenim slučajevima, ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti i drugih specifičnih prava, mogućnost utvrđivanja kvote, odnosno ograničenja broja stranaca koji ostvaruju pravo na rad u skladu sa stanjem i kretanjem na tržištu rada u Republici Srbiji.
Precizno uređenje postupka izdavanja dozvole za rad, što doprinosi ubrzanju i pojednostavljenju procedura, sagledavanje ukupnog broja kretanja stranaca koji ostvaruju prava po osnovu rada u našoj zemlji.
Nadzor nad primenom zakona u smislu propisivanja adekvatnih sankcija prema licima koja omogućavaju nelegalan rad i boravak strancima što za posledicu može da ima izvršenje niz krivičnih dela i drugo.
Ono što je pozitivno, što bih hteo da istaknem, jeste da su u izradi zakona o zapošljavanju stranaca, učestvovali predstavnici Ministarstva za rad zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija, Komesarijata za izbeglice, i migracije i Nacionalne službe za zapošljavanje, što znači, ovlašćeni, nadležni i zaduženi organi države Srbije.
Pozitivno je i to da je nacrt zakona bio na javnoj raspravi i da su učesnici u javnoj raspravi bili predstavnici državnih organa, javnih službi, privredni subjekti i sindikati, udruženja poslodavaca, privredne komore, stručna javnost, predstavnici nevladinog sektora i međunarodna organizacija i drugi zainteresovani učesnici.
U toku javne rasprave održana su tri okrugla stola.
Donošenjem ovog zakona potvrđuje se reformski put Vlade Srbije, doprinos bržim evropskim integracijama, kao i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.
Na kraju, ono što je veoma bitno za građane naše države, primena ovog zakona neće stvarati troškove ni građanima ni privredi.
U okviru svog obraćanja govoreći o predlogu zakona o potvrđivanju sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.
Polazeći od činjenice da oblast zaštite vojnih memorijala nije regulisano među državnim sporazumom, njegovo usvajanje je krajnje neophodno, kako zbog zajedničke ratne istorije, tako i zbog sećanja na sve borce koji su dali svoje živote za našu slobodu.
Podsetio bih vas da je sporazum sačinjen 10. aprila 2013. godine u Moskvi kao želja strana potpisnica da obezbede dostojno mesto počinaka i očuvanja sećanja na vojna i civilna lica, čija pogibija i smrt su posledica Prvog i Drugog svetskog rata, kao i drugih ratnih operacija.
Ovaj sporazum reguliše brojna pitanja od načina određivanja do izgradnje vojnih memorijala, eshumacija i ponovnog sahranjivanja posmrtnih ostataka, finansijske podrške i materijalne, zaštite, pa sve do kordinacije između naše dve zemlje i rešavanja potencijalnih sporova.
Želeo bih takođe da kažem da će o ovom sporazumu nešto više reći moj kolega Siniša Maksimović.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predlog zakona o zapošljavanju stranaca, kao i predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.
Zahvaljujem se.